Recent Posts

Pages: 1 ... 8 9 [10]
91
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Miodrag Milovanovic on April 06, 2021, 11:38:39 PM »
S obzirom na to da niko ništa ne čita, promaklo je prikazivačima da je Žika Bogdanović, pored nekoliko romana koji bi se mogli nazvati romanima fantastike, napisao i jedan čist SF roman - Android : moj život sa njom i njen život sa mnom.
92
Vesti iz Fantastike / danas u novinama o Žiki Bogdanoviću
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 06, 2021, 05:24:21 PM »
Па, цењени др Гул, не знам средње слово, јер нисам питао и забележио онда кад је требало.

...   (1)   имате in memoriam о Жики Богдановићу данас у „Политици“, потписује М. В, на страници где је културна рубрика (око стр. 20, али, без пагинације) и то, цео леви стубац те странице, са сликом (црно-белим портретом),

и, (2)    у „Данасу“, на стр. 23, то је далеко опширније, цела, пуна страница, потписује Зоран М. Стефановић, ту је и портрет, исти.

Додајемо податак да је Богдановић 30. маја 2016. добио награду „Арт Анима“ за допринос популаризацији фантастике. Доносимо три одличне слике са уручења те награде, тог дана, у Римској дворани библиотеке града Београда, а то је на крају улице Кнез Михајлове, баш код самог улаза на Калемегдан. Ове три слике снимио је Бранко Ботић, коме се захваљујемо.

Узгред, невероватно је, како је брзо пролетело пет година...

На првој слици су Слободан В. Ивков, Драгољуб Игрошанац, и, Жика Богдановић са наградом „Арт Аниме“:




На другој слици су такође њих тројица, и, десно, Зоран А. Живковић, и ваш скромни АБН:



На трећој слици су Ивков и Богдановић, у разговору:



93
Vesti iz Fantastike / Re: preminuo Žika Bogdanović
« Last post by Ghoul on April 05, 2021, 10:40:24 PM »
Жика Богдановић има, дакле, своје трајно место у историји српске научне фантастике.

nesumnjivo ga ima.

ali zašto nema srednje slovo?
94
Vesti iz Fantastike / preminuo Žika Bogdanović
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 05, 2021, 03:27:25 PM »
Цењени    ,
добили смо ову вест, коју нам је послао Зоран М. Стефановић, из Центра за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

У суботу 3. априла 2021, у Ургентном центру у Београду, од последица срчаног удара преминуо је Жика Богдановић, велико име нашег друштва, интелектуалац коме многи од нас дугују темеље у кључним областима популарне и опште културе: филму, џезу, стрипу, илустрацији, научној фантастици, тумачењу европских и српских духовних токова...

Био је и први председник Удружења стрип аутора Србије (1986-1992) чији је наследник Удружење стрипских уметника Србије.

Упркос изузетно тешким здравственим околностима, до последњег дана је радио на трилогији о медијима визуелне нарације и новом броју Пегаза.

Јавићемо накнадно термин сахране.

КРАЈ  ЦИТАТА.

Одавде, коментар проф. др Александра Б. Недељковића:

Жика Богдановић је велика, веома угледна личност наше СФ сцене, као издавач (са др Зораном А. Живковићем покренуо је едицију “Поларис” 1982) и као проучавалац.

У књизи Миодрага Б. Миловановића Српска научна фантастика (2016), имате о Жики Богдановићу на стр. 26 и 83.

У предстојећој књизи А. Б. Недељковића Историја српске научно-фантастичне књижевности 19. и 20. века требало би да изађе, између осталог, и следећи текст:

ПОЧЕТАК  ОДЛОМКА:

Жика Богдановић, у “Галаксијиној” Андромеди 1 (1976), завршава ову плејаду шест аутора, чланком много дужим, око једанаест и по страница, „Научна фантастика у визуелним медијима“. Богдановић има у виду не само филм, него и стрип, и СФ сликарство. Из тог разлога, Богдановићев чланак додаје целу једну димензију, ликовну, овом блоку текстова у Андромеди 1.

