Milovanović M. - Prikaz domaćih SF priča iz 1991. godine (1992)

Milovanović M. - Prikaz domaćih SF priča iz 1991. godine (1992)

  • 7 Replies
  • 2783 Views
*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 600
Ako se pitate zašto polovina domaćih pisaca fantastike ne može da me vidi očima, a druga polovina bi me rado videla očima ali samo kroz nišan puške, evo jednog starog teksta iz Emitora... Davao sam ocene od 1 do 20. Sve preko 5 smatrao sam dobrim...

Prikaz domaćih SF priča iz 1991. godine

S obzirom na to da Perpetuum mobilea i Alefa već dugo nema, ne preostaje mi ništa drugo nego da prikaz prošlogodišnje produkcije objavim u najredovnijem i najobimnijem (u poslednje vreme) časopisu posvećenom naučnoj fantastici. To što će ga pročitati desetak ljudi, a ne par stotina, praktično i nema neke veze, jer svi oni kojima naučna fantastika nešto znači, nađu načina da dođu do Emitora.

Ako bi trebalo svoditi proteklu godinu i upoređivati je sa prethodnima, bilo bi to relativno jednostavno. Praktično sve što valja od dužih priča proisteklo je sa Konkursa Znaka sagite. U Monolitu 6 objavljene su dve prvonagrađene priče: "Dubrava" Zorana Jakšića i "Nema mesta za svilene bube" Radmila Anđelković, a u Alefu trećeplasirana "Bjaska" Dragana R. Filipovića. Ako bi se njihova vrednost upoređivala sa vrednošću priča od prethodih par godina, njihova superiornost ne dolazi u pitanje. Međutim, prosek produkcije je više nego poražavajući. Praktično se više nema gde objaviti duža SF priča. Alef je izlazio s mene pa na uštap, ali i to tek posle tri, četiri uštapa, sada kao da je stalno oblačno; Tamni vilajet 2, koga svi mi koji smo na ovaj ili onaj način vezani za domaći SF s nestrpljenjem očekujemo, kasni iz sasvim razumljivih razloga; novih časopisa nema, a kako izgleda teško će ih i biti. Crno da crnje ne može biti (u pogrešnost ove opitmističke izreke svakodnevno se uveravamo).

Što se tiče mogućnosti plasmana kratkih priča situacija je mnogo povoljnija, ali kvalitet prošlogodišnjih priča to ni na koji način ne potvrđuje. Domaći pisci naučne fantastike kao da ne uspevaju da se priviknu na činjenicu da Siriusa kao specijalizovanog SF časopisa više nema i da se moraju preorijentisati na one časopise koji su voljni da objavljuju SF priče. To je, pre svih, Politikin zabavnik, čiji urednik SF priče Zoran Živković, prosto zapomaže da nema šta da objavi, a izgleda da to nema ko da čuje. Slično je i sa Večernjim novostima, čiji je kvalitet sada nedopustivo nizak, ali sam ubeđen da bi njihov urednik zadužen za priče bio oduševljen kada bi došao u priliku da objavi nešto bolje od ovih pokušaja priča koje sada izlaze. Galaksija takođe redovno objavljuje domaće SF priče, očigledno i oni bez mogućnosti nekog velikog izbora. Verovatno je i dalje najbolje rešenje poslati priču na Konkurs Znaka sagite, jer je sada uvedena posebna kategorija za kratku priču, a iskustvo sa prethodnog Konkursa je pokazalo da je Boban najbolje kratke priče, i pored toga što su u neravnopravnoj konkurenciji sa dugima zauzela mesta ispod dvadesetog, objavio u Alefu.

Nagradu "Lazar Komarčić" za najbolju domaću kratku SF priču (preko 15 kartica) dobio je Zoran Jakšić za priču "Ja sakupljam sate" objavljenu u Politikinom zabavniku 2046, a isti pisac je svoju poziciju trenutno najboljeg domaćeg SF pisca potvrdio osvajanjem nagrade i za najbolju domaću dugu SF priču "Dubrava" objavljenu u Monolitu 6, inače pobedničku priču sa drugog Konkursa Znaka sagite.

