Recent Posts

Pages: 1 ... 3 4 [5] 6 7 ... 10

Vesti iz Fantastike / pripremamo naš prvi mini satelit

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on August 05, 2024, 02:39:57 PM »

... допуна,

(6) у данашњој „Политици”, па на стр. 8, имате чланак са насловом „Србија добија први сателит”, податке даје др Милан Стојановић, руководилац тог пројекта и научни сарадник Астрономске опдсрваторије у Београду, а чланак потписује В. Филиповић.

Биће то коцкасти мини-сателит, пречника око 10 сантиметара; обично се једном ракетом лансира, одједном, знатан број таквих „кјуб-сат-а”. План је да то наше буде лансирано крајем 2025. или почетком 2026. године, и да остане у орбити две-три године, а онда да падне. Видећемо са којом фирмом ћемо потписати уговор да лансира наш сателитић у орбиту, да ли са неком америчком, европском, руском или кинеском. Наше сателитче ће имати неки минимум научних инструмената, у чијој изради ће учествовати и наша индустрија, а реални циљ је да најзад, најзад уђемо, макар и тако дибидус-скромно, у тај велики свет истраживања и коришћења космоса.

Vesti iz Fantastike / u Politici o SF monstrumima

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on August 03, 2024, 04:05:29 PM »

... допуна,

(5) у данашњој „Политици”, па на последњој страни (ако не рачунамо културни додатак), у рубрици „ТВ излог”, имате чланак „Чаролија визуелних ефеката”, о дизајнерима који праве филмска чудовишта, за СФ, фантазију и хорор. Ту је једна мала слика гремлина (привидно безазленог изгледа), и велика слика диносауруса који је агресивно зинуо (са обиљем зуба) ка нама.

То је реклама за филм „Дизајнери чудовишта: комплекс Франкенштајна”, која ће, најављено је, бити на телевизији „Инсајдер” вечерас у 23.00 ч.

Vesti iz Fantastike / Skrobonja u Danasu

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on August 02, 2024, 04:15:59 PM »

... допуна,

(4) у данашњем и сутрашњем „Данасу”, на стр. 18-19, опширан интервју дао је писац и преводилац (и правник, адвокат) Горан М. Скробоња, поводом поновног објављивања (код „Лагуне”) његове збирке хорор прича Од шапата до вриска (која је први пут објављена 1996, пре 28 година), са врло јасно хорор илустрацијом на корици, и са назнаком „приче страве и фантастике”.

Он своје колеге у том жанру помиње (на почетку првог ступца на стр. 19) ведрим, шаљивим изразом „хорорџије” што сугерише да нису неки морбидни и депресивни типови. А помиње и СФ жанр, у позитивним терминима, као жанр који даје предвиђања о будућности, па се нека од тих предвиђања и остваре (стр. 18, трећи стубац).

На нивоу теорије књижевности, догодио се, изгледа, један добар, оправдан, позитиван помак у Скробоњином схватању жанрова. Наиме, он сада не тврди да су се сви жанрови измешали у једну неразазнатљиву уједињену кашу (а био је близу тога, у неким ранијим интервјуима), него само каже да њему (Скробоњи) није битно, док пише, у ком жанру пише, него само жели да исприча своју причу. Наравно да писац има право на неки такав став, то је лична ствар, важно је само (кажемо ми) да читаоци и потенцијални купци не буду доведени у заблуду.

На стр. 18 је прилично велика слика у колору: Скробоња, са неком отприлике голф капицом са штитником против сунца, гледа у камеру, у некој, рекло би се, доста сунчаној просторији у којој су и књиге.

Интервју је водио, тј. потписује га, Филип Милосављевић.

Vesti iz Fantastike / Tamara Lujak u Danasu

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 20, 2024, 05:25:08 PM »

... допуна,

(2) за оно јуче у „Политици“ о прокишњавању зграде у Француској 7, хм, било је тамо, у трећем ступцу, испод слике, још нешто; ако добро разумемо, питали су уредника „Књижевних новина”, а он је рекао да „постоји отпор према УКС”, а то је већ тешка политика у коју се нећемо упуштати.

А у данашњем и сутрашњем „Данасу”, па на стр. 7, писац Михајло Пантић, кад су га питали о том прокишњавању у Француској 7, рекао је да „има нечег симболичног” у томе.

(3) Такође у данашњем и сутрашњем „Данасу”, али на стр. XV културног прилога, имате обиман чланак, потписује Јелена Тасић, о фантазијским (не СФ) делима Тамаре Лујак.