На дну прве странице тог чланка (стр. 388, у Андромеди 1) видимо додату кратку биографију аутора, која гласи:

ЖИКА БОГДАНОВИЋ је рођен 1932. у Београду. Студије (историја уметности) у Београду, усавршавање (визуелне уметности, масовне комуникације) на универзитетима Колумбија и Стенфорд (САД). Објавио књиге Велики век филма, Од филма до филма, Килиманџаро, земља дрхти, и Дечаци и лутке. Публиковао већи број есеја и чланака са подручја популарне културе, посебно из области филма, телевизије, џеза и стрипа. Као главни уредник води „Пегаз“, ревију за „историју и теорију стрипа, као и визуелних медија који се изражавају графичким путем“. Професионални новинар; уредник културне рубрике НИН-а.

КРАЈ  ОДЛОМКА.

Жика Богдановић има, дакле, своје трајно место у историји српске научне фантастике.

95
Vesti iz Fantastike / Crvena armija na Marsu, crtani iz 1924
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 04, 2021, 04:35:36 PM »
...  допуна,
(4)   данас у „Политици“ на стр. 13 имате чланак са великим насловом „Кад Црвена армија освоји Марс“, потписује Димитрије Буквић, а у том чланку се наводи да Мина Саблић Папајић, драматуршкиња која се бави историјом анимираног филма, каже, између осталог, да је у СССР, године 1924, снимљен цртани филм Интерпланетарна револуција у коме група црвеноармејаца одлази на Марс и ослобађа га од владавине капиталиста.

Нама се чини, дакле, да је то био политичко-пропагандни СФ цртаћ.

96
Vesti iz Fantastike / PZAB, i o Haksliju, itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 03, 2021, 05:40:52 PM »
Цењени     ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3608, петак 02.04.2021,

стр. 9-12, свемирске сонде које смо у највећу даљину послали (пет њих, и то, “Пионир 10” и 11, “Војаџер” 1 и 2, и “Њу хорајзонс” који је стигао до Плутона 2015, ...  ух, невероватно да је од тад пројурило толико времена…)

стр. 16-17, визије фантастичних градова, али, врло мале, и, непотписане

стр. 57, још 4 карикатуре, Гари Ларсона, добре, то иде сад сваког петка, неке од њих су у неком од жанрова фантастике.

(2)   Данас, субота 3. април 2021, у културном прилогу “Политике”, па на стр. 4. тог прилога, имате чланак, потписује Владимир Ђурић Ђура, наслов “Убиствене хармоније”, поднаслов “музика и пандемија”, аутор у неколико реченица помиње ванземаљце Оверлорде из романа Артура Ч. Кларка Крај детињства.

(3)   ... а данас у „Данасу“, на стр. XI културног прилога, имате обиман чланак, потписује Драган Стошић, о предратном стриписти Ђорђу Лобачеву, са три велике илустрације његових насловних страна, на којима има и СФ.


97
Цењени    ,

(1)     прво једна допуна оне десете допуне прошлих вести: АБН-ов превод 36 Лавкрафтових сонета изашао је у великој, тешкој, масивној књизи:

Хауард Ф. Лавкрафт, Некрономикон 2, приредио Владимир Завадовски, уредник Бобан Кнежевић. Београд, „Еверест медиа“, 2020,
књига има 912 страница, тираж 289 примерака.
ISBN 978-86-7756-117-8, COBISS.SR-ID 19152393

Тај циклус сонета је на стр. 600-619.

Додајмо, на неколико страница пре тога (594-599) су преводи (неких других Лавкрафтових песама) које је урадио, дакле превео је, Милан Драшковић, наш Мајк Драсков. Погледали смо само првих неколико строфа прве од тих песама („Провиденс“) и упоредили са енглеским оригиналом, и, те строфе су заиста одлично преведене, задивљени смо, наш Мајк Драсков израста у озбиљног, одличног преводиоца поезије!

