Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

...  ево још једне допуне,

(4)   у данашњој „Политици“, на стр. 9 у културном додатку, имате чланак „Шест деценија сигнализма“, поднаслов „неоавангарда“, потписује Алекса Ђукановић. У последњем, трећем ступцу помињу се аутори који су дали допринос сигнализму код нас, па, међу њима, и Илија Бакић. (Претпостављамо да је то наш Илија Љ. Бакић!) У следећем пасусу видимо реченицу: „Сигналистичка уметност код нас се од краја осамдесетих година све више мешала и приближавала чистој фантастици или постмодерни са елементима фантастике па тако имамо многа књижевна дела стварана у знаку сигналистичке уметности која се потпуно могу уклопити и у чисту фантастику, једнаку оној коју су стварали Станислав Лем или Исак Асимов“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

.... допуна,
(5)   у данашњем „Блицу“, на стр. 20, имате приказ илустроване дечје књиге Ева и њен Рокси, о девојчици Еви и њеном роботу кога она зове Рокси, аутор је Срђан Анђелић Мјехур, а цртала је Тања Стевановић Горостасна; издавач „Лагуна“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(6)   данас у „Блицу“ опет роботи, сада је то на целој стр. 31, потписује Деда Милорад, о трећој сезони цртане серије „Љубав, смрт и роботи“ (Love, Death and Robots). Наслов чланка гласи „Кад роботи схвате да су паметнији од људи“.

(7)   данас у „Политици“ на страници 16, рубрика „Београдска хроника“, па, под насловом „Писац у библиотеци на Косанчићевом венцу“, врло кратак извештај о књижевном скупу на месту где је у Другом светском рату уништена Народна библиотека Србије, говорио је, о уметности стрипа, писац епске фантазије Дејан Стојиљковић познат некима од нас у фандому као Декса.

(8)  и, такође у „Политици“ али у уметнутом прилогу „Култура, уметност, наука“, па на стр. 3 тог прилога, чланак о књигама др. Зорана А. Живковића. Пренето из „Вашингтон поста“, потписује Мајкл Дирда, превео са енглеског Алекса Ђукановић, наслов чланка гласи „Кога бисте морали да читате“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна, данас три ствари у културном прилогу у „Блицу“:

(9)   на стр. 21 о тој књизи о ставу Едгар Алан Поа о науци;

(10)   на стр. 23 о још једном Јура парк филму, Свет из доба Јуре: надмоћ“  (Jurassic World Dominion, 2022), ваљда седмом у тој франшизи;

и, (11)   на стр. 24, о новим „Бетмен“ стриповима код „Чаробне књиге“.

[Ghoul]

(9)   на стр. 21 о тој књизи о ставу Едгар Алан Поа о науци;

ali, kolega, doktore, molim vas:
о ставу Едгарa Аланa Поа о науци

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
(1)   у данашњој “Политици”, на стр. негде око 20-те, имате чланак са насловом “Фестивал хорор филма у бившој дољевачкој кланици”, потписује Т. Тодоровић, сазнајемо да ће од 1. до 3. јула у Дољевцу код Ниша бити тај интернационални фестивал хорор филма – Slaughter Horor Film Festival, и пратећи програм итд, и да је уметнички директор фестивала др Дејан Огњановић, некима познатији као Ghoul.

(2)   ... а такође у данашњој “Политици”, али у уметнутом “Политикином” магазину, па на стр. 26 и 27 тог магазина, сазнајемо да је професор Стеван Алексић, уметник из Београда, направио плакат за “Дизнијев” СФ анимирани филм Баз Светлосни.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(3)   у данашњем и сутрашњем „Данасу“ имате, у уметнутом културном прилогу па на стр. XIII, приказ књиге др Милана М. Ћирковића Парадокс нецепања атома. То је књига есеја о науци, са честим освртима на научну фантастику; трећа његова таква књига. Претходне две биле су Артефакт за свемирско путовање и Општа теорија жирафа.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(4)  у данашњем ТВ магазину у „Блицу“, па на стр. 21, Блажа Синеманијак даје приказ француског филма Кисеоник (2021), у коме се једна млада жена буди, не знајући ко је, заробљена у некаквој медицинској комори, сама, али постепено успева, из те клаустрофобичне ситуације, да разговара са некаквим роботом.

(5)   У данашњем “Данасу”, на стр. 21, имате извештај са јучерашње конференције за штампу уочи Гуловог хорор феста у Дољевцу, под покровитељством Министарства културе и информисања. Гул је говорио о разлици између хорор филмова који имају и који немају уметничку вредност. (То је легитимна теза.)

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(6)  у данашњем и сутрашњем “Данасу” имате, на стр. XI културног прилога, приказ књиге, вероватно је СФ роман (али се на једном месту у чланку каже да је дело „донекле бајковито“). Аутор је Томислав Османи, а наслов је са тачком после прве речи, овако: Брод. Конзархија. Са македонског превео Саша Огненовски, издавач српског издања је „Агора“. Дешава се у години 2039, човечанство је ушло у „отуђену и хипермеркантилну“ будућност. Приказ потписује, само иницијалима, К.А.Д.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
(1)   „Политикин забавник“ бр. 3675, петак 15.07.2022, стр. 58-59, Ото Олтвањи, „Тилт“, прича блиска СФ, али ипак са преовлађујућим елементима хорора и фантазије. Двојица наших полицајаца, Марић и Трифуновић, чувају, у хотелском апартману, једну глумицу, коју хоће да убије (не знамо зашто) неки нападач који долази из друге реалности тј. из другог универзума, отпоран на метке. Глумица каже да је његов циљ „да саплете свет“. Добро писано, али није СФ. Али је близу СФ. У пресудним моментима подсећа на способности главних ликова у филму Алекс Пројаса Мрачни град (Dark City, 1998).

(2)   У том истом ПЗАБ имате на стр. 10-13 чланак о будућности вештачке интелигенције, и у оквиру тога имате на стр. 10-11 врло добру велику слику робота који држи и разгледа лобању.

(3)   И, такође, у том истом ПЗАБ имате, на стр. 44-46, чланак „НФТ рудари са Марса“, Miners of Mars, цртач Алекса Гајић и још двојица (Урош Петровић и још један учесник) направили су компјутерску ваљда игрицу са токенима о томе. Чланак потписује Немања Баћковић. Томе је дата и насловна страна. Наиме Гајић је направио велики број портрета, на као неким картицама, тих рудара са Марса, а 19 тих картица-портрета видимо на насловној страни ПЗАБ. Јесте СФ. Наводно то има неке сличности или везе са крипто-валутама, бит-коинима, па се може ставити у промет – нисмо баш разумели.

(4)   У данашњем “Данасу” на стр. XII културног прилога имате приказ нове домаће СФ књиге, издавач „Лагуна“, аутор је Ненад Илић, наслов је на енглеском, I Sky, говори о урбаној блиској будућности, главни јунак је пореклом Србин.

и, (5)   у том истом “Данасу”, али на стр. 14, је велики чланак, аутор Зоран Теофиловић, а носталгични наслов гласи “Шта би било да постоји Југа” дакле Југославија. Данас. Он замишља да би у тој алтернативној историји отприлике све било као пре.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(6)   данас у „Блицу“ на стр. 22 Ивков о роману: Ричард Метисон, Негде у времену, изашло код нас код „Чаробне књиге“. Протагониста одседа у једном врло старом хотелу, где му се слика једне жене веома допадне, а онда налази евиденцију да је већ био ту – једног дана у деветнаестом веку.

[Ghoul]

у филму Алекс Пројаса

у филму Алексa Пројаса... 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(7)   данас у „Политици“ у културном прилогу па на стр. 5 сазнајемо: Народна библиотека Србије установила је награду за најбољи домаћи роман (то није НИН-ова) коју ће додељивати жири сачињен од девет писаца, а сваки од њих имао је право да предложи по седам романа. Један од тих чланова жирија овог пута је и Дејан Стојиљковић, претпостављамо да је то наш Декса. У данашњој „Политици“, један други члан жирија, не Стојиљковић, образложио је својих седам предлога. Један од тих седам је, видимо у „Политици“, Скробоњин и Нешићев Фирентински дублет: кјароскуро, чија је садржина ту описана тако да је тотално јасно зашто је то, жанровски, фантазијско дело, не СФ.

(8)  А већ на следећој страници, дакле на стр. 6, видимо есеј британске књижевнице Тамар Јелин о књизи др Зорана А. Живковића Вагон, која је објављена у Америци. Тамар Јелин сликовито описује фантазмагоричну садржину Живковићевих поглавља, тако да не остаје много дилеме о жанру, евидентно је и то фантази, не СФ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(9)  у данашњем „Политикином забавнику“ тема броја је наш давни (1909-2002) стриписта Ђорђе Лобачев (два чланка потписују Зоран М. Стефановић и Здравко Зупан), а насловна страна, коју је насликао Алекса Гајић, приказује Београд – наиме, једног рекло би се прилично сиромашног дечака који стоји на Калемегдану близу статуе Победника и гледа преко ушћа Саве, у плаве даљине, где се уздиже, само у далеком наговештају, етерични високи златни град.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(10)  у данашњој „Политици“ у културном додатку имате на стр. 2-3 обиман интервју, Дејан Огњановић разговара са глумцем који је играо серијског убицу Фреди Кругера у хорор филмовима о Улици брестова,

и,

(11)  на стр. 5, за награду Народне библиотеке, Љубица Арсић предлаже неколико књига, па, између осталих, и роман Александра Гаталице 25. час, и образлаже шта је добро у том фантазијском (не СФ) роману.