Fantastika

General Category => Teorija => Topic started by: Miodrag Milovanovic on February 21, 2017, 12:59:14 PM

Title: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 21, 2017, 12:59:14 PM
Nominacije za Nebulu 2017 i (ajde uslovno rečeno) žanrovska pripadnost dela data na bazi pretrage interneta:

Novel
•   All the Birds in the Sky, Charlie Jane Anders (Tor; Titan) (In All the Birds in the Sky, Charlie Jane Anders darts and soars, with dazzling aplomb, among the hypotheticals of science fiction, the counterfactuals of fantasy, and the bittersweet mundanities of contemporary American life)
•   Borderline, Mishell Baker (Saga) (Fully articulated, flawed, and fascinating characters combine with masterly urban fantasy storytelling in Baker's debut novel.")
•   The Obelisk Gate, N.K. Jemisin (Orbit US; Orbit UK) (Genre: Fantasy)
•   Ninefox Gambit, Yoon Ha Lee (Solaris US; Solaris UK) (Science Fiction)
•   Everfair, Nisi Shawl (Tor) (An alternate history / historical fantasy / steampunk novel)
Novella
•   Runtime, S.B. Divya (Tor.com Publishing) (near-future science fiction story)
•   The Dream-Quest of Vellitt Boe, Kij Johnson (Tor.com Publishing) (dreamlike fantasy)
•   The Ballad of Black Tom, Victor LaValle (Tor.com Publishing) (Lovecraftian novella – horror)
•   Every Heart a Doorway, Seanan McGuire (Tor.com Publishing) (Fantasy)
•   “The Liar”, John P. Murphy (F&SF 3-4/16) (Horror ???)
•   A Taste of Honey, Kai Ashante Wilson (Tor.com Publishing) (Fantasy)
Novelette     
•   ‘‘The Long Fall Up’’, William Ledbetter (F&SF 5-6/16) (SF)
•   ‘‘Sooner or Later Everything Falls Into the Sea’’, Sarah Pinsker (Lightspeed 2/16) (Near-future SF)
•   “The Orangery”, Bonnie Jo Stufflebeam (Beneath Ceaseless Skies) (Fantasy)
•   ‘‘Blood Grains Speak Through Memories’’, Jason Sanford (Beneath Ceaseless Skies3/17/16) (SF)
•   The Jewel and Her Lapidary, Fran Wilde (Tor.com Publishing) (High Fantasy)
•   ‘‘You’ll Surely Drown Here If You Stay’’, Alyssa Wong (Uncanny 5-6/16) (Historical Fantasy)
Short Story
•   ‘‘Our Talons Can Crush Galaxies’’, Brooke Bolander (Uncanny 11-12/16)  (Horror)
•   ‘‘Seasons of Glass and Iron’’, Amal El-Mohtar (The Starlit Wood) (Fairy Tale)
•   ‘‘Sabbath Wine’’, Barbara Krasnoff (Clockwork Phoenix 5) ( ghost story)
•   ‘‘Things With Beards’’, Sam J. Miller (Clarkesworld 6/16) (a fanfic sequel to John Carpenter's The Thing)
•   ‘‘This Is Not a Wardrobe Door’’, A. Merc Rustad (Fireside Magazine 1/16) (Portal Fantasy)
•   ‘‘A Fist of Permutations in Lightning and Wildflowers’’, Alyssa Wong (Tor.com 3/2/16) (Magical Realism
•   ‘‘Welcome to the Medical Clinic at the Interplanetary Relay Station│Hours Since the Last Patient Death: 0’’, Caroline M. Yoachim (Lightspeed 3/16) (SF)

Deluje da je najviše nekih oblika fantastike... Primećuje se i da prikazivači ne uspevaju da do kraja razvrstaju određena dela.
Moguće je da sam i omašio kod nekih, ali ne menja suštinu...
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 22, 2017, 03:30:46 PM
Ono sto je vrlo zanimljivo je i da zena pisaca ima dvostruko vise od muskaraca!
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 23, 2017, 07:23:59 AM
A kako se to slaže sa očiglednim zapažanjem da Sfa ima upola manje nego ostalih žanrova?  ;D

Sećaš se one moje liste ženskih autora u širim nominacijama za žanrovske nagrade od 2001 naovamo? U celini, i gledano u procentima, sasvim pristojna zastupljenost žena, ali po pitanju samog SFa, procenat upadljivo opada. A kad bi se područje suzilo na sam centar žanra, bez rubnih domena tipa spejs opere ili 'metaforičkog' SFa, žena bi bilo daleko manje, i to sa poprilično formulaičnim korpusom koji bi svejedno bio podosta žanrovski dubiozan. I to ne zbog samih motiva – kad je formulaičan, korpus bude manje-više solidan po tom pitanju - nego striktno zbog jačine SF racionalizacije.

Evo primera: sećaš je Brinove novele „Thor Meets Captain America“ iz Sirijusa? Svi motivi su iz fentezi repertoara: bogovi, superheroji, praktikovanja magije, nekromancija... ali racionalizacija je nepobitno SF. Neil Gaiman u American Gods koristi maltene potpuno iste motive, ali racionalizacija je čisto fenetzi provicijencije i to se savršeno lako može da prepozna pri čitanju. Naravno, to na intuitivnom nivou: bilo bi jako teško izdvojiti parametre koji bi tu finu razliku uobličili za nekakvu definicijsku formu.

Recimo da ženski korpus sa one moje liste većinom spada u taj i takav sivi domen, gde se za žanrovsku pripadnost mora premeravati upravo taj kvalitet racionalizacije, a to je gotovo nemoguće postići bez čitanja, i to pažljivog. Recimo, u ovogodišnjim BSFA nomincijama, “The Arrival of Missives,” (Aliya Whiteley) je po prirodi svoje racionalizacije totalno sličan Brinovoj noveleti, dok Becky Chambers nudi maltene standardni saj-faj model „posade Enterprajza“, sa tonom koji očigledno stremi ka The Hitchhiker's Guide to the Galaxy. U poređenju sa Whiteley, meni to maltene nije SF nego čista parodija, dok Whiteley barata isključivo fenetezi motivima ali ih racionalizuje u jedan sasvim prepoznatljiv SF model.

E sad, da li je to ono što ti podrazumevaš kad kažeš „mešanje žanrova“? mislim, lako nam je prepoznati mešanje konkretnih motiva i ikonografije, ali ovaj problem same prirode motivacije je daleko teže prepoznati. Becky Chambers ne meša niti motive niti ikonografiju (bar to nije radila u prvencu kojem je ovaj roman nastavak, pa pretpostavljam da ponavlja model), naprotiv, inventar joj je čist ko suza, u njemu nema ni mrve prisustva ičeg što bi makar i nominalno pripadalo drugim žanrovima. Isto važi i za Whiteley, njeni motivi ostaju u fenetezi domenu, samo  njena SF racionalizacija donekle uklanja taj konflikt sa natprirodnim, iako ne nudi decidirano objašnjenje, nego samo mogućnost postojanja istog, tipa nije u pitanju natprirodna magija nego eventualno „prirodni“ vremeplov.   ;D  Ali za pitanje žanrovskih odrednica to je sasvim dovoljno.

I tako: zaključak na temelju procene motivacije neretko bude sasvim drugačiji od zaključka na temelju samih motiva.


Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 23, 2017, 08:21:05 AM
Ajde mi definiši šta tačno podrazumevaš pod "racionalizacija" - koji je to engleski termin.

Uzgred, dobro si prepoznala. Ovo mi je palo na pamet da uradim upravo zbog tog "mešanja žanrova". Na primer za prvi roman sa liste prikazivač kaže:

Charlie Jane Anders' brilliant, cross-genre novel "All the Birds in the Sky" has the hallmarks of an instant classic. It's a beautifully written, funny, tremendously moving tale that explodes the boundaries between science fiction and fantasy, YA and "mainstream" fiction.

Prikazivač nije u stanju da ga smesti u jednu "nišu". Spisateljica koristi motive i fantastike i naučne fantastike. Gledajući iz prikaza, verovatno je u pitanju nešto slično primeru koji prikazuješ i tek pažljivo čitanje i, što ti kažeš, "intuicija", a ja u svom tekstu to zovem "našim opredeljenjem", može ga staviti u pravu "fioku". To je upravo ono što sam pokušao svojim nespretnim primerom sa preslicom da kažem.
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 23, 2017, 08:29:52 AM
Pod „racionalizacija“ podrazumevam SF motivaciju - znači šta i kako se sa motivima (i elementima) barata.

 Za razliku od ostalih žanrova, SF ima obavezu da svoju motivaciju drži pod striktnom racionalnom kontrolom, jer za SF motivaciju je ekstremno važno šta se žanrovski podrazumeva kao „moguće“ ili „nemoguće“: magija spada u potonje, vremeplov spada u ono prvo.

 Ako autor to ne shvati, ako nema osećaj za te finese, ako u SF unosi „spoljašnju“ logiku po kojoj su i magija i vremeplov jednako izmišljeni, jednako nemogući – e tad mu i SF racionalizacija krahira.

Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 23, 2017, 08:40:03 AM
Quote
Za razliku od ostalih žanrova, SF ima obavezu da svoju motivaciju drži pod striktnom racionalnom kontrolom, jer za SF motivaciju je ekstremno važno šta se žanrovski podrazumeva kao „moguće“ ili „nemoguće“: magija spada u potonje, vremeplov spada u ono prvo.

