‚Milovanović M. - Priče domaćih autora u protekloj 1990. godini (1991)

‚Milovanović M. - Priče domaćih autora u protekloj 1990. godini (1991)

  • 1 Replies
  • 448 Views
*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 382
PRIČE DOMAĆIH AUTORA U PROTEKLOJ 1990. GODINI

UPUTSTVO ZA UPOTEREBU

Prošle godine u Alefu 20 započeo sam sa prikazivanjem priča domaćih autora naučne fantastike. Te prve godine ograničio sam se na četiri časopisa koji su najredovnije objavljivala kraću prozu domaćih autora, plašeći se da se ne zagubim u prevelikom broju priča. Međutim, ispostavilo se da domaća naučna fantastika i nije tako produktivna: tek nešto više od stotinak priča objavljeno je te godine. To ne predstavlja neki problem za praćenje, naročito ako se zna da su to većinom mini-priče. Mnogo veći problem donosi činjenica da je često teško otkriti da je neka priča uopšte izašla i da li je to njeno prvo objavljivanje, jer ne postoji nikakav informacioni sistem, nikakvo praćenja tekuće produkcije. Grupa ljudi okupljena oko Bobana Kneževića koja trenutno radi na opsežnoj bibliografiji SF-a objavljenog na srpskohrvatskom jeziku, pokušava da pored pronalaženja starih romana i priča prati sve što se trenutno objavljuje. Od posebnog je značaja saradnja sa velikim brojem pisaca koji pružaju dragocene podatke o pričama koje su objavili van uskog kruga časopisa koji se redovno obrađuju. Kao i prošloga puta, i sada bih vas zamolio da, ako vam je poznata bilo koja SF priča objavljena van časopisa navedenih u narednom poglavlju, pišete ili Bobanu ili Alefu. Bili bismo vam veoma zahvalni.
Negde u oktobru ove godine Boban je pokrenuo prvi prozin posvećen naučnoj fantastici - Perpetuum mobile. Časopis je besplatan, a oni malobrojni koji nisu bili u prilici da ga dobiju dovoljno je da se jave na Bobanovu adresu Poštanski fah 19, 11070 Novi Beograd čime će se obezbediti da im svaki sledeći broj stigne na kućnu adresu. U časopisu pokušavamo da zabeležimo sve što je u vezi sa naučnom fantastikom u zemlji, a i da obaveštavamo šta se u svetu događa. Između ostalog, ja sam zadužen za domaći SF, tako da u svakom broju dajem dosta detaljan prikaz priča objavljenih u proteklom tromesečju, sa nekakvom ocenom svake priče.
Ovaj tekst predstavlja kompilaciju tih prikaza, s tim da sada naglasak nije na pojedinačnim pričama, već na pokušaju njihovog smeštanja u celokupan autorov opus i u okvire jugoslovenske naučne fantastike.
Iako sam prošlog puta naglasio da je ovaj prikaz čisto subjektivan, sačinjen bez ikakve želje da nekoga povredim, kao što ste mogli videti iz uvodnika jednog od prethodnih brojeva bilo je pogođenih. Žao mi je, ali siguran sam da će ih biti i dalje. Jedino što mogu da kažem je da neću da polemišem. Ja sam rekao svoje, recite i vi, pa da ostanemo prijatelji, da se ne ostvari Kardovo predviđanje. Malo nas je ljubitelja naučne fantastike. Ako bismo se svađali, bilo bi nas još manje, a to ni u kom slučaju nije namera ovog članka.

