Nebula 2017

[Miodrag Milovanovic]

Nominacije za Nebulu 2017 i (ajde uslovno rečeno) žanrovska pripadnost dela data na bazi pretrage interneta:

Novel
•   All the Birds in the Sky, Charlie Jane Anders (Tor; Titan) (In All the Birds in the Sky, Charlie Jane Anders darts and soars, with dazzling aplomb, among the hypotheticals of science fiction, the counterfactuals of fantasy, and the bittersweet mundanities of contemporary American life)
•   Borderline, Mishell Baker (Saga) (Fully articulated, flawed, and fascinating characters combine with masterly urban fantasy storytelling in Baker's debut novel.")
•   The Obelisk Gate, N.K. Jemisin (Orbit US; Orbit UK) (Genre: Fantasy)
•   Ninefox Gambit, Yoon Ha Lee (Solaris US; Solaris UK) (Science Fiction)
•   Everfair, Nisi Shawl (Tor) (An alternate history / historical fantasy / steampunk novel)
Novella
•   Runtime, S.B. Divya (Tor.com Publishing) (near-future science fiction story)
•   The Dream-Quest of Vellitt Boe, Kij Johnson (Tor.com Publishing) (dreamlike fantasy)
•   The Ballad of Black Tom, Victor LaValle (Tor.com Publishing) (Lovecraftian novella – horror)
•   Every Heart a Doorway, Seanan McGuire (Tor.com Publishing) (Fantasy)
•   “The Liar”, John P. Murphy (F&SF 3-4/16) (Horror )
•   A Taste of Honey, Kai Ashante Wilson (Tor.com Publishing) (Fantasy)
Novelette     
•   ‘‘The Long Fall Up’’, William Ledbetter (F&SF 5-6/16) (SF)
•   ‘‘Sooner or Later Everything Falls Into the Sea’’, Sarah Pinsker (Lightspeed 2/16) (Near-future SF)
•   “The Orangery”, Bonnie Jo Stufflebeam (Beneath Ceaseless Skies) (Fantasy)
•   ‘‘Blood Grains Speak Through Memories’’, Jason Sanford (Beneath Ceaseless Skies3/17/16) (SF)
•   The Jewel and Her Lapidary, Fran Wilde (Tor.com Publishing) (High Fantasy)
•   ‘‘You’ll Surely Drown Here If You Stay’’, Alyssa Wong (Uncanny 5-6/16) (Historical Fantasy)
Short Story
•   ‘‘Our Talons Can Crush Galaxies’’, Brooke Bolander (Uncanny 11-12/16)  (Horror)
•   ‘‘Seasons of Glass and Iron’’, Amal El-Mohtar (The Starlit Wood) (Fairy Tale)
•   ‘‘Sabbath Wine’’, Barbara Krasnoff (Clockwork Phoenix 5) ( ghost story)
•   ‘‘Things With Beards’’, Sam J. Miller (Clarkesworld 6/16) (a fanfic sequel to John Carpenter's The Thing)
•   ‘‘This Is Not a Wardrobe Door’’, A. Merc Rustad (Fireside Magazine 1/16) (Portal Fantasy)
•   ‘‘A Fist of Permutations in Lightning and Wildflowers’’, Alyssa Wong (Tor.com 3/2/16) (Magical Realism
•   ‘‘Welcome to the Medical Clinic at the Interplanetary Relay Station│Hours Since the Last Patient Death: 0’’, Caroline M. Yoachim (Lightspeed 3/16) (SF)

Deluje da je najviše nekih oblika fantastike... Primećuje se i da prikazivači ne uspevaju da do kraja razvrstaju određena dela.
Moguće je da sam i omašio kod nekih, ali ne menja suštinu...

[Miodrag Milovanovic]

Ono sto je vrlo zanimljivo je i da zena pisaca ima dvostruko vise od muskaraca!

[Lidija]

A kako se to slaže sa očiglednim zapažanjem da Sfa ima upola manje nego ostalih žanrova? 

