Fantastika
General Category => Domaća fantastika => Topic started by: Miodrag Milovanovic on September 04, 2017, 12:16:26 PM
-
U poslednje vreme sam imao nešto više vremena i trenutno se, s jedne strane, bavim iščitavanjem sprskog SF-a na prelazu iz osamdesetih u devedesete (sve do Tamnog vilajeta 4) - razlog su neke interne rasprave sa Lidijom, dok sam, s druge strane, vođen idejom da baš potpuno ne ispadnem iz fazona čitanja domaćeg kratkog SF-a, počeo da detaljnije čitam najnoviju kratku produkciju. Iz prostog razloga što mi je bilo dostupno, krenuo sam sa dva UBIQ-a iz 2015, godine, pa sam nastavio sa Anomalijom 2 (ovo sam, naravno, već čitao dok sam bio član žirija, ali da utvrdim.).
Po meni, rezultat je poprilično porazan za savremeni SF. Ovo što se sada objavljuje bi pre dvadesetak godina jedva bilo na granici objavljivosti. Hvalospevi koje pisci jedni drugima upućuju na različitim forumima, kao što je ovaj, ili goodreadsu, ili govore o njihovom niskom kriterijumu kao čitatelja, ili o želji da se jedni drugima dodvore.
Jedan od problema leži u činjenici da su gotovo sve priče koje sam pročitao veoma kratke priče, što je izuzetno težak književni oblik u fantastičnoj književnosti. Da bi se napisala odlična kratka fantastična priča pisac mora da bude veliki majstor. Mnogo je lakše napisati dobru fantastičnu priču od 25-30 stranica, pa i novelu, ali domaći pisci gotovo da nisu u stanju da se uhvate sa toliko stranica u koštac, tako da uglavnom dobijamo prilično loše minijature. Tome doprinose i brojni konkursi u regionu koji gotovo isključivo forsiraju kratke priče, tako da praktično se vrtimo u krug, bez nekog napretka.
Jedino mesto gde su duže priče bile objavljivane u poslednje vreme (pored tek par dužih priča u Znaku sagite) bile su Skrobonjine antologije, koje su, nažalost, praktično ugašene.
Još jedan problem koji se uočava jeste veliko razmimoilaženje onoga što čitamo ovde i onoga što se piše u svetu. Naučna fantastika (a i fantastika) je žanrovska književnosti i gotovo potpuno odsustvo aktuelnosti je poražavajuće za domaću fantastičnu književnost. Da li smo do toga sami (kao sto Lidija voli da istakne) doveli insistirajući na posebnosti, domaćoj tematici, i sličnim stvarima, ne bih smeo da tvrdim, ali da beskrajno prežvakavanje jednih istih priča o vlaškoj magiji, vampirima i sličnim stvarima, zaista je obespokojavajuće.
Ja bih, za razliku od drugih, ovako ocenio priče iz 2015 koje sam do sada pročitao - kao što znate, moje ocene su od 0-20
UBIQ 16
Jurica Ranj: Možeš li vidjeti zvijezde? – 4,5
Radoslav Slavnić: Tkivna – 3
Marko Marciuš: Sedmi ključ – 4
Ante Kraljević: Pad sa zvizdarnice – 3,5
Aleksandar Petrović: Bušotina – 2,5
Aleksandar Obradović: Oblak u odijelu – 1,5
Irena Hartmann: Ključevi – 3
Iva Šakić Ristić: Sjećanje u kostima – 2,5
Jelena Krističević: Terapija – 3,5
Vladimira Becić: Utvare – 3
Mario Lovreković: Jedanaesta – 2,5
Ksenija Kušec: Bogatstvo – 1,5
Biljana Malešević: Crvljive trešnje – 3
Boris Mišić: Dete Dinare – 2
Goran Gluščić: Hiperprokletnik – 2,5
Sara Kopeczky: Igrati se Boga – 2,5
Stevan Šarčević: Sa one strane reke, gradovi – 3
UBIQ 17
