Aha, sad bolje shvatam onu opasku o meandriranju...
Elem, žao mi je što nema snimka sa prvog dana, svi se slažu da je bilo sadržajnije, ali moram da pomenem kako je Peca Nikolić ovo straobalno uradio, zaista. Dopao mi se onaj deo razgovora o drugosti i drugima, i cenim Žarkovu iskrenost, po tom pitanju zaista postoji prilično uniforman (stereotipan?) pristup, i mada je objašnjenje koje nudi dr ABN sasvim korektno, ipak mi ne objašnjava u potpunosti fenomen, jer to bi valjda onda trebalo važiti za sve, zar ne? Logično je da je svačija perspektiva time uslovljena, ali eto, neko se vine van tog kondicioniranja a neko ne.
Nadala sam se i simku prvog dana, pa sam se malo uzdržavala od nuđenja utisaka, ali kad sam već ovde - eto, meni je ovo fenomenalno. Ali zaista. Ceo taj napor oko dovođenja Normana, i oko logistike i truda i čitavog koncepta... stvarno odlično. Ne sećam se kad sam zadnji put bila ovako prijatno iznenađena nekom LK aktivnošću. Mića srećan ko kuče u liftu, Zakk skroz kompetentan, publika sasvim pristojna, Pecin snimak fenomenalan... nemam reči, zaista. Baš mi je žao što nisam mogla da prisustvujem.
Za ostale dileme i trileme - da, Mića je u pravu, konvencije su uvek bile revijalne i sajfaj po svojoj prirodi, tako da ne vidim problem što se i LK tu nalazi tek kao deo jednog šireg popkulturnog fenomena. Da me neko pitao da li očekujem tinejdžere na Normanovom segmentu, rekla bih glatko ne, to je meni sasvim očekivano,, sasvim normalno. I ovo par mladih je sasvim fin saldo, što se mene tiče. Ne znam kakav je bio prvi dan u poređenju, fotke su dosta varljive po tom pitanju, ali mislim da je sve to zajedno bio sasvim prijatan događaj za one koji su bili prisutni.
Ne razumem te pomalo negativne reakcije na LK trud koji je sasvim u duhu SFa, i sasvim u skladu sa promotivnim naporima koje bi klub i trebalo da preferiše. Znam da je poželjno dovoditi popularne i prevođene pisce, ali računam da je uvek korisnije i intrigantnije skrenuti pažnju na pomalo skrajnute aspekte žanra, čak i smatram da bi to sasvim komotno mogao biti i prioritet. A averzija za popkulturne fenomene uvek pomalo podrazumeva i mimoilaženje sa SFom, jer ogroman deo njegove privlačnosti leži upravo u njegovom angažmanu sa savremenom popkulturom, koja je, jelte, upravo kičma javne vizije, jer je dele ljudi širom sveta. Gubitak učešća u globalnoj popkulturi vodi u alternativu koja je nespojiva ne samo sa SFom, nego sa žanrovima uopšte. Nema SFa u Afganistanu, zar ne?
Znam da sad malo i ja meandriram, ali čitala sam skoro jedan Skrobonjin intervju povodom novog mu romana, i naišla na deo izjave da smo mi 80tih bili zaista deo sveta, ali da na kraju ništa sa time nismo uspeli da uradimo. Što se mene lično dojmilo kao vrlo precizno sažimanje generalnog problema, bar kad je o popkulturi reč.
