Aleksandar B. Nedeljković
Katedra za anglistiku
Filološko-umetnički fakultet
Kragujevac
Fantazija kao žanr priznato nemogućeg, i naučna fantastika kao žanr imaginarnog naučno mogućeg
Apstrakt:
U ovom radu nastojimo da ocrtamo neke osnovne teorijske okvire unutar kojih, kao poseban žanr, egzistira književnost nemogućeg. Ona prikazuje ono što sigurno nije i ne može biti stvarno. To je žanr fantazije, koji je je nekoliko hiljada godina stariji od naučne fantastike. Naučna fantastika se pridržava naučnog pogleda na svet. Utopija nije žanr, nego je jedna tematska oblast, koja se pojavljuje u fantaziji, ali i u SF. Unutar svakog žanra, postoje pod-žanrovi. Ima mnogo preklapanja i graničnih slučajeva, pa ipak, žanrovi postoje. Važno je uočiti da naučna fantastika nije prevashodno o čoveku, nego o novumu.
Ključne reči: žanrovi, fantazija, naučna fantastika, horor, novum, vrednost
(1) Zašto uopšte pisati bilo šta, o bilo čemu: književnost kao eksterna memorija
Zašto zapisujemo, zašto jednostavno ne kažemo, usmeno, sve što treba kazati? Evo zašto. Mnogi organizmi na ovoj planeti znaju po nešto, o nečemu, imaju dakle neko znanje u svojoj glavi, ali, samo dok im život traje; a kad im život prestane, to znanje u celosti propada, izgubi se. (Zato je važno da na svoje naslednike prenesu nešto od toga, dok još mogu, ako mogu.) Ali mi, ljudska bića, umemo i da zapisujemo. Pisanje je način da se informacije čuvaju izvan organizma. Čovek zapisuje, možda na glinenim tablicama, ili na pergamentu, hartiji, u memoriji kompjutera, možda uklesuje u kamen, itd, i na taj način, posle njega, te informacije ostaju, možda i hiljadama godina. Pisana književnost (za razliku od usmene) nije ništa drugo nego eksterna memorija. Dodatna prednost sastoji se u tome što se zapis može umnožiti u mnogo miliona, ili milijardi primeraka, i mogu ga čitati ljudi na mnogo mesta istovremeno.
Neki zapisi su na glomaznoj i teškoj materijalnoj podlozi, staromodnoj, a neki na vrlo kompaktnoj i minijaturizovanoj: vi možete u džep na košulji staviti takozvanu kompjutersku fleš-memoriju, koja ima veličinu otprilike kao mali prst i teška je samo nekoliko grama, a u njoj može biti nekoliko hiljada romana. Možda ćete čak i zaboraviti, privremeno, da ste je stavili u džep, toliko je laka i neosetna; dok bi vam za nekoliko hiljada papirnih knjiga bio potreban kudikamo veći džep.
A sadržina bi bila ista.
Sva literatura je izveštavanje. Pisac piše o nečemu važnom, što zaslužuje da bude preneto na eksternu memoriju.
(2) Fikcija
Ali književnost se na engleskom naziva fiction, “fikcija”, i mi to na srpski prevodimo kao “književnost izmišljenog” ili beletristika, i slično, a u novije vreme čuje se, na pojedinim naučnim konferencijama u Srbiji, baš i sam termin fikcija u tom engleskom značenju: književnost. Međutim, književnost može biti o ovom stvarnom svetu, realnom, koji vidimo oko sebe i znamo sigurno da postoji, a samo sa izmišljenim imenima književnih likova (u priči), i u tom slučaju to je realistička književnost; ili, može biti o budućnosti, ili o nekim imaginarnim i dalekim svetovima i o drugim životima, izvan ove okoline koju znamo – u tom slučaju to je fantastika. Tako dolazimo u malo neobičnu situaciju da se fikcija deli na realističku i fantastičnu.
