2017 05 15:
Milan Drašković:
Osvrt na knjigu Miodraga B. Milovanovića
Srpska naučna fantastika
Početkom marta 2017. godine bila je promocija ove knjige u izdanju „Everest media“ Bobana Kneževića.
Treba odati priznanje Milovanoviću za veliki trud i utrošeno vreme pri istraživanju, kao i višedecenijsku posvećenost ovom žanru.
Isto tako treba ukazati na propuste i netačnosti, čega ima i što ćemo tokom osvrta dokumentovati. Naučna fantastika, kao drag nam žanr, mora da bude iznad bilo kog pojedinca i bilo čije sujete, pa se nadamo da će ovaj osvrt biti shvaćen kao dobronameran, sa željom da se SF što bolje i tačnije predstavi.
(1) OPŠTI PREGLED
Knjiga ima 138 stranica i tiraž od 200 primeraka. Sadrži 12 poglavlja, od čega tri poglavlja imaju po četiri odeljka, što sve zajedno čini 24 delova, dajući utisak da se težilo nekoj simetriji, skladu. Da li je to i postignuto?
Inače rad na ovoj knjizi počeo je odavno, negde 80-ih godina prošlog veka. U međuvremenu je došlo do raspada Jugoslavije a devedesete godine su donele i mešanje žanrova, što je znatno otežalo rad na knjizi, zbog čestih dilema koje naslove uvrstiti u SF a koje odbaciti. Na kraju su merila veoma snižena, tako da smo dobili izneveren naslov knjige i jedan koktel od SF-a, horora, epske fantastike – gde je SF kao dobar domaćin ugostio šaroliko društvo: vile, veštice, zmajeve, zombije, SF snove…
Počinjemo sad pregled po poglavljima.
(2) UVOD
Uvod traje od 7 do 30 strane, sa odeljcima:
Šta je to naučna fantastika?
Fantastika i naučna fantastika
Istorijat svetske naučne fantastike
Istorijat izučavanja srpske naučne fantastike
Najkraće rečeno ovaj uvod je preopširan i u izvesnoj meri nepotreban. Naime, on bi imao više smisla da je izdavač, recimo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, a tiraž nekih 20.000 primeraka. Ovako, 200 kupaca ove knjige će sigurno dobro znati većinu onog što im Milovanović daje na uvid, a na početku, na čak tri strane, najavljuje im sadržaj knjige!?
(3) Nadalje, u sledećem poglavlju, SRPSKA PROTO NAUČNA FANTASTIKA ide se u veliku širinu i digresiju, od Aleksandride, slobodnog prevoda grčkog spisa nepoznatog autora, do prevoda ostvarenja ruskog pisca poljskog porekla Senkovskog!? Namera je jasna, predstaviti SF u što boljem svetlu, izbaviti ga iz geta u koji ga je smestio Hugo Gernsbrak.
(4) RANA SRPSKA NAUČNA FANTASTIKA počinje dugim uvodom (str. 35, 36) i navodi prevode stranih autora!?
Priča Svetolika Rankovića (str. 38) pominje dvostruko buđenje, san u snu!?
Utopijski roman Putničke beleške iz 2349. godine, za koji Milovanović kaže da je skromne umetničke vrednosti, dobio je povelik prostor na str. 40!?
(5) SRPSKI SF IZMEĐU DVA RATA
Izgleda da je Milovanović posebno emotivno vezan za taj period, što potvrđuje i njegova knjiga o konjičkom sportu: Pobednici trke Jugoslovenski derbi 1921-1943, o čemu saznajemo iz beleške o autoru iz pera Tijane Tropin. Odatle to poglavlje (od 43 do 59 strane) po obimu dolazi na prvo mesto, prestigavši dugi uvod (jer je podeljen na 4 odeljka), pa čak za korak (što će reći za stranu) i Srpski hard SF! Iz priloženog se vidi da je uloženo puno truda u istraživanju, pa je donekle razumljiva autorova želja da se to i obelodani. To poglavlje, kao i većina ostalih, ostavlja bolji utisak kad se posmatra samostalno nego u okviru cele knjige.
