Recent Posts11
Vesti iz Fantastike / indeks pominjanja, za Mićinu knjigu
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 02, 2023, 10:42:28 PM »... прво, једна техничка допуна,
(4) Миодраг Б. Миловановић је знатно допринео проучавању историје српске научне фантастике. Пошто он у својој веома корисној и важној књизи Српска научна фантастика (2016) помиње више од двеста писаца (и других личности) и дела, али нема на крају индекс који би био азбучно сређен и из кога би се могло лако и брзо пронаћи на којој страници Миловановић помиње ког писца, ми смо, са његовим допуштењем, направили тај индекс, можда помало импровизовано, и окачили га на нет, ово је линк:
http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Indeks-pominjanja-imena-u-knjizi-M-B-Milovanovica.doc
па, можете тај индекс преузети, и користити кад год затреба да пронађете шта је Миловановић рекао о неком писцу.
(5) In memoriam
У историји Србије било је више истакнутих особа са именом и презименом Ксенија Јовановић, али за нас је овде релевантна проф. др Ксенија Јовановић (1937-1990), преводилац француске СФ. Средње слово њеног имена не знамо, а било би важно и корисно, па, ако неко зна, молимо да јави.
Ксенија Јовановић, преводилац, рођена је 1937. године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду и постала професорка француског. Докторирала је из француске књижевности (или/и лингвистике) у Стразбуру. Радила је као професорка француског на Економском факултету у Београду. Касније је предавала старофранцуски на катедри за романистику на Филолошком факултету у Београду. Око 1982. постала је истакнути и активни члан фандома научне фантастике у Београду; у јулу 1985. постала је чланица (седмочланог) председништва клуба „Лазар Комарчић“, чији су чланови тада били и Радмило К. Анђелковић (председник), Зоран Р. Нешковић Шкрба, Бранислав Трајковић – Били Треј (благајник), Александар-Саша Гаталица (уредник „Емитора“), Владимир В. Костић из Панчева, и А. Б. Недељковић; и такође чланица (четворочланог) Програмског савета, у коме су били још и Бобан Кнежевић, Гаталица, и А. Б. Недељковић; Ксенија је била једина жена међу тих седам мушкараца (наведено у „Емитору“ бр. 27, из јула 1985, стр. 2). Али и једина од тих осморо запослена на универзитету, јер, А. Б. Недељковић тада још није био професор универзитета у Крагујевцу. Дакле Ксенија Јовановић, и проф. др Милорад Јанковић, били су међу нама једини универзитетски професори, тада.
Умрла је 4. фебруара 1990, са 53 године старости, од рака. Био је то велики и болан ударац за српски СФ фандом.
Иза себе је оставила одраслу ћерку.
Остали су нам њени преводи, јер, проналазила је и преводила најбоље приче француске научне фантастике, које су ушле у поменуту књигу Антологија савремене француске фантастике 1; од тих прича вероватно је најбоље упамћена: Жан-Пјер Андревон, „Малезијска тигрица“.
Остала нам је и ова Ксенијина слика, портрет из младости:
(4) Миодраг Б. Миловановић је знатно допринео проучавању историје српске научне фантастике. Пошто он у својој веома корисној и важној књизи Српска научна фантастика (2016) помиње више од двеста писаца (и других личности) и дела, али нема на крају индекс који би био азбучно сређен и из кога би се могло лако и брзо пронаћи на којој страници Миловановић помиње ког писца, ми смо, са његовим допуштењем, направили тај индекс, можда помало импровизовано, и окачили га на нет, ово је линк:
http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Indeks-pominjanja-imena-u-knjizi-M-B-Milovanovica.doc
па, можете тај индекс преузети, и користити кад год затреба да пронађете шта је Миловановић рекао о неком писцу.
(5) In memoriam
У историји Србије било је више истакнутих особа са именом и презименом Ксенија Јовановић, али за нас је овде релевантна проф. др Ксенија Јовановић (1937-1990), преводилац француске СФ. Средње слово њеног имена не знамо, а било би важно и корисно, па, ако неко зна, молимо да јави.
Ксенија Јовановић, преводилац, рођена је 1937. године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду и постала професорка француског. Докторирала је из француске књижевности (или/и лингвистике) у Стразбуру. Радила је као професорка француског на Економском факултету у Београду. Касније је предавала старофранцуски на катедри за романистику на Филолошком факултету у Београду. Око 1982. постала је истакнути и активни члан фандома научне фантастике у Београду; у јулу 1985. постала је чланица (седмочланог) председништва клуба „Лазар Комарчић“, чији су чланови тада били и Радмило К. Анђелковић (председник), Зоран Р. Нешковић Шкрба, Бранислав Трајковић – Били Треј (благајник), Александар-Саша Гаталица (уредник „Емитора“), Владимир В. Костић из Панчева, и А. Б. Недељковић; и такође чланица (четворочланог) Програмског савета, у коме су били још и Бобан Кнежевић, Гаталица, и А. Б. Недељковић; Ксенија је била једина жена међу тих седам мушкараца (наведено у „Емитору“ бр. 27, из јула 1985, стр. 2). Али и једина од тих осморо запослена на универзитету, јер, А. Б. Недељковић тада још није био професор универзитета у Крагујевцу. Дакле Ксенија Јовановић, и проф. др Милорад Јанковић, били су међу нама једини универзитетски професори, тада.
Умрла је 4. фебруара 1990, са 53 године старости, од рака. Био је то велики и болан ударац за српски СФ фандом.
Иза себе је оставила одраслу ћерку.
Остали су нам њени преводи, јер, проналазила је и преводила најбоље приче француске научне фантастике, које су ушле у поменуту књигу Антологија савремене француске фантастике 1; од тих прича вероватно је најбоље упамћена: Жан-Пјер Андревон, „Малезијска тигрица“.
Остала нам је и ова Ксенијина слика, портрет из младости:
