Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 1165 Replies
  • 117009 Views
*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
i program LK za mart
« Reply #1110 on: February 24, 2021, 12:07:56 AM »
... дакле дали смо у последња два дана те допуне вести, а ево сада и програма ЛК за март. Узгред, страшно је тешко одржавати програм у условима ове огромне светске епидемије; мора се долазити и у трибинску салу, али само са врло малим бројем присутних; клубу је сигурно потребно да нађе за сваки понедељак барем три-четири особе које су имуне на ковид-19 (вакцинисани, са обе дозе, или, прележали…) и које ће доћи у просторије и некако одржати и снимити дискусију али не само између себе, него и са некима он-лајн, такође; десет, двадесет слушалаца и учесника који нису физички присутни, него само електронски… у стилу “Зум” конференције. Зна ли неко, да ли је то уопште изводљиво?

Дакле, рекосмо:

Програм Лазе Комарчића за март 2021:

8. mart 2021 – HERLAND, Šarlot Perkins Gilman (Njena zemlja, Štrik, 2013)

Današnji sveti dan obeležavamo podsećanjem na utopijski roman Herland Šarlot Perkins Gilman. Prvi put je objavljen 1915. i predstavlja prvu feminističku utopiju. Od tada, motiv sveta bez muškaraca kao feminističke utopije – ili, ponekad, kao percepcije feminističke utopije – istraživan je više puta u naučnoj fantastici. O tome kako ovaj roman, i ova tema, izgledaju iz današnje perspektive pričaju Jelena Jokanović i Ivana Damnjanović, zato što su jedine pročitale knjigu. Ako hoćete da ih kritikujete, pročitajte je i vi ovde:

http://gutenberg.org/ebooks/32?fbclid=IwAR2B6C4nFHoOiP4iMvIDOkjCp1hXIwJp0lxF8AwLcIqrdcN9lNEzrSoLy5Y

15. mart 2021 – Predstavljanje studije Monje Jović “Utopija i distopija u srpskoj prozi druge polovine XX veka”

Ova studija posvećena je istraživanju ovog kod nas zanemarenog žanra. Osim dežurnog osumnjičenog, odnosno Pekića, Monja Jović posvećuje analitičku pažnju i danas nedovoljno proučavanim ili gotovo zaboravljenim utopijskim/distopijskim delima Đorđa Jovanovića, Vladana Desnice, Eriha Koša, Ivana Ivanjija i Vojislava Despotova. O knjizi razgovaraju Miodrag Milovanović, Tijana Tropin i autorka.

22. mart 2021 – “Snyder Cut” i opelo za nedonošče zvano DCEU

Prošireni univerzum DC-a je ambiciozno zamišljeni projekat koji je počeo da se sapliće već pri prvim koracima i nikada zaista nije uhvatio pravi ritam hodanja. Više promašaja nego pogodaka su najmanji problem ovog serijala filmova, koji nikada nije imao pravu međusobnu koheziju. O svemu što se dešavalo nakon prvobitnog Justice Leaguea, sa posebnim naglaskom na WW 1984 i Snajderovu verziju Justice League govore Jelena Katić Živanović, Igor Stanojević i Pavle Knežević.

29. mart 2021 – Fantastična čitaonica #86: Autonomous, Annalee Newitz

Odmetnuta naučnica koja ima svoju podmornicu, putuje svetom i bori se da čovečanstvu obezbedi jeftine lekove, u društvu vojnog agenta i “mladog vojnog robota”. Zaista, kako odoleti? Roman je nominovan za nekoliko nagrada, dobio je Lambdu. Moderator: Bojan Butković.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
i opet 2 dopune
« Reply #1111 on: February 24, 2021, 05:35:35 PM »
... дакле,
 
(8)  у данашњем „Блицу“ на стр. 22, новинарка Татјана Њежић даје приказ две књиге, од којих је једна научно-популарна, о људским генима, дакле о генетици: Адам Радерфорд (у наслову приказа погрешно написано “Радефорд”), Кратка повест сваког ко је икад живео (Adam Rutherford, A Brief History of Everyone Who Ever Lived: The Stories in Our Genes, 2016). Издавач “Вулкан”, превео Владимир Д. Николић.