Danilo Brozović: Usporednice – 5
Saša Robnik: Okno K-14, Azra – 4,5
Marija Pilić: Poe, doktor i knjižničarka – 3
Filip Nikolić: Škrinja baziliskova – 2,5
Martina Barišić: Lijepo spavaj – 5
Zoran Janjanin: Lupus – 4
Mira Satarić: Pobunjenici – 2
Gluščić: Crkni već jednom, Đeni – 2
Igor Ivanišević: Ko(l)jač – 2,5
Toni Juričić: Škifovilka – 4
Nataša Milić: U dobru i zlu – 1,5
Boris Mišić: Vipera ursinii macrops – 3
Nenad Pavlović: Preko peska i zvezda – 2
Aleksandar Obradović: Čardak i na nebu i na zemlji – 1,5
Stevan Šarčević: RX5 – 2,5
Milena Stojanović: Beskovo prokletstvo – 1
Aleksandar Petrović: Jutarnja kafa – 1,5
Aleksandar Žiljak: Nosorog – 3
Marko Marciuš: Samo za vas – 4,5
Vladimira Becić: Nijedan – 2,5
Riva Zmajoki: Uspavani princ – 3,5
ANOMALIJA 2
Oto Oltvanji: Der Tunnel – 5
Miloš Petrik: Vreme/novac – 5
Predrag Tomić: Gde duhovi dolaze – 3
Aleksandra Đuričić: Dve karte za brod do Njujorka – 5
Aleksandra Đuričić: Na rtu – 3
Željko Obrenović: Tamo gde živi sunce – 2,5
Radovan Pavlović: Mesec malog marabua – 3
Mihajlo Vitezović: Hromi pastir – 3,5
Dragić Cvjetinović: Poslednje putovanje Čubra Čojkovića – 3
Stevan Šarčević: Sa one strane reke, gradovi – 3
Đerđ Marečko: Novo Jabukovo – 3,5
Mateja Vidaković: Andro-mnemonik – 5
Filip Rogović: Jedan susret i dve priče – 3
Sanja Pavošević Alisa: Noć tišine – 3
Ivica Milarić: Pastir – 2,5
Darko Tuševljaković: Pre i posle smrti – 3,5
Radoslav Slavnić: Largo al factotum – 4,5
Ako vas interesuju moje ocene za pojedine priče iz devedesetih (radi nekog uporedjenja) - evo ih
Naravno, ovo je krajnje nepravedno, jer su u pitanju duze price i novele, ali...
Zoran Jakšić Jeka 1992 Tamni vilajet 2 17
Aleksandar Marković Avanture Belog Nosoroga: Ekstazi 1993 Tamni vilajet 3 17
Radmilo Anđelković Dan Mitre 1992 Tamni vilajet 2 16
Radmilo Anđelković Nema mesta za svilene bube 1991,01 Monolit 6 15
Dragan R. Filipović Slovenska 1992 Tamni vilajet 2 15
Zoran Jakšić Dubrava 1991,01 Monolit 6 14
Radmilo Anđelković Sva vučja deca 1993 Tamni vilajet 3 14
Zoran Jakšić Severnjak 1996 Tamni vilajet 4 14
Dragan R. Filipović Kad zlo spava? 1988,12 Tamni vilajet 1 13
Dragan R. Filipović Bjaska 1991,03 Alef 24 13
Zoran Jakšić Morana 1993 Tamni vilajet 3 13
Zoran Nešković Predveče se nikako ne može... 1988,12 Tamni vilajet 1 12
Zoran Jakšić Zvezdani vrtlog 1990,01 Alef 18 12
Zoran Stefanović Šeol-Dolfi-Behemot 1993 Tamni vilajet 3 12
Vladimir Lazović Lovac Zmajeva, Prijatelj Vilenjaka 1993 Monolit 8 11
Goran Skrobonja Gumena duša 1993 Tamni vilajet 3 10
Ilija Bakić Jesen skupljača 1993 Tamni vilajet 3 10
Radmilo Anđelković Oči svetovida: Falus 1996 Tamni vilajet 4 10
Ilija Bakić Begunci, krv 1992 Tamni vilajet 2 8
Radmilo Anđelković Franko isporuka 1993 Monolit 8 8
Boban Knežević Otisak zveri u pepelu 1993 Tamni vilajet 3 8
Goran Skrobonja Sveti rat 1996 Tamni vilajet 4 8
Lidija Beatović Konačni krug 1988,12 Tamni vilajet 1 7,5
Vladimir Lazović Noć koja bi mogla promeniti sve 1988,12 Tamni vilajet 1 7,5
Goran Skrobonja Rouzvil 1988,12 Tamni vilajet 1 7
Vladimir Lazović Veliko vreme 1992 Tamni vilajet 2 7
Ilija Bakić Visoka orbita 1996 Tamni vilajet 4 7