Sećaš se one moje liste ženskih autora u širim nominacijama za žanrovske nagrade od 2001 naovamo? U celini, i gledano u procentima, sasvim pristojna zastupljenost žena, ali po pitanju samog SFa, procenat upadljivo opada. A kad bi se područje suzilo na sam centar žanra, bez rubnih domena tipa spejs opere ili 'metaforičkog' SFa, žena bi bilo daleko manje, i to sa poprilično formulaičnim korpusom koji bi svejedno bio podosta žanrovski dubiozan. I to ne zbog samih motiva – kad je formulaičan, korpus bude manje-više solidan po tom pitanju - nego striktno zbog jačine SF racionalizacije.

Evo primera: sećaš je Brinove novele „Thor Meets Captain America“ iz Sirijusa? Svi motivi su iz fentezi repertoara: bogovi, superheroji, praktikovanja magije, nekromancija... ali racionalizacija je nepobitno SF. Neil Gaiman u American Gods koristi maltene potpuno iste motive, ali racionalizacija je čisto fenetzi provicijencije i to se savršeno lako može da prepozna pri čitanju. Naravno, to na intuitivnom nivou: bilo bi jako teško izdvojiti parametre koji bi tu finu razliku uobličili za nekakvu definicijsku formu.

Recimo da ženski korpus sa one moje liste većinom spada u taj i takav sivi domen, gde se za žanrovsku pripadnost mora premeravati upravo taj kvalitet racionalizacije, a to je gotovo nemoguće postići bez čitanja, i to pažljivog. Recimo, u ovogodišnjim BSFA nomincijama, “The Arrival of Missives,” (Aliya Whiteley) je po prirodi svoje racionalizacije totalno sličan Brinovoj noveleti, dok Becky Chambers nudi maltene standardni saj-faj model „posade Enterprajza“, sa tonom koji očigledno stremi ka The Hitchhiker's Guide to the Galaxy. U poređenju sa Whiteley, meni to maltene nije SF nego čista parodija, dok Whiteley barata isključivo fenetezi motivima ali ih racionalizuje u jedan sasvim prepoznatljiv SF model.

E sad, da li je to ono što ti podrazumevaš kad kažeš „mešanje žanrova“? mislim, lako nam je prepoznati mešanje konkretnih motiva i ikonografije, ali ovaj problem same prirode motivacije je daleko teže prepoznati. Becky Chambers ne meša niti motive niti ikonografiju (bar to nije radila u prvencu kojem je ovaj roman nastavak, pa pretpostavljam da ponavlja model), naprotiv, inventar joj je čist ko suza, u njemu nema ni mrve prisustva ičeg što bi makar i nominalno pripadalo drugim žanrovima. Isto važi i za Whiteley, njeni motivi ostaju u fenetezi domenu, samo  njena SF racionalizacija donekle uklanja taj konflikt sa natprirodnim, iako ne nudi decidirano objašnjenje, nego samo mogućnost postojanja istog, tipa nije u pitanju natprirodna magija nego eventualno „prirodni“ vremeplov.     Ali za pitanje žanrovskih odrednica to je sasvim dovoljno.

I tako: zaključak na temelju procene motivacije neretko bude sasvim drugačiji od zaključka na temelju samih motiva.

[Miodrag Milovanovic]

Ajde mi definiši šta tačno podrazumevaš pod "racionalizacija" - koji je to engleski termin.

Uzgred, dobro si prepoznala. Ovo mi je palo na pamet da uradim upravo zbog tog "mešanja žanrova". Na primer za prvi roman sa liste prikazivač kaže:

Charlie Jane Anders' brilliant, cross-genre novel "All the Birds in the Sky" has the hallmarks of an instant classic. It's a beautifully written, funny, tremendously moving tale that explodes the boundaries between science fiction and fantasy, YA and "mainstream" fiction.

Prikazivač nije u stanju da ga smesti u jednu "nišu". Spisateljica koristi motive i fantastike i naučne fantastike. Gledajući iz prikaza, verovatno je u pitanju nešto slično primeru koji prikazuješ i tek pažljivo čitanje i, što ti kažeš, "intuicija", a ja u svom tekstu to zovem "našim opredeljenjem", može ga staviti u pravu "fioku". To je upravo ono što sam pokušao svojim nespretnim primerom sa preslicom da kažem.