Vesti iz Fantastike / udruzhenje knjizh prokishnjava

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 19, 2024, 10:17:58 PM »

... допуна,

(2) у „Политици“ је јуче (требало је тад да вам јавимо... закаснили смо...), дакле у четвртак 2024 07 18, изашао, на стр. 13, у рубрици „Култура“, велики чланак, наднаслов је „када ће бити санирано здање у Француској 7“, наслов је, врло великим словима, „Зграда удружења писаца празна уочи јубилеја“, а поднаслов гласи: „Кров се урушава, плафон отпада, компјутери су оштећени, кофе свуда, страдали су и документација, намештај, телефони, а запослени раде од куће“.

Ту је и слика у колору: радни сто, а на њему кофа пуна воде...

У првом ступцу се додаје да „нема интернета, често ни струје“, и каже се да и други корисници, а то су Удружење преводилаца и Српско књижевно друштво, већ годинама траже помоћ да би се зграда поправила. Прописи су до неке мере јасни, наиме, по Закону о одржавању зграда, корисници су сами дужни да здање одржавају. Власник зграде је Република Србија, а корисник је град Београд, међутим, изгледа да ипак није сасвим јасно ко треба да финансира оправку зграде.

Vesti iz Fantastike / Ilija Bakić u Politici

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 13, 2024, 08:30:01 PM »

Цењени ,

(1)...данас на стр. 5 културног додатка „Политике“, па на почетку претпоследњег ступца, имате један прилично велики пасус о једној новој књизи Илије Љ. Бакића. Та књига, са насловом Краут или саће, није СФ, али, у првој реченици се говори и о статусу СФ књижевности, овако:

Егзистирајући на српској сцени помало по страни, јер се понајвише бави (научном) фантастиком, а познато је да то, често, неоправдано, одводи ка теорији о „нижим“ жанровима, о тзв. елитној и рубној књижевности, Илија Бакић остаје веран свом списатељском дару (...)

Vesti iz Fantastike / Big Beng teorija

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 28, 2024, 07:50:58 PM »

Цењени ,

(1)...Ова вест – са њом смо баш закаснили:

„Политикин забавник” бр. 3775, петак 14.06.2024,

стр.1, насловна, добра слика у јаком колору, роботи иду улицом и дају милостињу једном човеку, који је просјак и седи са стране, јако брадат и са врло неуредном косом. Наслов је „Кад вештачка интелигенција погреши”.

стр. 10-13, о грешкама вештачке интелигенције

стр. 18-19, о једном НЛО случају.

(2)..Са овим смо такође закаснили: у „Политици” је пре двадесет дана, у суботу 2024 06 08, у културном прилогу па на стр. 2 тог прилога, изашао ведар и забаван чланак др Зорана Живковића, под насловом „Освајање Азије”, о разним згодама и незгодама које је доживео дајући своја дела да се објаве у неким азијским земљама. Најбоље је оно што му се десило у Јапану, где је један издавач пристао да објављује његове књиге следећих 8 година, али уз обавезу писца да сваке године учествује у промоцији. Тиме је Зоран потписао уговорну обавезу да буде следећих осам година жив!

(3) На једној телевизији која је доступна многима од нас (то је ваљда канал 72, “Star Channel”) прекјуче је завршена, а јуче изгледа да је кренула опет из почетка, комична серија (sitcom, чују се смех и поклици публике) „Теорија биг бенга” (Big Bang Theory), која има 279 епизода (што значи око годину дана гледања), а приказује се само радним данима (не суботом, не недељом); знамо да сада иде у касном ноћном термину, од 23.50 ч, па до отприлике 00.40 ч, а да ли иде и у неком дневном термину, не знамо.

То је о једној групици пријатеља, од којих су неки теоријски физичари, две жене су биолошкиње, итд, али скоро сви су велики фанови и познаваоци (неке, не све) научне фантастике, а воле и ФРП игрице. Они станују у Пасадени, Калифорнија, већина њих у једној згради, на истом спрату (трећем) па увек могу за неколико секунди са дођу једни другима у посету, али, лифт не ради, годинама, па морају небројено много пута да иду пешке на трећи спрат. Неки од њих су запослени на чувеном универзитету Калтек. Један њихов пријатељ има велику стрипарницу где продаје СФ стрипове (али сиромашан је).