Ovo se, uglavnom, poklapa i sa mojim viđenjem prošlogodišnje domaće SF produkcije, s tim što bih, ipak, u kategoriji kratke priče za nijansu dao prednost priči Velimira Ćurgusa Kazimira "Program 'Vini Pu'", ne toliko zbog orginalnosti ideje, već zbog izuzetne lakoće i tečnosti pripovedanja, tako retke u domaćem SF-u.

ANĐELKOVIĆ, RADMILO
"Nema mesta za svilene bube", Monolit 6, 1991. ocena 14.5
Drugoplasirana priča sa prvog Konkursa edicije "Znak Sagite". Priča sa izvrsnom idejom da posle smrti ljudi mogu pohoditi samo ona mesta na kojima su za života bili, smeštena je u živopisni makedonski ambijent. Radmilo se vrlo dobro snalazi u tom svetu za koga je očigledno emotivno vezan. Jedino što mi pomalo smeta je nedostatak nekog, uslovno rečeno, jačeg kraja. Međutim, to već spada u sferu mog subjektivnog cepidlačenja.

ANTULOV, DRAGAN
"Projekt Nestor", Misija 20, 10/90 (viđeno 04/91), ocena 2.0
Da bi se odbranili od zlih neprijatelja sa druge strane zemaljske kugle, koji su, između ostalog, od Njujorka napravili pečenu jabuku, vlasnici jedne od korporacija zasnovanih na japanskom principu, smišljaju Projekt Nestor. Na žalost, priča ne funkcioniše, jer su autorove zamisli o tome kako se upravlja preduzećima ostale negde na sredokraći između Asimova i Kardelja. Kao što ne možete sesti da pišete o putovanju kroz svemir ako bar površno ne poznajete zakone fizike, tako se bez elementarnih pojmova iz nauke o upravljanju, ne bi smelo prilaziti pisanju ovakvih priča. Osim toga, po koji epitet, poređenje i slične jezičke poštapalice, nehajno raspoređeni duž teksta, ponekad nisu na odmet.

BAKIĆ, ILIJA
"Voajer smrti", Galaksija 232, 09/91, ocena 5.0
Glavni junak, invalid, ponovo nalazi smisao života u otkrivanju i praćenju tajnih policijskih, vojnih, i sličnih komunikacija, sve dok jednog dana ne uhvati razgovor sa eskadrilom poslatom da baci bombe uništenja. Glavni junak dočekuje smrt mirno, ali mu je jedino žao što nije uhvatio sam trenutak naređenja. Pomalo čudna priča, delimično iščašenog prilaza psihologiji junaka.

BIJELIĆ, ZORAN
"Stranac", Misija 21, 01/91 (viđeno 06/91), ocena 1.5
Narator se posle ludog tuluma obre u dalekom gradu. Ništa mu nije jasno, a rešenje zagonetke (zagonetka? ko je tu video zagonetku?), otkriva po povratku u svoj grad. Ispostavlja se da ga je tamo prebacio tajanstveni stranac. Pri tome, nekakvu poentu ni uz najbolju volju ne mogu da otkrijem. Ne pij?

BOŠNJAK, STEVAN
"Dolina", Gradina 11, novembar 1990. (viđeno marta 1991.) ocena 4.5
U reči urednika "Gradine" stoji da je ovo uvodna priča u njegov rukopis priča "Manastir u visokim planinama (priče budućih stvarnosti)". Bošnjak nas uvodi u svoju imaginarnu dolinu faktografski je opisujući, nabrajajući bića koja je nastanjuju (Paja Patak, Cezar, dve pirane, Asteriks i Obelisk, itd.) i dajući njihove "dinamičke sklopove" (ma šta to značilo). Bez obzira na dužno poštovanje mladoj srpskoj prozi koja koristeći žanrovske elemente traga za svojim autentičnim izrazom, ovo nije my cup of tea.