[Lidija]

Pod „racionalizacija“ podrazumevam SF motivaciju - znači šta i kako se sa motivima (i elementima) barata.

 Za razliku od ostalih žanrova, SF ima obavezu da svoju motivaciju drži pod striktnom racionalnom kontrolom, jer za SF motivaciju je ekstremno važno šta se žanrovski podrazumeva kao „moguće“ ili „nemoguće“: magija spada u potonje, vremeplov spada u ono prvo.

 Ako autor to ne shvati, ako nema osećaj za te finese, ako u SF unosi „spoljašnju“ logiku po kojoj su i magija i vremeplov jednako izmišljeni, jednako nemogući – e tad mu i SF racionalizacija krahira.

[Miodrag Milovanovic]

Za razliku od ostalih žanrova, SF ima obavezu da svoju motivaciju drži pod striktnom racionalnom kontrolom, jer za SF motivaciju je ekstremno važno šta se žanrovski podrazumeva kao „moguće“ ili „nemoguće“: magija spada u potonje, vremeplov spada u ono prvo.

Hm... Ali tako upadaš u krug da definišeš žanr tako što kažeš da je taj i taj žanr ono što ima žanrovsku odliku tog i tog  žanra.
Kažeš, "za razliku od ostalih žanrova"... ali I fentazi ima obavezu da svoju motivaciju drži pod racionalnom kontrolom, kad se jednom uspostave pretpostavke... Razumem potpuno šta hoćeš da kažeš, ali je to toliko "pipavo" da ne znam kako bih to upotrebio u bilo kakvom tekstu...

[Lidija]

Dobro sad, krosoveri naravno da postoje, ali to nije odlika samo savremenog SFa, to je oduvek bilo tako. Eto, ista ta Brinova noveleta ti je dokaz: što je trebalo „hard-SF“ piscu da se zamajava fentezi motivima? Pa, impakt je u pitanju, u smislu da je stravičnost ludila sveta u kom živimo ponekad lakše probavljiva kroz prizmu apsurda. otud, Brin kroz fenetezi motive nekromancije „objašnjava“ neshvatljivo, naime, da bi neko iz čiste mržnje i ničeg više onako brutalno usmrtio na milione ljudi. Mi smo kao misleća bića otužno pragmatični, i ako nečemu „znamo“ razlog, ma kako taj razlog bio u suštini apsurdan, time ujedno sebi i taj apsurd racionalizujemo...

[Lidija]

Za razliku od ostalih žanrova, SF ima obavezu da svoju motivaciju drži pod striktnom racionalnom kontrolom, jer za SF motivaciju je ekstremno važno šta se žanrovski podrazumeva kao „moguće“ ili „nemoguće“: magija spada u potonje, vremeplov spada u ono prvo.

Hm... Ali tako upadaš u krug da definišeš žanr tako što kažeš da je taj i taj žanr ono što ima žanrovsku odliku tog i tog  žanra.
Kažeš, "za razliku od ostalih žanrova"... ali I fentazi ima obavezu da svoju motivaciju drži pod racionalnom kontrolom, kad se jednom uspostave pretpostavke... Razumem potpuno šta hoćeš da kažeš, ali je to toliko "pipavo" da ne znam kako bih to upotrebio u bilo kakvom tekstu...

Da, jeste, to je opet pitanje izražavanja, jezika, terminologije... 

Naravno da sve motivacije imaju mehanizam kojim drže narativ pod kontrolom žanrovskih konvencija, ali za razliku od njih, SF poseduje mehanizam koji je deo javne, a ne privatne vizije.

Na primer, standardni fentezi svet se gradi od nule, i, jednom kad je sagrađen i ponuđen na uviđaj čitaocu, taj worldbuilding će s pravom biti nešto sa čime se čitaoc po prvi put susreće (u takvom konkretnom modelu, naravno). Otud, autor tu ima slobodu da sam proceni parametre tog worldbuildinga i da sam odluči šta ce unutar njega biti moguće a šta ne.

