[Anomander Rejk]

Ja nisam gledao film, a mislim da imaju dva, švedski i američki...

[Berserker]

Taj Lindkvistov roman nisam pročitala uglavnom zato što sam gledala film… reci, koliko je film veran knjizi?

To je jedan od romana koji su mi toliko prijali da sam uspeo da ih dočitam sa desktop monitora. Slažem se sa Anomanderom po pitanju tema, hororičan je na sasvim drugi način od onog očekivanog. Nisam gledao film ali se sećam nečije napomene (Ghoul možda? ) da je švedska verzija filma toliko dobra da je maltene knjiga podbacila u poredjenju sa njim.

[nightflier]

Ja sam onomad čuo sasvim drugo mišljenje. Da je film detinjast spram knjige. Pri čemu imam knjigu godinama (čini mi se da sam je kupio od Kunca), ali niti sam je čitao niti gledao film, tako da samo prenosim tuđe mišljenje.

[zakk]

"The Curvature of the Earth" Simona Mordena je 4. nastavak serijala o Samuilu Petrovichu, čoveka koji sve ume i sve zna i koji će sve na kraju da pobedi iako uz veliku cenu. Prva dva su bila odlična, četvrti ima sve prednosti poznate teritorije ali je primetno slabiji, a dešavanja iz trećeg sam utvrdio da se i ne sećam. Ja bih makar prvi deo preporučio, pa ako vam legne uputite se dalje.

[Ghoul]

Taj Lindkvistov roman nisam pročitala uglavnom zato što sam gledala film… reci, koliko je film veran knjizi?

prilično.
pisao sam već o tome ovde:


http://cultofghoul.blogspot.rs/2009/03/let-right-one-in-roman.html

[nightflier]

"The Curvature of the Earth" Simona Mordena je 4. nastavak serijala o Samuilu Petrovichu, čoveka koji sve ume i sve zna i koji će sve na kraju da pobedi iako uz veliku cenu. Prva dva su bila odlična, četvrti ima sve prednosti poznate teritorije ali je primetno slabiji, a dešavanja iz trećeg sam utvrdio da se i ne sećam. Ja bih makar prvi deo preporučio, pa ako vam legne uputite se dalje.

Prvi deo je odličan. Meni je već na drugom pažnja popustila.

[nightflier]

Stranger of Tempest by Tom Lloyd



 Stranger of Tempest je zametak novog serijala Toma Lojda, koji je svojim prvim fantazijskim serijalom (Twilight Reign) postigao umereni uspeh. Međutim, meni je prvi roman u tom serijalu bio odveć klišeiziran da bih ga tada svario, pa sam propustio ceo serijal.

Lojdu sam se pukim slučajem vratio romanom Moon's Artifice, u kojem se odmetnuo od generičke fantazije i potrudio se da svetu da veoma lični pečat, spajajući motive stimpanka i orijentalne postavke sveta (što je, istini za volju, vrlo popularno u poslednje vreme). Krajnji proizvod su dva vrlo dobra romana, koja neće promeniti žanr as we know it, ali su zabavni i osvežavajući, a malo li je to na ovu skupoću?

Stoga sam se i obradovao romanu Stranger of Tempest. Nažalost, razočarao sam se. Pisac eksperimentiše sa strukturom i unutrašnjom hronologijom romana, što nažalost ne dovodi do sjajnih rezultata. Iako su likovi solidno oslikani, priča se svodi na besmislenu jurnjavu uz random encounters iz monotonih RPG avantura. Nedostataka je bilo taman u dovoljnoj meri da sam se nosio mišlju da dignem ruke od čitanja. No, istrajao sam.

Sve u svemu, nikako ne bih preporučio Stranger of Tempest. Istini za volju, u ovom romanu se krije zametak potencijalno zanimljivog malazanolikog storilajna, ali ostaje da se vidi šta će Lojd da uradi s nastavkom. Što se mene tiče, više se nadam trećem nastavku njegovog prethodnog serijala

[Berserker]