"Manastir u visokim planinama", Talisman, 1991, ocena 5.0
Zbirka priča Stevana Bošnjaka, sa podnaslovom Hronike budućih svetova u kojoj je sakupljeno 8 priča, od kojih je prva, "Dolina", prethodno objavljena u Gradini i prikazana u prošlom broju. Osnovna mana cele zbirke je u tome što ne poseduje ni najmanju dozu doslednosti. Ima se utisak kao da je autor jednostavno skrpio sve što je u životu napisao i iskoristio priliku da to objavi u jednoj knjizi. Dok "Dolina" manje ili više uspešno koketira sa modernim proznim izrazom, sledećih nekoliko priča: "Zadnja noć", "Preobraćenje", "Sveti dani" i "Manastir u visokim planinama", izrazom teže podražavanju biblijskog teksta, prenetog u postkatastrofsku budućnost, ali ne uspevaju da zadrže pažnju čitaoca, možda sa izuzetkom naslovne. Posle tih tematski vrlo čvrsto povezanih priča slede dve, više filozofske crtice, nego priče, "Svemir" i "Duh", a na kraju se nalazi jedna meni krajnje nejasna priča "Zimovnik". Sve u svemu, drago mi je što je još neko od nas objavio svoju knjigu, ali moram da priznam da meni takav stil ne leži.

VUJKOVIĆ, ZORAN
"Zemlja", Meteor 57, ?/91, ocena 0.0
Dvanaestogodišnji pisac nas upozorava da i na drugim planetama može da se nastrada, ako se ne pazi na času istorije.

DANKOVIĆ, MILICA
"Statisti privida", Tajne 37, 05/91, ocena 0.5
Vrlo kratka, već mnogo puta viđena varijacija na temu da smo samo privid, posledica igre nekog višeg tvorca. Više autorovo razmišljanje nego priča.
"Marionete" (kao M. Dank), Večernje novosti, 06.06.91, ocena 0.5
Čovek se drznuo da kaže da je ljudski rod samo marioneta u rukama mislećih mašina. Tanko.
"Proročka mašina" (kao M. Dank), Večernje novosti, 20.06.91, ocena 0.5
Kompjuter proriče krah kompanije koja ga pravi. A možda i ne. Loše.
"Učesnik igre" (kao M. Dank), Večernje novosti, 04.07.91, Klon ravnodušno prima smrt svog oca, naravno, klona. Neuverljivo.
"Operacija 'Belo roblje'" (kao M. Dank), Večernje novosti, 25.07.91, ocena 0.
Nekakva međuplanetarna mafija ubija žensku koja sarađuje sa policijom. Šta bi moglo biti razlog nastanka ove priče ostaće večita tajna za mene.
"Masa i elita" (kao M. Dank), Večernje novosti, 22.08.91, ocena 1.0
Kratka verzija romana 1984. i Vrli novi svet zajedno, a sve na tri strane.
"Prljavi rat" (kao M. Dank), Večernje novosti, 12.09.91, ocena 1.0
Mutirani virus napušta biokompjuter i opasno ugrožava ljudski rod. Prenaivno.
"Predgovor" (kao M. Dank), Večernje novosti, 26.09.91, ocena 1.0
Robot piše predgovor za zbirku legendi iščuđavajući se zbog nekih neshvatljivih pojmova - rat, zakoni robotike, i slično. Slabo.
"Poreklo života" (kao M. Dank), Večernje novosti, 17.10.91, ocena 0.5
Dva naučnika na telekonferenciji raspravljaju o poreklu života, tankoj granici koja odvaja živo i neživo, a onda se u razgovor ubacuje moćan biokompjuter sa svojim gledištem. Loše.
"Moj kolega" (kao M. Dank), Večernje novosti, 31.10.91, oena 0.5
U kompjuterski biro dovode nove kompjutere i interkome koji su na granici razuma. Kada se jedan od njih pokvari ljudski kolega ne može da podnese da gleda kako ga odnose. Naivno.