SF operiše unutar modela za koji ja kao čitalac već znam šta je moguće a šta nije. Otud, ako mi autor ponudi bogove i magiju, ja od njega očekujem da mi ih racionalizuje u skladu sa javnom vizijom koju sa autorom delim. Ali ako ih ostavi bez racionalizacije, pa, onda to meni naprosto nije SF.

To nije samo puka finesa koju se može prevazići veštinom samog pisanja; to je norma koju mi sa piscem delimo zato jer je ta norma sastavni deo stvarnosti sveta u kom živimo, osnovnih zakona tog sveta, i našeg generalnog poznavanja tih zakona.


edit: Samo da pojasnim: to „moguće“ ili „nemoguće“ se odnosi na procenu samog žanrovskog modela, ne ideje koju on nudi: otud, iz perspektive SFa, alhemičarski model eliksira besmrtnosti je nemoguć, ali sama besmrtnost je itekako moguća u drugim modelima koji imaju tehnološku racionalizaciju – digitalni upload, recimo.

[Miodrag Milovanovic]

Na primer, standardni fentezi svet se gradi od nule, i, jednom kad je sagrađen i ponuđen na uviđaj čitaocu taj worldbuilding će s pravom biti nešto sa čime se čitaoc po prvi put susreće (u takvom konkretnom modelu, naravno)

To o javnoj (SF) i privatnoj (fentezi) viziji sam često čitao, ali meni se na osećaj čini da tu ima određenih rupa. I fentezi ima svoje žanrovsko nasleđe i svoja pravila, koja se ne mogu se tek tako rušiti. S druge strane, i SF ima određena pravila koja ponekad prevazilaze "opšte znanje" šta je moguće, a šta ne... slažem se da je tu ta tvoja "racionalizacija" jako bitna, ali ju je vrlo, vrlo teško definisati...

[Lidija]

Na primer, standardni fentezi svet se gradi od nule, i, jednom kad je sagrađen i ponuđen na uviđaj čitaocu taj worldbuilding će s pravom biti nešto sa čime se čitaoc po prvi put susreće (u takvom konkretnom modelu, naravno)

To o javnoj (SF) i privatnoj (fentezi) viziji sam često čitao, ali meni se na osećaj čini da tu ima određenih rupa. I fentezi ima svoje žanrovsko nasleđe i svoja pravila, koja se ne mogu se tek tako rušiti. S druge strane, i SF ima određena pravila koja ponekad prevazilaze "opšte znanje" šta je moguće, a šta ne... slažem se da je tu ta tvoja "racionalizacija" jako bitna, ali ju je vrlo, vrlo teško definisati...

Da, da, ti si oduvek insistirao da ti se da samo ona definicija koja će biti kristalno jasna čak i nekome ko u životu nije čuo za SF, a kamoli ga čitao.... usuđujem se reći da zbog takvog stava nikada nisi naišao niti na jednu književnu definiciju koja bi zadovoljila te tvoje prohteve... 

Ali ovo što sam boldovala u tvom postu je zapravo srž problema zbog kog se ne razumemo: ja ne govorim o javnoj viziji u smislu žanrovskog nasleđa, nego o generalnoj čovekovoj sposobnosti da prepozna stvarnost, i shodno tome da prepozna eventualni odmak od te stvarnosti. To nema nikakve veze sa žanrom - u pitanju je bazična čovekova sposobnost da prepozna šta je prirodan a šta natprirodan fenomen.

U tom smislu, ja i ti delimo iste norme (meh, nadam se) šta je moguće a šta nije, šta je prirodno, šta je natprirodno, i to je smernica na koju SF računa, a pošto smo te norme nas dvoje stekli van žanrovskog opusa (valjda jesmo, jelda), one otud i nisu nikakav deo žanrovskog nasleđa, jer te naše norme dele (nadam se!) i mnogi drugi ljudi koji SF nikad nisu ni čitali. 

A to dalje znači da SF mora da racionalizuje sve svoje odmake od stvarnosti, da nam ih racionalno objasni na način koji se povinuje tim gorepominjanim normama koje ja i ti i mnogi drugi ljudi posedujemo.