Zoran Stefanović Vreme buke i besa 1996 Tamni vilajet 4 7
Zoran Jakšić Kraljevi Septembra 1988,12 Tamni vilajet 1 6,5
Boban Knežević Naselje Sunca 1988,12 Tamni vilajet 1 6,5
Goran Skrobonja Kuća na brdu 1992 Tamni vilajet 2 6,5
Boban Knežević Ljudi ne ubijaju svoje sestre 1992 Tamni vilajet 2 6,5
Goran Skrobonja Noćni soko 1992,06 Emitor 113 6
Danijel Reljić Izlet za jedan život 1996 Tamni vilajet 4 6
Dragan R. Filipović Trinaesta škola 1996 Tamni vilajet 4 6
Vladimir Lazović Dečak reče: "Imaš moje oči" 1993 Tamni vilajet 3 5,5
Noel Putnik Iskušenja Bernarova 1996 Tamni vilajet 4 5,5
Boban Knežević Zaklana u Lapis Lazuliju 1996 Tamni vilajet 4 5,5
Goran Skrobonja Samo ti meni lepo ručkaj 1991,03 Alef 24 5
Oto Oltvanji Licemer: Bloody Mary Blues 1993 Tamni vilajet 3 5
Nenad Dunović Starac 1993 Tamni vilajet 3 5
Oto Oltvanji Klaustofobična žaoka 1996 Tamni vilajet 4 5
Vladimir Lazović Srećan kraj se podrazumeva 1996 Tamni vilajet 4 5
Ivan Nešić & Zoran Petrović Trick or Treat 1996 Tamni vilajet 4 5
Slobodan Ćurčić Eta Zmaja 1988,12 Tamni vilajet 1 4,5
Slobodan Ćurčić Na kolenu jude 1992 Tamni vilajet 2 4,5
Borivoje Todorović Bekstvo iz podzemnog sveta 1990,06 Alef 20 4
Ilija Bakić Poslednja toplota 1991,01 Alef 23 4
Igor Dragišić Neka bude Šuma 1993 Tamni vilajet 3 4
Dragan R. Filipović Rame sokolara 1993 Tamni vilajet 3 4
Vasa Ćurčin Bogovi ne krvare 1996 Tamni vilajet 4 4
Vojislav Vasiljević Pod suncem Trigonija 1993 Tamni vilajet 3 3
Milan Konstantin Ves 1993 Tamni vilajet 3 3
Ljiljana Praizović Najmilija slika 1996 Tamni vilajet 4 2
Danijela Tanasković Vrisak Dragocenog 1996 Tamni vilajet 4 2
-
Ваш огроман труд (који, ако добро схватам, равноправно гледа и приче из других ex-Yu земаља) заслужује сваку похвалу, али, ја морам да питам… оно што морам…
Жанр?
Без тога је све пусто и узалудно.
-
Žanrova ima raznih... Morao bih priču po priču da vam objašnjavam. To nije bio cilj.
-
mićin ogroman trud JESTE za pohvalu, a daleko od toga da je pust i uzaludan!
ne mogu se žanrovi fantastike tretirati kao da su to jabuke, banane i ananasi koji se 'iz aviona' razlikuju jedni od drugih, nego kao razne vrste jabuka koje se ne mogu uvek i smesta i izdaleka uopšte razlučiti jedne od drugih.
-
Мићо, предлог: једноставно избаците и игноришите све за шта нисте сигурни да је СФ.
Ваша књига се не зове Српска фантастика. А управо на ту страну почињете да пловите, то је један отклон у страну, под притиском вероватно неких неповољних околности. Па, не попуштајте.
Евентуално додајте неко поглавље, или нешто као допунску библиографију, “Списак дела о којима немамо сигуран податак да ли су СФ”, то ћу можда и ја урадити кад будем једног дана (надам се; то је план) писао књигу Историја српске научне фантастике 19. и 20. века. Само, ја нећу погледати, нећу читати ни прву реченицу, ни прву реч, хиљаде прича за које нисам унапред сигуран да су СФ. У том смислу – замолио бих да ми помогнете! Додајте два слова, само два скромна слова, СФ, тамо где сте сигурни. Ништа компликовано; немамо ми времена за хиљаде компликација.
О оном другом, нек пише неко други. То би био скромни мој предлог, ето као један скромни савет.