и, (9)   такође у данашњем “Блицу” али на стр. 7, обиман чланак, илустрован, о једној научници, то је Драгана Перковић Мартин, она је електро-инжењерка, из Београда, а већ годинама је радила на припремању овог сад ровера “Истрајност” за Марс. Конкретно, на припремању роверових радарских система. Наслов чланка је “Наша Драгана спустила ровер на Марс”.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
i u današnjem (subota) Blicu
« Reply #1112 on: February 27, 2021, 05:15:19 PM »
и, (10)   ево дакле и допуне означене бројем десет,

налазимо код Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2021/02/26/proireno-izmenjeno-i-dopunjeno-izdanje-alternativne-istorije-srbije/

да је изашло из штампе друго, проширено и допуњено (па, и са хипотетичким мапама, какве су можда могле бити) издање књиге двојице наших историчара, а то су др Предраг Ј. Марковић и др Чедомир Антић, са насловом Алтернативне историје Србије.

Али заправо то и није исти наслов, јер, у првом издању наслов је био у једнини; у сингулару; гласио је Алтернативна историја Србије.

(11)   У данашњем “Блицу” на стр. 34 и 35, имате чланак “СФРЈ на Марсу”, потписује Стевица Рајчетић, о чињеници да неколико кратера на Марсу носи имена места из некадашње Југославије, на пример Блед, Стон, Тиват, Топола, Селевац, а један баш велики кратер носи име Милутин Миланковић. У поднаслову је назначено да су и неки писци СФ добили своје топониме на Марсу, али, у чланку се не каже који.

Ту је и додатни чланак о инжењерки радара за ровер, Драгани Перковић Мартин.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
ispravka
« Reply #1113 on: February 27, 2021, 10:05:55 PM »
Уупс, пардон, грешка, и у другом издању је наслов у једнини, Алтернативна историја Србије.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
Skrobonja dobio nagradu “Stanislav Lem”
« Reply #1114 on: March 03, 2021, 12:01:21 AM »
Цењени   ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3603, петак 26.02.2021, стр. 7, “Рекли су о Политикином забавнику”, међу двадесетак цитата, један, средњи у средњем ступцу, је дао Зоран М. Стефановић, познат неким фановима и као Расткомен. Тај цитат гласи: “Забавник је прва линија забаве и последња одбрана уљуђености и културе”.

(2)   Да ли је киберпанк ово што се сад, изгледа, спрема – да ће можда кроз коју годину свако моћи да купи паметне наочаре са мини-камером и са прикључком на светску базу података за препознавање лица; па, после само неколико секунди разговора са вама, иако ви немате појма ко је он, тај ваш модерни саговорник сазна ко сте ви, па можда и многе податке о вама, адресу, итд. Наводно Фејсбук већ полако припрема нешто тако! То је корак даље од Великог брата који вас шпијунира посредством вашег телевизора… Имате чланак о томе на:


https://www.yahoo.com/news/facebook-doesnt-seem-mind-facial-140026463.html

(3)   У “Политици“ су у понедељак, 1. март 2021, на стр. 26 и 27, били огласи за распродају неке имовине два стара грађевинска предузећа која су сада у стечају, дакле пропала, једно се зове „Трудбеник“ а друго „Рад“, и сад, ово је ствар успомена; такорећи, „сентиментално путовање“; јер, памтимо, била су то угледна државна предузећа у једном ранијем, давном, југословенском времену. Било, па прошло... пропадоше, ех, толики труд... и рад!...

(4)   Код Невидљивог имате чланак, Горан М. Скробоња добио је награду „Станислав Лем“ у Новом Саду:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/02/28/stanislav-lem-za-2021-goranu-skrobonji/


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
Oktavija Batler dobila mesto na Marsu
« Reply #1115 on: March 06, 2021, 04:03:57 PM »
Цењени   ,

(1)  “Политикин забавник” бр. 3604, петак 05.03.2021,

стр. 1, насловна, има, при дну, натпис “Пут на Марс”, наравно због овог сад актуелног ровера, и, слику некога ко је вероватно Флаш Гордон, у нереално тесном скафандру који као да нимало није надувен због унутрашњег притиска ваздуха, и због вакуума около; али, не види се јасно да ли је то у космосу, па, можда је ипак у атмосфери неке планете, а не у вакууму.

стр. 4-6, интервју који је пре 29 година Ђорђе Балашевић дао ПЗАБ-у о свом детињству, и, на стр. 5, песма са једанаест строфа по 4 стиха, он је ту песму написао “Политикином забавнику” за педесети рођендан (Забавника). Никада није певана. Наслов песме: “Отворено писмо ‘Забавнику’ за рођендан”. У шестој строфи помиње се и Флаш Гордон.