A to je svakako uslov koji ga izdvaja od motivacija u žanrovima nemimetičke proze.

I najzad - sam taj fakt je dovoljan da SF zahtevi po pitanju javne vizije budi isti kao što su i zahtevi na koje računa sva ostala mimetička proza generalno, zar ne? 

[Lidija]

Nego, pošto se stalno spotičemo o onih par kamičaka na koje nalazimo, možda bi korisnije bilo fokusirati se na bar jednu stipulativnu definiciju koja bi bila dovoljno praktična za upotrebu.

Onaj simpozijum čiju knjigu imamo, mislim da je on bio poslednji veliki organizovani napor stare garde da se SF demarkacije konsoliduju pred plimom novog talasa. Koji je, jelte, uz mnoge neosporno kvalitetne dobre stvari doneo i neke formalne književne postupke više urođene nemimetičkoj prozi, bilo nadrealizmu bilo oniričkoj fantastici.

E sad, u tim esejima se ne koristi ta mimetička/nemimetička podela, nego se samo insistira na SFu kao „realističkoj“ prozi, a ona se pak najjednostavnije definiše kao „reprezentacija ili imitacija stvarnog sveta u umetničkim delima“.

Sad, koliko je ovo precizno i aktuelno danas, ja stvarno ne znam, ali priznajem da mene i dalje dobro služi.

Van te odrednice po pitanju formalnog postupka, postojao je isto tako konsenzus po pitanju prirode pogodbenog sveta, samo što je ta odrednica bila striktno deskriptivna, i više je proizlazila iz same definicije. Što bi se otprilike dalo sažeti ovako:

1.   SF je realistička proza... (to je pokriveno)
2.   ... koja predstavlja pogodbeni svet... (o tom kasnije)
3.   ... kojem je nemoguće pristupiti empirijski, bilo zato što je reč o...
4.   ... realnostima neprepoznatljivim ljudskoj spoznaji... (taj deo pokriva domene multiverza u svim obličjima, klasičnog vremeplova, i uopšte SF razmatranja prirode stvarnosti ((tu dobro fituje Dik, recimo))
5.   ... tehnološkim / društvenim fenomenima čiji istorijski kontekst još uvek nije u potpunosti ostvaren... (to bi pokrilo domene svih tehnološki baziranih futurizama, tu uključujući AI, vanzemaljske ekspanzije, vanzemaljske inteligencije, posthuman model zajedno sa svim utopijama/distopijama koje koriste čisto SF koordinate (KSR Mars trilogija, recimo)...
6.   ... virtuelnoj stvarnosti i njenim entitetima... (opet posthuman virtuelni imprint/konstrukt ljudske svesti, to pored dalje evolucije klasičnih modela kiborga, androida)
7.   ... garant ima još ali mi trenutno ništa ne pada na pamet, ovo je ionako deo koji bi trebalo da pravi kompromise sa rubnim domenima. 


E sad, što se onog 2. tiče: Živkovićevo sažeto zapažanje da SF pogodbeni svet nipošto ne mora biti verovatan ali je nužno da bude moguć također dobro služi kao baza odrednice.

Drugi deo bi trebalo da pokrije obaveznu ekstrapolaciju koja bi služila da makar formalno pogodbeni svet „spoji“ sa stvarnim svetom kakvog danas znamo. Za većinu oblika pogodbenog sveta to više nije ni nužno: AI se toliko podrazumeva da je naprosto datost svakog futurističkog modela, isto kao i virtuelna realnost i vanzemaljska ekspanzija. Mislim da se ekstrapolacija danas više podrazumeva kad su u pitanju same konkretne specifičnosti modela, ali i tu se velik deo toga može podrazumevati.

Ovo je najpraktičnija definicija za koju nalazim da je dovoljno elastična da obuhvati glavninu bitnog korpusa a ujedno i dovoljno precizna da isfiltrira začudnost čije je poreklo striktno fentezi prirode.