Međutim tačan status tog termina u srpskoj nauci o književnosti neizvestan je. Tako, na primer, u srpskom prevodu Doleželove Heterokosmike , prevela Snežana Kalinić, čitamo da:
Odmah prihvatamo truizam da zmajevi, jednorozi i vile ne postoje i da nikada nisu ni postojali. A već u sledećem trenutku, uviđamo da dopuštamo, naravno, da zmajevi, jednorozi, vile, i sve ostalo, ipak postoje u fikciji. (Doležel 2008: 24)
U engleskom izdanju Doležela, to je in fiction (Doležel 1998.: 12). (((Fusnota bivša 1: In one breath we endorse the truism that there are no dragons, unicorns and fairies and never have been any. In the next we find ourselves allowing that of course there are, in fiction, dragons, unicorns, fairies, and all the rest. (Doležel presents this as a quote from Kendall L. Walton in 1990) )))
Već je napisano na milione knjiga, proze i poezije, na stotinama jezika, širom sveta, i neprestano nastaju nove količine (tako da čitalac ni u kom slučaju ne može pročitati sve, nego mora da pristupa ekstremno selektivno, u životu može da savlada možda hiljaditi deo jednog procenta te ogromne mase tekstova), ali sve to mnoštvo možemo podeliti, približno, na dva vrlo prostrana polja, a to su realistička literatura, i literatura fantastičnog. Roman Guliverova putovanja, na primer: svi znamo u koju kategoriju spada (od te dve).
Na engleskom, ta dva polja bi bila: the realistic literature i the literature of the fantastic. – Ali to nisu žanrovi.
(3) “Delim samo na dobru i lošu”
Dešava se da neko kaže da književnost ne treba deliti na žanrove, nego samo na dobru i lošu. Jedna, uža varijanta tog stava glasila bi, da književnost fantastičnog ne treba deliti na žanrove, nego svu fantastiku deliti jednostavno na dobru i lošu. Ali to je samo povlačenje od stručnosti, od profesionalnosti, u spontanost ali zapravo i u nestručnost, možda u neku impresionističku kritiku.
Onaj ko hoće da zna, i dokaže, zašto je neka hrana dobra, ili loša, ili čak hoće da bude kuvar, ne može da deli hranu samo na “dobru i lošu” nego mora da poznaje komponente, vrste, procedure. Slično tome, onaj ko ne deli fantastiku (književnu, a i filmsku, takođe) na žanrove, nikada neće razumeti naučnu fantastiku, barem ne na nekom nivou stručnosti. Ali naravno da će moći da je čita ili gleda kao srećni i zadovoljni građanin. Ali ne kao stručnjak.
Postoji i poslovica: ako ne znaš korake, nemoj se uključivati u ples. (((Fusnota bivša 2: engl: if you don’t know the steps, do not join the dance. )))
(4) Osnovni termini naučnofantastičnih studija
Neka buduća srpska, recimo kragujevačka škola naučnofantastičnih studija morala bi se zasnivati na pet osnovnih termina, a to su sadržina i forma, fabula i siže, i, naravno – žanr; osim toga bili bi veoma važni i termini novum, narativna strategija, čitaočeva reakcija , i književna vrednost. (Na engleskom: content, form, fabula, sujet, genre, novum, narrative strategy, reader response, literary value.) (((Fusnota bivša 3: Za neke od ovih termina, dugujemo ruskim formalistima, za novum Darku Suvinu, za čitaočevu reakciju Hans Robert Jausu i Volfgangu Izeru. ))) Kad bi postojala dovoljna mera saglasnosti oko značenja i praktične primene ovih termina, bio bi moguć zajednički rad.
Postoji. kao što smo rekli, književnost fantastičnog, a unutar nje, postoje tri žanra – fantazija (engl. fantasy), naučna fantastika (science fiction) i horor (horror). Nije potrebno da se sad upuštamo u definicije naučne fantastike, jer, o tome će biti reči u prva dva poglavlja, sa ukupno oko pedeset stranica, knjige A. B. Nedeljkovića Alternativne istorije 1950-1980 čiji izlazak iz štampe, u Kragujevcu, očekujemo uskoro. U toj knjizi, u prvom poglavlju, navedene su 24 odabrane, odlične definicije SF žanra. Nećemo ovde to ponavljati. Samo ćemo pomenuti da je žanr fantazije nekoliko hiljada godina stariji od naučne fantastike. I, još jedna napomena: utopija nije zaseban žanr, nego je tematska oblast koja postoji i u fantaziji, i u SF.