Delo Stanislava Vinavera, zahvaljujući ponajviše Gojku Tešiću, doživelo je novo vrednovanje, pa na tom talasu ga i Milovanović predstavlja, dajući njemu posebno zanimljive odlomke iz Gromobrana svemira (str. 44, 45).
Tu je i detaljan prikaz romana Svet pod maskom (1938) Stanka Kukića, bez obzira što Milovanović ocenjuje da je „sam kraj romana jednako patetičan kao i čitav tekst“.
A na str. 48 govori se detaljno o pripremi pozorišnog komada za koji se na kraju kaže da verovatno nije nikad prikazan!?
Knjiga Život u vasioni Stojana J. Radonića (str. 50) dobila je duplo više prostora nego ona od Milutina Milankovića, uz dodatak raspevanog prikaza od strane Dragana Aleksića!?
Vladimir Velmar-Janković zastupljen je polovinom 51 i celom 52 stranom, uz prigodnu fusnotu. Očita je namera Milovanovića da se SF približi glavnom toku. Takođe mu se na neki način posebno dopao roman Mladena St. Đuričića iz 1939 godine, pa mu posvećuje povelik prostor (str. 53, 54). Na kraju ovog poglavlja, na str. 56, 57 i 58, imamo, doduše zanimljive, ali ipak podatke o stranim piscima, na koje je autor, vredno istražujući, naišao u malo poznatim časopisima.
(6) SF ZA DECU I OMLADINU
Ponovo jedan nemali uvod i pominjanje brojnih stranih pisaca. Zatim se navode dečji časopisi, od kojih je posebno mesto zauzeo „Politikin zabavnik“. Milovanović ga je iskoristio kao stožer – zgodan način da predstavi brojne domaće pisce. Takav postupak je imao dobru i onu manje dobru stranu.
Naime, kao prvo, „Politikin zabavnik“ jeste namenjen deci i omladini, ali ima i moto: „za one od 7 do 107 godina“. Kao drugo, tim metodom dobili smo paradoks (u duhu biblioteke „Paradox“ ovog izdavača) da poglavlje za decu i omladinu ima veliki raspon – od šaljivog romana Brik i kompanija Berislava Kosiera do Ministarstva senki Zorana Jakšića! Tu je i pominjanje zanimljive 1992. godine i objavljivanje autora „glavnog toka“: Bajca, Pantića, Basare…
Ali sledeća, 1993. godina, nekako je izmakla pažnji višedecenijskog posvećenika (možda zbog problema sa onom groznom inflacijom?), tako da je PREVIDEO čak 11 priča Milana Draškovića, što uz kasnijih 5 (u periodu od 1994 do 29.8.1997), kao i onih petnaestak koje mu se pripisuju na str. 64, čini ukupno – istine radi – 31 priču u „Politikinom zabavniku“.
Nadalje, str. 66 i prepričan roman o SF snu dečaka Pavla.
Bal Nemirne reke – bajka, ali sa jasnim uticajem epske fantastike (str. 69). To je tek jedan u nizu primera, koje nećemo navoditi da ne rasplinemo ovaj ionako poduži osvrt.
(7) SRPSKI HARD SF
počinje nezaobilaznim uvodom i novim pominjanjem stranih autora. Ovo poglavlje je, po meni, trebalo da bude udarno, da mu se da mnogo više prostora, da se ide u dubinu, da se pomenu još neki listovi i časopisi, kao i pisci.
(8.) UVOĐENJE DOMAĆIH MOTIVA U NAUČNU FANTASTIKU
U uvodu se opet pominju „Politikin zabavnik“ i Andromeda. Dalje, sledi priča o osnivanju Društva „Lazar Komarčić“, gde se pominje i Aleksandar Gatalica, poznati pisac glavnog toka, dobitnik Ninove nagrade itd. U svetu SF-a Gatalica će biti upamćen kao urednik fanzina Emitor (jedno kraće vreme) i učesnik internih konkursa – a za sve ono iz fusnote 121, što baš i nema veze sa naučnom fantastikom – pa, svaka čast i poštovanje, ali to nije SF.