ČASOPISI

Prvo što upada u oči ove godine je odsustvo časopisa sa kojim je više od decenije počinjao svaki mesec, časopisa koji je učinio za domaću naučnu fantastiku više nego svi ostali zajedno - SIRIUS-a. Slava mu.
Ostao nam je ALEF, jedini specijalizovani časopis za naučnu fantastiku, koji se već nekoliko godina batrga ne bi li izbegao sudbinu gorepomenutog. Nažalost, delimično i krivicom autora koji se baš ne pretržu od slanja priča, ove godine objavljeno je samo deset domaćih priča. Malo za časopis njegovog ranga.
Po broju objavljenih domaćih priča ubedljivo vode Večernje novosti, koje svakog četvrtka, sa malim izuzecima, donose kratku domaću SF priču. Uglavnom su to priče nevelike književne vrednosti, tako da nemam mnogo pohvala za ovaj časopis.
Dolaskom Zorana Živkovića na mesto urednika SF priče u Politikinom zabavniku broj i kvalitet objavljenih domaćih priča se povećao, ali on se neprestano žali da jednostavno ne dobija dovoljno priča i da često nema bukvalno ni jednu domaću priču koju bi mogao da objavi. Pisci, evo šanse.
Tehničke novine takođe u svakom broju objavljuju bar po jednu domaću SF priču, ali su to uglavnom već objavljene priče Milana Draškovića pod različitim pseudonimima.
Galaksija posle kraćeg prekida ponovo donosi naučnu fantastiku sa kojom je i započela izlaženje, a povremeno i domaći autori dođu do prostora.
Ostali časopisi tek sporadično objave po koju domaću SF priču, a koliko je meni poznato to su u prošloj godinu učinili: Borba, Zmaj, Gradina, Politika ekspres, IT novine (koje su se u međuvremenu ugasile), Stremljenja, Pančevac, Tajne, Venac, Narodna armija i Front.

FANZINI

Pored profesionalnih časopisa, u našoj zemlji izlazi i nekoliko časopisa koje prave ljubitelji naučne fantastike u sopstvenoj režiji i uz pomoć isključivo entuzijazma. Neki od njih, kao što je to Emitor, glasilo beogradskog Društva "Lazar Komarčić", izlaze skoro deset godina, a drugi su tek na početku svog veka. Ove godine domaću SF priču objavljivali su, pored već pomenutog Emitora, Meteor, koji izdaju subotički poklonici SF-a, i Misija, časopis splitskog Društva "Branko Belan". Časopisi ovakvog tipa najčešće predstavljaju poligon za obuku mladih pisaca, ali povremeno donose i prozu već iskusnih i proverenih domaćih spisatelja.

ZBIRKE PRIČA

Nažalost, iako sam prošle godine najavio da će situacija u pogledu kvaliteta domaće naučnofantastične priče biti u mnogome popravljena izlaskom dvaju antologija: Bobanove i Darija Đokića, ništa se od toga nije ostvarilo. Boban je odlučio da odloži štampanje Tamnog vilajeta 2 za 1991. godinu i umesto toga napravi novu verziju Tamnog vilajeta 1 u koju će uljučiti sve one priče koje zbog žurbe prilikom štampanja prvog izdanja nisu mogle da pristignu na vreme. Od Darijeve zbirke za sada nema ništa, barem koliko je meni poznato i kako su me obavestili pisci koji su mu poslali priče za tu zbirku.
Svoju prvu zbirku priča objavio je ove godine Zoran Maoduš. Zbirka se zove Bitka za Zemlju, ali u njoj nema novih priča; to su uglavnom priče iz Politikinog zabavnika koje su izlazile krajem sedamdesetih godina i danas deluju poprilično zastarelo, čak i za omladinsku publiku.
« Last Edit: July 14, 2016, 06:32:31 PM by Miodrag Milovanovic »

