[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... и још две-три допуне, све у културном додатку јучерашњег (и данашњег; то је викенд-број) „Данаса“. Наиме,
(4)   на стр. XI први прилог има наднаслов „епска фантастика“, а то и јесте,

(5)   а други прилог има наднаслов само „фантастика“, а заправо је научна фантастика, о свету после атомског холокауста, аутор Ненад Петровић, наслов Тријумф трагедије. Опширни чланак, са насловом “Армагедон или Треће мултинационално лудило” потписује Златоје Мартинов.
и,
(6)   на стр. XIII, приказ књиге Поплављени ум, о ХААРП теми, писац је Јован В. Ристић (годинама веома познат у Првом српском фандому), наднаслов чланка гласи „првенац“, наслов чланка гласи „Психолошки трилер о утицају теорија завере“, чланак потписује К.Л.Д.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(7)   у данашњем „Блицу“ на стр. 22, Слободан В. Ивков даје опширан приказ романа Јована В. Ристића Поплављени ум, о ХААРП теми. Каже да је то „on the road авантуристички роман“, не улази у питање жанра, разматра колико би у тој теми (о намерном микроталасном деловању на јоносферу) могло бити истине, а приказ завршава реченицом која се састоји од само једне речи:
      „Језиво!“

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,
(8)   у данашњој (гле... 2022 02 22, датум који се састоји од шест двојки и две нуле...) „Политици“ па на стр. 16, у рубрици „Београдска хроника – синоћ у граду“, видимо чланак са насловом „Хируршки повећана интелигенција и суровост друштва“, из кога сазнајемо да је јуче на сцени Малог позоришта „Душко Радовић“ изведена представа Кавез по мотивима књижевног дела Цвеће за Алџернона писца Данијела Киза. Чланак потписује Ј.М.

У чланку се инсистира на Чарлију као критичару друштва, а не помиње се СФ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   На Арт Аними налазимо да је Илија Љ. Бакић објавио алтернативно-историјски СФ роман Људска грла или Леворуки (2021  ??  ), имате резиме:

https://www.art-anima.com/roman-ilije-bakica-u-sirem-izboru-za-nagradu-laza-kostic/

(2)   Хипотеза да је постојао мини континент Балканатолиа, који се састојао од делова Балкана и Анатолије (неки је зову и Анадолија):   

https://www.yahoo.com/news/strange-animal-fossils-helped-scientists-133300100.html


(3)   Деца паклене поморанџе су у припреми за позориште у Новом Саду, јавља Невидљиви:

https://sfpisb.wordpress.com/2022/02/27/premijera-pozorine-predstave-deca-paklene-pomorandze-27-februara-u-novom-sadu/


(4)   У данашњем „Блицу“, на стр. 23, Ивков даје приказ српског издања (код „Чаробне књиге“) стрип-књиге Наопачке (2), (сценарио Лука Енок, црта Рикардо Кроза), о свету у коме се гравитација изврнула и повукла многе људе и ствари нагоре, у космос. Али не све. Обратите пажњу на ту двојку у загради: то значи, други део, а Ивков нас је претпрошлог лета обавестио о изласку првог дела, а ми смо вам то јавили на дан 2020 07 20. А једно годину дана пре тога, 2019 09 28, јавили смо вам о филму Upside Down (2012), итд.

Оно што је нарочито интересантно, са становишта теорије књижевности, у данашњој Ивковљевој колумни јесте реченица о жанру, наиме, да се у том стрипу ради о фантастици али „не и о научној фантастици јер нема ни покушаја научног објашњења за катастрофичну појаву“. Строго узев, да би дело било СФ, јесте пожељно али није неопходно да аутор покуша да понуди научно објашњење, довољно је само да не уводи ствари супротне укупном научном начину размишљања и научном погледу на свет. На пример мађију, акрепе, врачеве, караконџуле...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна, е ово је стварно требало раније да јавимо, пардон,

(5)   у данашњем „Блицу“ на стр. 23 имате обиман чланак који је написао, о свом роману Поплављени ум, Јован В. Ристић. Наднаслов гласи „из угла писца“, наслов „Сви смо ми помало ХААРП“, том истом реченицом се и чланак завршава, а поднаслов гласи „Злоћудна последица пандемије корона вируса је је једна дугорочно опаснија, ментална пандемија“. Ристић каже, на почетку другог ступца, да је његов роман „психолошки роуд-трилер уроњен у зону сумрака“, али не прецизира да ли је СФ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Програм ЛК за март 2022:

7. mart 2022 – Svemirske snage, povratak na zemlju

Iako je diskusija o svemirskim vojnim snagama svakako zanimljiva, ona nije tema ove tribine, već druga sezona istoimene Netfliksove serije. Prva je bila potpuni hit i nastala je u isto vreme kada su osnovane Svemirske snage SAD, sada ostaje da vidimo da li je druga zadržala prepoznatljiv i šarm i kako je prenela borbu njenog časnog načelnika.