-
У том смислу – замолио бих да ми помогнете! Додајте два слова, само два скромна слова, СФ, тамо где сте сигурни. Ништа компликовано; немамо ми времена за хиљаде компликација.
ozbiljan naučni radnik ne bi tražio od drugih da mu 'češljaju' primarnu građu i da mu prave izbore unutar izbora... pored ostalog i zato što delo koje bi bilo rezultat toga ne bi bilo potpuno njegovo, zato što se SLEPO, BEZ LIČNE PROVERE I LIČNOG UVIDA, oslanja na tuđe klasifikacije i tuđe izbore.
osim toga, neozbiljno i slabo biće delo koje svoj predmet posmatra toliko IZOLOVANO - kao da on uopšte može postojati u IZOLACIJI, čvrsto ograničen i tvrdim ogradama utvrđen - da NE ŽELI DA ZNA za ono što postoji odmah iza 'zida', odmah iza granice žanra koji, kao, proučava.
to nije nauka, dragi moj abn.
to je amaterizam i fah-idiotizam dostojan, možda, nekog fanzina ali ne nekoga ko nosi tutulu 'dr'.
-
Cenjeni dr.ug Ghoul je u pravu… intenzivan dislajk za neke od SFu bratskih populističkih žanrova lako (i često) odnese danak nad objektivnošću.
No, Mićin problem čak I to prevazilazi: Mićin problem leži u konfrontaciji fenomena kojeg Mića lako premeri u privatnom sagledanju, ali u ovako javnom, u analizama I rivjuima za koej zna da idu u štampu, e tu mu baš to suočavanje i ne polazi za rukom.
Šta da se radi, to je valjda cena iskrenog entuzijazma… :-\
-
Неко се изгледа труди да одвуче Мићу из СФ.
-
Neprijatelj nikad ne spava!
ONI protiv NAS!
Naše GRANICE su ugrožene!
Više se ne zna dokle smo MI a odakle su ONI!
Neimenovani ONI vrbuju NAŠEG čoveka, Miću, da se bavi pričama koje nisu čist SF!
Mića posustaje! Kleca! Uplivi NEČISTI šire se našim rasno... ovaj, žanrovski čistim snovima!
Mićo, izdrži! Ne daj da te ONI odvuku od NAS i zavedu svojim umilnim F-H glasovima! Ne čitaj ako nema rasno-čisti NOVUM!
-
Неко се изгледа труди да одвуче Мићу из СФ.
Nisam se, izgleda, dovoljno precizno izrazila. Htela sam da kažem kako Mića – baš kao i svi mi, uostalom, u većoj ili manjoj meri – daleko lakše dolazi do objektivne procene u intimnoj, privatnoj analizi proze koju čita, pa bavila se ta procena čisto žanrovskom ili literarnom analizom teksta. Problem nastaje kada se ta procena saopšava javno, jer tu onda u igru ulaze određene konsideracije na koje smo intimno prilično imuni: odjednom se tu javljaju dodatni obziri, bilo za sam žanr, bilo za kvalitet proze, bilo za same autore… a kad se i sve to nekako prebrodi, i dalje nam ostaje određena doza one sasvim bazične učtivosti koja nas tera da kažemo ono što znamo da će ljudi kojima to govorimo ipak rađe želeti da čuju. To je sasvim normalan obzir koji većina ljudi rado neguje, makar zato što im olakšava život znatno više negoli alternativa.
E sad, ako ste na to konkretno okrilje mislili, pa, onda moram da vam kažem kako je njegovo (o)čuvanje nadasve lako: čovek jednostavno odluči da bilo kakvo mišljenje o prozi naprosto zadrži za sebe, i tu bude kraj svim njegovim iskušenjma. I ne vidim kako ga se iz tog okrilja može na silu odvući, naravno, to pod uslovom da je sposoban svojim impulsima da iole vlada. Što Mića, naravno, jeste, to već decenijama. :D
A za Ghoulove opaske oko primarne građe, sa tim također moram da se složim, makar zato što bih zaista volela da pročitam makar jednu kompletniju elaboraciju neke vaše procene da neki konkretan domaći tekst jeste upravo SF, to i pored eventualnih premisa ostalih žanrova. Jer znate, to sa Venerom kao primerom je svakako vrlo ilustrativno kad se koristi u akademskom radu kao ilustracija, ali nekako i nije odviše praktično, kad se latimo same primene eventualnih definicija. Svakako bi daleko ilustrativnije bilo u te svrhe koristiti nekakav konkretan domaći tekst, a onda bi i potpunije razumeli (a time se i lakše složili sa) opaske kolege Ghoula.