Nešto iz ovog poglavlja, tehnički gledano, može da pripada i hard SF-u, a odrednica o dr Zoranu A. Živkoviću, kojom se poglavlje završava, ostavlja nas u blagoj nedoumici – jer praktično kroz celi njegov opus radnja se obično odigrava u nedefinisanom prostoru, a likovi su označeni ili profesijom ili su im imena internacionalna. Živković i sam jasno kaže da ne piše SF. Ipak, Milovanović smatra da je ovo ponajbolje mesto da se obelodani sve ono čime je dr Živković zadužio srpski SF. Inače, odrednica je „kao pod konac“, a neki cinik bi pomislio da je tekst poslat dr Živkoviću na autorizaciju!
(9) MEŠANJE ŽANROVA
Da se autor čvrsto držao naslova knjige, ovog poglavlja i mnogo čega drugog ne bi ni bilo! Nadalje, tu se pominje i ženska proza sa desetak autorki za koje Milovanović daje stručno mišljenje da „odbacuju sve ustaljene obrasce trivijalne književnosti i približavaju se književnoj matici“.
(10) ODNOS SA KNJIŽEVNOM MATICOM
Sledi povelik spisak poznatih imena i navođenje književnih nagrada, uz sijaset fusnoti (str. 117,118). Pominje se i roman Bajka, antiutopija Dobrice Ćosića. Kad je već toliko prigrlio književnu maticu, Milovanović je propustio priliku da navede i našeg nobelovca – naime, u Antologiji svetske fantastike (1989) Ranka Krstajića imamo i „Ženu od slonove kosti“ od Ive Andrića, kao i „Vrt blagoslovenih žena“ od Miloša Crnjanskog! U drugom izdanju iz 2001. Crnjanskog nema, ali zato ima Danila Kiša i Filipa Davida. Uzgred, dr Tiana Tropin je ukazala, a dr A. B. Nedeljković je onda i potvrdio, da je Ivo Andrić imao jednu, i samo jednu, SF priču, „Dedin dnevnik“ (1948) koja predviđa kako će divna Jugoslavija biti u buducnosti, i to daleke godine 1994...
(11) EKSPERIMENTALNA PROZA
Pominje se avangarda, pominje se signalistički ključ, ali se zaobilazi osnivač signalizma Miroljub Todorović?
(12) NAUČNA FANTASTIKA U DRUGIM MEDIJIMA
Radio drama je skromno predstavljena.
A šta je sa SF poezijom?! Živkovićeva SF enciklopedija ima odrednicu o Slobodanu Vukanoviću, a u međuvremenu su se pojavili još neki SF pesnici.
(13) FANDOM
Kratko poglavlje koje je, po meni, trebalo da bude duboko utkano u poglavlje „Srpski hard SF“, sa detaljnim informacijama o fanzinu „Emitor“, o dobitnicima nagrade Društva Lazar Komarčić i slično.
(14) FUSNOTE
su posebna priča – ima ih ravno 202 – a podosta njih su zbog kratkoće lako mogle da se uklope u sam tekst.
Takođe, imajući u vidu naslov knjige, prilično fusnota se odnosi na inostrane autore i njihova dela – fusnote : 2, 4, 5, 11, 13, 14, 19, 20, 22, 23, 25, 35, 72, 88.
Mala digresija kao uvod u sledeći segment. Ovih dana čitam na sajtu „Znak sagite“ diskusiju između Bobana i Dejana Ognjanovića (dr Gul) o Ranku Munitiću – da li je srpski ili hrvatski izučavalac fantastike. Na str. 26 Milovanović ga navodi kao beogradskog – ali ne navodi njegovo kapitalno delo Čudovišta koja smo voleli. Ako je tako strog stav prema Munitiću, zašto je blagonaklon prema dr Darku Suvinu ili izdavaču „Epoha“ iz Zagreba? („Sirius“ je, naravno, izuzetak.) U vezi s tom dilemom su i fusnote: 3, 6 (zaista preterano detaljno), 7, 8, 9, 10, 12, 21, 24, 28, 32, 107.
Fusnota 165 (na str. 112) – Radomir (Ratko) Dmitrović – stoji da je rođen 1858 – biće da je u pitanju 1958.
Fusnote 122 i 154 o Ljiljani Praizović, uz dodatak reči „Beograd“ kod druge fusnote.