Upravo završavam Monolith 1 (hrvatsko izdanje). Dokopao sam se kompletne gomile u e-formatu, pa sam rešio da se častim gomilom klasika koje sam davno ili nikada ranije čitao. Utisci su taman onakvi kakve sam očekivao. Kada čovek sedne da čita romane i priče natprosečnih autora, ukupni utisak mora biti dobar. Naravno, ne leži mi sve, ali ukupan utisak je vrlo dobar. Zvezdu antologije, roman: Alfred Bester - Stars my destination sam izgleda čitao sa previše očekivanja pa me nije ostavila bez daha kako sam mislio da će biti, ali mi je zato Dik i njegov kratki roman Eye in the sky legao baš kako treba. Ostale priče su birane izgleda više po čuvenju autora nego po kvalitetu (mogu oni i bolje), pa tako imamo i neke klasike tipa Karmila od Le Fanua (koju je vreme pregazilo, pošteno), obaveznu ASOIF novelu Martina, jednog bledunjavog Zelaznija, osrednjeg Dilejnija, ničim izazvan prvi deo romana Farmera (posebno me iritira besmisleno ubacivanje izdvojenih glava romana u antologije), ali i solidnog Brina, odličnog John Warleya, moju omiljenu spisateljicu Connie Willis sa još jednom dobrom pričom, i natprosečnog Kinga (lepo sam primetio dok sam čitao Gole kosti da mu definitivno više leže mainstream priče, ili bar priče bez uobičajnih otrcanih natprirodnih rekvizita). O tri priče domaćih autora ne bih trošio previše reči, mogu u najboljem slučaju da dobace do proseka, ali ne i više od toga.

Evo detaljnog saržaja Monolitha 1: https://www.goodreads.com/book/show/10083666-monolith-001

[Irena Adler]

Jel ima šanse da se i mi dokopamo te gomile (link please)?

[nightflier]

Upravo sam pročitao. Odlično napisan roman i pravo uživanje za čitanje. Iako je reč o neposrednom nastavku prvog romana u "serijalu", ne pogađa čitaoca onoliko kao prvi. U neku ruku je i slabiji od prvog, ali ne mogu da razlučim da li je to zbog toga što je svet i manir pisanja sada već dobro poznat, ili je po sredi nešto drugo. U svakom slučaju, brilijantan niz romana, koji potpuno transformišu predstave o tome šta se može a šta ne može u žanru, a uz to i odbijaju klasifikacije i ne mogu se nimalo komotno smestiti ni u urbanu fantastiku, ni u postapokaliptičnu fantaziju, ni u jednu žanrovsku kutiju koje trenutno imamo na raspolaganju. Izvanredno.

[Miodrag Milovanovic]

U svakom slučaju, brilijantan niz romana, koji potpuno transformišu predstave o tome šta se može a šta ne može u žanru, a uz to i odbijaju klasifikacije i ne mogu se nimalo komotno smestiti ni u urbanu fantastiku, ni u postapokaliptičnu fantaziju, ni u jednu žanrovsku kutiju koje trenutno imamo na raspolaganju. Izvanredno.

Možeš li da ovo malo elaboriraš? Imalo je u prošlosti romana fantastike koji se teško mogu svrstati u neku od niša i predstavljaju nekakve transžanrovske uradke. Šta je ovde novo što ga razlikuje od ostalog?

[nightflier]

Hm, ovako: Od devedesetih - a naročito tokom prve decenije ovog veka - urbana fantastika se potpuno odvojila od horora i dobila neke svoje zakonitosti. Jedna od najvećih značajki je svet u kojem se radnja odvija. To je po pravilu ili naš svet, dakle svet u kojem mi živimo, samo što prosečan žitelj sveta nije svestan postojanja natprirodnih elemenata, ili svet istovetan našem, u kojem je natprirodno sastavni deo svakodnevice. Neki od predstavnika ovih pristupa objavljeni su i kod nas. "Olujni talas" Džima Bučera u prvom slučaju i "Mrtva si, veštice" Kim Harison ili "Grešna zadovoljstva" Lorel Hamilton u drugom slučaju.

Gledston od toga odstupa dramatično. Njegov svet je izuzetno sličan našem i reklo bi se da čak jeste naš svet, ali s dramatično drugačijom istorijom i geopolitičkim razvojem, tako da iako ima velike sličnosti s našim društvom dvadeset prvog veka, čita se kao da je reč o nekom sekundarnom svetu. Taj "isto ali drugačije" momenat je prilično redak u urbanoj fantastici, kojoj ovaj serijal ponajviše pripada.

