Ocena žanrovske pripadnosti priča iz devedesetih

[Miodrag Milovanovic]

Kao što dobro znaš, Skrobonja je bio veliki fan horora i u značajnoj meri je prenosio horor "motivaciju" u SF, koji je tada bio dominantan žanr. Pitaću ga danas da li je voljan da nam se priključi u analizama tih priča, jer, za razliku od Žikića, ja mislim da je bolje od živih ljudi čuti šta oni misle da ih je nekada motivisalo na nešto, pa tek onda pokušavati da se vidi da li to odgovara istini, ili je vreme nepobitno učinilo svoje. Uticaj Kinga na Skrobonju je u to vreme, ako mene sećanje ne vara, bio dominantan. Za detalje moraćemo njega da pitamo.

[Lidija]

Pitaj, naravno, to bi bilo stvarno super, nego... ko ti je taj Žikić?

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Ја могу у овом тренутку да се сетим само једног Жикића релевантног за дискусије о СФ жанру, а то је овај антрополог са Филозофског факултета у Београду; ево два библиографска податка:

Жикић 2009: Бојан Жикић, уредник, Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети. (Програм научног скупа одржаног 11. децембра 2009. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, у свечаној сали „Драгослав Срејовић“; садржи само апстракте, али паралелно на срском и на енглеском.) Београд, издавач Филозофски факултет.

Жикић 2010: Бојан Жикић, уредник, Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети. Београд, издавачи Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета и Српски генеалошки центар.

[Miodrag Milovanovic]

To je taj.

Uzgred, očekivao sam pravu paljbu po mojoj kategorizaciji priča iz TV3.
Ja bih, na vašem mestu imao bar 3-4 pritužbe na sopstveni izbor. Na primer:

Ko bi normalan stavio Avanture Belog Nosoroga u SF? Jesi li ti uopšte čitao priču. Pa to je Urban fantasy per se, sa SF motivima. Gde je tu SF motivacija? Sve što važi za majamune, važi i za Rhinoceruse.

Ali ništa. Nit' pisma, nit' razglednice...

Fin neki svet ovde, a šta sve pričaju o nama... 

[Lidija]

Taj Bojan Žikić je prof. dr., a vi ga samo tako ofrlje pominjete....

Plus, jedini njegov rad koji sam čitala obrađivao je Dika, Lavkrafta i Kinga, i sad, kako se tu od njega očekivalo da ih išta priupita, to ja stvarno ne znam, al neću voljno sa neznanjem da se blamiram 


A za ostalo: ja sporo čitam.
A nemam ni vremena koliko bi mi trebalo.
A obaška moram i mnogo toga da u ove svrhe nabavljam.
A i ne žurim se nigde.
A i podrazumeva se da ću tražiti da mi neke stvari objasniš, ako/kad ustanovim da mi ikakvo objašnjenje treba (kao tog nosoroga, na primer).
A i ne mogu više da se džaba ponavljam, jer tebi je i nadrealizam SF…. 

(trenutno sam tek kod TV2.)

[Miodrag Milovanovic]

Ma, šalim se, take your time...
Psihički se spremam se za večerašnji okršaj kod OK DO, pa rekoh, da ako ima još neka primedba da se pripremim...

[Lidija]

Držimo sve palčeve da ne pobegnu, i očekujemo iscrpan izveštaj sa opcionalnim fotkicama, to pogotovo od cenjenog dr. ABNa koji ima dobro oko (i uvo) za detalj. 

[Lidija]

Nego, kad smo već kod toga: trebalo bi malko pretresti Jakšića. (mnjah, kako to zvuči...  ) naime, palo mi na pamet kako je Suvin ono izjavio da SF ima 4 prepoznatljiva korpusa: ruski, engleski, američki i... Stanislava Lema. Tako je i Jakšić enigma svoje vrste; ti za „Jeku“ kažeš da je SF i to 'tehnologija budućnosti bliska fantastici' i ja ne mislim da se oko toga sporim, naprotiv, samo mi je fora što ja „Jeku“ svojevremeno uopšte nisam – ali uopšte! – doživela kao ikakav futurizam. I imala sam taj osećaj za većinu njegovog opusa – da je više 'vanvremenski' nego bilo šta precizirano drugo. I eto, sad me zanima kako si došao do toga da „Jeka“ daje odrednicu budućnosti...
(a ne sporim da je SF, iako tek treba da je iznova overim...). 

[Miodrag Milovanovic]

Ništa prostije... 