Hm... Ali tako upadaš u krug da definišeš žanr tako što kažeš da je taj i taj žanr ono što ima žanrovsku odliku tog i tog  žanra.
Kažeš, "za razliku od ostalih žanrova"... ali I fentazi ima obavezu da svoju motivaciju drži pod racionalnom kontrolom, kad se jednom uspostave pretpostavke... Razumem potpuno šta hoćeš da kažeš, ali je to toliko "pipavo" da ne znam kako bih to upotrebio u bilo kakvom tekstu...
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 23, 2017, 08:46:34 AM
Dobro sad, krosoveri naravno da postoje, ali to nije odlika samo savremenog SFa, to je oduvek bilo tako. Eto, ista ta Brinova noveleta ti je dokaz: što je trebalo „hard-SF“ piscu da se zamajava fentezi motivima? Pa, impakt je u pitanju, u smislu da je stravičnost ludila sveta u kom živimo ponekad lakše probavljiva kroz prizmu apsurda. otud, Brin kroz fenetezi motive nekromancije „objašnjava“ neshvatljivo, naime, da bi neko iz čiste mržnje i ničeg više onako brutalno usmrtio na milione ljudi. Mi smo kao misleća bića otužno pragmatični, i ako nečemu „znamo“ razlog, ma kako taj razlog bio u suštini apsurdan, time ujedno sebi i taj apsurd racionalizujemo...
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 23, 2017, 08:58:40 AM
Quote
Za razliku od ostalih žanrova, SF ima obavezu da svoju motivaciju drži pod striktnom racionalnom kontrolom, jer za SF motivaciju je ekstremno važno šta se žanrovski podrazumeva kao „moguće“ ili „nemoguće“: magija spada u potonje, vremeplov spada u ono prvo.

Hm... Ali tako upadaš u krug da definišeš žanr tako što kažeš da je taj i taj žanr ono što ima žanrovsku odliku tog i tog  žanra.
Kažeš, "za razliku od ostalih žanrova"... ali I fentazi ima obavezu da svoju motivaciju drži pod racionalnom kontrolom, kad se jednom uspostave pretpostavke... Razumem potpuno šta hoćeš da kažeš, ali je to toliko "pipavo" da ne znam kako bih to upotrebio u bilo kakvom tekstu...

Da, jeste, to je opet pitanje izražavanja, jezika, terminologije...  :'(

Naravno da sve motivacije imaju mehanizam kojim drže narativ pod kontrolom žanrovskih konvencija, ali za razliku od njih, SF poseduje mehanizam koji je deo javne, a ne privatne vizije.

Na primer, standardni fentezi svet se gradi od nule, i, jednom kad je sagrađen i ponuđen na uviđaj čitaocu, taj worldbuilding će s pravom biti nešto sa čime se čitaoc po prvi put susreće (u takvom konkretnom modelu, naravno). Otud, autor tu ima slobodu da sam proceni parametre tog worldbuildinga i da sam odluči šta ce unutar njega biti moguće a šta ne.

SF operiše unutar modela za koji ja kao čitalac već znam šta je moguće a šta nije. Otud, ako mi autor ponudi bogove i magiju, ja od njega očekujem da mi ih racionalizuje u skladu sa javnom vizijom koju sa autorom delim. Ali ako ih ostavi bez racionalizacije, pa, onda to meni naprosto nije SF.

To nije samo puka finesa koju se može prevazići veštinom samog pisanja; to je norma koju mi sa piscem delimo zato jer je ta norma sastavni deo stvarnosti sveta u kom živimo, osnovnih zakona tog sveta, i našeg generalnog poznavanja tih zakona.


edit: Samo da pojasnim: to „moguće“ ili „nemoguće“ se odnosi na procenu samog žanrovskog modela, ne ideje koju on nudi: otud, iz perspektive SFa, alhemičarski model eliksira besmrtnosti je nemoguć, ali sama besmrtnost je itekako moguća u drugim modelima koji imaju tehnološku racionalizaciju – digitalni upload, recimo.
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 23, 2017, 12:13:12 PM
Quote
Na primer, standardni fentezi svet se gradi od nule, i, jednom kad je sagrađen i ponuđen na uviđaj čitaocu taj worldbuilding će s pravom biti nešto sa čime se čitaoc po prvi put susreće (u takvom konkretnom modelu, naravno)

To o javnoj (SF) i privatnoj (fentezi) viziji sam često čitao, ali meni se na osećaj čini da tu ima određenih rupa. I fentezi ima svoje žanrovsko nasleđe i svoja pravila, koja se ne mogu se tek tako rušiti. S druge strane, i SF ima određena pravila koja ponekad prevazilaze "opšte znanje" šta je moguće, a šta ne... slažem se da je tu ta tvoja "racionalizacija" jako bitna, ali ju je vrlo, vrlo teško definisati...

Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 23, 2017, 12:48:53 PM
Quote
Na primer, standardni fentezi svet se gradi od nule, i, jednom kad je sagrađen i ponuđen na uviđaj čitaocu taj worldbuilding će s pravom biti nešto sa čime se čitaoc po prvi put susreće (u takvom konkretnom modelu, naravno)

To o javnoj (SF) i privatnoj (fentezi) viziji sam često čitao, ali meni se na osećaj čini da tu ima određenih rupa. I fentezi ima svoje žanrovsko nasleđe i svoja pravila, koja se ne mogu se tek tako rušiti. S druge strane, i SF ima određena pravila koja ponekad prevazilaze "opšte znanje" šta je moguće, a šta ne... slažem se da je tu ta tvoja "racionalizacija" jako bitna, ali ju je vrlo, vrlo teško definisati...



Da, da, ti si oduvek insistirao da ti se da samo ona definicija koja će biti kristalno jasna čak i nekome ko u životu nije čuo za SF, a kamoli ga čitao.... usuđujem se reći da zbog takvog stava nikada nisi naišao niti na jednu književnu definiciju koja bi zadovoljila te tvoje prohteve...  ::)

Ali ovo što sam boldovala u tvom postu je zapravo srž problema zbog kog se ne razumemo: ja ne govorim o javnoj viziji u smislu žanrovskog nasleđa, nego o generalnoj čovekovoj sposobnosti da prepozna stvarnost, i shodno tome da prepozna eventualni odmak od te stvarnosti. To nema nikakve veze sa žanrom - u pitanju je bazična čovekova sposobnost da prepozna šta je prirodan a šta natprirodan fenomen.

U tom smislu, ja i ti delimo iste norme (meh, nadam se) šta je moguće a šta nije, šta je prirodno, šta je natprirodno, i to je smernica na koju SF računa, a pošto smo te norme nas dvoje stekli van žanrovskog opusa (valjda jesmo, jelda), one otud i nisu nikakav deo žanrovskog nasleđa, jer te naše norme dele (nadam se!) i mnogi drugi ljudi koji SF nikad nisu ni čitali. 

A to dalje znači da SF mora da racionalizuje sve svoje odmake od stvarnosti, da nam ih racionalno objasni na način koji se povinuje tim gorepominjanim normama koje ja i ti i mnogi drugi ljudi posedujemo.

A to je svakako uslov koji ga izdvaja od motivacija u žanrovima nemimetičke proze.

I najzad - sam taj fakt je dovoljan da SF zahtevi po pitanju javne vizije budi isti kao što su i zahtevi na koje računa sva ostala mimetička proza generalno, zar ne? 

Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 24, 2017, 07:36:18 AM
Nego, pošto se stalno spotičemo o onih par kamičaka na koje nalazimo, možda bi korisnije bilo fokusirati se na bar jednu stipulativnu definiciju koja bi bila dovoljno praktična za upotrebu.

Onaj simpozijum čiju knjigu imamo, mislim da je on bio poslednji veliki organizovani napor stare garde da se SF demarkacije konsoliduju pred plimom novog talasa. Koji je, jelte, uz mnoge neosporno kvalitetne dobre stvari doneo i neke formalne književne postupke više urođene nemimetičkoj prozi, bilo nadrealizmu bilo oniričkoj fantastici.

E sad, u tim esejima se ne koristi ta mimetička/nemimetička podela, nego se samo insistira na SFu kao „realističkoj“ prozi, a ona se pak najjednostavnije definiše kao „reprezentacija ili imitacija stvarnog sveta u umetničkim delima“.

Sad, koliko je ovo precizno i aktuelno danas, ja stvarno ne znam, ali priznajem da mene i dalje dobro služi.

Van te odrednice po pitanju formalnog postupka, postojao je isto tako konsenzus po pitanju prirode pogodbenog sveta, samo što je ta odrednica bila striktno deskriptivna, i više je proizlazila iz same definicije. Što bi se otprilike dalo sažeti ovako:

1.   SF je realistička proza... (to je pokriveno)
2.   ... koja predstavlja pogodbeni svet... (o tom kasnije)
3.   ... kojem je nemoguće pristupiti empirijski, bilo zato što je reč o...
4.   ... realnostima neprepoznatljivim ljudskoj spoznaji... (taj deo pokriva domene multiverza u svim obličjima, klasičnog vremeplova, i uopšte SF razmatranja prirode stvarnosti ((tu dobro fituje Dik, recimo))
5.   ... tehnološkim / društvenim fenomenima čiji istorijski kontekst još uvek nije u potpunosti ostvaren... (to bi pokrilo domene svih tehnološki baziranih futurizama, tu uključujući AI, vanzemaljske ekspanzije, vanzemaljske inteligencije, posthuman model zajedno sa svim utopijama/distopijama koje koriste čisto SF koordinate (KSR Mars trilogija, recimo)...
6.   ... virtuelnoj stvarnosti i njenim entitetima... (opet posthuman virtuelni imprint/konstrukt ljudske svesti, to pored dalje evolucije klasičnih modela kiborga, androida)
7.   ... garant ima još ali mi trenutno ništa ne pada na pamet, ovo je ionako deo koji bi trebalo da pravi kompromise sa rubnim domenima.  :)


E sad, što se onog 2. tiče: Živkovićevo sažeto zapažanje da SF pogodbeni svet nipošto ne mora biti verovatan ali je nužno da bude moguć također dobro služi kao baza odrednice.

Drugi deo bi trebalo da pokrije obaveznu ekstrapolaciju koja bi služila da makar formalno pogodbeni svet „spoji“ sa stvarnim svetom kakvog danas znamo. Za većinu oblika pogodbenog sveta to više nije ni nužno: AI se toliko podrazumeva da je naprosto datost svakog futurističkog modela, isto kao i virtuelna realnost i vanzemaljska ekspanzija. Mislim da se ekstrapolacija danas više podrazumeva kad su u pitanju same konkretne specifičnosti modela, ali i tu se velik deo toga može podrazumevati.