У серији се појављује читав низ славних гостију из СФ филмова (на пример глумац Марк Хамил који је био Лук Скајвокер у Звезданим ратовима, и, канадски глумац Вилијем Шетнер који је био капетан Кирк у Звезданим стазама, неки од њих сада врло стари; и брат Леонарда Нимоја – мистер Спока). Појављује се и славни физичар Стивен Хокинг, у инвалидским колицима. Један мање познати глумац, Вил Витон (Wil Wheaton), који је у Звезданим стазама био дечак Весли Крашер, син свемирске докторке Беверли Крашер, није много остарио (рођен 1972) па је у „Биг бенг теорији” добио знатну активну улогу у неколико епизода (надмудрује се, у фановским стварима, са Шелдоном, генијем квантне физике, и сваки пут га тотално „пређе”).

За разлику од многих других ТВ ситком серија, које се састоје само од гегова заснованих на карактерним манама ликова, у „Биг бенг теорији” (где има и тога, итекако, у великим количинама) ипак скоро у свакој епизоди заблиста барем по једна брилијантна и сасвим озбиљна истина о научној фантастици, или о модерном друштву, науци, и свету. На пример, у једној (ваљда претпоследњој) епизоди рекли су да Бетмен јако воли да избегава поступање по регуларним законским процедурама.

Vesti iz Fantastike / još bolja slika

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 13, 2024, 10:09:35 PM »

Ево, овако књига изгледа...

[ You are not allowed to view attachments ]

Vesti iz Fantastike / knjiga Istorija srps SF 19 i 20 veka, izašla

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 09, 2024, 10:25:02 PM »

Цењени,

изашла је из штампе књига проф. др А. Б. Недељковића, коју је писао већ девет година,

Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века,

има 712 страна, а кошта 3000 динара, у књижари код Бобана, а то је на педесет метара јужно од улаза у Дом омладине Београда, наиме на силаску ту у подземни пролаз који после одатле иде испод улице Нушићеве.

Књига је чврсто укоричена, а предња корица изгледа овако:

[ You are not allowed to view attachments ]

објашњење те фреске, наиме тог детаља на њој, је ово:

[ You are not allowed to view attachments ]

а насловна страна књиге изгледа овако:

[ You are not allowed to view attachments ]

На задњој корици су одломци из рецензије, коју је дао један редовни професор са Универзитета у Крагујевцу.

Књига обухвата 125 писаца, једанаест српских докторских дисертација о СФ, али и неколико српских СФ филмова, итд. – па, ево комплетног садржаја:

Александар Б. Недељковић

Историја српске научно-фантастичне књижевности 19. и 20. века

Садржај

Уводне напомене о овом издању........стр. --

ПОГЛАВЉЕ 1: Година 1889, прва српска, и прва на свету, СФ драма: Драгутин Ј. Илић, После милијон година......стр. --

ПОГЛАВЉЕ 2: Година 1902, први српски СФ роман: Лазар Комарчић, Једна угашена звезда

ПОГЛАВЉЕ 3: Напомене о неким домаћим и страним књигама о СФ

(3-1) година 1931: сер Џон Колингс Сквајер, уредник, Да се догодило друкчије

(3-2) година 1957, Нортроп Фрај, Анатомија критике

(3-3) година 1961: Кингсли Ејмис, Нове мапе пакла

(3-4) године 1965. и 2009: Дарко Сувин, две књиге:
(3-4-1) година 1965: Од Лукијана до луњика
(3-4-2) година 2009: Научна фантастика, спознаја, слобода

(3-5) године 1971-2011: Ранко Мунитић, седам књига:
(3-5-1) године 1971 и 1973, Фантастика на екрану, књ. 1, и, књ. 2
(3-5-2) године 2007-2011, Чудовишта која смо волели, књ. 1-5

(3-6) година 1973: Радојица Таутовић, Хефест у свемиру

(3-7) година 1973: Брајан В. Олдис, Гозба од милијарду година

(3-8) година 1973: Жак Садул, Историја модерне научне фантастике, 1911-1971

(3-9) година 1976: Иван Чоловић, уредник, Научна фантастика, зборник теоријских радова. Станислав Лем, Роберт М. Филмус, Јулиј Кагарлицки, Марк Хилегас, Жан Гатењо, Михаел Пелке и Роберт Лингфелд, Џорџ Зебровски, Зоран Живковић

(3-10) године 1976-8: „Галаксијина“ Андромеда 1, 2 и 3 (алманах научне фантастике, три књиге тј. три броја)

(3-10-1) Андромеда 1
(3-10-2) Андромеда 2
(3-10-3) Андромеда 3

(3-11) године 1979 и 1997: две капиталне светске енциклопедије:
(3-11-1) година 1979: Питер Николс, уредник, Енциклопедија научне фантастике
(3-11-2) година 1997: Џон Клут и Џон Грант, уредници, Енциклопедија фантазије

