[Lidija]

Neil deGrasse Tyson – Astrophysics for People in a Hurry



Priznajem da nisam bog zna kakav poklonik Neil deGrasse Tysona, a ne znam tačno ni zašto, s obzirom da ljubitelji SFa po pravilu obožavaju popularizatore nauke. Valjda mi je smetalo njegovo tviter-natezanje sa ‘ravnozemljašima’, odnosno, činilo mi se da on smatra kako su (neo)kreacionističke ideje rezultat samo manjka relevantne informacije i ničeg više.

S druge strane, moram da priznam kako verovatno i nema boljeg načina da se čovek protiv takvih zabluda bori, a u tom smislu NGT kao da dobija podršku iz sasvim neočekivanih uglova: papa je proglasio kako je crkva spremna da prihvati ne samo teoriju evolucije nego i big benga, tako da bi to trebalo da stavi tačku na pseudoteorije po oba ta pitanja. (Zanimljivo kako se pri tom samo izrazio: da se big beng teorija ne samo ne protivi konceptu kreatora, nego je zapravo opravdava:  "He created human beings and let them develop according to the internal laws that he gave to each one so they would reach their fulfillment.") 

Što bi dalje valjda trebalo i da znači da smo makar malecki korak bliže idealnijoj naučnoj pismenosti nego što je danas imamo.

Dakle, knjizi je svrha da “popuni rupe” koje se neminovno javljaju kod konzumenata bez relevantnog naučnog bekgraunda, kad je o astrofizici reč. Ali time ne mislim na one praktične “x for dummies” šortkate kojekakvih specijalizovanih domena, nego je NGT ponudio zaista temeljit i podroban pregled ne samo izvesnih naučnih koncepcija, nego i konkretnih sistema vrednosti koje oni podrazumevaju.

I da, NGT se u knjizi izražava uglavnom žovijalano, uglavnom pop-kulturnim jezikom (dokle god se to može, naravno), i priznajem da jeste prijemčivo i veoma zanimljivo. Pa mi sad nema druge nego da overim i ostatak njegovog opusa.

[zakk]

Prevodi Phuzzy, izlazi za Urban reads.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Лепо, лепо, то је добра вест.
Усмено, на телевизији (имате понеко његово предавање на Youtube) Тајсон се много смеје, претерано, па и стварима које нису нешто много смехотресне, а његов је циљ да опусти атмосферу; такође гаји једну захуктану варијанту реторике, са јаким понављањима и емоцијама, типа (отприлике препричавам):


“А како они?... како они... ама како они... ЗНАЈУ ? ! ? ! ?   како они знају?”


али ваљда није такав и у писаном тексту. Е сад, барем једном је помало злоупотребио научну трибину, за политичку промоцију једне странке насупрот друге странке (партије, политичке) у фазону, отприлике: 

“Ми смо сад у Њујорку а у Њујорку толико нема републиканаца, толико их НЕМА, да се у народу препричава, кад неко види иједног; мислим да имамо у сали, ено у задњем реду, једног, једног, можда; а прича се и да је један виђен неколико улица одавде… и то вам је све, то је све, што се тиче присутности републиканаца у Њујорку…”

Популаризација науке је тежак посао који захтева једну специјалну врсту књижевног талента, али и просветитељског жара. Серија Космос Карла Сегана је била супер добро написана, а касније, једна сасвим друга серија, Universe, била је веома лоше написана.

Наравно и ви пратите серију Genius, о Ајнштајну (и о Милеви-Мици Марић-Ајнштајн) на каналу National Geographic, недељом увече у 21.55 часова (а реприза ваљда средом)? У овим првим епизодама наша Милева је заблистала, фантастично, дивно.

Е па после те серије буде једна научно-популарна у којој Стивен Хокинг наступа као водитељ, који усмерава младе учеснике како да изведу овај или онај експеримент из физике, са космолошким импликацијама, на пример, по веома мирном и равном језеру један чамац се удаљава од обале, а један ласер је на обали намештен да баца тачку црвене светлости на један застор на том чамцу, и сад, како се чамац удаљава, километрима, тачка се помера нагоре, јер је језеро испупчено, није стварно равно, јер је Земља округла.