Ovo je najpraktičnija definicija za koju nalazim da je dovoljno elastična da obuhvati glavninu bitnog korpusa a ujedno i dovoljno precizna da isfiltrira začudnost čije je poreklo striktno fentezi prirode.

Isto tako, bila je očigeldno aktuelna krajem 60tih, a funkcionalna je i danas, s tim što su se njeni domeni itekako „produbili“, da tako kažem, ali nisu suštinski izmenili svoj identiet: postDNA digitalni imprint čovekove... „svesti“, uslovno rečeno, jeste znatno drugačiji od kiberpankovskog modela, ali ne po svojoj suštini, nego više po svojoj modernizovanoj racionalizaciji.

Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 24, 2017, 08:18:19 AM
Nije mi baš najjasnije na koji simpozijum misliš.

Kao što znaš, ne slažem se da je SF "realistična proza". Uzgred, definicija je previše deskriptivna za moj ukus.

Jesi li čitala ovo?

https://newhumanist.org.uk/articles/437/the-science-of-fiction

i ovo

http://www.sf-encyclopedia.com/entry/sf_megatext






Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 24, 2017, 08:23:30 AM
Uzgred, ponovo naleteh na onaj stari Suvinov tekst koji pokazuje da je možda mnogo korisnije pristupiti definisanju SF-a sa obrnute strane - pokazati šta sve SF nije.

http://www.depauw.edu/sfs/backissues/14/suvin14art.htm
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 24, 2017, 08:44:58 AM
Pa kažem ja, ako se pod realističkom prozom podrazumeva „reprezentacija ili imitacija stvarnog sveta u umetničkom delu“, onda je SF upravo takva proza, svidelo se to tebi ili ne.  :-*

SF ne dopušta da ti kao čitalac stekneš utisak da svet koji ti se nudi nije stvaran: naprotiv, uslov je da ga bezuslovno prihvatiš kao stvarnog, inače ne funkcioniše. Naravno, svesni smo da je ta stvarnost pogodbena, ali ja sad mogu da odem u čist ekstremizam pa da te pitam kako se nosiš sa idejom da ni ostatak realističke proze ne nudi svoju „stvarnost“ u „nepogodbenom“ obliku – to bi onda svelo korpus samo na autobiografije i dokumentarce, a sve druge „reprezentacije“ bi bilo zdravo dubiozne, uključujući i Anu Karenjinu.

A prirodu SF stvarnosti obrađuju ostale tačke, i da, definicija jeste deskriptivna. Ako ti insistiraš na normativnoj, to je druga stvar, ali ne vidim razloga zašto se to diže na nivo norme: koje su po tebi konkretne manjkavosti deskriptivne?

Ovo što si linkovao nisam čitala, overiću preko vikenda.

PS. da, to Suvinovo smo onomad komentarisali, pogotovo na primeru natprirodnog u Džekil/Hajdu, mislim da to jeste skroz neophodna elaboracija za njegovu definiciju...
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Ghoul on February 24, 2017, 09:55:06 PM
Uzgred, ponovo naleteh na onaj stari Suvinov tekst koji pokazuje da je možda mnogo korisnije pristupiti definisanju SF-a sa obrnute strane - pokazati šta sve SF nije.

http://www.depauw.edu/sfs/backissues/14/suvin14art.htm

ala su sf-ovci OPSEDNUTI nuždom nacionalističko-separatističkog razgraničenja!
moglo bi se reći da su sf teoretičari - od dr suvina preko dr zoće do dr abeneda - skoro opsesivno-kompulzivno sebi zacrtali da se po svaku cenu separiraju od ostatka fantastike, a naročito one hororične.

u tom kontextu, sf-ovci su nešto ko slovenci u ex-sfrj, a horor je, naravno, srbija! ;)

da elaboriram: uskogrudi, zadrti, suvoparni, uštirkani, red-rad-i-disciplina & zakon-mora-da-se-zna-i-pravila-da-se-poštuju super-ego slovenci (SF!) naspram njihove južne, siromašne ali vesele, dobrodušne i svima otvorene, razdragane i razuzdane fun loving id braće, srba (HOROR!).
pritom, slovenci (SF) vide srbe (HOROR) kao expanzionističku, nasilnu pretnju koja bi da ih u najmanjem zaprlja svojim niščim prljavostima, tj. u najvećem da ih osvoji i proguta i sve oboji u crno i tako sruši njihov mukotrpno građeni, ali krhki i nestabilni, nesigurni skorojevićki identitet (dok horor/srbi nema tu vrstu problema s identitetom jer ga je sebi izgradio u vreme kad ovi nisu nigde ni postojali)!
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 24, 2017, 10:56:20 PM
U našem malo svemiru, dakle, ja slovim za nekog kvazi-srbina, a? Oćemo da se vređamo...  :)
U stvari, ghoule, meni se sve više čini da i naš SF i tvoj horror gube bitku sa fentazijem...

Šalu na stranu, u suštini, kao što rekoh, da sam u knjizi se bavio posle 90-tih samo SF-om, malo šta bih imao da napišem.
Odnosno, imao bih malo toga lepog da napišem. Generalno, tek par pisaca domaćeg SF-a posle 90-tih
je pokušalo da prati kretanja u savremenom SF-u i to nisu bila njihova najbolja dela, bar po mom skromnom
mišljenju.

Lidija, kao što i sama kaže, gotovo isključivo se danas bavi post-transhumanističkim SF-om.
Po meni je to prilično legitiman pristup, jer tu SF danas možda najviše prati savremenu filozofsku misao, ali i kretanja u nauci i tehnologiji.

Uzeo sam, na primer, poslednji UBIQ i pokušao da čitam prvu priču Izgubljena zvezda meni nepoznatog autora Filipa Nikolića. Žiljak je stavlja da otvori broj, jer je to onaj klasičan svemirski SF koji on voli, pristojno napisan. Ali to je SF koji je meni praktično nečitljiv. On ne nosi ništa od vremena u kome se nalazimo. Kao što kažu u odrednici o SF-megatekstu, a što intuitivno već godinama imam na umu, SF je korpus svih žanrovskih dela do sada napisanih. Svako novo delo, ako želi da da nešto novo tom korpusu, mora da iskorači dalje, mora da da nešto više od onoga što su nam dali pisci pedesetih, šezdesetih i inih godina prošlog veka. Three body problem, na primer, donosi to nešto novo u vidu retrospektive gotovo čitavog korpusa space opere, obogaćene svežim dahom istoka. Pa i tu trilogiju, evo, donekle s mukom dovršavam.

Ili ja starim ili SF stari...  :)
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Ghoul on February 25, 2017, 02:18:43 AM
ovde je na delu sukob nacističkih eugeničara (SF) protiv srpsko-tursko-cigansko-jevrejsko-bugarsko-cincarskog melting pota (horor)!

rasna-žanrovska sf čistota nasuprot slobodoumlju i otvorenosti i 'jebo-granice, važno-je-da-se-volimo' pristupu horora.
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 25, 2017, 08:46:54 AM
kikiki... pa kad li se to poturči, efendija Ghoule, kad li čalmu steče??!  ;D i gde li tavoriše ti fini sentimenti onomad kad si zapravo imao empirijske prilike da suočiš mnoga ( i radikalno suprotna tvojemu) viđenja žanra horora??

No obaška sad, nedajmo se mraku cinizma, siblinzi hjumansi.  :-*

Mićo, žanr skupo naplaćuje diskonuitete, ko i svi entiteti usavršavani na evoluciji. U tom smislu, pankovi su bili dragocena karika sa današnjim "hard SF" svetonazorom, ma koliko nam danas oni izgledali palpični. Što su i bili, jelda, nema tu spora. Ali ima SF onaj poznati obrazac ekspanzije: najpre singulani vizionar markira najdalji horizont, onda horda palpičnih entuzijasta razgazi teren, onda se malko ozbiljniji majstori bave racionalizacijama tako stečenog inventara, sve dok ga ne uobliče u praktikujući centar. Danas to jeste praktikujući centar, neka vrst uporišta iz kojeg se lansiraju eventualne ekspedicije hardkor graničara. Ali polazni centar često ume da utiče na odredišta, to procentualno gledano, makar po pitanju markiranja staza rado prolaženih, tako da... mi kao čitaoci danas manje-više znamo kuda se sve to danas rado ide, mada i ne znamo uvek i u potpunosti šta će se sve tamo naći. Inače, ako smem da primetim - van tog teksta iz Ubiqa (nisam čitala), tvoj nesklad sa savremenim korpusom dao se primetiti još na Aurori...  :D

e sad, što se Cixina tiče - spejs-opera i danas radi sve što je oduvek radila, bar kad je o inventaru i retrospektivama reč: već godinama grickam i ne uspevam da sažvačem Cosmonaut Keep, iako sam svesna koliko je uticaja imao... ali eto, da mi je taj sadržaj ponuđen u drugačijem formatu, garant bi me oduševio, no ovako... ne ide pa ne ide.  :) verujem da je i kod tebe sličan problem u pitanju: verujem da bi ti sam sadržaj posthuman SFa bio veoma intrigantan - jer ko ne bi našao intrigantnim kontemplacije na temu ko smo, i kud idemo, i zašto i kako se tamo upućujemo - ali eto, ne dopada ti se format isporuke.

Od svih evolutivnih promena kojih sam svesna u današnjem SFu, i ja najviše primećujem promenu formata isporuke: ja samo imam tu sreću da mi novi format više prija od staroga, to je sve. Da nije tako, pretpostavljam da bih imala iste probleme kao i ti, jer na kraju se sve to ipak svodi na pitanja estetike.