(15) DUPLIRANJA
Naišli smo na nekoliko manje ili više nepotrebnih ponavljanja.
– Ivo Tartalja, str. 28 i 34, doduše u nešto drugačijem kontekstu.
– str. 35 – na istoj strani podatak o štampariji i fusnota o istoj.
– str. 59 – Svemirska patrola (Hajnlajna) i na str. 73 Patrola svemira. Očito je u pitanju isti roman.
– str. 82 i 83 – duplira se Slobodan Marković (Liberti Borom).
– na str. 64 i 87 ponavlja se mišljenje o Ratku Jankoviću, da mu „priče (često ili povremeno) izlaze iz okvira književnosti za decu i omladinu“.
– Erih Koš, Sneg i led – na str. 74-75 smešten je u hard SF , a na str. 114 u „Odnos sa književnom maticom“. Uzgred, pominje se i na str. 25 kao satirična proza.
– str. 82 i 88 – duplira se naslov priče „Radojica i male mačke“.
(16) IZOSTAVLJENO
Enciklopedija dr Živkovića navodi sledeće autore i njihova dela, koje Milovanović, iz nekog razloga, izostavlja:
– Aleksandar Radenković (Al Radek), Čovek iz žute kuće i Smrt dr Langa – X-100 (1960)
– Milan Nikolić, Zovem Jupiter… beležite (1960)
– Milorad Janković, Zarobljenici mora tišine (1960).
– Brana Nikolić (Derek Finegan) – romani o Nindži, oko 50 naslova, „Dečje novine“, Gornji Milanovac
– Radov Lee (pseudonim), Golim rukama do smrti (1983)
– An Dim (pseudonim), Poslednja slika čoveka (1987)
– Radovan Ždrale, Glinene kočije (1978) i Rukovodeći mozak (1983)
– nadalje, Mitar Milošević (alias Frederik Ešton), serijal o Lunu, kralju ponoći. Pogledati Znak sagite 8 i opširan članak Aleksandre Nikšić „Lun u XXI veku“. Takođe i SF almanah Terra broj 10 i konkurs: Lun kralj ponoći kao SF priča.
– Vrisak zvezda Slobodana Ćurčića i Zemlja za dobre ljude Radmila Anđelkovića objavljeni su u nastavcima u „Politici ekspres“, a zajedno kao knjiga u ediciji „Zoroaster“ Branislava Brkića – gde su autorima izmešani naslovi – čuveni domaći SF skandal!
– Zoran Živković, „Projekat Lira“ (radio drama, Sirius 39). Uzgred, dr Živković se valjda ne odriče ovog svog ostvarenja – bez obzira što izjavljuje kako nije „ni red napisao iz žanra naučne fantastike“.
– Džordž Bekmen, Prokleta Daniela, X-100 (1960). Svojevremeno je Ćurčić upoznao ovog pseudonimnog autora, koji je svratio u redakciju „Dnevnika“ da se raspita o eventualnom reizdanju svog romana.
– Milica Danković – priče u „Politici ekspres“, a u „Večernjim novostima“ pod pseudonimom M. Dank.
Od novijih stvari, nekoliko krupnijih primedbi.
– Almanah Književna fantastika, tri knjige, u izdanju „Art-Anime“ i „Čarobne knjige“ – sa pričama i obimnim teorijskim delom.
– Antologija Regia fantastica (2014) Udruženja građana „Fanovi naučne fantastike SCI&FI“.
– Izdavač „Tardis“ nije pomenut – iako su brojne knjige tog izdavača predstavljene preko autora.
(17) SEKUNDARNA LITERATURA
– „Perpetuum mobile“ 1, 2, 3 iz 90-ih godina prošlog veka, Bobana Kneževića, sa obiljem važnih informacija o SF-u.
– prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, Svet naučne fantastike (1985) i njegova dopunjena i proširena disertacija, Alternativne istorije 1950-1980 (2013).
– U vezi s temom, pogledati studiozan rad Slobodana Ivkova „Ogled posle više stotina prikaza“ (Književna fantastika, 2016) – gde autor navodi 30 po njemu najvažnijih naslova za period 2006-2016).