(3-12) година 1983: Јован Р. Деретић, Историја српске књижевности; ново издање, 2019

(3-13) године 1983-1995: Зоран А. Живковић, пет књига:
(3-13-1) година 1983: Савременици будућности: приче и творци научне фантастике (на основу текста докторске дисертације)
(3-13-2) година 1984: Звездани екран, осам деценија СФ филма
(3-13-3) година 1985: Први контакт
(3-13-4) година 1990: Енциклопедија научне фантастике
(3-13-5) година 1995: Огледи о научној фантастици: поетика, мотиви, филм
(3-13-5-1) поетика
(3-13-5-2) мотиви
(3-13-5-3) филм

(3-14) године 1974-2020: Александар Б. Недељковић, седам књига (Али, друга, трећа, четврта и пета су аматерски штампане; а седма, Збирка 45 радова, је електронски документ, још не папирна књига, али је у суштини књига.)
(3-14-1) година 1974: Научно-фантастични филм. (Прво издање, две хиљаде примерака, је спаљено из политичких разлога. Али, постоји друго издање, фототипско, које је изашло 45 година касније, 2019.)
(3-14-2) година 1983: Наших 110 СФ година
(3-14-3) година 1983: Свет научне фантастике
(3-14-4) година 1985: Историја српске научно-фантастичне књижевности
(3-14-5) година 1989: Историја хрватске научно-фантастичне књижевности
(3-14-6) година 2013: Алтернативне историје 1950-1980 (на основу дисертације)
(3-14-7) година 2020: Збирка радова, у верзији 2020 04 16, електронско издање

(3-15) година 1989: Предраг Палавестра, Књига српске фантастике XII – XX век, I–II (два тома)

(3-16) године 1989-2009: издања Српске академије наука и уметности, две књиге:
(3-16-1) година 1989: Предраг Палавестра, уредник, зборник Српска фантастика. Натприродно и нестварно у српској књижевности (ту књигу можемо да назовемо „бели зборник САНУ“)
(3-16-2) година 2009: Иван М. Ђорђевић, Антропологија научне фантастике: традиција у жанровској књижевности

(3-17) година 1998: Лубомир Долежел, Хетерокосмика, фикција и могући светови

(3-18) године 1999-2016: Миодраг Б. Миловановић, две књиге:
(3-18-1) година 1999: Брзи водич – Science Fiction, мала књига позната и под неформалним називом Блеферски водич за научну фантастику.
(3-18-2) година 2016: Српска научна фантастика

(3-19) година 2002, Вестфал и Сласер, Научна фантастика, канонизација, маргинализација, и академија

(3-20) године 2003-2012: две књиге у Кембриџу:
(3-20-1) година 2003: Џејмс и Мендлсон, Кембриџки водич за научну фантастику
(3-20-2) година 2012: Џејмс и Мендлсон, Кембриџки водич за фантазијску књижевност

(3-21) година 2006: др Бојан М. Јовић, Рађање жанра, почеци српске научно-фантастичне књижевности

(3-22) година 2007: Џеф Прачер, Врле нове речи, оксфордски речник научне фантастике

(3-23) година 2008: Иштван Чичери-Ронеј млађи, Седам лепота научне фантастике

(3-24) година 2009: Петар Пијановић и Александар Јерков, уредници, Поетика Борислава Пекића, преплитање жанрова

(3-25) година 2009: др Зорица Ђерговић-Јоксимовић, Утопија: алтернативна историја

(3-26) године 2009-2016: филозофска литература, инострана, четири књиге:
(3-26-1) година 2009, Николс, Смит и Милер, Филозофија кроз научну фантастику, приручник за наставу, са текстовима за читање
(3-26-2) година 2009, Стивен М. Сандерс, уредник, Филозофија научнофантастичног филма
(3-26-3) година 2010, Даглас Е. Кауан, Свети свемир, трагање за трансценденцијом у филмској и телевизијској научној фантастици
(3-26-4) година 2016, Сузан Шнајдер, уредница, Научна фантастика и филозофија, од путовања кроз време, до суперинтелигенције

(3-27) године 2010-2018, са Филозофског факултета у Београду, пет књига:
(3-27-1) година 2010, Бојан Жикић, уредник, зборник Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети
(3-27-2) година 2013, зборник, електронско издање, Иван Ковачевић и Љиљана Гавриловић, уредници, Антропологија научне фантастике – Нова српска антропологија, књига 4
(3-27-3) година 2014, Данијел Синани, НЛО религије
(3-27-4) година 2016. прва верзија, и година 2021. друга верзија, проширена и допуњена, Предраг Ј. Марковић и Чедомир Антић, Алтернативна историја Србије
(3-27-5) година 2018: Ана Банић Грубишић, Филмови на тему постапокалипсе, антрополошки огледи