[Lidija]

Da, mislim da je i meni upravo to smetalo kod njega, taj maltene ‘stand-up comedian’ pristup u javnim nastupima... razumem potrebu za time, naravno, shvatam da javni nastupi moraju biti u nekoj meri i zabavni, ali  eto, meni je takva žovijalnost uvek bila pomalo kontraproduktivna.

Naravno, shvatam da sam u manjini po tom pitanju, tako da je to samo lična predrasuda, a nije ni odlučujuća, jer daleko me više smeta moj (možda pogrešan, dopuštam) utisak kako on polaže isuviše pažnje na samu informaciju, kao da je ona per se dostatna za sve. A iz toga dalje proizilazi da svoje oponente po pravilu smatra samo neinformisanima, što je, naravno, veoma pogrešno: katoličkoj crkvi (a i ostalim religijama, pretpostavljam) itekako ne manjka same naučne informacije, uostalom observatorija u Vatikanu je i afirmisala ranu ideju o ekspanziji kosmosa, i to upravo na zapažanju kretanja dalekih galaksija, tako da sam njihov stav svakako nije bio baziran na nedostatku informacije.

Pre će biti da su teolozi naprosto čekali da se sama teorija adekvatno formuliše, na način koji nije u sukobu sa verničkom doktrinom, što se upravo ovih dana i dešava: big beng teorija jeste naučno dokaziva na način koji je lako prihvatljiv i teolozima, to sa odbacivanjem svih daljih špekulacija van samog horizonta događanja, znači van onog famoznog momenta-pre-eksplozije. Otud sam koncept ‘božanskog kreatora’ ni najmanje nije uzdrman, baš kao i po pitanju teorije evolucije (ali naravno, mogao bi itekako biti uzdrman, eventualno, kad se steknu neke dodatne informacije koje za sada naprosto nemamo, a ta mogućnost i jeste bila i glavni razlog zašto su konzervativniji teolozi glatko odbijali da samu teoriju uopšte i razmatraju, a kamoli prihvate.)   

Ali u knjizi je zaista NDT umeren i odmeren, pa od njegove ležernosti u komunikaciji zapravo ima jako koristi, jer se koncepti koje nudi daleko lakše razumeju kad su saopšteni pop-kulturnim a ne striktno akademskim žargonom. Naravno, to samo na onim mestima gde je to praktično i izvodljivo, a smatram da je NDT lepo ustanovio pravu meru po tom pitanju (ili samo ima strašno dobrog urednika, hehe ). Otud je knjiga ujedno i istorija same astrofizike, njenih začetaka i dostignuća, taman u meri u kojoj je i istorija samog kosmosa. I to vrlo detaljna istorija: NDT kreće od zaista početka, pa je i prva detaljna faza koju opisuje tačno locirana: a trillionth of a second has passed since the beginning. 

Strašno mi je drago što će biti prilike da se ova knjiga čita u prevodu (i to u vrlo dobrom prevodu!), i ne krijem da posle njenog čitanja imam i znatno bolje mišljenje o NDTu, sve tako žovijalnom. 

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Теорија еволуције живих врста је веома добро и темељито доказана, сада и уз помоћ генетике итд. (Наставила је да се развија и после Дарвина, тј. после 1859. године.) Има буквално на хиљаде доказа. Свако је може проверити и код куће: треба да узмете неке безопасне организме који врло кратко живе а врло брзо се размножавају, неку погодну сорту винских мушица или тако нешто, па, ако гајите две варијанте њих, наместите услове за њихов опстанак тако да буду више у корист једне варијанте: онда ће, из генерације у генерацију, преовладавати та фаворизована врста, боље прилагођена, а она којој услови не одговарају, постепено ће изумрети. То је еволуција.

Али Дарвин никакав научни рад није написао о постанку живота на Земљи (то је сасвим засебно питање), јер није ни могао: није имао доказе, а немамо их ни данас. No proof, no science. – Само је у једном приватном писму поменуо, сасвим незванично, да је у некој топлој барици воде, са доста минерала, сунчевог светла, и електрицитета, можда могао да се деси настанак живота. – Али, колико засад знамо, вероватноћа да спонтаном комбинацијом молекула настане живо биће, макар и најмање, веома је мала, страшно мала.

Ми јесмо постали од мајмуна, ту сумње нема, вероватно смо ми и шимпанзе имали неког заједничког претка, зато смо око 95% генетски подударни са шимпанзама. Аргумент „није мој деда био мајмун!“ је само празна љутња, јер, тај еволуциони догађај није био пре педесет, него пре, отприлике, милион година.

