Elem, mislim da su se stekli svi glavni uslovi za sumarizaciju zatečenog stanja na ovom topiku: ti, Jevtra i ja smo razmatrali “Jeku” na nivou close reading faktografije i, eto, došli do različitih zaključaka, to u srazmeri 2:1. Ti i Jevtra nalazite da “Jeka” jeste SF, ja nalazim da nije.
Po pitanju same analize, ja smatram da je tvoja veoma proizvoljna i nejasna, no Jevtrinu svakako prepoznajem kao konciznu: tačno je da ona sve žanrovske iskorake svodi na svega dva aspekta, ali meni ta redukcija definitvno jeste prihvatljiva, prosto zato što je kompaktnija, pa otud i funkcionalnija. (to je ta famozna prednost formalnog obrazovanja po svim pitanjima književnim...
) Naravno, ne sumnjam da je Jevtra itekako svesna
kako su te dve stavke ponaosob sasvim dovoljne za klasifikaciju ali svejedno, ona na kraju donosi zaključak sličan tvome, za koji ja iskreno smatram da je nedosledan, i to ne samo zato što dolazi na krilima formalnog obrta.
Naravno, kad god insistiram na podrobnijoj elaboraciji, od tebe dobijem tipično dečačku iracionalnost tipa “shvatam da tebi to nije SF ali meni jeste i baš me briga, njanjanja”
, ali Jevtra mi je tu bila znatno ubojitija - neuvijeno mi saopštila kako je svesna da će žanrovski iskoraci “Jeke” biti teško prihvatljivi
puritancima, ali ona je ipak rešila da bude
nežna prema “Jeci” jer upravo čita roman koji daleko više krahira po pitanju motivacije pa to očigledno
nikome ne smeta, otud i ne vidi razloga da se baš “Jeci”
oduzima status SFa, kad nam je svima ovde jasno da je sama priča ipak superiorno književno ostvarenje.
Bez ikakve zle namere (toga sam veoma svesna, pa zato to i ovako uporno podvlačim, Jevtro, ženo, pliz!), opravdava nedoslednosti svog stava time ujedno i dezignirajući moje protivljenje: ja sam, dakle, sve ono što ona
nije – ja sam bez nežnosti, surov otimač statusa, koji uporno odbija da uzme u obzir kako je strašno mnogo šunda uspelo da se provuče kao SF.
E sad, da mi je to bilo ko drugi rekao, ja bih to prepoznala kao prilično ispodžitni ad hominem, ali kod Jevtre to naprosto nisam u stanju: ja prepoznajem tu izjavu kao samoopravdanje sa kojim jedna zdravo racionalna individua opravdava kolaps u konfliktu interesa. Iz iskustva znam da se to redovito dobije kad se racionalnog čoveka satera u nedoslednost; svakako nisam stranac tom fenomenu, umem i ja da budem saterana u ćoše koliko i svaka next woman, ali eto, nemam nikakav incentive da to budem baš na ovom topiku, otud me konflikt ovde ne može ama ni da okrzne. I naravno, nisam autistična, daleko od toga: svesna sam svoje moralne obaveze u vidu dubokog razumevanja, i zaista se trudim da tu obavezu maksimalno ispoštujem, pa otud ako u bilo kom aspektu ovde ipak nekako omanem, molim vas oboje da to pripišete isključivo mojoj nesposobnosti po pitanju same izvedbe, a nikako nedostatku iskrene želje i namere.
Problem je što na ovom topiku ja taj konflikt naprosto
ne osećam, jer mene zaista nije briga ko će me ovde da vidi kao dijametralnu suprotnost bilo kakvom lokalnom modelu dobrodušnog klasifikatora. Na nivou faktografije, ja sve Jevtrine dezignacije iskreno prepoznajem kao duboko netačne: nije tačno da
nikome ne smeta kolaps žanrovske motivacije, jer ja sam ovde citirala dovoljno Suvinovih analiza da taj zaključak temeljito opovrgnem, a baš me briga što to ne smeta tamo nekom levom neukom i nenačitanom življu koje ionako ne razume ono što čita; i nije tačno da ja nisam nežna prema “Jeci”, jer ja je iskreno smatram originalno vanžanrovskim komadom proze; i nije tačno da sam surova prema samom Jakšiću, jer mi je sasvim jasno kako njemu žanrovske dezignacije nisu uopšte važne, otud i ne dozvoljavam da se u njegovo ime ovde traži nešto što on lično nikada ne bi ni tražio od mene kao čitaoca, pošto iskreno smatram da njemu žanr istinski
nije važan, njemu je primarna njegova lična, individualna književna vizija pa otud i uzima svakorazne žanrovske elemente kako mu se prohte; i nije tačno da sam otimač ičijeg SF statusa, jer “Jeku” niko nije ni pošteno klasificirao sem tog vašeg pseudokonsenzusa koji SF klasifikaciju ionako nudi kao kompliment čisto književnoj superiornosti, a ne samoj žanrovskoj motivaciji. Otud, mene to ništa ne vređa, jer smatram da ništa od navedenog nije istina. Naravno, sasvim je moguće da sam u zabludi po svim tim pitanjima, ali niko me ovde nije sa njom racionalno suočio, tako da...