Baćigalupijev Vodeni nož dobro predstavlja najnoviji pravac u eko-SFu (više nije eko-pank SF, sad je samo eko-SF): većina definicija koje navodiš ne bi ga ni prepoznala kao SF, pogotovo ne u svetlu Gibsonove procene o neravnomerno raspodeljenoj stvarnosti, pa još dodatno armirane stremljenjima mejnstrima da se bliskim futurizmom i njegovim distopijama bavi u striktno ne-SF, ne-žanrovskom formatu. Chris James sa The O.D., drugi Chris James sa Repulse: Europe at War 2062-2064, Claire Vaye Watkins sa Gold, Fame Citrus, Warren Ellis sa Normal, Greg Hrbek sa Not on fire, but burning, Lionel Shriver sa The Mandibles... sve je to daleko više mejnstrim nego SF. Naravno, može se čitati i u SF ključu, jer mi smo navikli da bliski futurizam i distopije generalno poistovećujemo sa SFom, ali ne, to nije pisano za SF, to je pisano striktno za mejnstrim. Naravno, tu se opet otvara situacija u kojoj će SF silno da profitira, u mnogo aspekata, od sofisticiranja žanrovskog formalnog postupka pa sve do daljeg "izlaska iz geta", ako je taj fenomen još uvek uopšte i aktuelan. Ali u isto vreme, samo ovaj malecki korpus nabrojanih naslova pokazaće ti koliko je SF danas izašao iz okvira tih definicija koje navodiš. A ovo su naslovi koje sam pročitala samo u zadnjih par meseci, i to su bili nasumce izabrani, pošto autori uglavnom i nisu žanrovski prepoznatljivi.

Samo taj malecki, minimalni korpus bi ti otvorio oči, da tako kažem, koliko su zapravo sve definicije koje navodiš danas bezvredne, u smislu praktične primenjivosti. Kako prepoznati novum u situaciji u kojoj jedan grad aktivno otima drugom vodu? Da li to uopšte jeste ikakav novum? Pa, ako jeste, upravo taj i takav novum imamo još od filma Chinatown. Ipak, najmanje 3 gorenavedena romana kreću od upravo te premise i na njoj grade distopiju koja je toliko kratkoročno futuristična, i sa toliko minimalnim odmakom od stvarnosti kakvu znamo, da se može reći kako se događa bukvalno noćas, pa ipak, to jeste SF, samo ne onaj za koji imaš proviziju u svim tim 60 godina starim definicijama.

A onaj SF za koji još uvek i donekle imaš tu proviziju - pa, on ti je nečitljiv. Kao Aurora, recimo. go figure.  ;D
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 25, 2017, 08:53:51 AM
kmek...  :'(
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 25, 2017, 09:55:14 AM
Ništa kmek, tovariš, nego zgrabi bar tog Baćigalupija, njega si već čitao pa znaš da imaš razumne šanse da preživiš...  ;D a onda posle idući naslov sa liste i eto, očas posla imaćeš prozor u današnje vidike. A onda će i mnoge druge stvari da legnu na svoja mesta...  ;)
Title: Re: Nebula 2017 i ova diskusija o prirodi zhanra
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 25, 2017, 08:35:41 PM
Било је на овом форуму и баш на овом топику недавно врло добрих дискусија, Либеат и Мићиних, о дефинисању жанра. (Дакле тема се одмакла од Небуле 2017. Off-topic?)

СФ је, парадоксално, велика узданица и снага књижевног реализма, данас. Наравно да је СФ реалистичка књижевност о стварима које још нису откривене или се још нису догодиле, али би, у складу са научним погледом на свет, можда могле бити откривене, или се догодити, једног дана; и о другим световима, другим животима, не овом овде и сад. СФ је когнитивни жанр, а основни његов мото би могао бити:  желим да знам. I want to know. Или на италијанском, као што је 1976. године рекао у једној песми, тада популарни Адриано Ћелентано: vorrei sapere.

И наравно да је Либеат у праву да се унутар имагинативног универзума СФ књижевног дела, мора безусловно и буквално, доследно прихватити да је стварно, истинито, то што се приказује. Онај ко то не разуме, тај не разуме суштину СФ.

Друго:

Мићо, ако је дошло до замирања српске научне фантастике, а до експанзије фантазије мача и врача (али, ја не знам да ли је то тако), па, у том случају, треба то признати. Констатовати. Јасно, отворено и једноставно. Нисте Ви обавезни да посматрате сваке године по 50 књижевних дела наше фантастике, па каквих-таквих, било којих, шта год да се објавило, и да Вас носе плиме разних актуелних тенденција, тамо-амо. Па, ако нема 50 српских СФ прича, Ви да посматрате 50 српских епских фантази дела, или хорора, итд. Не. Ви уопште нисте у обавези да пратите целу српску сцену фантастике. Него, само научне фантастике. Па, ако је празна, напуштена, реците слободно да је празна и напуштена. (Али, ја не кажем да јесте.)

Ви, Мићо, изгледа да кажете да ако бисте писали само о новој српској баш-правој-СФ, онда практично не бисте имали о чему да пишете. Па, добро, ОК, онда реците јасно и хајде да се помиримо са тиме: реците, српска СФ се угасила.

Не треба да се помирите са неком као неминовном судбином да одсад морате да пратите ону фантастику, какву било, па и мача и врача, ако Срби више не пишу СФ.

Ја мислим да смо ми још пре тридесет година имали у суштини један неизречени приступ, отприлике овакав: ако се једне године појави само једна једина добра домаћа СФ прича, признати да је то најбоља домаћа СФ прича те године, изрећи ту похвалу, па, ако је могуће, и доделити награду.

И, ако српски СФ филм још увек (данас, година 2017) не постоји, треба и то признати. А то може битно, огромном снагом, да делује на успон, или пад, СФ књижевности.

Трећа тема:
Гулов изненадни и провокативни (мало свађалачки формулисан) пледоаје за жанровску инклузивност без граница (ако сам добро схватио) значи да свака историја српског било чега, може да укључи и историјат српског било чега другог, јер као то је политички коректно и толерантно. Па рецимо историја српске металске индустрије, зашто не би имала и поглавља о гајењу кукуруза а и кромпира. И о најбољим нашим шахистима. И поглавља о било чему другом.

Title: Re: Nebula 2017
Post by: Ghoul on February 25, 2017, 09:11:55 PM
bojim se da me, predvidivo, niste dobro shvatili: ja se ne zalažem za „жанровску инклузивност без граница” već samo, kao što sam već rekao, parodiram opsednutost granicama i podelama koja je naročito izražena kod SF-ovaca, a kod hororista nije skoro nimalo, ili ako jeste, to je u beskrajno blažem obliku nego kod navedenih doktora, i njihovih sledbenika.

naročito je promašena analogija u kojoj se mešaju babe i žabe, odnosno trpanje u isti koš “металске индустрије, гајењa кукуруза, кромпира и шахиста”.

ova analogija ne stoji iz prostog razloga zato što – barem iz ugla širokogrudih i otvorenih hororista – žanrovi SF, horor i fantazija NISU međusobno ni blizu TOLIKO udaljeni koliko se to SF-ovci upinju da dokažu u svojim rasno-čistim nastojanjima.
sasvim sigurno između ova tri žanra postoje DALEKO veće sličnosti nego između “металске индустрије, гајењa кукуруза, кромпира и шахиста”.
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Ghoul on February 26, 2017, 03:05:08 AM
ukratko, zvučite kao slovenci (sf) koji su, pred raspad sfrj, tvrdili da oni uopšte nisu sloveni nego veneti ili tako neko pleme koje nema nikakve veze s nama, ogavnim južnjacima (horor).
Title: Re: Nebula 2017 i ova diskusija o prirodi zhanra
Post by: Lidija on February 26, 2017, 09:26:56 AM
I evo, kolega Ghoul nam veoma uspešno ilustruje promenu diskursa u 90tim, kad se krenulo sa analogijama iz striktno dnevnopolitičke situacije. Naravno, imale su daleko više impakta 90tih nego što danas imaju, ali indikativno je da se u kontekstu SFa takva vrst stigmatizacije još uvek aktivno koristi, kao što vidimo, skoro 3 decenije kasnije.   :-*

Naravno, tamo 90tih je to bio pasivno-agresivni preludij u temeljit društveni inžinjering, formalizovan kroz efikasnu čistku "nepodobnih" žanrovskih domena i motiva, i šnjur je tu lako odneo fentezi, sa inventarom ekstremno podesnim za kontempliranja slavne prošlosti, krucijalnih bitaka, miropomazanih dinastija, feudalnog državnog ustrojstva, nadrealističkih istorijskih kontinuiteta, i, generalno govoreći, novokonstruisane javne vizije bazirane na proznim "reinkarnacijama" raznih alternativnih prošlosti, striktno unutar konteksta magičnog realizma, predočenog kroz rapidno banalizovani imaginarijum folklorne fantastike. Ko je umeo da sa time pravi kompromise, pravio je, kroz taktična izbegavanja bilo kakvog kritički nastrojenog investigativnog napora koji je suština SF motivacije; ko nije, pa, taj naprosto nije, i... to nam je bilo to.  :)



No, dobro, vratimo se ozbiljnijim stvarima:

(Дакле тема се одмакла од Небуле 2017. Off-topic?)


Verujem da Mića ovim topikom pokušava da akcentira fenomen "mešanja žanrova" kao relevantan za definisanje SF; ja nekako i nisam u stanju da tu relevantnost prepoznam.

Na kraju krajeva, čim se uopšte i govori o mešanju žanrova, to podrazumeva da se kreće od nekakvog  konsenzusa po pitanju definicije svakog žanra pojedinačno, jer kako bi se inače ikakvo mešanje uopšte i prepoznalo?

Na nivou motiva i ikonografije, SF veoma dobro podnosi bilo kakva mešanja; SF motivacija može da sa lakoćom probavi bilo kakve fentezi motive, recimo, kao bogove i magiju u Zelaznijevom Gospodaru svetlosti, vampire kao u G.R.R. Martinovom Fevre Dream, zombije kao u Wattsovom Blindsightu... ukratko, štagod ovde nađemo kao primer, naći ćemo i obilan SF korpus koji te motive uspešno apsorbira i dekonstruiše. Kao što rekoste, SF je vođen "želim da znam" imperativom, zato i veoma rado i veoma često poseže za upravo takvim motivima, koristeći ih u svrhe displeja svog kognitivnog aspekta. Sa oduševljenjem pomalo nalik onom dečijem pri dekonstrukciji fenomena Deda mraza, SF jako voli da kritički i investigativno analizira motive natprirodnog i pseudologičnog...  ;D

Zauzvrat, ostali žanrovi vole da "pozajmljuju" upravo tu i takvu SF motivaciju - SF ekstrapolaciju i racionalizaciju - jer im ona često služi u svrhe ekspresne afirmacije worldbuildiga i poprilične alatske pripomoći oko suspenzije neverice.