(5) Jedan dokaz o važnosti te podele
Postoji u Americi, već sedamnaest godina, jedna veoma ugledna edicija godišnjih antologija naučne fantastike, koju uređuju Dejvid Dž. Hartvel i Ketrin Krejmer. Naslov knjige uvek glasi Godišnja najbolja naučna fantastika ... i onda je naveden redni broj. Prošlogodišnja je bila sedamnaesta. I u svakoj od njih, u uredničkom predgovoru, nalazimo, opet i opet, dakle – svake godine, otprilike ovakav pasus; citiramo prošlogodišnji:
Ova knjiga je puna naučne fantastike – svaka priča u ovoj knjizi nesumnjivo jeste to, a nije nešto drugo. Po našem uverenju, dobro je imati granice između žanrova. Mi visoko cenimo horor, fantaziju, spekulativnu fikciju, i slipstrim, i postmodernu literaturu. Mi (Ketrin Krejmer i Dejvid Dž. Hartvel) takođe uređujemo i ediciju Godišnja najbolja fantazija, a to je knjiga-pratilac ove koju sad imate u rukama; pa, izvolite, potražite je, ako volite i kratke fantazijske priče. Ali, ovde, biramo naučnu fantastiku. (Hartvel i Krejmer 2012, str. XI)
Dakle ovo dvoje urednika jasno ukazuju na ovo svoje uverenje: postoji i treba da postoji SF žanr, odvojeno od fantazije i horora. Ovo dvoje iskusnih i tržišno proverenih, uspešnih urednika sastavljaju ZASEBNO antologije SF-a, a zasebno antologije fantazije, ali nemaju ništa protiv da neko sastavlja i svakojake druge antologije, na primer postmodernizma ili “iskliznule iz svih žanrova” (slipstrim), itd. Hartvel i Krejmerova tvrde da je dobro da postoje zasebno jedne, SF knjige, a zasebno razne druge knjige, izdvojene, jer, s kojim pravom podvaljivati nekome (čitaocu) nešto što on ne želi da čita, s kojim pravom nametati nekome “miks” antologije?
Iza takve ogromne, kategorične upornosti, sa kojom oni objavljuju u svojim predgovorima već sedamnaest godina otprilike taj isti pasus, očigledno stoje duge godine gorkih debata i idejnih okršaja – bilo je u književnim diskusijama svakako i suprotnih mišljenja. Ali ovo dvoje urednika su se opredelili ovako. Mi smatramo da su njih dvoje, po tom pitanju, sasvim u pravu. Evidentno i mnogi čitaoci tako misle, inače bi ta edicija odavno propala.
Drugim rečima: nekome je stalo do ovoga. Nekome je ova podela, na žanrove, veoma važna. To ostaje tako, i danas, posle 195 godina postojanja SF žanra (spremamo se polako za proslavu dvestagodišnjice). (((Fusnota bivša 4: žanr naučne fantastike osnovala je, uvereni smo, Meri Godvin Vulstonkraft Šeli, svojim romanom Frankenštajn ili, moderni Prometej (1818.) )))
Barem jedne od tih godina, 2008, objavili su Hartvel i Krejmerova u svom predgovoru i jedan dodatni, polemički pasus, u kojem “ratuju” sa protivnim mišljenjima, tj. nastoje da ih obore, da ih diskvalifikuju, ovako:
Ovo je knjiga o onome što se sad dešava u naučnoj fantastici. Mi pokušavamo da u svakoj knjizi ove serije predstavimo razne tonove, glasove i stavove zahvaljujući kojima ovaj žanr ostaje krepak i sposoban da reaguje na promene u realnostima iz kojih izvire, u nauci i u svakodnevnom životu. ... Priče u ovoj antologiji, koje počinju posle ovog predgovora, pokazuju, a beleške uz svaku priču još dodatno ukazuju, kojim snagama je ovaj evoluirajući žanr raspolagao tokom godine 2007. ... Po našem uverenju, dobro je imati granice između žanrova. Kad mi ne bismo te granice imali, mladi pisci bi verovatno pomišljali da moraju da nađu neke druge granice, možda manje interesantne, koje bi pokušavali da probiju ili napadnu da bi na sebe skrenuli pažnju. (Hartvel i Krejmer 2008, knjiga: str. XII i XIII) (((Fusnota bivša 5: Ovaj citirani njihov tekst, u engleskom originalu, skeniran tako da ga možete čitati bez teškoća, možete uzeti sa Interneta. (Hartvel i Krejmer 2008, sken za citat) )))
(6) Zašto je važno gde je Venera
Ne govori svako književno delo fantastike o putovanju u svemir (ni u SF žanru, ni u žanru fantazije, niti u hororu). Na primer: Oldos Haksli, Vrli novi svet (1932) nije o putovanju u svemir. Džordž Orvel, roman 1984 (1949): nije o putovanju u svemir. Itd.
