Recent Posts

Pages: 1 [2] 3 4 ... 10
11
Vesti iz Fantastike / Mars, i 2 ruska filma
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 20, 2021, 05:04:09 PM »
Цењени   ,

(1)   први лет хеликоптера на Марсу, историјски тренутак, то је на овом линку, данас:


https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html

а сутра, прексутра итд, биће доступно на истом линку али ће бити потребно да потражите одредницу „архив“ (Archive) и онда, кад се отвори архив (то је један као дугачак списак, на који се сваког дана додаје, одозго, још по један прилог...) пронађете прилог од 20. априла 2021, дакле данашњи, и отворите га.

(2)    Данас у „Данасу“ на стр. 20 у рубрици „Култура“, па у колумни „24 лажи у секунди“, Павле Симјановић даје опширан приказ два руска СФ (или хорор?) филма, један је Супер-дубина (о коме смо вам јавили пре два дана) (а Симјановић га помиње на енглеском, као Superdeep), а други је Спутњик (што би овде значило, чини нам се, „сапутник“; јер, евидентно не значи данашњу руску врсту вакцине против вируса ковид-19, не, а вероватно не значи ни први сателит икада постављен у орбиту око Земље) у коме нас, године 1983, напада ванземаљац ждерач мозгова, кога су донели космонаути у повратку.

Симјановић замера филму Супер-дубина да у једном тренутку, кад се појави одрасло створење из дубина, постаје наиван, „тада сва страва нестаје и одједном се налазимо у дечјем филму“, каже Симјановић, у другом ступцу.

Али, гле, он не помиње новац, питање комерцијалне експлоатације, евентуалног финансијског успеха; како ће ти филмови зарадити новац, сад кад нас је овај вирус избацио из биоскопа; да ли имају српски превод; да ли су то уопште филмови намењени за биоскоп, са намером да зараде, или су у категорији „фестивалски филм“ као што се десило српском филму Едерлези? Дакле Симјановићев приказ уопште не залази у та питања, као да су та два  руска филма из неке сасвим друге цивилизације где се о таквим питањима и не размишља.


12
Цењени   ,

(1)   у викенд-броју „Данаса“ па на стр. XIII културног прилога, имате мали прилог о стрипу, наиме, у Нишу је изашао, на 80 страница, студентски „Стрип пресинг“ бр. 21, у коме има и о Жил Верну, и о Бетмену, итд.

(2)   На Арт Аними можете пронаћи и преузети, једну по једну, 6 иностраних поштанских марака које су, свих шест, о СФ, и већином су одличне, то је на:


https://www.art-anima.com/postanske-markice-naucna-fantastika/

(3)   Код Невидљивог имате (текст, и промо инсерт) о једном новом руском можда СФ (или ипак хорор) филму, са српском глумицом Миленом Радуловић, који се зове Супер-дубина (Superdeep), а говори о најдубљој бушотини на свету, која, заиста, у стварности, постоји у Русији, далеко на северу, на полуострву Кола, близу руске границе са Норвешком. Ту су избушили до дубине од 12 километара и још две-три стотине метара... па, постоји легенда, ако смо добро разумели, да се у једном тренутку из дубине чуло нешто, крици и вриска, као из пакла... а у филму, из те дубине нешто и долази. Имате на:

https://sfpisb.wordpress.com/2021/04/15/superdeep-sa-milenom-radulovic/

(4)   Ко би очекивао, ово не знамо да ли је ико у СФ икада предвидео: баш сад у овако страшној и огромној епидемији, кад би се очекивало да цело човечанство заједнички прионе на посао да се одбрани од тог вируса ковид-19, изгледа да поједине државе, односно компаније, покрећу подмукле медијске кампање, са анти-пропагандом, дакле негативном пропагандом, о вакцинама других произвођача, опањкавају, са циљем да посеју сумњу у те друге, па онда што боље (и са већом зарадом) да продају свој производ, своју вакцину. Дакле мотив је профитерство, грабеж и отимање за паре (и престиж), али, ако милиони људи поверују у те лажи, па одбију да се вакцинишу неком одређеном вакцином (а не добију никакву другу), и онда неко због тога умре, то је убиство. Десетине хиљада убистава...

(5)   “Политикин забавник” бр. 3610, петак 16.04.2021, нема СФ причу него две српске пародијске, хумористичне фантази приче, на стр. 57-59: повезане су, једна се на другу наставља: аутор обе је Драган Јовановић, заједнички им је наднаслов “бајковање са Суве планине”.