Ono što mi zaista teško pada je da me se ovde prokazuje kao puritanca samo zbog moje doslednosti, jer ja mogu da shvatim i prihvatim kad mi se ukaže na faličnosti bilo kojih mojih parametara, ili na, nedajbože, moje nedosledno ili ikako pristrasno primenjivanje istih; ali žešće se šokiram kad se oni uopšte
ne dovedu u pitanje, nego mi se samo predbacuje njihova “odviše striktna” primena. Pa otud i moram ovo da ti kažem, sve i ako sam svesna da će zvučati patetično defenzivno: van Srbije, odnosno van vas nekolicine u fandomu, niko mi nikad, ali zaista
niko nikad nije zalepio šljagu samo zato što nisam uspela da proizvedem izvesni non sequitur zaključak koji se iz nekog meni sasvim nejasnog razloga od mene očekivao. Da li ćeš mi verovati ili ne, to je do tebe, ali to je zaista istina.
Pa otud i nemam druge nego da ovde donesem sledeću sumarizaciju: ja zaista nisam dorasla ovakvim raspravama, prosto zato što me ne privlači učešće u bilo kakvom pseudokonsenzusu koji od mene zahteva krah doslednosti u razmišljanju. To nije pitanje čisto geografske distance: ja na to ne bih pristala čak i da ista nije u pitanju, jer po meni je to hermetična, kultistička percepcija stvarnosti sa kojom se ja po svojoj prirodi ne slažem, ma u kom formatu mi prilazila. Ja težim da budem deo globalnog konsenzusa, da delim žanrovsku viziju sa ljudima van mog uskog empirijskog radijusa, i preko SFa to veoma lako postižem, drago mi je reći.
Otud i ne težim promeni tvog mišljenja, naprotiv: meni je savršeno jasno da se pseudokonsenzusi uspostavljaju iz određene koristi, i da ta korist često bude baza poželjne socijalne inteligencije, pa otud i ne vidim nuždu da se oni bespoštedno razbijaju, jer tabui itekako imaju svoju svrhu, ma kako se ona meni lično ne dopadala. Ali ja tabue mogu da ispoštujem samo ako se uverim da bez njihovog postojanja objekat njihove zaštite ne bi imao srazmero benevolentan okoliš: u ovom slučaju, ja do tog zaključka naprosto ne mogu da dođem, jer "Jeka" itekako opstaje i van tvoje tabuizacije, čak štaviše, tabuizacija joj donosi više štete negoli koristi. I generalno gledano, nalazim da je ta vaša sistemska, manipulativna reifikacija ponajviše pogodovala prozi koju ja ionako ne bih ni mrtva pročitala, jer je književno prepoznajem kao nekompetentnu i inferiornu u svakom pogledu.
Tako da… ako ti je “Jeka” SF, pa, nek ti i dalje bude SF. Samo budi svestan da to
nije SF koji podrazumeva globalni žanrovski konsenzus: to je neki autohtoni konsenzus čiji su parametri samo vama samima jasni, ako i vama samima.
Što se mene tiče, sad mi je kristalno jasno da posle Ćurćića u TV2 niko nije pisao SF. Ne zato što nije hteo, daleko od toga; zato što niko
nije znao kako se to zapravo radi. Gubitak percepcije globalnog žanrovskog konsenzusa, uparen sa intenzivnom averzijom prema književnosti kao mediju komunikacije, i sa zavidnom bazom u non sequitur mehanizmu procesa razmišljanja je proizveo stvarno obilan korpus sa nasumičnim korištenjem žanrovske ikonografije, to da, tu se slažem. Ali to naprosto nije SF, bar ne kako je u svetu poznat i prepoznat, kako onda tako i danas.
No stvarno nema smisla više o tome da drvimo ovde: kao što rekoh već million puta, nas dvoje naprosto ne govorimo istim jezikom, jer, iako koristimo iste reči, pridajemo im drugačija značenja. I dalje smatram da bi tvoja knjiga bila korisnija da se zadržala striktno na nivou faktografije, bez analiza i bez ikakvih tumačenja mogućih značenja, no to sad više nije ni važno, jer kako rekoh, radi ono što misliš da treba, onako kako
ti misliš da treba. Sva prava koja uzimam za sebe voljna sam da dozvolim i tebi, pa... kako nam svima bude.
PS. Mislim da je ovim i sam topik izgubio svoju svrhu, pa dalje rasprave nisu ni nužne.