14. mart 2022 – Veze (naučne)fantastike, (neo)avangarde i (post)moderne

U razgovoru sa dr Milošem Jocićem pričaćemo o (neo)avangardi i postmoderni - pravcima umetnosti (i književnosti) koji se često vode pod "fantastika" a srodni su sa naučnom fantstikom utoliko što podrazumevaju jedan određen otklon od činjenične realnosti. U jednom trenutku ovi pravci su išli stazama razvoja jako međusobno bliskim, pa se i se mešali i preplitali.
Učestvuju: Dr Miloš Jocić - urednik časopisa Međutim, DNK, književnog magazina Društva novosa
dskih književnika, i priređivač antologije "Čorba od minotaura", kao i Miodrag Milovanović - autor knjige Srpska naučna fantastika. Moderator: Žarko Milićević

21. mart 2022 – Horor podkasti, savršen spoj žanra i medijuma

Podkasti su postali dominantni "netradicionalni" medijum današnjice, ali se, naravno, nisu zadržali samo na informativnom. Ogroman ih je broj od pionira kao što je Nosleep, preko Archive 81, Nocturnal, Voice from the Darkness, ali i onih koji su na granici dokumentarnih, kao što su Lore, The Last Podcast on the Left i brojni drugi. Na engleskom jeziku ih ima stotine. O ovom fenomenu u svetu i kod nas govoriće ljudi koji su plemenitiji za stotine sati slušanja, ali i poneke sate kreiranja podkasta.

28. mart 2022 – Fantastična čitaonica #97: Kazuo Išiguro - Klara i sunce

Klara je VP (veštački prijatelj) – android koji roditelji kupuju svojim tinejdžerima kako bi im obezbedili društvo i podršku. Čak i za jednog androida izuzetno pronicljiva i inteligentna, Klara se hrani sunčevim zracima, a stvarnost, za razliku od ljudi, vizualizuje kroz osnovne geometrijske oblike poput pravougaonika ili kruga. Klaru za VP-a odabira Džozi, 14-godišnjakinja krhkog zdravlja, koja pati od iste bolesti koja je ubila njenu sestru. Između devojčice i robota razvija se pravo prijateljstvo, ali da li bi Klara trebalo da očekuje mnogo od ljudskih obećanja? Ovo je prvi Išigurov roman koji je objavio nakon što mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost 2017.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... ево, после програма ЛК за март, доносимо и две допуне,

(2)   „Политикин забавник“ бр. 3656, петак 04.03.2022, стр. 8-11, свемирски бродови у „Звезданим стазама“, па и „Ентерпрајз“, какви су.

(3)   данас у „Блицу“ на стр. 22, колумна „Фантастикологија“, Ивков даје приказ књиге коју је објавио Светислав Филиповић Филип (председник удружења SCI&FI) са насловом (латиница) Munze konza ex-Yu R.U.R.

[Slava]

Poštovani,
 
u proteklih nekoliko meseci reč slava je dobila jedno sasvim novo značenje u ukrajinsko-ruskom sukobu. Slava Rusiji i slava Ukrajini glavne su parole sa obe zaraćene strane.  Nekoliko dana se u medijima pojavljivao snimak porušenog mosta, a preko vode, pored mosta su prolazile izbeglice. Tu su se našla i jedna kola, koja su pala u vodu kada je most granatiran. Na prašnjavom staklu automobila neko je napisao Slava Ukrajini!  Mene je ta scena duboko uznemirila. Inače, već od jeseni prošle godine redovno pratim vesti iz Ukrajine. Od početka godine sam brojala dane kada će buknuti ovaj rat u odnosu na koji su ratovi u bivšoj Jugoslaviji, metaforički rečeno, bile male bebe. Ukrajinci i Rusi baštine kulturu kakvu Južni Sloveni nikada nisu imali. Dvoje najznačajnih sovjetskih pijanista bili su rodom iz Ukrajine- Svjatoslav Riher iz Žitomira, grada koji je već razoren i Emil Giljels iz Odese, starog i prelepog grada na moru, čije razaranje predstoji.  Slavljenje država pokazalo se kao pogubno i zato Slava svim nedužnim civilima koji su poginuli i ranjeni i onima koji će poginuti i biti ranjeni. Slava svim gradovima koji su razoreni i onima koji će biti razoreni. Sada nema samo Azija Avganistan, ima ga i Evropa. Prostor bivše Jugoslavije već je bio vojno polje Rusije i NATO-a. To bi mogao ponovo postati, ako se sukob iz Ukrajine proširi na okolne države. Nadam se da će se moja nagađanja pokazati kao netačna i neutemeljena.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењена Славо,
свима нама је жао због тих тужних и жалосних догађаја, али, не треба сад овде да улазимо у коментаре о томе.