Наслов прве приче, која је нешто као уводни текст за серију, гласи “Принцеза Тара и змај Драгон”, и ево како почиње други пасус у њој: “Седео сам у НИН-у, кад у редакцију бану, као без душе, Бујке. Враћао се са конференције за штампу” итд. После се појављују Карл Густав Јунг, па Теслине наочари, бог Вид и његов храм, и змај који каже: “Ако хоћеш да пишеш за Политикин забавник бајке о принцези Тари и мени …”  итд.

Наслов другог текста, који је представљен као прва бајка у серији, гласи “Змај Драгон и цар Константин”, а у њеном првом пасусу налазимо и СФ елемент: читамо: “Принцеза Тара пала је на Земљу са Сиријуса, са својим белим псићем Стрибором! Добро, није баш она гекнула на Земљу. Пао је њен васионски брод”, итд. После, у причи, змај показује своју снагу, а цар Константин Велики бежи у Наис, итд.

стр. 41, о девет нових издања стрипова код нас, има ту можда и понешто фантастике

стр. 63, цртеж, српски стрипски јунак Дикан, видимо да се он вакцинише, и каже, кроз маску, “Ми смо се вакцинисали, урадите то и ви”. Ту је и болничарка, са маском и визиром, она му даје, у раме, инјекцију са вакцином.

стр. 67, претпоследња, сентенције о медицини, неке су добре

13
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Ghoul on April 15, 2021, 08:16:25 PM »
Жеља за дистанцом, да... радити „за своју душу“, како су говорили наши стари... А може ли ту да улети и реч гето?   - -   ghetto   ?

радити „за своју душу“ je to kad uradiš 30-50 primeraka.
to jeste гето.

raditi samizdat u 500 (što je prosečan tiraž i 'oficijelnih' naslova u srbiji), ili čak 1.000 primeraka, to nije гето nego kult (cult).
14
Хвала на одговору.

Жеља за дистанцом, да... радити „за своју душу“, како су говорили наши стари... А може ли ту да улети и реч гето?   - -   ghetto   ?    Пре много година водили смо велике дискусије о томе.

Замислите да је Данило Киш имао тај став... Борислав Пекић?

Штета што не можемо овде чути став Радмила К. Анђелковића о томе... Није могуће пријавити се на овај форум, па учествовати, осим ако се неко обрати админ-у, а то је наш цењени    zakk   .

15
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Ghoul on April 15, 2021, 06:46:51 AM »
Цењени Гул, можете ли онда да нам објасните који би били аргументи у прилог таквог начина публиковања? Или, ако не аргументи (тврда је та реч, и бирократска, можда, у овом контексту), онда, који духовни став, емоција, визија...?

krajnje pojednostavljeno i sažeto:
1) nepristajanje na neadekvatne, skromne uslove kod većine malih i srednjih izdavača koji bi nešto žanrovsko uopšte objavili (ali nisu u stanju da to plate, ili prikladno promovišu – pa autor ionako to mora sam, a ogroman deo prihoda ide izdavaču);
2) nepripadanje, i želja za distancom, od oficijelne književne scene;
3) vera u sebe i svoje sposobnosti da se alternativnim putem (u mom slučaju: blog, forumi, internet, instagram itd) dopre do svoje publike (makar ona bila mnogo graničenija od one, široke, koja ide u knjižare)…
16
Цењени Гул, можете ли онда да нам објасните који би били аргументи у прилог таквог начина публиковања? Или, ако не аргументи (тврда је та реч, и бирократска, можда, у овом контексту), онда, који духовни став, емоција, визија...?
17
Vesti iz Fantastike / Re: u Blicu o Žiki Bogdanoviću
« Last post by Ghoul on April 13, 2021, 09:22:03 PM »
Дакле, није Жика Богдановић једини са тако необичним начином дистрибуције књиге.

није Жика Богдановић једини.
a ni Rangelakis.

2. i 3. izdanje mog romana NAŽIVO i 1. izdanje ZAVODNIKA bili su samizdati, a takav će biti i moj 3. roman, PROKLETIJE (coming soon, ali ne u knjižare).
18
Vesti iz Fantastike / u Blicu o Žiki Bogdanoviću
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 12, 2021, 05:02:24 PM »
... само допуна,

(9)   у данашњем „Блицу“ на стр. 30, у колумни „Фантастикологија“, Слободан Ивков даје биографију Жике Богдановића, између осталог да је он имао националну пензију, коју је трошио да финансира знатан број (можда шездесет!) самоиздања, у врло малим тиражима од по 20 до 50 примерака; да је ту било и десетак романа; да је један од тих романа, са насловом Андроид, учествовао пре две године у НИН-овом конкурсу.

(Да се подсетимо, пре две године, 25. марта 2019. године, Ивков је у „Блицу“ дао приказ романа Андроид, и рекао да је то први прави СФ роман Жике Богдановића, а тема изгледа да је била: човек који је купио роботкињу да му буде кућна помоћница а онда се заљубио у њу.)