DETASO, A. (pseudonim ?)
"Univerzalni programator", Večernje novosti 10.01.91. ocena 0.
Dokona domaćica iz 21. veka odbija univerzalni programator, da ne bi ostala i bez ono malo posla oko programiranja uređaja za domaćinstvo. Vrlo loše.
"Jerihon", Večernje novosti 31.01.91. ocena 0.5
Stari Jevreji u zamenu za rušenje zidova Jerihona daju bogovima svoje žene. Štos je u tome što su "bogovi" bića koja su na Zemlju došla da pokupi određen broj žena za svoje eksperimente, a Jerihonske trube akustički dezintegrator. Naivno i bajato.
"Nešto ukusno", Večernje novosti 28.02.1991. ocena 0.5
Profesor Rubenski nalazi "negde na kraju tih slatkih malih lanaca DNK česticu , gotovo atom, koji sadrži kod za ljudsku inteligenciju" (završen citat). On je izdvaja, ali sve kreće naopako jer bubašvaba poklopa jednu kapljicu i počinje da misli. Horor, ali ne priča.
"Bezgrešno začeće", Večernje novosti 11.04.1991. ocena 1.5
Iako koristi već toliko puta ispričanu priču o Mariji koju su vantelesno oplodili vanzemaljci, ova priča je nešto bolja od ranijih priča istog autora. Naziru se tragovi humora.
"Poezija", Večernje novosti 25.04.1991. ocena 1.
Superiorni vanzemaljci unapređuju zemaljsku poeziju pogađajući "zrakom superiorne inteligencije" Artura Remboa. Slabo.
"Odbrana planete", Večernje novosti, 11.07.91, ocena 0.0
Svemirci se spuštaju na Zemlju da unište život, ali naleću na koloniju pingvina čije krike njihov univerzalni prevodilac zamenjuje za glasanje jedne od najmoćnijih svemirskih rasa, te isti beže glavom bez obzira. Užas.
"Poslednji pogled", Večernje novosti, 29.08.91, ocena 0.0
Zemlja propada iz nepoznatog razloga, a otac i sin beže svemirskim brodom. Dok tužno gledaju kako nestaje u daljini na istoj bubašvabe i bumbari kolo vode.

DULIĆ, TATJANA
"U svetu kompjutera", Meteor 57, ?/91, ocena 0.0
Još jedna priča iz dečijeg broja Meteora. Četrnaestogodišnja spisateljica opisuje odlazak u nekakav savršeni svet do koga dospevaju unošenjem slučajne kombinacije za vreme igranja video-igara.

ĐEREG, NATAŠA

"Tajna", Meteor 57, ?/91, ocena 0.0
Petnaestogodišnja spisateljica nam u obliku dnevnika iznosi svoj susret sa bićima sa druge planete, koja je na kraju i odvode tamo.

IVOZIĆ-SANTO, VERA
"Čemu služe graničari", Alef 26, 11/91, ocena 3.5
Priča o ljudima na rubu dva paralelnih svetova ne uspeva dovoljno uverljivo da funcioniše ni na jednom planu: ideja je suviše tanka, likovi neovoljno uverljivo razrađeni, a i poruke mi nisu baš najjasnije. Ispod proseka spisateljice.

JAKŠIĆ, ZORAN
"Dubrava", Monolit 6, 1991. ocena 16.5
Neznatno dorađena pobednička priča sa prvog Konkursa edicije "Znak Sagite". Složena i detaljno razrađena priča o svetu na kome čovek svojim boravkom izaziva pojavu čudesnih bića iz njegove podsvesti i predanja koja ga ugrožavaju i dovode u pitanje njegov opstanak. Ideja je razrađena kroz pomalo srceparateljnu storiju o majci i dući njenog mrtvog dečaka koji pokušava da joj spase život. Jakšić pokazuje i veliko bogatstvo mašte i smisao za jezik. Nazivi stvorenja su prosto neodoljivi. Možda malo manje patetike ne bi bilo na odmet.
"Ja sakupljam sate", Politikin zabavnik 2046, 15.03.1991. ocena 6.5
Putnik dolazi u oazu Ridvana al Kuvejrija i tu biva najdostojnije ugošćen. U razgovoru saznaje da se Ridvan bavi sakupljanjem vremena, pa pohlepa nadvladava osećanje pristojnosti i pokušava da otme blago. Priča je po tematici slična pročlogodišnjoj Jakšićevoj priči "Nikolajev detektor snova", ali je razrada nešto slabija.
"Gospodin čempres", Politikin zabavnik 2047, 22.03.1991. ocena 5.
Vršeći probe novog oružja ljudi su poremetili nešto u prostor-vremenu i sve biljke koje su ikada nastanjivale Zemlju vraćaju se na nju. Lepo i pismeno ali bez prave strukture priče.
"Vrt", Politikin zabavnik 2069, 23.08.91, ocena 3.0.
Prilično neubedljiva humoreska o opasnosti iz svemira u obliku džinovskog cveća koje stiže sa Proksima Kentaura kao odgovor na naše poruke poslane međuzvezdanom sondom na fotonski pogon.