Tako da, naravno, to je aksiom života na Zemlji - sve voli da se meša sa svačim.  :) A rezultati takvog mešanja neretko unaprede osnovne karakteristike sviju upletenih roditelja, održavajući tako neophodnu raznovrsnost na kojoj cvate svaki korpus entiteta baziranoj na evoluciji.

I to nas vraća na onu drevnu mudrost zvanu Okamova oštrica; entitete ne valja bez potrebe umnožavati, pa je otud i premeštanje fokusa na mešanja i hibride krajnje kontraproduktivno.

Ili, prostije rečeno: ako nemamo parametre za SF, nemamo ni osnova da pričamo o bilo kakvim karakteristikama hibrida u kom on (navodno) učestvuje. Štaviše, nemamo ni osnova da tvrdimo kako ih uopšte prepoznajemo. A koristiti te hibride kao argument da se SF parametri upravo zbog njih ne mogu da uspostave, pa... to je meni i dalje poprilično neprihvatljivo, bez obzira što imam tonu razumevanja (i lične inklinacije, uslovljene istorijskim kontekstom kojeg pominjem na početku ovog posta :P) za sentimente koji odvode u takav kompromis. 
*hugz&kisses*






Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 26, 2017, 11:04:46 AM
Verujem da Mića ovim topikom pokušava da akcentira fenomen "mešanja žanrova" kao relevantan za definisanje SF; ja nekako i nisam u stanju da tu relevantnost prepoznam.
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 26, 2017, 11:25:10 AM
Quote
Verujem da Mića ovim topikom pokušava da akcentira fenomen "mešanja žanrova" kao relevantan za definisanje SF; ja nekako i nisam u stanju da tu relevantnost prepoznam.

O, aman! Odakle ti sad ovo? Odakle ti ideja da mi je mešanje žanrova relevantno za definisanje SF-a?
Evo kako piše u knjizi...

Poglavlje Mešanje žanrova predstavlja nekoliko žanrovskih i drugih pravaca kojima se kretala domaća književnost pre svega u godinama nakon raspada bivše Jugoslavije. Neki od tih pravaca zadržavaju elemente naučne fantastike, dok drugi, kao što je veći deo horora, ili gotovo sva dela epske fantastike, osim donekle slične publike, imaju vrlo malo ili nimalo dodirnih tačaka sa SF-om. U ovom poglavlju navedena su i ostvarenja pojedinih pisaca glavnog toka ili književne matice, koji manje ili više uspešno koriste određene elemente naučne fantastike.

Gde ti ovde vidiš da ja imam nameru da mešanje žanrova vidim kao relevatno za definisanje SF-a? Toga nema ni u poglavljima o definisanju SF-a, sasvim sigurno.

Quote
Naravno, tamo 90tih je to bio pasivno-agresivni preludij u temeljit društveni inžinjering, formalizovan kroz efikasnu čistku "nepodobnih" žanrovskih domena i motiva, i šnjur je tu lako odneo fentezi, sa inventarom ekstremno podesnim za kontempliranja slavne prošlosti, krucijalnih bitaka, miropomazanih dinastija, feudalnog državnog ustrojstva, nadrealističkih istorijskih kontinuiteta, i, generalno govoreći, novokonstruisane javne vizije bazirane na proznim "reinkarnacijama" raznih alternativnih prošlosti, striktno unutar konteksta magičnog realizma, predočenog kroz rapidno banalizovani imaginarijum folklorne fantastike. Ko je umeo da sa time pravi kompromise, pravio je, kroz taktična izbegavanja bilo kakvog kritički nastrojenog investigativnog napora koji je suština SF motivacije; ko nije, pa, taj naprosto nije, i... to nam je bilo to.  :)

Ovo veoma efektno zvuči, sa mnogim konstatacijama bih mogao da se složim, ali mnogo toga i ne štima. Naime, sva ona relevatna dela koja bi se mogla svrstati u korpus epske fantastike sa kraja osamdesetih i početka devedesetih ekstremno su kritična prema "srpstvu" i veličanju slavne srpske prošlosti -  Fipina Zlatna knjiga, Bobanov Crni cvet, na primer. Veličanje srpske prošlosti i sve ono o čemu pričaš dolazi u korpusu epske fantastike tek sa Tešićem i naslednicima, a može se videti i u delima bliskim alternativnoj istoriji, kao što kažeš - možda još od Lazovića, a sasvim sigurno sredinom 2000-tih...

O ovome bih voleo da diskutujemo šire, jer je to ono što nedostaje mojoj knjizi... Tu si potpuno u pravu!





Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 26, 2017, 11:40:32 AM
Quote
Verujem da Mića ovim topikom pokušava da akcentira fenomen "mešanja žanrova" kao relevantan za definisanje SF; ja nekako i nisam u stanju da tu relevantnost prepoznam.

O, aman! Odakle ti sad ovo? Odakle ti ideja da mi je mešanje žanrova relevantno za definisanje SF-a?

pa eto, to se nekako dalo naslutiti iz onog: "U suštini, teško je očekivati da će ikada biti formulisana definicija koja će obuhvatiti sve pojavne oblike onoga što većina čitalaca prihvata kao naučnu fantastiku. U svakom slučaju, kada se nađemo blizu centra, konsenzus šta je to naučna fantastika uglavnom postoji. Ako se udaljimo i pođemo ka rubnim podžanrovima, kao što su utopija i antiutopija, ili mač i mađija, konsenzus verovatno nikada neće ni biti postignut, pogotovu ako se imaju u vidu savremena kretanja u žanrovskoj literaturi. "

taj deo o "savremenim kretanjima u žanrovskoj literaturi" sam shvatila upravo kao da je baziran na tom fenomenu rubnih ili mešanih žanrova, koji aktivno sprečavaju konsenzus po pitanju žanrovskih demarkacija...

okej sad, moguće je da pogrešno tumačim tekst, ali opet, valjda su u nekoj sitnoj meri za to krive i tvoje nepreciznosti...  :'(

(ostatak kasnije, kad se dočepam solidne tastature... ;) )
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 26, 2017, 12:34:43 PM
Ma, naravno da su krive moje nepreciznosti. Hteo sam da kažem da savremena kretanja u žanrovskoj literaturi, gde sve manje ima onoga što je blisko onome što sam neprecizno nazvao centrom (a što je prevashodno, po mom mišljenju hard-SF), sasvim sigurno neće doprineti da se donese jednoznača definicaja - a što smo već, nadam se, zaključili. Upravo ono što si ti konstatovala ovde - prisustvo ostvarenja kod kojih je novum teško prepoznatljiv - ti si dala moj vodeni primer, ja sam tada mislio uglavnom na Pattern Recognition ili neka slipstream ostvarenja . Tu zaista nisam mislio na mešanje žanrova, mada posredno ima i toga, naravno. Zabuni doprinosi i neprecizno pominjanje "rubnih podžanrova" gde nisam mislio na podžarove SF-a, već podžanrove fantastične književnosti.

Kad čovek piše, on misli da i drugi misle isto što i on, a onda se ispostavi da to što je napisao i ne mora da se čita na način na koji je on zamislio.  :'( :'( :'(

Meni zaista puno koristi ova rasprava... Nadam se da će Antologija izaći u neko dogledno vreme i da ću moći da ovo poispravljam. (usput kreirajući nove gluposti...)  :'(
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 26, 2017, 03:19:20 PM
Да али мени би било веома важно, и веома корисно, ако би неко ко је пажљиво и стручно пратио српску СФ сцену, могао, сада, јасно и храбро да каже да ли је у протеклих двадесетак година дошло до одумирања и гашења српске научне фантастике. Али можда је то већ написано у Мићиној књизи.
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 27, 2017, 08:10:51 AM
Da, epska je došla kasnije, ali ne sećam se da je ikome prvenac bio SF, iako su svi prvenci pisani upravo krajem 80tih, dakle, u vreme kad je SF bio prilično na snazi, bar kad se gleda korpus kratke proze. Ali ti si tom dobu svakako bolji očevidac nego ja, imaš i potpuniji uvid i bliži pogled, dok ja pamtim samo ono u šta sam imala direktan uvid, a kako to „zvuči“, pa ne znam, ali valjda možeš da proceniš ako ima odmaka od stvarnosti kakvu ti pamtiš, pa mi reci...

Recimo, Boban je organizovao odličnu promociju Tamnog Vilajeta, bilo je prisutno zaista mnogo ljudi, a ZŽ je bio vrlo detaljan govornik. Sve je bilo ekstremno impresivno, i ZŽ je kasnije došao i u Klub, i tamo je opet ponudio utiske o knjizi, i opet je stavio u pozitivan fokus trend „odomaćivanja“ priča, da tako kažem. I analizirao je sve tri, Lazovićeva i Bobanova su bile sasvim jasne što se formata tiče, distopični bliski futurizam i alternativna istorija iz Apisovog doba, ali Fipina je bila nešto sasvim drugo. Naravno, žanrovski je bila očigledno parodija ali je ujedno i bila mnogo toga pride, a ponajpre fiksirana u trenutačnu sadašnjicu. I tačno da je to bilo lako prepoznatljivo, ali u isto vreme i nije, bar ne nekome sa strane, jer u pitanju je bila višeznačna metafora koju je mogao da ispravno rasklopi samo onaj kome se obraćala. Ja tada nisam mogla metaforu da rasklopim; nisam znala šta to tačno Zara Zun treba da predstavlja u kontekstu metafore. Ne znam ni danas, ako ćemo pravo, ali fakt da je metafora bila toliko aktuelna i relevantna je u velikoj meri otežao konverzacije; pojavila se situacija u kojoj bi eventualno nerazumevanje ili pogrešno razumevanje teksta moglo da ima uvredljiv prizvuk. Ne za autora, Fipa je po tom pitanju uvek bio kul tip, nego za ostale diskutante.