Овом колумном, током година, Ивков се показао као итекако значајан историчар српске научне фантастике; штета је што су његови текстови тако разасути кроз „Блиц“ и кроз године, тешко доступни сада.

Данас Ивков нарочито разматра Богдановићеву збирку Приче с обе стране случаја: година убрзаног живљења, Београд, издавач Атенеум/Realisation, не знамо годину издања.

(Сасвим независно од ове Ивковљеве колумне, нашли смо један интервју, у „Вечерњим новостима“


https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:482939-Zika-Bogdanovic-Za-duse-prijatelja

где новинар каже да многе књиге Жике Богдановића нису никада ни биле у продаји, него је било могуће добити их “искључиво код издавача или у Народној библиотеци Србије”. Богдановић је у том интервјуу потврдио да је то тако, и дао своје образложење.

(Ово нас, гле, подсећа на Радмила К. Анђелковића и његов начин “герилске” продаје његовог романа Уназад. О томе се Радмило изјаснио на Бобановом форуму:

2017 09 16:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12233.msg684176;topicseen#msg684176

и,

2017 09 25:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5177.msg684945;topicseen#msg684945

Дакле, није Жика Богдановић једини са тако необичним начином дистрибуције књиге.)

19
Vesti iz Fantastike / dopuna, The Nevers
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 10, 2021, 03:33:32 PM »
...  само допуна,
(8)   у данашњем „Блицу“, на стр. 55, имате приказ, потписује деда Милорад, о СФ ТВ серији The Nevers што је неко превео као Немогуће. Дешава се у Лондону пред крај Викторијанског доба; ако смо добро разумели, нека сила из свемира се наднесе над Лондон, онда неки људи добијају чудесне моћи, итд. У приказу се каже да је ова серија „микс комедије и SCI-FI“, али, то није исправна употреба термина, јер СФ је жанр, који није супротан од комедије и трагедије итд.


20
Vesti iz Fantastike / čuvanje gena na Mesecu
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 09, 2021, 05:34:33 PM »
Цењени    ,

(1)   данас у „Политици“ на страници трећој-пред-крај, имате чланак, наслов „Складиште ДНК на Месецу“, наднаслов „технологија“, потписује Александар Тодоровић, идеја је да се у тунелима на Месецу чувају, дубоко замрзнути, гени неколико милиона врста биљака и животиња, да би се те врсте могле једног дана реконструисати, и вратити у живот, ако се на Земљи догоди нека огромна катастрофа. Ово је, реално гледано, сасвим изводљиво, али би коштало неколико милијарди (или, десетина милијарди) евра. Ту је и астрономска слика, вероватно монтажа, на којој се виде и Сунце, и Земља, и Месец. Чланак одступа од науке углавном само у једној ствари, наиме, каже (у средњем ступцу, па, испод слике) да би се тај материјал чувао „у тунелима од лаве и пећинама којих има доста на површини Месеца“ а то није баш у целости тачно, можда их има, требало би да их има, снимили смо известан број удубљења која указују на постојање „лава-цеви“ (lava tubes),


https://en.wikipedia.org/wiki/Lunar_lava_tube

али, барем колико је АБН-у познато, засад још ниједан такав тунел нисмо стварно прегледали, и поуздано се уверили да је стварно тунел. Не би вредело чувати драгоцени материјал у некој, напросто, рупи, него само у правом тунелу, дубоко испод површине.

(6)   Нешто за хорористе, наишли смо на податак да ће у понедељак 12. априла, у 20 ч, на ТВ каналу „АМЦ“ (?), бити приказана једна епизода документарне серије Елај Ротова историја хорора у којој (серији) говоре Стивен Кинг и други истакнути хорористи.

(6)   ... а у 22 ч, али на каналу “Нешенел џиографик” (National Geographic), емисија о овом најновијем роверу на Марсу. Али, највероватније неће моћи да буде укључено оно што ће у том тренутку бити најинтересантније, а то је, прво полетање мини-хеликоптера на Марсу, које би требало да буде баш тог дана. Узгред, ако смо добро схватили, у њему се налази један квадратни сантиметар платна које је исечено са једног крила авиона (који је очуван, аутентичан, у музеју) браће Рајт, из 1903. године.

(7)   Начули смо неку вест, непроверену, да ће ових дана у Индији вакцинисати против ковида-19 можда чак 300.000 људи дневно, и то ће се сматрати за велики успех, али, ако добро рачунамо, математика показује да би им тим темпом требало више од десет година да вакцинишу цело своје становништво.


Pages: 1 [2] 3 4 ... 10