(2)   Имате информацију, на Арт Аними, на:


http://www.art-anima.com/mladen-jakovljevic-o-utopiji-i-distopiji-u-emisiji-citaliste/

да је проф. др Младен М. Јаковљевић (памтите: наш шести доктор из области СФ књижевности) говорио у емисији “Читалиште”, о утопији и дистопији, и да то можете слушати и гледати на:



(3)   Програм Лазе за април 2021, све електронски:

5. april 2021 - Neki još noviji svet (TV serija Brave New World, 2020)

Dr Ivana Damnjanović i Sofija Vuković Petrik upoređuju antologijski roman Oldasa Hakslija sa najnovijom adaptacijom u vidu TV-serije od 9 epizoda. Serija je objavljena originalno na striming servisu Peacock, a od nedavno je dostupna i u Srbiji preko Netflixa. Koliko je serija verna Hakslijevoj distopijskoj viziji budućnosti spolja, a koliko iznutra? Šta je od unetih izmena dobro a šta loše? Kako nam se ovde dopao Lažni Han Solo? Vredi li ovo uopšte gledati? Uključite se na prenos uživo i saznajte.

12. april 2021 – WandaVision: Neočekivani vrhunac superherojske umetnosti i zabave!

Serija koja iščekivana sa velikim nestrpljenjem i još većom skepsom je ispunila sva očekivanja, pa i više od toga! Glavna faca iza serije nije krila da nije čitala stripove i da ne obraća pažnju na njihovu bogatu istoriju, ali je uprkos svim strahovanjima uspela da seriju isporuči kao potpuni trijumf kreacije i zabave i da legitimni, zasluženi i dostojni nastavak filmova iz MCU. Pričaćemo o SVEMU vezano za seriju.

26. april 2021 – Fantastična čitaonica #87: The Only Good Indians, Stephen Graham Jones

Vreme je za horor! Ovog puta u pitanju je savremena američka priča, roman je objavljen prošlog leta i govori o četiri mlada američka Indijanca koje proganjaju demoni prošlosti. Kritičari knjigu slave kao fenomenalnu mešavinu autentične horor priče i čvrste studije karaktera koja prija i ljubiteljima žanra i ljubiteljima književnosti. Pojedini mediji Džonsa čak pominju kao jednog od najboljih pisaca današnjice. Šta kaže "Lazin" ekspertski panel sastavljen od vas – saznaćemo zajedno.

98
Vesti iz Fantastike / danas u Blicu Lavkraftiana
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on March 29, 2021, 03:58:18 PM »
… допуна,

(10)     данас у “Блицу” на стр. 32, из пера С. В. Ивкова, имате приказ још једне велике књиге о Лавкрафту, објавио прошле или ове године Бобан Кнежевић, припремили Владимир Завадовски и Бобан, наслов књиге је Лавкрафтиана. Помињу се и Лавкрафтови сонети, којих у тој књизи има 36, а превео их је ваш скромни АБН.
99
Vesti iz Fantastike / dve dopune
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on March 28, 2021, 12:02:37 AM »
... дакле две допуне,
(7)   сада у викенд-броју „Данаса“ имате, на стр. XI, обиман чланак, потписује Драган Стошић, наслов је, латиницом:
Technotise, Edit i ja, u frejmovima
сазнајемо да је СФ филм Алексе Гајића Technotise, Edit i ja сада изашао и као стрип. Уједно сазнајемо да је Алекса Гајић настојао да покрене пројекат за наставак тог филма, а наставак (дакле тај следећи филм) би се звао
Technotise: Prorok 1.0
али је то, ако смо добро схватили, сада у застоју.

(8)   Многи делови дискусије у ЛК о књизи др Моње Јовић налазе се, препричани, на Арт Аними, на:


http://www.art-anima.com/predstavljena-studija-monje-jovic-o-utopiji-i-distopiji/

и, (9)   ово сад нема никакве везе са СФ, али, ето, ваш скромни АБН жели да се похвали да је превео једну песму, са 8 стихова, са српског на енглески, и да је тај мали превод недавно објављен.