Teško za objasniti, čak i danas. A onda pogotovo, jer to je tad bio skroz nov fenomen u klubu. Sadržaj je odjednom postao veoma relevantan. Čovek je odjednom morao da bude vrlo oprezan šta će da kaže, jer se sve teže moglo proceniti sagovornikove reakcije. Bilo kako sitna nerazumevanja teksta su odjednom mogla da imaju neočekivane i skroz neprijatne posledice. Da, i diskurs se promenio. Razgovarati o pričama je sve češće podrazumevalo razgovarati o politici, ali posredno. Odjednom je trebalo da žongliraš konverzaciju na najmanje dva nivoa, i da paziš kako će te se razumeti na oba. A to je sve više postajalo naporno, naravno. 

Kasnije, kad se fandom aktivirao u virtuelnom formatu preko foruma, učinilo mi se da u novoj ekipi nema toliko tog pritiska po pitanju razgovora o domaćoj prozi. Ali neka osetljivost po pitanju tumačenja tekstova jeste ostala, samo se manje videla, uglavnom zato jer su ljudi bili oprezniji i generalno su manje pominjali bilo kakve delikatne stvari.
 
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 27, 2017, 11:11:41 AM
Ovo zahteva detaljniju elaboraciju. Ajde da ovo pokusamo da grubo izanaliziramo.
Ja cu prvo da napravim spisak prica koje su relevante za ono sto pokusavamo da prokljuvimo.
Mislim da je period za analizu 1988/1996. To je raspon od prvog Tamnog vilajeta koji se pojavio pred novu godinu 1989. / ono kuso izdanje sa Pobednikom /. U to vreme SIRIUS je pred gasenjem, a Alef tek promolio glavu.
Kraj perioda se poklapa sa izdavanjem Tamnog vilajeta 4 (1996) u par primeraka, jer situacija je postala toliko teska da vise prakticno nije bilo izdavanja.
Da li se slazes da je to taj period?
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 27, 2017, 11:50:30 AM
da, i ja mislim da je u pitanju upravo taj period.
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 27, 2017, 12:55:00 PM
Evo spiska / izbacene neke opskurne minijature, ljudi koji nisu ni u kakvoj vezi sa ovim i sl.
Sve se svodi na nekih stotinak dela - vidi jel to to?
A onda da vidimo kako da to sortiramo...

Dragan R. Filipović   ZLATNA KNJIGA   1988   Znak Sagite 15
Vladimir Lazović   Golo sečivo   1988,03   Sirius 142
Radmilo Anđelković   Spiridonova potera za neuhvatljivim   1988,05   Sirius 144
Zoran Jakšić   Znak zveri   1988,06   Alef 11
Goran Stanković   Anđeo i crvena Sonja   1988,11   Sirius 150
Dragan R. Filipović   Biciklista   1988,2   Alef 7
Ljiljana Praizović   Alisa voli hladne mirise   1988,2   Alef 7
Slobodan Ćurčić   Beta Hidre   1988,3   Alef 8
Gordan Momčilović   Zameo ih sneg   1988,3   Alef 8
Vladimir Lazović   Ratnik sunčevog zalaska   1988,5   Alef 10
Lidija Beatović   Konačni krug   1989   Tamni vilajet 1
Slobodan Ćurčić   Eta Zmaja   1989   Tamni vilajet 1
Dragan R. Filipović   Kad zlo spava?   1989   Tamni vilajet 1
Zoran Jakšić   Kraljevi Septembra   1989   Tamni vilajet 1
Boban Knežević   Naselje Sunca   1989   Tamni vilajet 1
Vladimir Lazović   Noć koja bi mogla promeniti sve   1989   Tamni vilajet 1
Konstantin Tezeus   Filmovi   1989   Tamni vilajet 1
Zoran Nešković   Predveče se nikako ne može...   1989   Tamni vilajet 1
Goran Skrobonja   Rouzvil   1989   Tamni vilajet 1
Gordan Momčilović   Pobednik   1989,01   Sirius 152
Slobodan Ivkov   O napredovanju poljoprivrede, uopšte   1989,02   Alef 12
Lidija Beatović   Kralj grafita   1989,03   Sirius 154
Dragan R. Filipović   Bežim u noć   1989,03   Alef 13
Vladimir Lazović   Plaćenik   1989,04   Sirius 155/156
Andrija Lavrek   Faktor mutacije   1989,07   Alef 15
Slobodan Ivkov   Oni su tu, sigurno   1989,09   Alef 16
Goran Skrobonja   Točak   1989,09   Alef 16
Lidija Beatović   Miris vremena   1989,1   Alef 17
Radmilo Anđelković   Ginekoid za ciganina   1989,12   Sirius 163/164
Zoran Jakšić   Zvezdani vrtlog   1990,01   Alef 18
Rastislav Durman   Alfa deca nose grad (grao)   1990,04   Alef 19
Borivoje Todorović   Bekstvo iz podzemnog sveta   1990,06   Alef 20
Vladimir Lazović   Zvezdotvorac   1990,1   Alef 22
Stevan Bošnjak Alfa, Zoran Pešić Sigma & Goran Stanković Omega   HRONIKE O HLOYGEU   1991   Samostalno izdanje
Radmilo Anđelković   Nema mesta za svilene bube   1991,01   Monolit 6
Ilija Bakić   Poslednja toplota   1991,01   Alef 23
Zoran Jakšić   Dubrava   1991,01   Monolit 6
Ivan D. Nešić   Lijte, suze moje   1991,01   Alef 23
Dragan R. Filipović   Bjaska   1991,03   Alef 24
Goran Skrobonja   Samo ti meni lepo ručkaj   1991,03   Alef 24
Dragan R. Filipović   Mesija malo kasni   1991,1   Alef 26
Radmilo Anđelković   Dan Mitre   1992   Tamni vilajet 2
Ilija Bakić   Begunci, krv   1992   Tamni vilajet 2
Slobodan Ćurčić   Na kolenu jude   1992   Tamni vilajet 2
Dragan R. Filipović   Slovenska   1992   Tamni vilajet 2
Zoran Jakšić   Jeka   1992   Tamni vilajet 2
Zoran Jakšić   ZBIRKA   1992   Znak Sagite 29
Boban Knežević   Ljudi ne ubijaju svoje sestre   1992   Tamni vilajet 2
Vladimir Lazović   Veliko vreme   1992   Tamni vilajet 2
Goran Skrobonja   Kuća na brdu   1992   Tamni vilajet 2
Radmilo Anđelković   Franko isporuka   1993   Monolit 8
Radmilo Anđelković   Sva vučja deca   1993   Tamni vilajet 3
Ilija Bakić   Jesen skupljača   1993   Tamni vilajet 3
Igor Dragišić   Neka bude Šuma   1993   Tamni vilajet 3
Nenad Dunović   Starac   1993   Tamni vilajet 3
Dragan R. Filipović   Rame sokolara   1993   Tamni vilajet 3
Zoran Jakšić   Morana   1993   Tamni vilajet 3
Boban Knežević   CRNI CVET   1993   Biblioteka Prosveta
Boban Knežević   Otisak zveri u pepelu   1993   Tamni vilajet 3
Milan Konstantin   Ves   1993   Tamni vilajet 3
Vladimir Lazović   Lovac Zmajeva, Prijatelj Vilenjaka   1993   Monolit 8
Vladimir Lazović   Dečak reče: "Imaš moje oči"   1993   Tamni vilajet 3
Aleksandar Marković   Avanture Belog Nosoroga: Ekstazi   1993   Tamni vilajet 3
Oto Oltvanji   Licemer: Bloody Mary Blues   1993   Tamni vilajet 3
Goran Skrobonja   Gumena duša   1993   Tamni vilajet 3
Goran Skrobonja   Ljubavnici   1993   Monolit 8
Zoran Stefanović   Šeol-Dolfi-Behemot   1993   Tamni vilajet 3
Vojislav Vasiljević   Pod suncem Trigonija   1993   Tamni vilajet 3
Ilija Bakić   Oči Janusa   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika
Boban Knežević   Prosjak i kockar   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika
Vladimir Lazović   Preko duge   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika
Đorđe Mijušković   ISUSOVA GREŠKA   1994   Znak Sagite 33
Oto Oltvanji   Umirući leptir   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika
Ljiljana Praizović   Herbarijum   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika
Goran Skrobonja   NAKOT   1994   Znak sagite 31
Zoran Stefanović   Na proleće, ljubićemo se   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika
Zoran Stefanović   Skaska o kosmičkom jajetu   1995   Znak Sagite 37
Zoran Stefanović   Slovenski Orfej   1995   Znak Sagite 37
Zoran Stefanović   Tačka susreta   1995   Znak sagite 37
Zoran Stefanović   Vikend sa Marijom Broz   1995   Znak Sagite 37
Radmilo Anđelković   Oči svetovida: Falus   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Ilija Bakić   Visoka orbita   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Zoran Branković   Kora od limuna   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Vasa Ćurčin   Bogovi ne krvare   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Dragan R. Filipović   Trinaesta škola   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Zoran Jakšić   Severnjak   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Boban Knežević   Zaklana u Lapis Lazuliju   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Vladimir Lazović   Srećan kraj se podrazumeva   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Aleksandar Marković   Jutro u životu građanina koji je pazio da ima cigarete   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Đorđe Mijušković   RAT BOLJI OD SEKSA   1996   Znak sagite 39
Ivan Nešić & Zoran Petrović   Trick or Treat   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Oto Oltvanji   Klaustofobična žaoka   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Ljiljana Praizović   Najmilija slika   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Noel Putnik   Iskušenja Bernarova   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Danijel Reljić   Izlet za jedan život   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Goran Skrobonja   Sveti rat   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Miloš Stanojević   MALI DEO NEBA   1996   Samostalno izdanje
Zoran Stefanović   Vreme buke i besa   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Danijela Tanasković   Vrisak Dragocenog   1996   Tamni vilajet 4 (Znak sagite 40)
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 27, 2017, 01:00:54 PM
da, izgleda mi da je to uglavnom to...
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 27, 2017, 01:18:41 PM
Sad bi trebalo da definisemo sta gledamo:
Pre svega zanrovska pripadnost:

1. SF / naucna fantastika
2. F / fantastika
3. H / horor

1. Pod SF-om bi pokusao da razvrstam podzanrove (KP - kiberpank, SV - svemirske teme, VP - vremenska putovanja, AI - alternativna istorija, BB - bliska buducnost, ???)
2. Pod F bi dao (EF - epska fantastika, FA - fantastika apsurda, FF - folklorna fantastika, BA - bajka, UF - urbana fantastika, ???)
3. Pod H  nemam ideju za razvrstavanje - ne znam da li treba, pomagajte...