(18) ČASOPISI
– „IT-novine“: u drugoj polovini 80-ih godina prošlog veka ovaj tehnički časopis redovno donosi SF priču, stranu ili domaću, uz odličnu ilustraciju Milana Ilića Lakija. Tu je Aleksandar B. Nedeljković pod dva pseudonima, Konstantin Tezeus i Dejl Sanders, objavio 20-tak priča, a takođe je, pod svojim imenom, davao prikaz najnovijih vesti iz SF sveta. Osim njega, priče su objavili Branislav Trajković (Bili Trej), Milan Drašković (kao Majk Draskov i K. Voksard), Zoran Jakšić i Ljiljana Praizović.
– Od drugih tehničkih časopisa „Galaksija“ je tek pomenuta.
– Takođe, niz godina su i „Tehničke novine“ imale SF priču i domaće autore: A. B. Nedeljković, M. Drašković, braća Momčilović.
– „Sveske“ – ovaj pančevački književni časopis je sredinom 90-ih prošlog veka doneo (koliko znam) 4 temata o SF-u i hororu (brojevi 15, 20, 24, 29) – gde su priče objavili: Jakšić, Knežević, Filipović, Lazović, Bakić, Skrobonja, Oltvanji i Ljiljana Praizović.
– „Gradina“ – 90-ih prošlog veka ima temat Talisman, gde u br. 2-3 za 1991. donosi priču „Ritam straha“ Bobana Kneževića. A Zoran Živković je u „Gradini“ (prvim poglavljem) najavio svoj roman Četvrti krug.
– Pre 20-tak godina jedan književni časopis (čini mi se „Reč“) doneo je separat sa SF pričama domaćih autora.
– „Venac“ – ovaj omladinski književni časopis je 80-ih i početkom 90-ih prošlog veka davao prostora domaćim autorima: A. B. Nedeljković, M. Drašković, Oliver Janković, braća Momčilović.
– „Eureka“ – enigmatski časopis, doneo je par domaćih priča, među njima i „Igra vetrova“ Bobana Kneževića u broju 307, 16. juna 1979, kako to precizno navodi A. B. Nedeljković u svojoj Istoriji srpske naučno-fantastične književnosti iz 1985.
(19) Svako ima svog omiljenog SF pisca. To ne mora da bude neko iz prve garniture. To može da bude i neko iz zlatne sredine. Moj izbor je
M I L A N D R A Š K O V I Ć
Rođen 1951. godine u Beogradu. Naučnu fantastiku objavljuje od 1983. godine.
Napisao oko 140 kratkih SF priča, sa blizu 500 objavljivanja (pod svojim imenom i pod tri pseudonima: Majk Draskov, K. Voksard i Dž. Miland) u 25 glasila.
U dnevnim listovima: „Večernje novosti“, „Politika ekspres“, „Politikin dodatak za decu“, „Večernji list“ (Zagreb).
U časopisima: tehničkim („IT novine“, „Tehničke novine“), naučnopopularnim („Galaksija“, „Tajne“, „Šesto čulo“), vojnim („Front“, „Narodna armija“), enigmatskim („Novosti enigma“, „Razonoda“, „Iks“, „Superpip“ Ljubljana), omladinskim i dečjim („Venac“, „Politikin zabavnik“, „Kekec“, „Zmaj“, „Različak“, „Dečji odgovor“, „Vesela sveska“ Sarajevo), u fanzinima („Emitor“, „Meteor“, „Misija“ Split).
Kao Majk Draskov objavio roman Svemirski gusar („Dečje novine“, G. Milanovac, 1987).
Pod svojim imenom objavio zbirke priča: Golijat (SKZ, 1993), Splin megapolisa (BMG, 1996), Priče iz budućnosti (Bookland, 2014).
Takođe pod svojim imenom u „Politici“, u nastavcima, objavio novelu „Najčudniji slučaj Šerloka Holmsa“ (1994) i roman Gusar protiv Betelgeza (1996)
Bio urednik fanzina „Emitor“ krajem 80-ih i povremerno tokom 90-ih godina prošlog veka.
Ovo su podaci koji su najbliži istini. Ako se uporede sa onim što je prezentovano na str. 64 – uočiće se razlika, kao i ono što je izostavljeno.
To bi bilo to. SF POZDRAV!