стр. 7-11, о роверу “Персивиаранс” који је сада на Марсу, опширно, добро илустровано. Припремио Срђан Николић.

стр. 20, астрономска песма, од два стиха, о тамној материји, непотписана, хумор. Чак на неки начин није ни лоша.

(2)   Тачка на коју се спустио ровер “Персивиаранс“ добила је назив по једној СФ списатељици. То је сада „слетиште Октавија Е. Батлер“ (Octavia E. Butler landing). То је велика ствар за светску научну фантастику, признање да смо значајни и вредни. За ово ће сазнати можда милијарда људи.


https://mars.nasa.gov/resources/25701/welcome-to-octavia-e-butler-landing/

То се данас помиње и на врло богатом сајту „Астрономска слика за данас“, где ће и остати, и моћи ће вероватно још годинама да се лако пронађе и види у архиви тог сајта, под данашњим датумом:

https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html

Октавија Естела Батлер (1947-2006) добила је двапут Хуга и двапут Небулу, и разне друге награде, а и један астероид назван је по њој:

https://en.wikipedia.org/wiki/Octavia_E._Butler

(3)   У данашњем и сутрашњем “Данасу”, у културном прилогу “Недеља”, па на стр. XII, имате приказ књиге Пространство, Тијаматин гнев. Знате већ, имате код Невидљивог на:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/03/04/tijamatin-gnev-u-prodaji-od-4-marta/

Наднаслов је „СФ“, а наслов је мало политички формулисан, мало изненађујуће: „О опасностима које доноси тоталитаризам“. Потписује К.Л.Д.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
Kvalitilend, i, Dnevnik u Novom Sadu
« Reply #1116 on: March 07, 2021, 06:40:13 PM »
... допуна,

(4)    У данашњем „Политика магазину“, који је уметнут у „Политику“, имате, на стр. 24, приказ романа Квалитиленд, чији је аутор Немац (рођен 1982) Марк-Уве Клинг. (издање „Лагуне“ 2020). Отприлике нешто налик на модерну, компјутеризовану Рекламократију, сатирична критика будућег друштва у коме је као све најквалитетније за потрошача, купца, а уствари је тиранија и наметање онога што не желите и не треба вам, свакојаке безвезне робе. Главни јунак зове се Петер Незапослени. Он почиње борбу против тог система. Имамо утисак да је то СФ роман, али, није речено да је у том жанру, него: „сатирична дистопија“.

Приказ потписује Александра Мијалковић. Преводилац није поменут.

(5)   У данашњем новосадском дневном листу „Дневник“ изашао је, из пера Илије Љ. Бакића, приказ књиге вашег скромног АБН-а Научнофантастични филм, чији је цео тираж, две хиљаде примерака, својевремено, у Титовој Југославији, уништен, највероватније спаљен, а која је недавно васкрсла захваљујући издавачком раду Бобана Кнежевића. Приказ можете прочитати на:


https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/povratak-zabranene-knige-naucnofantasticni-film-aleksandra-b-nedelkovica-07-03-2021


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
zemlja u kojoj je smeh obavezan, itd
« Reply #1117 on: March 11, 2021, 04:28:50 PM »
Цењени   ,

(1)   у данашњој „Политици“ на стр. 12 имате чланак „Прича о друштву у којем људи морају да се смеју“, потписује Биљана Лијескић. Поднаслов: „Алесандро Шјарони, италијански кореограф, добитник венецијанске награде ‘Златни лав’, представиће се комадом Август на 18. београдском фестивалу игре”. То очигледно има СФ елемент: држава у којој је свако обавезан да се смеје. Али није позоришна драма, него ваљда балет? у коме наводно постоје “играчи, певачи, глумци”, онда ипак можда има и текст? Не знамо то. Шјарони каже да се наслов односи на првог римског цара, али и на кловна, глупог Августа. Ту је и велика слика у боји на којој се виде петорица који се јако смеју а види се да некима од њих није нимало до смеха.

Могло би се, у СФ, замислити друштво у коме политичка коректност током времена еволуира толико да у одређеним ситуацијама смејање постане обавезно, принудно, а ко се не смеје – буде „канселован“, поништен (енгл. cancel).

Али ови не кажу да су у СФ жанру.