Razvrstavanje da li ima nacionalnu tematiku i kakav je odnos nacionalne tematike prema "srpstvu" dao bi u cetiri grupe
1. anacionalne price
2. price sa dominantno pozitivnim odnosom prema nacionalnom
3. price sa dominantno negativnim odnosom prema nacionalnom
4. price kod kojih taj odnos nije relevantan

Naravno, ovo ce biti dosta subjektivno, ali mozemo da se dogovaramo da bismo izbegli subjektivnost.

Imas li ideju na koji bi se jos nacin moglo razvrstavati?
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 27, 2017, 01:25:36 PM
zvuci mi sasvim okej.

samo 2 stvari za sada: otvori novi post (ili topik) sa ovom listom, a ovaj ostavi kako jeste, da bude original.

drugo: ne znam koliko ce ti biti vazno samo datiranje, jer ovde vec vidim dosta naslova koji su nekako objavljeni i pre godine koju ovde imas, kao Nakot recimo, to je objavljeno jos '92 u Emitoru. isto tako, neki brojevi ZSa su zapravo izasli par godina kasnije nego sto su datirani... ne znam koliko ti je to bitno, samo skrecem paznju...  :)
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 27, 2017, 01:45:45 PM
Ah. Moja greska. Mislio sam da ne uzimam Emitore, jer nisu zvanicno glasilo, ali za ovo istrazivanje verovatno moramo i njih da uzimemo, jer su bitni zbog mnogo stvari, pa i datiranja. Ubacujem i njih pa cu da ponovim spisak na drugom mestu... Provericu za ZS / mislim da su ovi u redu. U sustini, mogao bih da price datiram po vremenu njihovog stvaranja, jer je vecina data na konkurse Znaka sagite, a to imam... Mozda bi to bilo najsvrsishodnije za ovu analizu. Tako bismo dobili i price koje su kasnije objavljene, a u sustini su nastale u ovom periodu. Mnogo vise posla za mene, ali mislim da bi to bilo korektno... Price nisu mnogo menjane za objavljivanje od trenutka davanja na konkurse, rekao bih... Sta mislis o ovome?
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Lidija on February 27, 2017, 02:15:30 PM
pa, to bi bilo stvarno ekstra iscrpno, ajde ako moze...
da, u ono vreme, price skoro da uopste nisu bile ni pipnute od verzije sa konkursa... sto ti pokazuje koliko smo bili  ::) ;D
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Ghoul on February 27, 2017, 02:19:15 PM
"3. Pod H  nemam ideju za razvrstavanje - ne znam da li treba, pomagajte..."

ovo je vrlo koristan korpus koji si gore izdvojio, i još korisnije će biti ako bi se mogao razvrstati na predložene načine.

što se horora tiče, mislim da su dovoljne 4 kategorije u (pod)žanrovskom smislu:
1. sf-horor
2. natprirodni
3. psihološki (realni)
i 4. mračna fantazmagorija, neodredivo, nedefinisano, oniričko itsl.
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 27, 2017, 04:05:04 PM
Ne vredi, mnogo je teško razvrstati priče po konkursima - to ne mogu, ali uvrstio sam Emitore i još po nešto...

Evo konačnog spiska, pa vidite da li mislite da je to to - Izbačene su sve minijature ( do 5 str.), kao i neki opskurni pisci koji sa ovime nemaju nikakve veze...

1   Slobodan Ćurčić   Eta Zmaja   1988   Tamni vilajet 1   130-182
2   Dragan R. Filipović   Kad zlo spava?   1988   Tamni vilajet 1   7-23
3   Lidija Beatović   Konačni krug   1988   Tamni vilajet 1   225-260
4   Zoran Jakšić   Kraljevi Septembra   1988   Tamni vilajet 1   91-113
5   Boban Knežević   Naselje Sunca   1988   Tamni vilajet 1   47-90
6   Vladimir Lazović   Noć koja bi mogla promeniti sve   1988   Tamni vilajet 1   24-46
7   Zoran Nešković   Predveče se nikako ne može...   1988   Tamni vilajet 1   114-129
8   Goran Skrobonja   Rouzvil   1988   Tamni vilajet 1   183-224
9   Dragan R. Filipović   ZLATNA KNJIGA   1988   Znak Sagite 15   3-169
10   Vladimir Lazović   Golo sečivo   1988,03   Sirius 142   60-86
11   Dušan Belča   LETOVANJE NA SILENU   1988,05   X-100 SF 36   3-83
12   Radmilo Anđelković   Spiridonova potera za neuhvatljivim   1988,05   Sirius 144   92-112
13   Zoran Jakšić   Znak zveri   1988,06   Alef 11   69-83
14   Goran Stanković   Anđeo i crvena Sonja   1988,11   Sirius 150   103-111
15   Ljiljana Praizović   Alisa voli hladne mirise   1988,2   Alef 7   78-83
16   Dragan R. Filipović   Biciklista   1988,2   Alef 7   70-77
17   Slobodan Ćurčić   Beta Hidre   1988,3   Alef 8   75-84
18   Gordan Momčilović   Zameo ih sneg   1988,3   Alef 8   69-74
19   Vladimir Lazović   Ratnik sunčevog zalaska   1988,5   Alef 10   68-85
20   Dragan R. Filipović   Bežim u noć   1989,03   Alef 13   94-106
21   Lidija Beatović   Kralj grafita   1989,03   Sirius 154   101-109
22   Vladimir Lazović   Plaćenik   1989,04   Sirius 155/156   83-108
23   Goran Skrobonja   Točak   1989,09   Alef 16   3-40
24   Lidija Beatović   Miris vremena   1989,1   Alef 17   86-91
25   Radmilo Anđelković   Ginekoid za ciganina   1989,12   Sirius 163/164   99-107
26   Zoran Jakšić   Zvezdani vrtlog   1990,01   Alef 18   3-52
27   Rastislav Durman   Alfa deca nose grad (grao)   1990,04   Alef 19   81-92
28   Borivoje Todorović   Bekstvo iz podzemnog sveta   1990,06   Alef 20   87-107
29   Stevan Bošnjak Alfa, Zoran Pešić Sigma & Goran Stanković Omega   HRONIKE O HLOYGEU   1991   Samostalno izdanje   3-114
30   Zoran Jakšić   Dubrava   1991,01   Monolit 6   287-300
31   Radmilo Anđelković   Nema mesta za svilene bube   1991,01   Monolit 6   301-320
32   Ilija Bakić   Poslednja toplota   1991,01   Alef 23   97-105
33   Dragan R. Filipović   Bjaska   1991,03   Alef 24   46-58
34   Goran Skrobonja   Samo ti meni lepo ručkaj   1991,03   Alef 24   85-93
35   Neven Jovanović   O seksualnim perverzijama F.M. Dostojevskog   1991,1   Alef 26   94-101
36   Ilija Bakić   Begunci, krv   1992   Tamni vilajet 2   43-74
37   Radmilo Anđelković   Dan Mitre   1992   Tamni vilajet 2   253-292
38   Zoran Jakšić   Jeka   1992   Tamni vilajet 2   441-486
39   Goran Skrobonja   Kuća na brdu   1992   Tamni vilajet 2   75-120
40   Boban Knežević   Ljudi ne ubijaju svoje sestre   1992   Tamni vilajet 2   293-342
41   Slobodan Ćurčić   Na kolenu jude   1992   Tamni vilajet 2   121-160
42   Dragan R. Filipović   Slovenska   1992   Tamni vilajet 2   19-42
43   Vladimir Lazović   Veliko vreme   1992   Tamni vilajet 2   403-440
44   Goran Skrobonja   Vesnik oluje   1992,04   Emitor 107   17-27
45   Goran Skrobonja   NAKOT   1992,05   Emitor 110   2-105
46   Goran Skrobonja   VOJNICI KOROTA ILI KNJIGA ČUDA   1992,05   Emitor 111   2-71
47   Goran Skrobonja   Ljudska reakcija   1992,06   Emitor 113   43-54
48   Goran Skrobonja   Noćni soko   1992,06   Emitor 113   54-82
49   Goran Skrobonja   Putnici   1992,06   Emitor 113   31-36
50   Goran Skrobonja   Lift   1992,08   Emitor 118   41-53
51   Goran Skrobonja   Splav   1992,08   Emitor 118   3-20
52   Goran Skrobonja   Učiteljsko naselje   1992,09   Emitor 123   50-56
53   Goran Skrobonja   Ljubavnici   1992,1   Emitor 126   75-83
54   Aleksandar Marković   Avanture Belog Nosoroga: Ekstazi   1993   Tamni vilajet 3   9-30
55   Boban Knežević   CRNI CVET   1993   Biblioteka Prosveta   3-215
56   Zoran Živković   ČETVRTI KRUG   1993   Polaris (90)   3-334
57   Vladimir Lazović   Dečak reče: "Imaš moje oči"   1993   Tamni vilajet 3   177-194
58   Radmilo Anđelković   Franko isporuka   1993   Monolit 8   427-456
59   Goran Skrobonja   Gumena duša   1993   Tamni vilajet 3   331-382
60   Ilija Bakić   Jesen skupljača   1993   Tamni vilajet 3   219-240
61   Oto Oltvanji   Licemer: Bloody Mary Blues   1993   Tamni vilajet 3   31-46
62   Vladimir Lazović   Lovac Zmajeva, Prijatelj Vilenjaka   1993   Monolit 8   311-336
63   Zoran Jakšić   Morana   1993   Tamni vilajet 3   273-296
64   Igor Dragišić   Neka bude Šuma   1993   Tamni vilajet 3   143-176
65   Boban Knežević   Otisak zveri u pepelu   1993   Tamni vilajet 3   297-330
66   Vojislav Vasiljević   Pod suncem Trigonija   1993   Tamni vilajet 3   109-132
67   Dragan R. Filipović   Rame sokolara   1993   Tamni vilajet 3   383-410
68   Radmilo Anđelković   Sva vučja deca   1993   Tamni vilajet 3   411-442
69   Zoran Stefanović   Šeol-Dolfi-Behemot   1993   Tamni vilajet 3   47-66
70   Milan Konstantin   Ves   1993   Tamni vilajet 3   73-108
71   Vasa Ćurčin   Kraj velike Arkane   1993,01   Emitor 137   26-37
72   Boban Knežević   Hoda kao čovek   1993,05   Emitor 143   71-76
73   Ivan Nešić   Drvo labinovo   1993,09   Znak sagite 3   385-398
74   Dragan R. Filipović   Tri (miliona) kostura   1993,09   Znak sagite 3   407-418
75   Ljiljana Praizović   Herbarijum   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika   61-70
76   Zoran Stefanović   Na proleće, ljubićemo se   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika   91-102
77   Ilija Bakić   Oči Janusa   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika   215-231
78   Zoran Jakšić   Paragraf sedmi   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika   71-76
79   Vladimir Lazović   Preko duge   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika   103-128
80   Boban Knežević   Prosjak i kockar   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika   237-242
81   Oto Oltvanji   Umirući leptir   1994   Nova (alternativna) srpska fantastika   233-236
82   Milan Drašković   Najčudniji slučaj Šerloka Holmsa   1994,07   Emitor 154   3-14
83   Goran Skrobonja   Za sve moje ljubavi   1994,1   Emitor 174   19-27
84   Damnjanović Ljubomir   Starac i Bilaj   1994,12   Emitor 191   21-27
85   Tihomir Jovanović   Kosti   1995   Emitor 246   19-27
86   Damnjanović Ljubomir   Mišel   1995   Emitor 225   58-68
87   Zoran Stefanović   Skaska o kosmičkom jajetu   1995   Znak sagite 37   83-107
88   Zoran Stefanović   Slovenski orfej   1995   Znak sagite 37   109-163
89   Zoran Stefanović   Tačka susreta   1995   Znak sagite 37   165-177
90   Zoran Stefanović   Vikend sa Marijom Broz   1995   Znak sagite 37   7-81
91   Radmilo Anđelković   Ko želi da živi večno   1995,01   Emitor 188   18-30
92   Radmilo Anđelković   Zov Zemlje   1995,01   Emitor 188   30-40
93   Slobodan Ivkov   Atomi, svuda oko nas   1995,03   Emitor 203   2-23
94   Goran Skrobonja   Isporučilac   1995,1113   Emitor 245   33-41
95   Vasa Ćurčin   Bogovi ne krvare   1996   Tamni vilajet 4    372-390
96   Noel Putnik   Iskušenja Bernarova   1996   Tamni vilajet 4    303-338
97   Danijel Reljić   Izlet za jedan život   1996   Tamni vilajet 4    279-302
98   Oto Oltvanji   Klaustofobična žaoka   1996   Tamni vilajet 4    427-468
99   Zoran Branković   Kora od limuna   1996   Tamni vilajet 4    216-220
100   Ljiljana Praizović   Najmilija slika   1996   Tamni vilajet 4    205-211
101   Radmilo Anđelković   Oči svetovida: Falus   1996   Tamni vilajet 4    239-278
102   Zoran Jakšić   Severnjak   1996   Tamni vilajet 4    9-106
103   Vladimir Lazović   Srećan kraj se podrazumeva   1996   Tamni vilajet 4    339-348
104   Goran Skrobonja   Sveti rat   1996   Tamni vilajet 4    129-184
105   Ivan Nešić & Zoran Petrović   Trick or Treat   1996   Tamni vilajet 4    365-371
106   Dragan R. Filipović   Trinaesta škola   1996   Tamni vilajet 4    107-128
107   Ilija Bakić   Visoka orbita   1996   Tamni vilajet 4    349-364
108   Zoran Stefanović   Vreme buke i besa   1996   Tamni vilajet 4    391-426
109   Danijela Tanasković   Vrisak Dragocenog   1996   Tamni vilajet 4    469-585
110   Boban Knežević   Zaklana u Lapis Lazuliju   1996   Tamni vilajet 4    221-238
111   Damnjanović Ljubomir   Dani pomena   1996,01   Emitor 250   23-39
112   Miodrag Milovanović   Ravnodušnost crvenog Sunca   1996,02   Emitor 260   3-25
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 27, 2017, 05:04:41 PM
Фантастично, невероватни сте, које су то огромне количине података, итекако важних! Само, није требало изоставити приче испод 5 шлајфни.