Isto tako, bila je očigeldno aktuelna krajem 60tih, a funkcionalna je i danas, s tim što su se njeni domeni itekako „produbili“, da tako kažem, ali nisu suštinski izmenili svoj identiet: postDNA digitalni imprint čovekove... „svesti“, uslovno rečeno, jeste znatno drugačiji od kiberpankovskog modela, ali ne po svojoj suštini, nego više po svojoj modernizovanoj racionalizaciji.

[Miodrag Milovanovic]

Nije mi baš najjasnije na koji simpozijum misliš.

Kao što znaš, ne slažem se da je SF "realistična proza". Uzgred, definicija je previše deskriptivna za moj ukus.

Jesi li čitala ovo?

https://newhumanist.org.uk/articles/437/the-science-of-fiction

i ovo

http://www.sf-encyclopedia.com/entry/sf_megatext

[Miodrag Milovanovic]

Uzgred, ponovo naleteh na onaj stari Suvinov tekst koji pokazuje da je možda mnogo korisnije pristupiti definisanju SF-a sa obrnute strane - pokazati šta sve SF nije.

http://www.depauw.edu/sfs/backissues/14/suvin14art.htm

[Lidija]

Pa kažem ja, ako se pod realističkom prozom podrazumeva „reprezentacija ili imitacija stvarnog sveta u umetničkom delu“, onda je SF upravo takva proza, svidelo se to tebi ili ne. 

SF ne dopušta da ti kao čitalac stekneš utisak da svet koji ti se nudi nije stvaran: naprotiv, uslov je da ga bezuslovno prihvatiš kao stvarnog, inače ne funkcioniše. Naravno, svesni smo da je ta stvarnost pogodbena, ali ja sad mogu da odem u čist ekstremizam pa da te pitam kako se nosiš sa idejom da ni ostatak realističke proze ne nudi svoju „stvarnost“ u „nepogodbenom“ obliku – to bi onda svelo korpus samo na autobiografije i dokumentarce, a sve druge „reprezentacije“ bi bilo zdravo dubiozne, uključujući i Anu Karenjinu.

A prirodu SF stvarnosti obrađuju ostale tačke, i da, definicija jeste deskriptivna. Ako ti insistiraš na normativnoj, to je druga stvar, ali ne vidim razloga zašto se to diže na nivo norme: koje su po tebi konkretne manjkavosti deskriptivne?

Ovo što si linkovao nisam čitala, overiću preko vikenda.

PS. da, to Suvinovo smo onomad komentarisali, pogotovo na primeru natprirodnog u Džekil/Hajdu, mislim da to jeste skroz neophodna elaboracija za njegovu definiciju...

[Ghoul]

Uzgred, ponovo naleteh na onaj stari Suvinov tekst koji pokazuje da je možda mnogo korisnije pristupiti definisanju SF-a sa obrnute strane - pokazati šta sve SF nije.

http://www.depauw.edu/sfs/backissues/14/suvin14art.htm

ala su sf-ovci OPSEDNUTI nuždom nacionalističko-separatističkog razgraničenja!
moglo bi se reći da su sf teoretičari - od dr suvina preko dr zoće do dr abeneda - skoro opsesivno-kompulzivno sebi zacrtali da se po svaku cenu separiraju od ostatka fantastike, a naročito one hororične.

u tom kontextu, sf-ovci su nešto ko slovenci u ex-sfrj, a horor je, naravno, srbija!

da elaboriram: uskogrudi, zadrti, suvoparni, uštirkani, red-rad-i-disciplina & zakon-mora-da-se-zna-i-pravila-da-se-poštuju super-ego slovenci (SF!) naspram njihove južne, siromašne ali vesele, dobrodušne i svima otvorene, razdragane i razuzdane fun loving id braće, srba (HOROR!).
pritom, slovenci (SF) vide srbe (HOROR) kao expanzionističku, nasilnu pretnju koja bi da ih u najmanjem zaprlja svojim niščim prljavostima, tj. u najvećem da ih osvoji i proguta i sve oboji u crno i tako sruši njihov mukotrpno građeni, ali krhki i nestabilni, nesigurni skorojevićki identitet (dok horor/srbi nema tu vrstu problema s identitetom jer ga je sebi izgradio u vreme kad ovi nisu nigde ni postojali)!