Ali, postoje SF dela o putovanju u svemir. Ona su. čak, jedan značajan, karakterističan pod-žanr (sub-žanr) naučne fantastike. Njihova književna vrednost zavisi od SF novuma koji je prezentiran u njima, od upotrebljene narativne strategije upotrebljene za prezentiranje tog novuma, itd. I tako dolazimo do nauke. U ovom slučaju, do astronomije. Ali vi ne morate o astronomiji ništa znati, ako čitate samo politički, ili psihološki, rodno, itd, orijentisane SF romane i priče.
Planeta Venera je druga po redu od Sunca. Prva, najbliža Suncu, je Merkur. Druga je Venera, treća je Zemlja. Svojevremeno je, u jednoj popularnoj TV komičnoj seriji, Zemlja nazivana “treći kamen od Sunca”, a tako se i cela serija zvala. (((Fusnota bivša 6: 3rd Rock from the Sun, 1996-2001 ))) Svako ko voli taj pod-žanr naučne fantastike, zna da je Zemlja treća planeta od Sunca. To je elementarno znanje. Sledeći je Mars, četvrta planeta, po kojoj se sad kreće, polako, jedan naš robot sa šest točkova, težak oko 900 kilograma, i obavlja, vrlo uspešno i strpljivo, naučna istraživanja. (((Fusnota bivša 7: ime tog vozila je “Radoznalost”, engl. Curiosity, videti: Vikipedija, rover Kjuriositi ))) Zatim idu planete koje zbirno nazivamo „gasni džinovi“ jer su ogromne, mnogo veće od Zemlje, i sazdane od gasova, tako da vi ne možete nikad zakoračiti na njih, jer nemaju nikakvu čvrstu i jasnu površinu, nema se na šta zakoračiti, nego se samo može, pod uticajem veoma jake gravitacije, potonuti u gigantski okean uskomešanih gasova, gde već milijardama godina duvaju strahovito jaki vetrovi: to su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun, tim redom.
Dakle, Venera je druga od Sunca. To znači da je mnogo bliža Suncu, nego što smo mi. Iz tog razloga, ona od Sunca dobija mnogo više svetlosti i toplote, pa se temperatura na njoj kreće oko 500 stepeni Celzijusa. Njena atmosfera, pod strašnim pritiskom, se sastoji dobrim delom od ugljen-monoksida i od isparenja sumporne kiseline, H2SO4. (Vi ne želite da budete tamo.) Ali ta atmosfera je i prepuna beličastih oblaka. Zato Venera izgleda kao veoma blistava zvezda, na našem nebu. (Ali, nije zvezda.) Ako ste u Kragujevcu, pa stojite na platou ispred rektorata, možete je videti (ali, ne svakog dana u godini, niti svakog meseca) otprilike pola sata posle zalaska Sunca, naravno ako je noćno nebo vedro, kao izrazito blistavu „zvezdu“, najjaču, otprilike iznad centra grada, iznad starog „Krsta“. Ali u nekim drugim danima videćete je u zoru, otprilike pola sata pre izlaska Sunca, na drugoj strani neba, na istoku. Narod je hiljadama godina mislio da su to dve razne zvezde, zato ju je srpski narod vekovima nazivao zvezda Večernjača (jer se vidi uveče) ali i zvezda Danica (jer najavljuje dan); u arapskom jeziku poznata je kao Zuhra, i to je često arapsko žensko ime, baš kao i ime Danica kod Srba. Najveći engleski pesnik Viktorijanskog doba, lord Alfred Tenison, pominje je u svojoj čuvenoj pesmi “Prelazak preko crte” kao zvezdu večernjaču. (((Fusnota bivša 8: Lord Alfred Tennyson, “Crossing the Bar”, evening star ))) Ali nekad je ona bukvalno iza Sunca (jer, ona se okreće oko njega...) i tada je ne možemo videti.