(2)   Такође у данашњој „Политици“ али на страници која је после стр. 17, а обележена је као “Синоћ у Београду” (без пагинације), имате чланак “Претече астробиологије”, потписује Ј.Н.Ц, где је дата информација да на Ју-тјуб каналу “Слушате Коларац” сада постоји снимак првог предавања у серији о астробиологији, говори др Милан М. Ћирковић. Чланак је кратак, два скромна пасуса, али успева да пренесе неке најосновније одреднице те (засад још увек хипотетичке) области.
Предавање смо пронашли на:




(3)   Наш ликовни уметник Алекса Гајић објавио је Едит и ја, технотајз сада и као стрип, имате о томе код Невидљивог вест (и две дивне слике) на:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/03/09/edit-i-ja-konacno-i-kao-strip/

(4)   Проф. др Дејан В. Ајдачић објавио је књигу Одблесци словенске фантастике, са приказима о појединим писцима фантастике, па и СФ, из словенских земаља, имате о томе извештај на Арт Аними, на:

http://www.art-anima.com/odblesci-slovenske-fantastike-dr-dejan-ajdacic/

(5)   Пронађена је једна досад необјављена СФ песма (писца руског порекла, у Америци) Владимира Набокова (1899-1977), са насловом “Ламент човека сутрашњице” (“The Man of Tomorrow’s Lament”), о Супермену и Лоис Лејн (каква би им беба била… хм, не кажемо да је та песма добра, не кажемо…), о томе имате код Невидљивог, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/03/06/vladimir-nabokov-supermen-i-covek-sutranjice/

а говори се о тој песми и у Америци сада:

https://www.rollingstone.com/culture/culture-news/vladimir-nabokov-superman-poem-1137468/


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 613
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #1118 on: March 12, 2021, 09:19:50 PM »
Društvo Lazar Komarčić > online
Lazar Komarčić - YouTube
Tribina Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić - online
Monja Jović: UTOPIJA I DISTOPIJA U SRPSKOJ PROZI DRUGE POLOVINE 20. VEKA - predstavljanje studije
govore: Miodrag Milovanović, Tijana Tropin i autorka
https://www.facebook.com/lazar.komarcic

Nadam se da će biti zanimljivo. Njen doktorat je odlično štivo...

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
ruska SF u PZAB
« Reply #1119 on: March 14, 2021, 12:04:12 AM »
Хвала на информацији, Мићо, то свакако треба погледати.

Е сад, две вести:

(1)   “Политикин забавник” бр. 3605, петак 12.03.2021, има СФ причу, на стр. 58-59: Аркадије Аверченко (1881-1925), “Смрт марксисте”, сатира, са руског превела Корнелија Ичин; у царској Русији године 1916. протагониста је, у погледу идеологије, марксиста, и, онда се он замрзнуо на пет година, наиме, остао је у заустављеној анимацији (код једног професора, научника), и, пробудио се 1921. у Русији сада комунистичкој, видео је одмах колика је глад, беда, инфлација, тиранија, бирократија, и, ускоро…  па, нећемо испричати крај. Углавном он је видео како је у комунистичком друштву за које се залагао. Дакле прича има СФ новум, али се тај новум не може схватити за озбиљно, него само као погодно средство (литерарна конвенција) употребљено за политичку сатиру. У антрфилеу се укратко говори о биографији писца, али се не каже како је он успео ово да објави, кад и где. Али се напомиње: “Живео је у емиграцији од 1920. године”.

стр. 9-12, космологија: о Биг бенгу и другим теоријама о настанку васионе. Припремио Срђан Николић. Чланак има увод и три одељка, од којих други има “Шекспир-овски” наслов (као у Хамлету), “Има нешто труло у теорији космолошкој”. То је баш лепо речено! Чланак инсистира на разним неподударним и непоузданим претпоставкама које су уграђене у садашње космолошке теорије. Интересантна нова идеја коју раније нисмо приметили у ПЗАБ је на стр, 12, трећи стубац, где се помиње могућност да се тамна материја састоји од честица спојених у “тамне елементе” налик на наше елементе у периодном систему елемената. На пример, хајде да размислимо, можда мрачни водоник, мрачни хелијум, тамни литијум… па и тамни уранијум…

стр. 48-49, десетак интересантних података о дијамантима, па и тврдња (дата као сигурна чињеница… што баш није…) да је звезда БПМ 37093 знатним својим делом кристализована у гигантски дијамант.

стр. 67, претпоследња, цитати и сентенције о Београду, неки су добри.