оригинал, на српском:
Иван Горан Ковачић                                      Ivan Goran Kovačić (1913-1943)
Мој гроб                                  My Grave

У планини мркој                                                  Out in a mountain grim
нек ми буде хум.                                                  there let be my mound.
Над њим урлик вука,                                          Under black branches dim
црних грана шум.                                               wolf: a howling sound.

Нико да не дође                                                  No one should come to visit
сем пријатељ драг.                                             except a dearest friend.
А када се врати,                                                   The path: he should conceal it
нек поравна траг.                                                at his visit’s end.


100
Vesti iz Fantastike / Pavle Zelić u PZAB, Haksli u Blicu
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on March 20, 2021, 06:27:58 PM »
Цењени    ,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3606, петак 19.03.2021, има СФ причу, на стр. 58-59: Павле Зелић, “Велики вакцинатор”.

Молим ко зна, да потврди, да ли је његово средње слово О, дакле, да ли је он Павле О. Зелић. Тај податак (о сваком нашем СФ писцу, па, и о Зелићу: средње слово!) је од значаја за историју српске СФ књижевности, на којој ваш скромни АБН сада интензивно ради.

Прича има илустрацију, непотписану, на којој један доктор, са претећим и лукавим осмехом, подиже огроман шприц за инјекције.

Прича је хумористичка и сатирична, али, веома слаба. Покушава да буде духовита, али, сасвим неуспешно. Састоји се од шест одломака, који су раздвојени са по три звездице; али се баш и не уклапају по смислу и садржини. Дакле изломљена је, нескладна. Али је барем актуелна, очигледно инспирисана овом садашњом кризом са огромном епидемијом ковида 19, која је у току; и очигледно је прича мотивисана искреном жељом да се охрабре грађани да се вакцинишу.

стр. 14-15, чланак о француском градићу Шатонеф ди Пап, у коме постоји општински закон који забрањује долазак летећих тањира и прети да ће ванземаљци бити ухапшени ако дођу. И, гле, видите, стварно – не усуђују се да дођу! још се нису појавили! Дакле ето вам (ха, ха) доказа…

стр. 21, чланак у коме се отприлике признаје да још не постоји право научно сазнање (нити стварна дефиниција) шта је свест.

(2)   У данашњој “Политици”, у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, па на стр. 9 тог прилога, постоји неколико кратких чланака из науке, потписује Јована Николић, а у једном од њих, са насловом “Ко се не плаши страшних прича”, тврди се да код, можда, 1 до 4 процената људи, постоји психолошки поремећај “афантазија” који се (ако смо добро разумели) састоји у томе што они врло слабо успевају да, на основу читања хорор текста, замисле било шта од тога у својој машти, па се зато и не уплаше.

Чланак нас није много убедио да је то тако, више изгледа као само једна хипотеза, не проверена.

(3)   У данашњем “Блицу” на стр. 55 је, преко целе те странице, приказ филма Зек Снајдерова лига правде (Zack Snyder’s Justice League, 2021), приказ потписује Деда Милорад, назив рубрике је “Критиком ћу те“, за тај филм се каже да је предугачак (4 сата), спор и досадан. Филм је крос-овер, ту су Бетмен, Супермен и други супер-хероји који су заправо из разних универзума.

Ваш скромни АБН сматра да су крос-овери генерално непаметни и лоши, бесмислени и штетни.

(4)   Такође у данашњем “Блицу”, али на стр. 50 и 51 (две целе странице, са две велике слике) имате биографију Олдоса Хакслија, и дискусију о његовом главном роману, а то је, знате већ, Врли нови свет, чланак потписује Татјана Њежић.

(5)   У данашњем двоброју “Данаса” имате, у културном прилогу “Недеља”, на стр. XI, чланак, потписује Драган Стошић, о стрипском уметнику Жан Жироу Мебијусу и његовим делима,

(6)   … а исто у “Данасу” али на стр. XIII, приказ романа, наводно “у жанру трилера” (или је то ипак хорор?): Томас Харис, Кад јагањци утихну, Београд, издавач “Вулкан”, превео Горан Скробоња, приказ потписује К.В.Д.


Pages: 1 ... 8 9 [10]