(3-28) године 2007-2019, књиге којима је уредник, или аутор, Дејан Ајдачић, четири књиге:
(3-28-1) година 2007: Дејан Ајдачић и Бојан Јовић, уредници, Словенска научна фантастика, зборник
(3-28-2) година 2011: Дејан Ајдачић, уредник, Тело у словенској футурофантастици
(3-28-3) година 2013: Дејан Ајдачић, Еротославија, преображења Ероса у словенским књижевностима
(3-28-4) година 2019: Дејан Ајдачић, уредник, О српској књижевној фантастици, зборник

(3-29) година 2011: Норман Спинрад, Оквир и ретроспектива

(3-30) година 2012: Лидија Делић, уредник, Аспекти времена у књижевности, зборник радова
(3-31) године 2014-2022: Драгољуб Игрошанац, уредник, „Књижевна фантастика“ (едиција Арт Анима), седам књига тј. бројева
(3-31-1) „Књижевна фантастика“ број 1
(3-31-2) „Књижевна фантастика“ број 2
(3-31-3) „Књижевна фантастика“ број 3
(3-31-4) „Књижевна фантастика“ број 4
(3-31-5) „Књижевна фантастика“ број 5
(3-31-6) „Књижевна фантастика“ број 6
(3-31-7) „Књижевна фантастика“ број 7

(3-32) година 2019: Никола М. Бубања, уредник, После 200 година: два века научне фантастике. Зборник радова са истоименог Научног округлог стола одржаног 28. октобра 2018.

(3-33) година 2016: Милан М. Ћирковић, Општа теорија жирафа, и други есеји

(3-34) година 2022: Маријана Терић, уредница, Fantastica Montenegrina

ПОГЛАВЉЕ 4: Српске докторске дисертације, и други научни радови, о СФ
(4-1) Српске докторске дисертације о СФ
(4-2) Други српски научни радови о СФ

ПОГЛАВЉЕ 5: Српски СФ писци и списатељице
(5-1) Најбоља кратка и дуга прича и најбољи роман
(5-2) Сажет списак имена писаца
(5-3) Листа српских СФ писаца, са чланком о свакоме
(5-4) Неувршћени

ПОГЛАВЉЕ 6: Периодизација и фандом; српски СФ филм; и, остало (разно)
(6-1) Периодизација
(6-2) Фандом
(6-2-1) Наша прва еуроконска награда, за едицију „Кентаур“
(6-2-2) Наша друга еуроконска награда, за фанзин „Емитор“
(6-2-3) Ликовни уметници
(6-2-4) Књижара „Младост“ у СКЦ
(6-2-5) Клубови Првог српског фандома
(6-3) Прво инострано СФ дело икад објављено у Србији
(6-4) Нерешени псеудоними и непознате биографије
(6-5) Најважнији часописи и новине
(6-5-1) „Политика“
(6-5-2) „Политика експрес“
(6-5-3) „Вечерње новости“
(6-5-4) „Политикин забавник“
(6-5-5) „Космоплов“
(6-5-6) „Галаксија“ и покушаји да се она настави
(6-5-7) „Сириус“
(6-5-8) „Алеф“
(6-5-9) „Знак сагите“
(6-5-10) „ИТ новине“ и други
(6-6) Српски СФ филм
(6-6-1) година 1960, филм Вељка Булајића Рат
(6-6-2) зашто филм Лијепе жене пролазе кроз град (1986) није СФ
(6-6-3) година 2009, филм Технотајз, Едит и ја (цртани)
(6-6-4) година 2016, филм Процеп
(6-6-5) година 2018, филм Успон Едерлези
(6-7) Једина српска СФ грамофонска плоча
(6-8) Остало (разно)
(6-8-1) Осврт на прве две деценије 21. века
(6-8-2) радио драме, и, друго
(6-9) СФ као когнитивни жанр и као истраживачко путовање
(6-10) Манифест Крагујевачке школе научнофантастичних студија

(крај садржаја)

Vesti iz Fantastike / u Danasu o Art Anima nagradi

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 01, 2024, 05:47:00 PM »

(7) допуна,

данас је у „Данасу“ у културном прилогу па на стр. XVI, изашла вест да је проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић добила награду “Арт Аниме”, која ће јој бити уручена у суботу 8. јуна на “Дорћол Плацу” (Београд, улица Добрачина 59) у оквиру десетог, јубиларног Арт Анима фестивала који ће се одржати тамо.