Bila je jeziva zamisao da se tamo dole, duboko pod nogama ljudi, u talasima večne vatre kupaju bića sačinjena od čistog zvuka, oživele mehaničke vibracije koje odjekuju po bezdanim dubinama Zemlje. Velibor ih je nazivao akustičkim sablastima. Bili su to talasi zvuka koji su putovali kroz zemljinu kuglu kao što misli putuju kroz čovekov mozak. Oni su misao sveta, govorio je on, pesma u mozgu od magme. Sačinjeni su od onoga što su naučnici nekada nazivali solitonima, od vibracija koje se prostiru bez gubitaka. Veštački su stvoreni da podražavaju ljudske misli, da budu njihovi mehanički zapisi u moru vatre. Beskrajno složen sistem, govorio je, ali prostranstvo pod našim nogama ogromno je, Radune, dovoljno široko da primi bilo šta.

Izvod iz Fizike 101:
Solitoni su ništa drugo do talasa koji ne menjaju svoj oblik i brzinu pri prostiranju kroz neku sredinu.  Ime su dobili od engleske reči "solitary wave" što znači solitonski talas ili usamljeni talas.
Brzina solitonskog talasa zavisi od visine talasnog brega i od dubine u kojoj se prostire.
Solitoni mogu da se jave u optičkom (elektromagnetnom) obliku i kao takvi imaju veliku primenu u telekomunikacijama.

Drago mi je da si pitala. Nećeš verovati da sam i sam imao sličnu dilemu dok nisam naleteo na ovaj pasus. S tim da je meni u glavi sve vreme bila činjenica da sam ovo nekada doživljavao kao SF, a sad, prilikom novog čitanja, dugo mi je trebalo da to uočim. Mora pažljivo da se čitaju neka dela, pa čak i onda ostaju nedoumice...

BTW, u to vreme u klubu su se cenile priče koje nisu bile na prvu loptu, koje je trebalo da iščitavaš ponovo i ponovo da bi je shvatio. Pojedini pisci su se takmičili ko će da napiše priču koju je gotovo nemoguće razumeti. Mnoštvo pametnih ljudi na jednom mestu je opasna rabota... 

[Miodrag Milovanovic]

Zaboravih da napomenem, ima još bar 4-5 natuknica o tome da šta je nekada bilo... zarđala plovila na dnu nekadašnjeg mora, i sl.

[Lidija]

Zaboravih da napomenem, ima još bar 4-5 natuknica o tome da šta je nekada bilo... zarđala plovila na dnu nekadašnjeg mora, i sl.

Aaa, vidi ti njega, enigmatični Jakša...
Da, to se definitivno računa kao ekstrapolacija, to sa solitonima. Večeras planiram Jeku da overim i definitivno ću da sjurim sve te mrvice...

[Lidija]

Da, naravno, ima ih zaista mnogo, tih natuknica. Jedna od najobilnijih je upravo ova o poreklu Glasova:

"Kao što dagerotipije uskladište lik minulih dana", govorio je otac, "tako su nekada ljudi našli način da snime i sačuvaju misli. Dobro gledaj ovu sliku: na način u suštini ne mnogo različit od ovog u prošlosti su snimali umove. Za sva čovekova sećanja i osećanja potrebno je mnogo prostora. Zato su izabrali da zapise ostave u lavi ispod zemljine kore, u ponoru vatre koji je do tada bio neiskorišćen. Nazivali su to trodimenzionalnim snimkom misli, zvučnom holografijom, solitonskim zapisom. Koristili su stojeće talase zvuka sa potpunom informacijom o svim moždanim procesima. Ljudska sećanja urezali su u mozgu od lave. Glasovi su živi, Veljko, nekada su bili kao ti i ja. Bez tela su, a imaju moć bogova. Živi zvuk, to su ljudi."

„Jeku“ je praktično nemoguće predstaviti suvislim scenosledom, jer glavnina narativa dolazi kroz tok misli dvaju protagonista, a to je jako teško sažeti linearno. Zapravo je ova priča odličan predstavnik svog modela 'mešanja žanrova', jer to radi upravo preko motivacije i pristupa.  Plus je odlično napisana, zato tu apsorpciju i jeste teško uočiti na samo jedno čitanje...

[Miodrag Milovanovic]

Ajde predji na Slovensku... ako je Jeka Ok... to mi je najveca muka...

[Lidija]

Kod Slovenske ti nisam od pomoći, to je meni neka vrst satire koja prevazilazi žanr...

[Miodrag Milovanovic]

Satire? 
Pun je žanr satiričnih i humorističnih priča. Jes' da nisu moj cup-o'-tea, ali žanr jesu.
Misliš da Slovenska nije žanr?
Aj' uzmi opet da pročitaš, pa obrazloži malo detaljnije...