-
Ја разумем да се фанови хорор и фантази жанрова надају да се некако још и више (него досад) убаце у Мићину књигу, па да буду и они, као, научна фантастика. Јер ето их у књизи Српска научна фантастика! Неоспорни доказ, зар не? То је борба за медијски простор, и за што угледније место у историји књижевности.
То се на енглеском зове vested interest.
У том смислу, њима је, једноставно, у интересу да разлике између жанрова буду максимално замагљене, или чак укинуте, и да Мића прихвати њихову филозофију, по систему “може све! ма може било шта!”, и у том правцу га наговарају, а баш их брига што би онда наслов Мићине књиге био дибидус неистинит.
Као што су преотели клуб “Лазар Комарчић”, па се он више не зове клуб љубитеља НАУЧНЕ фантастике, него, само: фантастике, тако исто сада гледају да преотму и ову веома битну књигу једног од оснивача тог клуба, једног од првих и најбољих – Миће Миловановића. И да преовладају и у њој.
Отуд теоријско настојање да се докаже да су сви жанрови фантастике умуљани у једну исту муљавину – да су сви једна иста каша.
Али, нису иста каша. Нешто јесте СФ. Нешто није. У књизи са насловом Српска научна фантастика треба да буде само научна фантастика. Али наравно да неко треба да пише и о другим жанровима, ако их добро познаје.
Конкретни пример СФ приче? Па ево рецимо кратка прича “Исток” Илије Љ. Бакића (Кикинда, часопис “Северни бункер” бр. 6, новембар 2000, стр. 16-17), приказује како би било да искрцавања у Нормандији 1944. године није било, и да су Руси ослободили целу Европу, дакле и Западну Европу. То је СФ прича.
Поједине приче Бобана Кнежевића, Мајк Драскова, и многих других, такође су СФ.
-
Ја разумем да се фанови хорор и фантази жанрова надају да се некако још и више (него досад) убаце у Мићину књигу,
pa, uh, ovaj, zapravo NE. ;D
ti fanovi su svoju valorizaciju već dobili u POETICI HORORA i nemaju pretenzije na 'osvajanje' navodno 'tuđih' teritorija (iako je sf detence rođeno iz okrilja gotika/horora, dakle rod najrođeniji a ne stranac).
interes je dodatno umanjen činjenicom da se radi o samizdat knjizi nepostojećeg izdavača sa nikakvom distribucijom, plasmanom i prisustvom bilo gde izvan najužeg geta tako da nikakve vajde ne bi bilo od eventualnog 'laktanja' i guranja i vrbovanja autora da rođenoj braći iz H i F dodeli više mesta.
ono što ja pokušavam da vam utuvim jeste NEOZBILJNOST tretmana SF-a kao nekakvog pustog ostrva okruženog prazninom u kojoj nema ničega i gde proučavaoca SF-a niti može niti treba da zanima šta ima okolo.
SF nije ostrvo, nego kopnena teritorija sa vrlo upitnim granicama.
proučavati tu teritoriju a svesno gajiti militantno NEZNANJE i SLEPILO pred onim sa čime se ona graniči (I PREKLAPA) je - NEOZBILJNO, kratkovido, ograničeno, i ne može dati relevantan rezultat.
-
Ех, па, добро, али разлог за неупадање у туђе двориште треба да буде част, и добросуседско поштење, а не маленост и безначајност плена. Не дирати у туђе, поготову ако је сиромашно, али, ни кад би било богато.
Српска научна фантастика је (рекло би се… утисак је…) сад веома сиромашна, слаба и посустала. Пустите је нек тугује… немојте је проглашавати за мешовити жанр без самосталног постојања.
Ово што кажете о издавачу, то су врло озбиљне тврдње, које активирају многа алармна звона, ја не знам да ли су истините, али, Бобан је битан помагач и у настанку те књиге, међутим, он се није отимао да буде потписан као коаутор. Био сам присутан кад су га питали о томе, на промоцији, да ли је требало и он (Бобан) да буде потписан, а он је тада одговорио, на начин типичан за њега, наиме, са оном његовом аверзијом према опширном причању; одговорио је са само четири речи, “Он је то писао…” (мислећи на Мићу), и, ја мислим да је то прилично коректно и широкогрудо с његове стране; дакле кад размишљамо ко је издавач, треба да се сетимо и да је то дело ипак настало у једној (пре свега библиографској) сарадњи која траје, са гигантском количином труда и истрајности, већ преко тридесет година.