(2)   У данашњем “Данасу”, у културном прилогу, на стр. XIII, видимо на почетку десног ступца приказ једне књиге, потписује К.В.Д.

наднаслов:   СФ
наслов: Бисер епске фантастике

Стоп. Стоп. Не читати даље. Та два реда су противречна, то је контрадикција у самом старту, епска фантастика је врста фантазије, није СФ, него, мачеви и врачеви итд. Не може бисер епске фантастике да буде СФ.

Раније смо вам већ говорили о вероватном разлогу због кога се та врста грешке веома често појављује.

Добро, ипак ћемо дати и још неке информације. Дело се зове Маков рат: шаман, ауторица је Р. Ф. Куанг (Rebecca F. Kuang, The Poppy War), издавач је “Вулкан”, преводилац није поменут. На корици се види неко ко маше мачем.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
Bester, Zvezde moje odredište
« Reply #1120 on: March 15, 2021, 04:48:33 PM »
…  само допуна,
(3)   данас у “Блицу” Слободан В. Ивков даје, на стр. 30, опширан приказ романа: Алфред Бестер, Звезде моје одредиште (али преведено је као Звезде су моје одредиште, дакле са тим глаголом “бити”) (Alfred Bester, The Stars My Destination, 1956), издавач “Чаробна књига“, Београд 2020, превео Милош Петрик.

Добро је да запазимо да тај Бестеров наслов каже нешто о ставу многих фанова према космосу: хтели бисмо, многи од нас, да кренемо тамо, да истражујемо космос, да живимо тамо, то је једна велика и поетична чежња, која није у протеклих пола века нестала; једно велико духовно усмерење, мада је сад веома очигледно да роботи могу неупоредиво лакше, безбедније и дуже да опстају у космосу, него ми, бића од протоплазме и ћелијских мембрана итд.

Многи од нас могу у једном духовном смислу да кажу: да, зато и јесам фан; звезде јесу моје одредиште.


*

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • Administrator
  • Sr. Member
  • *****
  • 262
  • Nemojte
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #1121 on: March 17, 2021, 10:01:49 AM »
Društvo Lazar Komarčić > online
Lazar Komarčić - YouTube
Tribina Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić - online
Monja Jović: UTOPIJA I DISTOPIJA U SRPSKOJ PROZI DRUGE POLOVINE 20. VEKA - predstavljanje studije
govore: Miodrag Milovanović, Tijana Tropin i autorka
https://www.facebook.com/lazar.komarcic

Nadam se da će biti zanimljivo. Njen doktorat je odlično štivo...


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 613
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #1122 on: March 17, 2021, 05:27:31 PM »
Tijani i meni je bilo zaista zanimljivo.
Monja Jović je zahvalan sagovornik.
Čak smo i ABN-a pomenuli...  :)

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #1123 on: March 19, 2021, 12:04:40 AM »
Хвала на линку, zakk.
Дискусија је била, са академске тачке гледишта, веома интересантна и корисна, на веома високом нивоу стручности и знања, мада су, наравно, о некима од тих ставова и критичких оцена могућа и друга, различита мишљења – има ту, наравно, места за даљу дискусију, и полемику.

Ево неких важних места из ове дебате:

поменути су Ђорђе Јовановић (средње слово не знамо), са тим романом Плати па носи, и, један необјављени докторат,
па,
Радојица Таутовић, па Бошко Токин,
изнета је теза да јака карактеристика многих дела СФ јесте дидактичност,

(отприлике помињем минуте)

у 22. минуту, теза да Владан Десница у “Проналаску атханатика” оспорава вредност СФ жанра, полемише против СФ жанра,
у 24. минуту, теза да је Станислав Лем полемисао против кича,
у 25. минуту поменут је и АБН,
поменута је и Енциклопедија др Зорана А. Живковића,
у 28. и 29. минуту и Пекић,
31. минут: Ивањи, одгајање вештачких људи за жетву органа, био-етичка питања као ова сад о вакцинацији против ковида-19
34. минут, поменути су Урсулини “Они који одлазе из Омеласа”,
36. минут, појам “критичка утопија” у смислу: јесте утопија али аутор ту утопију уједно сам и критикује,
38. минут, Беснило, теза да Пекић јесте пуно читан, али није читан, а ни тумачен, у контексту СФ жанра,
43. минут, поменута су сва три Пекићева романа важна за нас,
46. минут, Војислав Деспотов,
интересантна је формулација да постоји “еволуција рецепције”,
Деспотов, “космос, и штасмос, заштосмос”,
поменуто је дело Европа број 2, у коме је реплика Европе направљена у Сибиру, утопијска енклава,
56. минут, Косиер, Бели потоп, био у едицији за децу и младе
59. минут, Фриц Ланг, Метрополис
64. минут, теза да Замјатинов роман Ми није био толико против совјетског друштва, јер оно није још ни стигло да се покаже, тада, било је још у настајању, ново.