Е сад.

(1) Др Гул, Ви овде кад дајете четири под-жанра хорора, па, кад кажете да је трећи од њих “психолошки (реални)” Ви тиме мислите на оно исто, што ја називам “нефантастични хорор”, на пример, неко са ножем напада матуранте у некој удаљеној кући, и томе слично – хорор који нема никакве елементе фантастике?

Наиме, не постоји СФ без елемената фантастике;

и не постоји фантази, без елемената фантастике,

али, постоји хорор без елемената фантастике; да ли на то мислите, са том трећом категоријом?


(2)  У Политикином забавнику (ПЗАБ) кад нешто изађе, то прочита 50.000 деце широм Србије, а не ретко и тате и маме. То је итекако значајно.
Па, видите, ја имам неку делимичну евиденцију, а и скенирану масу тога (сачувао скенове…), ево рецимо у ПЗАБ је 1988. година била изузетна, изашле су многе српске СФ приче (и две хрватске), укупно чак 23 домаће приче, као никад пре нити после; и то:

ПЗАБ 1988 01 29, Дамир Микуличић, “Рулет”
ПЗАБ 1988 02 12, Бранислав Трајковић (под тим именом, не као Били Треј), “Часовник показује хаос”
ПЗАБ 1988 02 19, Звонимир Костић, “Испосник”
ПЗАБ 1988 02 26, Радмило Анђелковић (под тим именом, не као Ангелакис), “Признање”
ПЗАБ 1988 03 11, Дамир Микуличић, “Продавница порцулана”
ПЗАБ 1988 03 25, Бранислав Живковић (не Трајковић!), “Чаробни штапић”
ПЗАБ 1988 04 01, Слободан Ћурчић (под тим именом, не као Тиркли), “Погодба”
ПЗАБ 1988 04 08, Владимир Лазовић (под тим именом, не као Валдемар Лејзи), “Генерал Кастер поново јаше”
ПЗАБ 1988 04 15, Драган Р. Филиповић, “Чајанка траје”
ПЗАБ 1988 04 15, Бобан Кнежевић, “Ту негде међу нама”
ПЗАБ 1988 04 22, Зоран С. Јакшић, “Сви путеви зоре”
ПЗАБ 1988 05 06, Владимир и Гордан Момчиловић, “Испит за нови живот”
ПЗАБ 1988 05 13, Ђорђе Добрић, “Софија”
ПЗАБ 1988 06 03, Милан Драшковић (под тим именом, не као Мајк Драсков), “Метаморфоза”
ПЗАБ 1988 06 17, Бранислав Живковић, “Сусрет”
ПЗАБ 1988 07 08, Есад Јакуповић, “Халуцинација”
ПЗАБ 1988 08 05, Владимир и Гордан Момчиловић, “Дезинтегратор”
ПЗАБ 1988 08 19, Радмило Анђелковић, “Достојно галактике”
ПЗАБ 1988 08 26, Милан Драшковић, “Заволећеш Петра Пана”
ПЗАБ 1988 10 14, Звонимир Костић, “Писмо”
ПЗАБ 1988 10 21, Жељко Канурић, “Сејач”
ПЗАБ 1988 11 11, Александар Б. Недељковић, “Пресвлачење”
ПЗАБ 1988 12 30, Бобан Кнежевић, “Дан четрнаести”

Title: Re: Nebula 2017
Post by: Miodrag Milovanovic on February 27, 2017, 05:09:18 PM
Aco, ako uvrstim priče ispod 5 šlajfni onda moram da uključim 300 priča objavljenih u tom periodu u Večernim novostima, Tik-taku, Emitoru, Tehničkim novinama, Meteoru i još 30-tak opskurnih časopisa. Žao mi je, ali to je izvan moje moći...
Title: Re: Nebula 2017
Post by: Ghoul on February 27, 2017, 05:23:45 PM
(1) Др Гул, Ви овде кад дајете четири под-жанра хорора, па, кад кажете да је трећи од њих “психолошки (реални)” Ви тиме мислите на оно исто, што ја називам “нефантастични хорор”, на пример, неко са ножем напада матуранте у некој удаљеној кући, и томе слично – хорор који нема никакве елементе фантастике?

Наиме, не постоји СФ без елемената фантастике;

и не постоји фантази, без елемената фантастике,

али, постоји хорор без елемената фантастике; да ли на то мислите, са том трећом категоријом?

ove 'podžanrove' sam ovde improvizovao za svrhe ovog kontksta i ove evidencije (mada bi se oni, zaista, mogli i dublje teoretski elaborirati i razviti).
da, dobro ste shvatili - horor može ali i ne mora da ima fantastične elemente - pisao sam o tome u POETICI HORORA...