Zašto uvek vidimo Veneru nekako blizu mesta gde je Sunce (manje od pola nebeskog svoda udaljenu od zalaska, ili od izlaska, Sunca)? Pa, iz razloga vrlo dobrog, i krajnje jednostavnog. Veneru vidimo blizu Sunca zato što ona jeste blizu Sunca.
Ponekad je nauka jednostavna, i lako razumljiva.
Venera se okrene oko Sunca tj. načini jedan pun okret (revoluciju) za 225 dana. Zato, kad je gledate iz Kragujevca recimo, možete nekad da je vidite “levo od Sunca”, dok pada noć, a nekad “desno od Sunca”, dok sviće zora.
Ovo znaju praktično svi koji vole SF pod-žanr o putovanjima u svemir. I što je još važnije, svi znaju da to svi znaju; poznato je da je poznato gde je Venera. (((Fusnota bivša 9: engl. it is known that it is known )))
Iz tog razloga, ako napišete “On, sa Avale, u ponoć, pogleda pravo uvis, i vide, tačno iznad sebe, u zenitu, Veneru...”, bićete nikakav SF pisac, ignoramus, sasvim neuspešan, književna vrednost vašeg naučnofantastičnog dela biće zbog ovoga katastrofalno umanjena, i fanovi će vas sa dobrim razlogom ismejati, i napustiti. Jer u ovom žanru ne traže se “psihologija likova, raspad jedne buržoaske porodice, lepi opisi prirode... tragični ishod, i poruka...” nego se traži odličan novum odlično prezentiran. Književna vrednost naučne fantastike zavisi od toga.
U žanru fantazije, Venera može biti gde god hoćete. Može biti u dvorištu vašeg komšije, ili u vašem džepu. Zašto ne? Protagonista, u fantaziji, može da dobaci planetu Mars svom psu, pa će pas da pojede Mars; zašto ne? Ali to je ljubitelju naučne fantastike sasvim neprihvatljivo i neinteresantno, a ponekad i iritantno i odvratno. Ljubitelj naučne fantastike ispunjen je vatrenom željom da zna šta bi stvarno moglo da bude; jednog dana, a što nauka zasad još nije otkrila; ili, na nekim drugim, dalekim svetovima, koji možda (itekako je moguće!) stvarno postoje, u nekim drugim životima, dalekim, drugačijim od ovog. – Možda neke druge zore, koje bi neka druga bića mogla da dočekuju na obalama nekih drugih mora, ne ovde.
Kao što pominje Maja M. Anđelković, u srpskoj narodnoj kosmološkoj fantaziji postoji i priča da smo nekada imali tri sunca, ali kad su se ljudi otuđili od Boga, tada je Bog “pustio dve velike zmije da ispiju dva od postojeća tri sunca. Pošto je ono preostalo sunce bilo najslabije i nije sijalo uvek isto, nastaju zime i ledovi”. (Anđelković 2004: 76) Astronomi nam danas kažu da jako veliki broj zvezda u svemiru, možda i više od polovine njih, jesu takozvane dvojne zvezde (sistemi gde se jedna okreće oko druge, oko zajedničkog centra, tako da su one par), a itekako ima, i to ne mali broj, trojnih zvezda, pa je interesantno da je narod u svojim maštanjima mogao imati jednu takvu intuiciju, o tri sunca, mnogo vekova pre nego što je astronomska nauka ovo otkrila. – To je interesantna i dobra fantazija.