Него, да видимо ми: питање које би могло бити врло болно за Вас, др Гул, а захтева велику широкогрудост и коректност, и једно самоодрицање:
да ли постоји српска СФ проза и поезија која јесте СФ, а није ни хорор, нити фантази?
Жанровски чиста, права, несумњива СФ?
Постоји, или не постоји?
Бакићев “Исток”, рецимо?
-
Znate, cenjeni dr ABN, Vaš stav veoma dobro ilustruje fenomen koji je SF suočio 90tih godina prošlog veka, naime fenomen pada levičarskog svetonazora i rast konzervativnih stremljenja. I ne, ne mislim pri tom na bilo koje lokalne varijante tog zbivanja, nego podrazumevam upravo fenomen na svetskom novu: recimo, pogledajte kako je samo nekad masivni ruski SF krahirao u suočavanju… not with the bang but a whimper.
Naravno, kad kažem ‘levica’ ne mislim time na njenu komunističku varijantu bajgon totalitarnih režima, nego mislim na striktno ideološku komponentu, na sam levičarski svetonazor koji je sa SFom oduvek delio društvenjački horizont zbivanja, makar samo zato jer je stremio da sve suštinski bitne ljudske teme sagledava na svetskom, internacionalnom nivou, da sad ne kažem na nivou ljudske vrste generalno; a nacionalistički svetonazor to, naravno, nije u stanju, pa je otud i došlo od rečenog whimpera. Jer SF naprosto ne može da funkcioniše unutar tako skučenog horizonta, otud su sve takve ‘varijante’ nacionalističkog SFa redovito osuđene na mešanja sa žanrovima kojima to ide daleko bolje od ruke; epski fentezi, recimo, ili bajka, ili njima slične folklorne varijante čiji svetonazor vuče koren iz feudalnog perioda lokalne istorije. A u toj i takvoj koegzistenciji te varijante redovito nadvladaju SF komponentu, makar zato jer su strukturalno jače i stabilnije, prosto zato što su drevnije i imaju oslonce u jačim tropima i kolektivnom identitetu.
Znači, to Vam je to, whimper je proziveo isključivo svetonazor, ili cajtgajst ako Vam je milije, a ne bilo kakva žanrovska zavera ili ‘krađa’ ili ičija ‘proglašavanja’ ovoga ili onoga… jednostavno, SF kao žanr i svetonazor naprosto ne funkcioniše ako nema onu neophodnu kritičnu masu - čitalačku i autorsku jednako – koja bi delila njegove inklinacije, tako da je to bio jedan sasvim prirodan, da ne kažem sasvim prost (d)evolutivni proces, a ne bilo kakva ili bilo čija zavera.
A za priču koju pominjete: činjenica da se neka proza prepoznala kao alternativna istorija svakako je ne dezignira kao SF. Možete Vi u Vašu alternativnu istoriju da stavite i vampire i zombije i magiju i mač i štagod Vam srce ište – nema nikakve garancije da alt. istorija per se mora biti SF. Alternativna istorija može sama po sebi da garantuje kvantitativni žanrovski aspekt – pogodbeni svet će svakako biti različit od našeg empirijskog – ali nikako time ne podrazumeva i kvalitativni aspekt – dakle, ne podrzumeva da će taj pogodbeni svet biti upravo SF a ne horor ili varijante fentezija.
Tako da, ako zaista smatrate da je “Istok” SF priča onda bi morali da nam kažete i po čemu tačno je kao takvu prepoznajete, van te same konstatacije da je alternativna istorija.
-
Препознајем је по томе што нема дедицу чаробњака, са магичним штапићем; нема мачеве и врачеве, акрепе и караконџуле, итд; него, приказује једну алтернативну историју (штавише, поприлично плаузибилну и озбиљну) а остаје при научном погледу на свет, при научном начину размишљања.
Па, ево још једног примера. Још једну причу препознајем на исти начин. То је Мићина прича “Равнодушност црвеног Сунца”, најбоља (барем по мом уверењу) српска дужа СФ прича деветнаестог и двадесетог века. Објављена је, колико знам, само двапут:
Миловановић 1996: Миодраг Б. Миловановић, “Равнодушност црвеног Сунца”. Београд, фанзин “Емитор” (интерно гласило, не за јавну продају, клуба “Лазар Комарчић”), број 260, јуни 1996, стр. 3-25.