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 382
PRIKAZ PRIČA

Opšti utisak o kvalitetu domaćih priča u protekloj godini je tek nešto malo povoljniji od prošlogodišnjeg i to najviše zahvaljujući nekolicini novih priča iz Bobanove dopunjene verzije Tamnog vilajeta 1. U njoj je objavljena i verovatno najbolja priča ove godine "Veliki tetraedar" Predraga Raosa. Ova novela predstavlja ispovest starog svemirskog vuka koji davi sve oko sebe pričajući o svojoj poslednjoj misiji: putovanju na Veliki tetraedar. Naime, prilikom prvog susreta sa ovim tuđinskim artefaktom misija u kojoj je bio i narator biva brutalno masakrirana, a tek na kraju priče ispostavlja se da je artefakt samo izvršavao njegove potajne želje. Priča je vrlo vešto vođena, sa zanimljivim obrtom na kraju. (Nadam se da je bard zadovoljan i da više neće koriti mlade i neiskusne kritičare kojima ironija nije dozvoljena).
Druga priča koja se izdvaja iz ove prosečne produkcije je "Zvezdani vrtlog" (Alef 18) Zorana Jakšića, pobednika prvog Konkursa "Znaka Sagite" za SF priču, uz Predraga Raosa sigurno najtalentovanijeg domaćeg SF pisca. "Zvezdani vrtlog" je nastavak romana Kradljivci univerzuma, objavljenog u ugašenoj novosadskoj ediciji "X-100 - naučna fantastika". Bez obzira na sve nevolje koje proističu iz toga što je ovo tek središnji deo u trilogiji, i da ima puno objašnjenja šta je bilo pre i da nedostaje šta će biti posle, "Zvezdani vrtlog" obiluje mnoštvom dobrog teksta. Zoran Jakšić ume da vodi radnju, njegova imaginacija je više nego bogata, svetovi koje gradi konzistentni. Možda bi jedino imao malu zamerku, onu istu koju imam i Zelazniju da uputim u njegovoj seriji o Amberu, ili Farmeru u seriji o Svetu-reci: prilično je teško očekivati od čitaoca da se saživi sa nevoljama glavnih junaka ako su oni besmrtni. Međutim, oni to nadoknađuju na drugoj strani, pa ne vidim zašto bi Jakšiću to uzeo za zlo.
Kad sam već kod ovog pisca koji skoro svakom pričom učvršćuje reputaciju da pomenem i ostale priče koje je objavio ove godine: "Nikolajev detektor snova" (Pančevac, 30.08.1990) je priča koja je otkupljena na Konkursu lista u kome je objavljena i predstavlja zgodnu parabolu o nemogućnosti čuvanja snova. Avram, glavni junak, u prodavnici starina pronalazi detektor snova koji može da skladišti njegove, a i tuđe snove. Prikupljanje snova postaje njegova opsesija, ali uskoro otkriva da su i snovi kvarljiva roba i da vrlo brzo počinju da blede i nestaju. "Avioni, dirižabli, rakete" (Politikin zabavnik 2028) je priča o Vladimiru koji od ekcentričnog ujaka nasleđuje knjigu u kojoj je objašnjeno kako ljudi mogu da lete bez pomoći mehaničkih naprava. Vladimir ponavlja zapisane pokrete i poleće uvis lako kao ptica. Međutim, uskoro otkriva da se podiže sve više i kreće ka gradu ne bi li se zakačio za neki oblakoder. Ispostavlja se da pomoći nema jer nad gradom otkriva jata ljudi koji lete ka teškim, crnim oblacima koji se gomilaju iznad njih. Lepo i alegorično. "Dani pod brestom" (Politikin zabavnik 2013) je priča pre svega lepe atmosfere. Žena arheolog pronalazi u pustinji ploču sa natpisom koji nagoveštava da je u mogili koji iskopavaju sahranjen legendarni ratnik. Ona ulazi u grobnicu i tu otkriva, pod naslagama prašine, kolosalnu figuru koja se predstavlja kao Gilgameš i pita u kom se veku nalazi. Nešto slabije su priče "Drž'te Viljema" (Politikin zabavnik 1993), o Šekspiru koga dovode u naš svet da ukrade na sajmu svoja sabrana dela i "Kristalni baron" (Politikin zabavnik 1990) koji eksploatiše sličnu ideju kao i Lem u Nepobedivom.