Ako ćemo osnovne vrednosti tri žanra fantastike svesti na po jednu reč, te reči bile bi sledeće: naučna fantastika treba da bude inteligentna, fantazija treba da bude divna, a horor treba da bude užasan. (Ili: gnusan, ogavan, morbidan, bolestan itd. Horor istražuje dna strave, i planine ludila. Dodajmo, postoji fantastični horor, i postoji realistični, nefantastični horor, dakle taj žanr nije ceo u oblasti fantastike.)
(7) Uživanje
Poneki pisac će možda reći, “Nadam se da moje knjige čitaocima pružaju uživanje...” ali to, verovatno, nije pisac naučne fantastike. Čim čujete to srpsko “ž” u reči “uživanje”, jasno vam je već da je to pisac fantazije. Jer čitaoci SF su radoznali, oni žele da znaju, to je njihov osnovni poriv; kognitivni je, nije estetski, istraživački je, nije uživalački. Nije im cilj da se zabavljaju nečim što ne može biti; nego da idu nekoliko koraka ispred aktuelne nauke, i da, u skladu sa opštim naučnim pogledom na svet, i naučnim načinom razmišljanja, vide ono što bi moglo biti.
(8 ) Noć i dan kao primer da se žanrovi razlikuju i kad su im granice maglovite
Granice između dana i noći su ponekad nejasne i diskutabilne, nisu precizne niti lako dokazive. Na primer, kad, tačno, prestaje dan, a počinje noć? To zavisi od godišnjeg doba, naravno, jer meteorolozi će nam reći da se “obdanica” menja, i to mnogo, tokom godine, jer postoje dve ravnodnevnice i postoje dugodnevnica i kratkodnevnica, (((Fusnota bivša 10: da i ne pominjemo letnje i zimsko računanje vremena ))) koje su međutim obe suprotne na severnoj i južnoj hemisferi; ali noć zavisi i od vremenskih prilika, jer, kad je veoma oblačno, sa nekim crnim i gustim oblacima, brže se smrači; zavisi i od terena, jer, na primer, u nekoj dubokoj klisuri okruženoj visokim i šumovitim planinama verovatno će pre nastupiti mrak; zavisi i od stanovnika koji mogu da odluče da veče smatraju za deo noći, ili, ipak, za deo dana; zavisi i od geografske lokacije, jer, na Severnom polu, na primer, i isto tako na Južnom polu, imate polarnu noć, i polarni dan, sasvim druge dužine nego u drugim delovima sveta; itd. Zato bi neko mogao da kaže da, jednostavno, ne postoji noć, i da ne postoji dan. Jednostavno, ali pogrešno. Ipak, istina glasi, i očigledna je sama po sebi: postoji dan, i postoji noć. Isto tako, i žanrovi postoje, iako se ponekad preklapaju, imaju u nekim slučajevima mutne i maglovite (a ne precizne) međusobne granice, gde se mora oceniti koji elementi preovlađuju, itd. Onaj ko hoće da dokaže da žanrovi, iz razloga neoštrine razgraničenja, ne postoje, treba prvo da nas ubedi da ni noć ni dan ne postoje.
(9) Braniti slobodu koju smo sebi dali
Izuzetno ipak može Venera, i u najboljoj naučnoj fantastici, biti na sasvim drugom mestu, ali, kao što ćete biti u mogućnosti da pročitate, u knjizi A. B. Nedeljkovića Alternativne istorije 1950-1980, u jednoj definiciji SF koju je dala velika SF spisateljica Ursula Le Gvin (Nedeljković 2013 alternativne ist: 33), pisac u takvim slučajevima mora da brani slobodu koju je sebi dao. (((Fusnota bivša 11: engl. defend the liberty taken ))) Na primer, u nekom vašem romanu, možda smo mi u 25. veku pronašli anti-gravitaciju, i možda smo, pomoću jako velikih svemirskih brodova, uspostavili, privremeno, jedan ogroman anti-gravitacioni štit između Venere i Sunca, pa je ona, oslobođena Sunčeve gravitacije, a nošena svojom centrifugalnom silom, odletela na neku mnogo udaljeniju orbitu, recimo čak iza Plutona, i ohladila se. To bi bilo korektno, kao SF pretpostavka. S tim u vezi je astronomsko slikarstvo, i SF, i fantazijsko slikarstvo, ali to su druge, obimne teme, kojima se nećemo sada baviti.