Миловановић 2007: Миодраг Б. Миловановић, “Равнодушност црвеног Сунца”. Либер, часопис за уметност, културу и књижевност. Београд, издавач Удружење библиофила “Либер”, уредник Синиша Лекић. Број 4, новембар 2007, ISSN 1452-5291, COBISS.SR-ID 130837020, стр. 27-49.
Узгред, да ли је он њу уопште и поменуо (своју сопствену најбољу причу) у својој књизи? Пошто у књизи нема индекса, нити библиографије, не могу сад да нађем, немам времена да прелиставам целу ту књигу испочетка.
-
Znate, mi smo Mićinu priču temeljito ispipkali, to na više virtuelnih mesta, tako da znam kako je Mićino sagledavanje te priče sasvim zdravo i objektivno. Naravno, ne znam kojim ste se to kriterijima vodili kada stet u priču prepoznali kao najbolju, ali moram da priznam kako se ja, koliko god da mi je ta priča draga, teško mogu sa time složiti. No dobro, kao što rekoh, možda su u pitanju bili parametri čisto subjektivnog afiniteta.
No kad već pominjemo žanrovsku pripadnost Mićine priče, onda moram da kažem kako je ja prihvatam kao SF samo zato što nema otvorenog konflikta koji bi je iz SFa izbacio. Ali u suštini, u toj priči prepoznajem iste aspekte koje sam našla i u “Jeci”; naime, ja tu prepoznajem korištenje izvesnog obrasca futurološkog predviđanja isključivo u svrhe jedne po meni vrlo eskapističke (to u meri u kojoj je defetistička i samoopravdavajuća) ekstrapolacije nacionalnih preokupacija. I to onih trenutačnih, da ne kažem dnevnopolitičkih.
Po meni, SF stremi upravo suprotnom: stremi novumu koji neće biti samo kamuflirana reciklaža prošlosti, nego istinska kontemplacija eventualnih budućnosti. Po meni, samo ovaj potonji novum ima istinske sadržaje za saopštavanje, dok ovaj prvi uglavnom nudi tek reafirmaciju naših najbazičnijih strepnji i strahova.
No naravno sad, niti jedna istinska definicija SFa ne diskriminiše po pitanju saopštavanja sadržaja per se, no ipak, sam pristup i obrada teme su odavno već postali vrlo ključni aspekti pri žanrovskim procenama (bar kad je reč o onim procenama koje se ne povode za striktno klasifikatorskim pravilima).
-
Па, ево још једног примера. Још једну причу препознајем на исти начин. То је Мићина прича “Равнодушност црвеног Сунца”
ponekad se upitam da li je dr ABN pročitao ikoju drugu domaću sf priču osim ove dve, budući da uvek i svuda samo o njima govori...
-
Napisao bih nešto, ali ne smem... :D :D :D
-
Napisao bih nešto, ali ne smem... :D :D :D
nemoj, ispašćeš iz izbora najbolje dve sf priče u srbalja svih vremena!
-
Чекајте, па, нисмо рекли да морам да налазим, као пример, само најбоље приче. Питање квалитета, то је сасвим друго питање, које нас само скреће с теме. Ево једне мало скромније коју препознајем као српску СФ причу:
Владимир Лазовић, “Генерал Кастер поново јаше”. “Политикин забавник” бр. 1893, објављено 08. априла 1988, стр. 40-41. У причи, британски пилот “Спитфајера” у ваздушној борби (у Другом светском рату) погине јер га је немачки пилот с леђа изрешетао, али, онда се он и буди, то је био привид, јер, једна компанија употребљава мозгове људи настрадалих у саобраћајним несрећама, да их провуче кроз режиране, фиктивне сцене погибије у неким ранијим историјским периодима, и да сними осећања, доживљај, војничке погибије, јер је то популарно код неких гледалаца.
И, чекајте, па зашто само српске приче. Зашто не и иностране.
Ево, рецимо, код нас више пута објављивана, врло кратка: Дени Плахта, “Човек из кад”. (Dannie Plachta, “Man from When”, in: Wollheim, Donald A., and Terry Carr, editors, World’s Best Science Fiction, Third Series. New York, Ace Books, 1967, pp. 229-231) – има то да се нађе и на нету, лако, али нисам сад тражио, it wasn’t worth it.
Кажу да је по том Плахтином снимљена и филмска епизода… нисам ни то тражио сада. It wasn’t worth it.