Dalje, ovakve knjige obično nisu društveno angažovane. Gledstonova fantastika se vrlo često bavi Drugim, ali ne u smislu demona ili vanzemaljaca, već u smislu došljaka u neko drugo mesto, sukoba kultura i društvenih slojeva. Njegovi romani su po pravilu polja za istraživanje korena društvenih sukoba, ali i intimnih pobuda koje teraju ljude na određene postupke. To je opet relativno strano urbanoj fantastici, koja je zapravo mešavina horora i krimića, pa ponajviše baštini tradiciju krimi romana, koji su usredsređeni na protagonistu i svet posmatraju isključivo kroz njegove oči (pa su zato često pisani u prvom licu) i kroz interakciju protagoniste sa svetom. Širi društveni kontekst načelno nije bitan. Kod Gledstona je to upravo suprotno, jer širi kontekst usmerava protagoniste i daje okvir njihovom delovanju, koje ne bi postojalo ili bi bilo dramatično drugačije da okolnosti nisu takve.

Sistem magije je izvanredno originalan i u suštini se svodi na pravo. Pratkikanti magije, tzv. Craftsmen, zapravo su advokati i savremena civilizacija počiva na mreži obaveza i sporazuma koji predstavljaju manifestacije voljnih akata (što i jeste suština pravnog poretka i u našem svetu). Većina pisaca ne posvećuje ovoliku pažnju unutrašnjoj logici sistema magije u njihovim romanima, jer suštinski nije ni bitna, pošto su priče character driven i magija (ili tehnologija) nije ništa do gimmick i oblanda za krimi zaplet. Ovde je drugačije, jer je pisac postavio pravila igre koja ne može da naruši deus ex machina momentima.

Ima toga još koliko god hoćeš. Ovo su neke relativno nepovezane misli koje sam nabacao u odgovor na tvoje pitanje. Možda je najvažnije što je ovde reč o istinski maestralnom piscu - čisto sa stanovišta jezika. Rečenice su mu brlijantne, a vladanje strukturom romana krajnje modernističko. Ovo je vrlo daleko od generičke fantastike i ima o čemu da se razmišlja dok se čita.

[Miodrag Milovanovic]

Ubedio si me. Ovo sa advokatima mi je posebno zanimljivo. Kupiću čim nađem...

[Lidija]

Elem, prvenac Malke Older je kao stvoren za ljubitelje misaonih eksperimenata u domenu političke filozofije i prakse: ne tako daleki futurizam (recimo negde pred kraj ovog veka), uparen sa pretpostavljenom evolucijom ne samo demokratije kao političkog sistema, nego i kao informativne zaleđine naše svakodnevice.

E sad, Malka Older ima zavidno životno iskustvo kao humanitarac i aktivista taman koliko i kao akademski radnik, tako da većina njene premise jeste zasnovana na zdravoj ekstrapolaciji, iako se na momente ne doima tako: Malka nudi premisu o nekakvoj hiperbalkanizaciji političkog tela - ako smemo da u ove svrhe pozajmimo ljupki KSRov termin – naime, nudi svet podeljen u glasačke jedinice zvane “centenals” od kojih svaka ima 100 000 hiljada glasača, i svaka bira kojoj će konkretnoj stranci/vladi da se pridruži, to na globalnom, svetskom nivou. Stranka / vlada koja pridobije poverenje najvećeg broja tih glasačkih jedinica automatski postaje demokratska Supermajoriti vlada, predstavnik “novog internacionalnog poretka”, koji je najzad doakao svim nacionalnim i greografskim razgraničenjima kakva danas poznajemo... sve u svemu, ovaj konstrukt je nešto najbliže izvornoj utopiji što sam čitala u skorije vreme.

Naravno, Malka nudi taj svoj konstrukt mikrodemokratije nekih par decenija po osnivanju, taman da može da razvije neke problematičnije aspekte njegovog (inače uspešnog) funkcionisanja. Paralela sa KSRovom ‘balkanizacijom’ ne ide dalje od samog koncepta, jer ovde se ipak ne radi o zabačenim enklavama koje lako mogu da eksperimentišu zato što su prepuštene same sebi… ali ipak, veoma je zanimljivo kao koncept, iako zahteva više napora po pitanju suspenzije neverice negoli neki tamo haj-fentezi koncept. Ali triler deo romana je britak i zanimljiv, tako da na njemu roman dobije zamaha i dobrano nadoknadi onaj zahtevniji deo oko političkih intriga i paradoksa demokratije uopšte.

[nightflier]

Ubedio si me. Ovo sa advokatima mi je posebno zanimljivo. Kupiću čim nađem...

Ovaaj... imaš li kindl?