Vera Ivozić-Santo objavila je ove godine dve priče, obe prilično solidne. Nešto bolja je priča "Ekstaza: Otomansko carstvo 13 st." (Misija 19), u kojoj su glavni junaci razdvojeni procepom od oko 8 vekova, koji je moguće delimično premostiti slanjem dela ličnosti čoveka iz budućnosti u prošlost. Vera lukavo ne objašnjava previše tehniku slanja određenog procenta ličnosti u prošlost, već se zadržava na implikacijama susreta mlade otomankinje iz harema sa likom novinskog ilustratora iz budućnosti, susretom koji se može odigrati samo u njenim snovima, pa ipak iz osnova promeniti njihove živote. U priči "Evici, s ljubavlju (Tamni vilajet 1) naslovna junakinja je stanovnica buduće udružene Evrope koju preko Vode odvodi svojevoljno fizički infantilni producent taktilo-filmova da mu bude družbenica. Evicu novi kontinent oduševljava u svakom pogledu osim u onom u kom joj producent ne može pomoću s obzirom na svoj uzrast. Ona rešenje pronalazi u liku mutanta koji krši strogo pravilo o seksualnom nemešanju, a producent, da bi im se osvetio, snima njihov odnos i pušta ga u eter. Razrešenje priče donosi neverovatno pljuvanje po muškom rodu, a mislim da bi i Frojd tu imao štošta da doda. Vera piše sve bolje i od nje se još mnogo toga dobrog može očekivati.
Branko Gradišnik, poznati slovenački pisac naučne fantastike objavio je u Tamnom vilajetu 1 "Priču o Ljubljani", finu satiru o našim naravima u kojoj našoj narodnoj izreci "da komšiji crkne krava" daje SF ruho. Priča govori o Francu Muhi koji sklapa ugovor sa đavolom, ali pod đavolskim uslovom da za sve ono što dobije njegov komšija dobije duplo više. Kako to nikako ne može da podnese, preživljava teške trenutke dok se konačno ne doseti i zatraži taman onoliko plutonijuma da komšija dobije iznad kritične mase. To što u eksploziji strada i sam, a i cela Ljubljana, nije ništa prema zadovoljstvu što je zajebao komšiju.
Rastislav Durman objavio je ove godine dvadesetak minijatura u Politikinom zabavniku, jednu goru i besmisleniju od druge, ali i jednu ozbiljnu i solidnu priču "Alfa deca nose grao" (Alef 19, u naslovu greškom stoji grad umesto grao). Glavni junak, Alfred, nepresto doživljava skokove iz jedne u drugu ulogu, menjajući pri tom žene, zanimanja, pozicije u društvu. Međutim, ni u jednoj se ne snalazi, ne uspeva da nađe sebe; uvek ga nešto goni napred. Rasplet je slabiji deo priče jer se ispostavlja da su sve to bile simulacije koje vrše vanzemaljci sa ciljom da šačici preživelih ljudi obezbede što bolje uslove za opstanak. Durman mnogo osciluje u svom radu, ali pokazuje da ima talenta, pa se nadam da će biti još ovakvih i boljih priča.
Mladi slovenac Igor Bratož varira u priči "Ataskilska biblioteka" (Alef 21) Borhesovu ideju o beskrajnoj biblioteci u kojoj je sakupljeno svo znanje ovog sveta, sve što se dogodilo i što će se dogoditi, pa i ova priča koja se upliće poput zmije koja jede vlastiti rep. Ne preterano orginalno, ali pismeno.
Radmilo Anđelković, jedan od vodećih domaćih autora naučne fantastike, ove godine objavio je samo simpatičnu humoresku "Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac" (Politikin zabavnik 1997) o vanzemaljcu koga protivgradnom raketom skidaju iznad Lajkovca i koji je osuđen da ostatak veka provede među srpskim seljacima koji ni u šta ne veruju, a ponajmanje u vanzemaljce. Međutim, priče koje čitam kao član žirija na Konkursu "Znaka Sagite" dokaz su da Radmilo nije zaboravio ni prestao da piše. Kad se pojavi Monolit 6, uverićete se u to.
