Pod zaraznim uticajem impresionističkog elana kolege Berserkera
, ajde da i ja bacim mali round-up povodom knjiga koje su mi pravile društvo u ovom skoro dvomesečnom hijatusu… naravno, to su redom knjige koje teško da ćete ikad čitati u prevodu, ali dobro, nema veze, valjda nije naodmet makar znati da postoje.
Najpre meni naimpresivniji naslov:
Greg Hrbek, “Not on fire, but burning”.
Hrbek je od one sofisticirane književne sorte koja se na nas sirote žanrovce bukvalno strmoglavi niotkuda: odjednom se, eto, pojavio njegov SF roman, koji baš onako, odudara od standardnog žanrovskog okoliša taman koliko i onaj monolit iz Odiseje. Dominantan u svakom aspektu - od inteligente premise, impresivne književne veštine, predivnog jezika, kompleksne ali ujedno i veoma pitke naracije, suptilnih tema i još suptilnije njihove prezentacije – roman totalno uspeva da uhvati na prepad nepripremljenog čitaoca. Što sam ja, naravno, bila: ovo mi je prvi kontakt sa Hrbekovom prozom.
I naravno sad da je cela ta priča u “Not on fire, but burning” ispripovedana lagano i prijemčivo, čak i relativno linearno, ali jednom pročitan, roman postaje potpuno kompaktna celina koju je gotovo nemoguće rivjuistički prepričati. Odnosno, možda i jeste moguće, ali onda bi tu trebalo daleko više teksta no što ga je sam Hrbek potrošio da roman napiše. (A sad kad kolega Berserker i ja delimo malko više referentnog materijala, recimo da je taj koncept veoma nalik onom pismu heptapoda iz “priče tvog života”
.)
Žanrovski gledano, roman je moguće čitati primarno kao alternativnu istoriju, u kojoj 9/11 ima alternativno 8/11 zbivanje koje je sravnilo sa zemljom ceo jedan grad. Moguće ga je čitati i kao post-apokalipsu, ali ne onu brutalno survivalističku na kakve smo navikli, nego jednu prilično originalno ošamućeno-nesigurnu, u kojoj se ništa sa sigurnošću ne zna, čak ni šta je to sravnilo San Francisko, da li bomba, meteor, vanzemaljci, crna rupa… Dalje ga je moguće čitati i kao društvenjački alarmizam, u kom se muslimani drže u kampovima u kakve su za vreme WW2 internirani amerikanci japanskog porekla... Ali roman zapravo ne meša žanrove, nego ih naprosto prevazilazi.
Istinski fascinantno štivo u svakom pogledu, i moj veliki favorit za knjigu godine.
Drugi roman je prvenac:
Benjamin Warner, “Thirst”
Odlično napisan roman katastrofe u kojoj je naprasno isparila voda, ostavljajući ljude da pre sopstvene smrti od žeđi uglavnom ubijaju svog bližnjega… isto kao i gorepomenuti Hrbekov roman, i ovaj deli zajedničke savremene kontemplacije o krahu društvenog tkiva.