У Београду је ових дана као форица, да се каже за неког противника, „ех тај би Дарвину покварио теорију... бацио би Дарвина у незгодну ситуацију... “ и слично, у смислу: још увек је мајмун. Па, као:  ха-хаа-ха.

Постоје у Београду људи који тврде да је Земља равна плоча, око које се врте два подједнако велика небеска тела, Месец и Сунце; али кад сам питао једнога зашто та плоча не падне доле, у празно, и да ли почива на леђима четири слона, који стоје на оклопу једне јаа-а-ко велике корњаче, чије ноге су у облику пераја (као код морских корњача), па она плива, плива полако кроз свемир – одговорио ми је: “То су будалаштине”.

Данашња наука прихвата могућност постојања Бога, али само у једној јединој тачки, а то је Биг бенг. Ако нису постојали ни време, ни простор, ни материја, ни енергија, ни закони природе, итд, ако није постојало чак ни ништавило, а онда је у једном тренутку у Big Bang експлозији настало све – па, наука прихвата да је то могао бити акт чисте воље, без узрока и без објашњења, а то би се онда могло назвати делом Бога. Али наука не каже да је то доказано (а како би се и доказало, сада, после 14 милијарди година?), него само допушта могућност да је то могло бити.

(2)  Него, изгледа да је опет пао форум Арт Анима, само форум, не цео сајт; два дана се појављивао вирус, који је убацивао у топик ПРАВИЛНИК  некакве тотал-без-везе поруке на разним језицима. А сад не може уопште да се отвори. Док не проради опет Арт Анима форум, ја ћу, надам се, убацивати СФ вести овде код вас: код Либеат и Миће.

[Lidija]

Данашња наука прихвата могућност постојања Бога, али само у једној јединој тачки, а то је Биг бенг. Ако нису постојали ни време, ни простор, ни материја, ни енергија, ни закони природе, итд, ако није постојало чак ни ништавило, а онда је у једном тренутку у Big Bang експлозији настало све – па, наука прихвата да је то могао бити акт чисте воље, без узрока и без објашњења, а то би се онда могло назвати делом Бога. Али наука не каже да је то доказано (а како би се и доказало, сада, после 14 милијарди година?), него само допушта могућност да је то могло бити.

Pa, ako bi se to tako formulisalo, pretpostavljam da se i ta opcija može smatrati kao jednako validna, to bar trenutno: religiji je svakako veoma stalo da se koncept o stanju pre-eksplozije zadrži red veličine izvan fizičkih zakona koje nauka danas podrazumeva. Ali svakako postoje i druge validne pretpostavke, jedna od njih iz domena multiverza, po kojoj bi takvo zbivanje big-beng tipa spadalo u prirodan proces stvaranja novih univerza. Ali kao što i sami rekoste – dok nešto nije striktno opovrgnuto, dotle svakako ostaje u domenu mogućeg.

A to je danas omiljeni domen post-human SFa (njegov post-antropocentrični deo) koji sve više vrvi misaonim eksperimentima, baziranim na postavkama koje i NDG u ovoj knjizi pominje:

In a trillion or so years, anyone alive in our own galaxy may know nothing of other galaxies. Our observable universe will merely comprise a system of nearby, long-lived stars within the Milky Way. And beyond this starry night will lie an endless void—darkness in the face of the deep.

Dark energy, a fundamental property of the cosmos, will, in the end, undermine the ability of future generations to comprehend the universe they’ve been dealt. Unless contemporary astrophysicists across the galaxy keep remarkable records and bury an awesome, trillion-year time capsule, postapocaplyptic scientists will know nothing of galaxies—the principal form of organization for matter in our cosmos—and will thus be denied access to key pages from the cosmic drama that is our universe.

Behold my recurring nightmare: Are we, too, missing some basic pieces of the universe that once were? What part of the cosmic history book has been marked “access denied”? What remains absent from our theories and equations that ought to be there, leaving us groping for answers we may never find?

Iz čega proizilazi da je post-human SF po svojoj prirodi optimističan, jer misaoni eksperiment koji kreće od pretpostavke da ćemo postojati (u ma kojoj formi) i u tako udaljenoj budućnosti kosmosa svakako moramo smatrati tememljito optimističnim, zar ne?