Зашто не и филмови. Рецимо прошлогодишњи филмови Долазак (Arrival, 2016) и Путници (Passengers, 2016). Ето ја препознајем та два филма као СФ.
Како их препознајем? Па, исто: нема дедице чаробњака, итд.
-
Заборавих, Лазовићева прича је поново објављена у његовој овогодишњој збирци Соколар, сабране приче 1979-2009, коју је приредио Зоран М. Стефановић познат код неких фанова и као Расткомен. (Не, он није Супермен, није, он је Расткомен.) Београд, издавач Everest Media, година 2017, стр. 311-314.
-
Razumem potpuno šta želite da kažete, samo i dalje smatram da ćete na klasifikatorskim parametrima tipa “ima svemirske brodove, ima ‘naučni’ način razmišljanja a nema dedice čarobnjaka” biti vrlo lako preplavljeni jednim istinski ogromnim korpusom za koji će vam sasvim očigledno trebati i nekakvi dodatni, daleko sofisticiraniji filteri da bi iz njega istrebili SF, pogotovo njegovu savremenu (ili makar post-zlatnodopsku) varijantu.
Jednom kad se zapravo latite tog posla, uvidećete da to naprosto jeste upravo tako…
-
voleo bih da na delu vidim ABN-ov suptilniji aparat od "nema dedice čarobnjaka, nema čudovišta sa velikim zubima koje kida delove tela i prosipa krv pa prema tome mora da je SF" ali sumnjam da ću ga dočekati. 8)
-
a u međuvremenu bih mogao, za probu, sledeći ABN-a, da vidim dokle će me odvesti alatka u njegovom stilu: "nema malih zelenih, puta u svemir, vremeplova, ludih naučnika - prema tome, NIJE SF!"
-
Само узгред, требало је да поменем средње слово – писац Лазовић, средње слово је М, он је Владимир М. Лазовић.
(2) Ја признајем, признајем да су границе жанрова неоштре и непрецизне, то је тако и остаће (па, и код мене) тако. Па ипак се за већину случајева може јасно констатовати, да ли нешто јесте или није СФ. Дозволите да цитирам из једног мог рада о томе, који је објављен пре неколико година:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Границе између дана и ноћи су понекад нејасне и дискутабилне, нису прецизне нити лако доказиве. На пример, кад, тачно, престаје дан, а почиње ноћ? То зависи од годишњег доба, наравно, јер метеоролози ће нам рећи да се “обданица” мења, и то много, током године, јер постоје две равнодневнице и постоје дугодневница и краткодневница, (((Фуснота 10: да и не помињемо летње и зимско рачунање времена ))) које су међутим обе супротне на северној и јужној хемисфери; али ноћ зависи и од временских прилика, јер, кад је веома облачно, са неким црним и густим облацима, брже се смрачи; зависи и од терена, јер, на пример, у некој дубокој клисури окруженој високим и шумовитим планинама вероватно ће пре наступити мрак; зависи и од становника који могу да одлуче да вече сматрају за део ноћи, или, ипак, за део дана; зависи и од географске локације, јер, на Северном полу, на пример, и исто тако на Јужном полу, имате поларну ноћ, и поларни дан, сасвим друге дужине него у другим деловима света; итд. Зато би неко могао да каже да, једноставно, не постоји ноћ, и да не постоји дан. Једноставно, али погрешно. Ипак, истина гласи, и очигледна је сама по себи: постоји дан, и постоји ноћ. Исто тако, и жанрови постоје, иако се понекад преклапају, имају у неким случајевима мутне и магловите (а не прецизне) међусобне границе, где се мора оценити који елементи преовлађују, итд. Онај ко хоће да докаже да жанрови, из разлога неоштрине разграничења, не постоје, треба прво да нас убеди да ни ноћ ни дан не постоје.
КРАЈ ЦИТАТА.
А где је ово објављено? Ево библиографског податка:
Александар Б. Недељковић, Фантазија као жанр признато немогућег, и научна фантастика као жанр имагинарног научно могућег. Саопштење на међународном научном скупу. Објављено у: Зборник радова Немогуће: завет човека и књижевности, са VII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26-27. X 2012), Крагујевац, ФИЛУМ, 2013, стр. 43-50
ISBN 978-86-85991-53-0, COBISS.SR-ID 201956108, УДК 82.312.9.09
Ето.
Треба часно и јасно признати, да СФ жанр постоји, и да књига Српска научна фантастика треба да буде управо о том жанру.