Zaključak
Fantazija je žanr priznato nemogućeg.
Naučna fantastika je žanr naučno-možda-mogućeg ali zasad još neotkrivenog.
Literatura:
Anđelković 2004: Maja M. Anđelković, Etiološko u apokrifima i predanjima o zmiji i vinovoj lozi. Kragujevac, časopis Nasleđe br. 1, Filološko-umetnički fakultet, str. 73-81.
Vikipedija, rover Kjuriositi: o našem robotu, koji se zove “Kjuriositi” tj. “Radoznalost”: <https://en.wikipedia.org/wiki/Curiosity_(rover)>, pristupljeno 25. juli 2016.
Doležel 1998: Lubomir Doležel, Heterocosmica, Fiction and Possible Worlds. Baltimore, published by John Hopkins University Press. ISBN 0-8018-6738-X.
Doležel 2008: Lubomir Doležel, Heterokosmika, fikcija i mogući svetovi. Prevela s engleskog Snežana Kalinić. Pogovor Aleksandar Bošković. Beograd, “Službeni glasnik”. ISBN 978-86-7549-774-5, COBISS.SR.ID 146448652.
Nedeljković 2013 alternativne ist: Aleksandar B. Nedeljković, Alternativne istorije 1950-1980. Doktorska disertacija, proširena i dopunjena. Kragujevac, izdavač “Lira”, 2013. ISBN 978-86-84293-61-1, COBISS.SR-ID 198682124.
Hartvel i Krejmer 2008, knjiga: David G. Hartwell and Kathryn Cramer, editors, Year’s Best SF 13. New York, Harper Collins Publishers. ISBN 978-0-06-125209-9.
Hartvel i Krejmer 2008, sken za citat: <http://www.srpsko-dnf.com/CMS/uploaded/Hartwell-Cramer-2008-Year-s-Best-SF-13-citat.JPG>, pristupljeno 31. jula 2016.
Hartvel i Krejmer 2012: David G. Hartwell and Kathryn Cramer, editors, Year’s Best SF 17. New York, Harper Collins Publishers. ISBN 978-0-06-203587-5.
Summary:
Aleksandar B. Nedeljković
Fantasy as the Genre of the Admittedly Impossible, and Science Fiction as the Genre of the Imaginary Scientifically Possible
The purpose of this work is to delineate some of the theoretical terminology needed for the study of the literary (and film, and visual art) genres of the fantastic: fantasy (F), science fiction (SF), and horror. We examine the word fiction in its here-relevant meanings and uses, in Serbian language and in English. We mention that the genre of fantasy is several thousand years older than SF, and, that utopia is not a separate genre, but rather a thematic area which is found in two genres, F and SF. We explain, as our key point, that the literary value of SF works comes not from psychology of the characters, or their social and political problems, for instance, “the disintegration of as bourgeois family…” etc, but, rather, comes from a good novum, well presented. In each genre, there are sub-genres. Although there are sometimes difficulties in deciding exactly where the boundary lines (between genres) are, the genres do exist, just as day and night, obviously, do exist, although there is vagueness as to when exactly evening begins, or ends, for various months and days of the year, in differing geographical locations etc. As an example we give planet Venus, whose exact location is well-known, and matters a lot, in SF stories about space travel, while in fantasy the planet Venus may be in your pocket, or your dog may eat it, etc., easily. We conclude as in the title.
Key words: genres, fantasy, science fiction, horor, novum, value.