Najogorčenija priča godine je "Operacija 'Sedamnaesta ravnina'" (Alef 22) Branka Pihača. Sadržaj može da se ispriča u jednoj rečenici. Gorgonci sprečavaju pristup Zemlje Intergalaktičkoj zajednici time što Tunguskim meteoritom ubacuju u Zemljinu atmosferu agens koji će konačno dovesti do uspostavljanja komunističkog režima u tom delu sveta. Sve je to lepo i krasno, ali pitam se jedino otkud toliko mržnje u toj priči. Solženjicinov Arhipelag Gulag je Alisa u zemlji čuda prema ovoj priči, pljuvačka kampanja opozicije prilikom izbora blago karanje deteta. Naravno, mržnja nije dobar sudrug kvalitetu i ubija svaku šansu da ova priča bude bilo šta više od običnog pamfleta.
U istom broju Pančevca u kome je objavljena Jakšićeva priča nalazi se i minijatura "Fabijan" Zorana Novakovića, meni potpuno nepoznatog pisca. Fabijan je piščev sin koji poseduje zanimljivu osobinu da može da okrene strelu vremena u suprotnom smeru, odnosno da sadašnost vidi kao posledicu neposredne budućnosti. Punch-lineovski završetak u kome dečak predskazuje očevu (piščevu) smrt je previše očigledan.
"NLO ne postoji" (Alef 23) je pričica sa prvog Konkursa "Znaka Sagite" koja pokazuje dokle može da dovede neverovanje u leteće tanjire. Mislim da je to prva priča Vladimira Todorovića, pa se mnogo više ne bi smelo ni očekivati.
U istom broju Alefa objavljena je još jedna od priča sa istog Konkursa, takođe prvenac, ovoga puta Ilije Bakića "Poslednja toplota". Ovo je nešto ambicioznija priča o posadi podzemne stanice koja posle atomskog rata ne uspeva da se izdigne iznad situacije. Priča ima dosta manjkavosti, ali i prilično dobro pogođenu turobnu atmosferu koja te nedostatke ublažava. Talenat postoji, predstoji puno rada.
Stevan Šarčević je pisac koji se kali u subotičkom fanzinu Meteor. Od nekoliko priča koje je objavio izdvaja se "Čuvar" (Meteor 46), više skup slika nego prava priča o Čuvaru koji ljubavlju štiti ljudski rod od sila mraka. Ostale nisu vredne pomena.
Borivoje Todorović je već dugo na jugoslovenskoj sceni, a takva mu je i priča "Bekstvo iz podzemnog sveta" (Alef 20), zastarela.
Slobodan Ćurčić, jedan od doajena jugoslovenskog SF-a, jedan od retkih domaćih pisaca koji je zaslužio da objavi zbirku priča, na žalost ove godine nema priču koja bi i izdaleka podsetila na njegove najbolja ostvarenja. Pišući za Večernje novosti Ćurčić ne uspeva da se izdigne iznad zahteva časopisa koji te priče objavljuje.
Slično je i sa Milanom Draškovićem, koji je ove godine objavio najviše priča, uglavnom reprinta. Nešto bolja je njegova serija o Abenedeu, legendi beogradskog fandoma, koja povremeno donosi vrlo duhovite opaske, ali samo za uži krug poznavalaca prilika.
Za Branislava Trajkovića važi isto što i za Ćurčića; bilo je i boljih godina.
Mladi, sedamnaestogodišnji, Noel Putnik objavio je prvu priču "Trkač" (Alef 23) koja nagoveštava da će u budućnosti biti više lepih reči o ovom momku.
Vladimir Lazović ove godine ima samo jednu priču "Zvezdotvorac" (Alef 22) koja sa dobrom naučnom fantastikom ima veze jedino u naslovu. Za njega važi isto što i za Radmila Anđelkovića; kvalitetne priče čekaju na objavljivanje.
Bojan Meserko u Tamnom vilajetu 1 ima pretencioznu, ali nezanimljivu priču "Preko praga kroz vrata" u kojoj pisanjem u dva stupca muči čitaoce. On sigurno zna bolje.
Svoje priče u 1990. godini objavljivali su i: Milica Danković, A. Detaso (pseudonim), Rolf Jeel (pseudonim), Aleksandra Jovanović, Ratko Janković, Darko Kovačević, Goran Konvični, Zoran Maoduš, Dušan Maravić, Ivan D. Nešić, Ljiljana Praizović, Tomislav Radanov, Slobodan M. Stefanović, Silvia Salkai, i Anatolij Štrangar.