Да подсетимо, ако је неко заборавио (јавили смо овде 26. маја 2020), линк где можете бесплатно преузети целу дисертацију др Моње Б. Јовић је:


http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y

(али, једном приликом ово није хтело да ради, него је дало само малу слику насловне странице??)

а наслов дисертације гласи:

Утопија и дистопија у српској прози друге половине двадесетог века


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 774
Pavle Zelić u PZAB, Haksli u Blicu
« Reply #1124 on: March 20, 2021, 06:27:58 PM »
Цењени    ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3606, петак 19.03.2021, има СФ причу, на стр. 58-59: Павле Зелић, “Велики вакцинатор”.

Молим ко зна, да потврди, да ли је његово средње слово О, дакле, да ли је он Павле О. Зелић. Тај податак (о сваком нашем СФ писцу, па, и о Зелићу: средње слово!) је од значаја за историју српске СФ књижевности, на којој ваш скромни АБН сада интензивно ради.

Прича има илустрацију, непотписану, на којој један доктор, са претећим и лукавим осмехом, подиже огроман шприц за инјекције.

Прича је хумористичка и сатирична, али, веома слаба. Покушава да буде духовита, али, сасвим неуспешно. Састоји се од шест одломака, који су раздвојени са по три звездице; али се баш и не уклапају по смислу и садржини. Дакле изломљена је, нескладна. Али је барем актуелна, очигледно инспирисана овом садашњом кризом са огромном епидемијом ковида 19, која је у току; и очигледно је прича мотивисана искреном жељом да се охрабре грађани да се вакцинишу.

стр. 14-15, чланак о француском градићу Шатонеф ди Пап, у коме постоји општински закон који забрањује долазак летећих тањира и прети да ће ванземаљци бити ухапшени ако дођу. И, гле, видите, стварно – не усуђују се да дођу! још се нису појавили! Дакле ето вам (ха, ха) доказа…

стр. 21, чланак у коме се отприлике признаје да још не постоји право научно сазнање (нити стварна дефиниција) шта је свест.

(2)   У данашњој “Политици”, у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, па на стр. 9 тог прилога, постоји неколико кратких чланака из науке, потписује Јована Николић, а у једном од њих, са насловом “Ко се не плаши страшних прича”, тврди се да код, можда, 1 до 4 процената људи, постоји психолошки поремећај “афантазија” који се (ако смо добро разумели) састоји у томе што они врло слабо успевају да, на основу читања хорор текста, замисле било шта од тога у својој машти, па се зато и не уплаше.

Чланак нас није много убедио да је то тако, више изгледа као само једна хипотеза, не проверена.

(3)   У данашњем “Блицу” на стр. 55 је, преко целе те странице, приказ филма Зек Снајдерова лига правде (Zack Snyder’s Justice League, 2021), приказ потписује Деда Милорад, назив рубрике је “Критиком ћу те“, за тај филм се каже да је предугачак (4 сата), спор и досадан. Филм је крос-овер, ту су Бетмен, Супермен и други супер-хероји који су заправо из разних универзума.

Ваш скромни АБН сматра да су крос-овери генерално непаметни и лоши, бесмислени и штетни.

(4)   Такође у данашњем “Блицу”, али на стр. 50 и 51 (две целе странице, са две велике слике) имате биографију Олдоса Хакслија, и дискусију о његовом главном роману, а то је, знате већ, Врли нови свет, чланак потписује Татјана Њежић.

(5)   У данашњем двоброју “Данаса” имате, у културном прилогу “Недеља”, на стр. XI, чланак, потписује Драган Стошић, о стрипском уметнику Жан Жироу Мебијусу и његовим делима,

(6)   … а исто у “Данасу” али на стр. XIII, приказ романа, наводно “у жанру трилера” (или је то ипак хорор?): Томас Харис, Кад јагањци утихну, Београд, издавач “Вулкан”, превео Горан Скробоња, приказ потписује К.В.Д.