Дакле,
...допуна,

(4)   изашао је роман Илије Бакића Двостав, приказ је на Арт Аними:

https://www.art-anima.com/novi-roman-ilije-bakica-dvostav-s-popustom-za-posetioce-sajta-art-anima/

(5)   и нови хумористични СФ роман Ивана Срдановића, приказ на Арт Аними:

https://www.art-anima.com/zar-je-to-ljubav-ivan-srdanovic/

(6)   у данашњем и сутрашњем „Данасу“, на стр. XII, имате приказ једне студије о Орвелу и, нарочито, о роману 1984. Аутор се зове Доријан Лински, а наслов је мало необичан: Министарство истине, биографија Орвелове 1984. Преводилац је Мирко Бижић, а издавач “Вулкан”.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(7)   у данашњем „Блицу“, на стр. 22, Слободан В. Ивков даје приказ романа Френка Херберта Божански цар Дине.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени   ,
у ово-викендском броју „Данаса“, па на стр. XI културног прилога, имате приказ о роману Соње Атанасијевић, са насловом Спавај, звери моја, о животу једне прилично усамљене жене која, рекло би се, мирно живи у Београду у години 2027, а гле ту је и једна паметна камера која говори и мисли као робот, па би због тога читав роман можда могао бити СФ, или, ако не СФ, онда фантазија.

Чланак потписује К.Б.Д, наднаслов чланка је „антиутопија“, што у овом случају баш и не изгледа оправдано, а наслов чланка гласи „О усамљености и вечној потреби за љубављу“ што је као наслов прилично неодређено, и нимало не упућује на било који жанр нити на садржину.

Блиска је то будућност, 2027, брзо ће проћи пет година...

(2)   „Политикин забавник“ бр. 3659, петак 25.03.2022, нема СФ причу, али има причу: стр. 49-51, Саки (Х. Х. Манро), „Тобермори“, викторијански џентлмен научио мачора Тоберморија (тако се зове) да говори. Мачор сад почиње да препричава пред окупљеном господом свакојаке интриге које је слушао и гледао, па они дискутују да ли да га убију, да их не би бламирао. Недуховито, и није СФ него Ф, зато што новум није буквалан него је, очигледно, само литерарна конвенција.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(3)   у данашњем „Блицу“, на стр. 22, Ивков даје приказ стрип-књиге Долазак чији аутор је Шон Тан; у том стрипу, протагонист је грађанин који као економски мигрант путује у неку „потпуно надреалну“ земљу, „да би се скућио па онда позвао код себе супругу и ћерку“. Претпостављамо да у тој земљи има елемената фантастике, па, можда и СФ.

(Гле, тај наслов Долазак подсећа нас на један добар филм – Arrival, 2016.)

Ивков у уводним пасусима говори и о историји стрипа уопште.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(4)   у данашњoj „Политици“, на стр. негде-око-петнаесте, имате обиман чланак са насловом „Изложба Енкија Билала у париском ‘Музеју човека’“, то је поводом педесете годишњице његовог рада. Чланак потписује Гордана Крстић Фај. На изложби је тридесетак Билалових радова укључујући и одломке из његових филмова. У чланку се, у другом ступцу, изричито помиње и научна фантастика, овако: „Најзначајнији је представник француског научнофантастичног стрипа“.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(5)   у јучерашњем (и данашњем) „Данасу“ (који је поскупео на 60 динара) имате, на стр. XII културног прилога, обиман приказ романа Јована Ристића Поплављени ум. Наднаслов гласи „модерне жртве“, наслов „У потрази за истином“, потписује Ненад Ланчушки. Не помиње се да ли има елементе СФ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

... допуна,

(5)   у данашњем „Блицу“ на стр. 22, Ивков даје приказ најновијег филма Дина који је добио 6 Оскара.

(6)   „Политикин забавник“ бр. 3660, петак 01.04.2022, стр. 60-61, „Лафорџове очи“ (име погрешно написано, састављено!), какви су изгледи да наука икада направи механичке вештачке очи, као што има Џорди Ла Форџ (Geordie La Forge) у „Звезданим стазама“.