JAMBRIŠAK, TATJANA; MACAN, DARKO; KONVIČNI GORAN
"Kamenje voli tvoje tabane", Alef 26, 11.91, ocena 4.0
Dosta konvencionalna priča o sletanju para kosmonauta na novu planetu, ispričana iz tri ugla: muškog, ženskog i inteligentno-kamenjarskog. Iako su me poneki članovi žirija Konkursa Znaka sagite, na kome je ova priča učestvovala u neravnopravnoj konkurenciji sa dužim pričama, pokušali da ubede da tu nečeg ima, ni posle ponovnog čitanja u Alefu, nisam pronašao ništa osim zanimljivog, ali ipak neuspelog pokušaja da se uvede vanzemaljski pripovedač i preispitaju odnosi među junacima.

JANKOVIĆ, RATKO
"Lepotica i zver", Politikin zabavnik 2082, 22.11.91, ocena 2.0
Prilino nedosledno sproveden pokušaj da se u bajku ubace elementi SF-a: veštačko osemenjavanje i denikenština, sa nekom piščevom namerom koja mi je uporno ostajala van domašaja.

JOVANOVIĆ, NEVEN
"O seksualnim perverzijama F. M. Dostojevskog", Alef 26, 11/91, ocena 6.0
Ideja verovatno preuzeta iz Silverbergove priče "Unesi vojnika; kasnije, unesi još jednog" o kompjuterskoj simulaciji poznatih ličnosti solidno funkcioniše u novoj priči Nevena Jovanovića. Iako pomalo nedostaje glatkoća Silverbergove reči, ne može se osporiti da nakon priično zbrkanog početka u kome simulakrum čuvenog pisca razglaba sa posetiocem iz 21. veka o bogu i nekim budućim društvenim uređenjima, priča dobija sasvim prihvatljiv obrt i zadovoljavajući završetak.

KNEŽEVIĆ, BOBAN

"Ritam straha", Gradina 2-3/91, 02-03/91, ocena 8.5
Doktor se vraća u selo da pronađe i sa sobom povede mladića koji je kao dečak podvgnut neobičnom eksperimentu. Posledica tog eksperimenta je jedinstvena sposobnost koja se razvila kod dečaka - sposobnost da izaziva strah kod drugih ljudi. U naletu ogorčenosti zbog svog zla koje je proisteklo iz toga, mladić ubija doktora svojim najjačim i najstrašnijim oružjem. Boban logično vodi priču, možda ponegde jezički nedovoljno doterano, ali ukupan utisak je dosta povoljan. Uostalom, on obezbeđuje prostor za ove moje baljezgarije, pa mu se ponešto može i oprostiti.

« Last Edit: July 12, 2016, 11:08:21 PM by Miodrag Milovanovic »

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 600
Re: Milovanović M. - Prikaz domaćih SF priča iz 1991. godine (1992)
« Reply #1 on: July 12, 2016, 11:06:16 PM »
KOVAČEVIĆ, DARKO
"Je li to ptica? Je li to avion?", Meteor 51, februar 1991. ocena 0.
bezuspešan pokušaj humoristične pričice na temu Supermena koga gazi kamion.

KONSTANTINOVIĆ, DRAGANA

"Izlet" [kao Kris Konrad], Politikin zabavnik 2041, 08.02.1991. ocena 0.5
Još jednom ispričana priča o svemirskom putniku koji postaje Adam, ali kompoziciono nevešta, sa predugim uvodom i neuverljivim objašnjenjima.
"Zaraza" [kao Kris Konrad], Politikin zabavnik 2051, 19.04.1991. ocena 1.0
Mastonci se odlučuju na dvadeset treću misiju na Zemlju, iako su prethodne dvadeset dve propale?! Naravno, i ova propada, jer se izaslanik zarazi od neizlečive bolesti, ljubavi. Tanko i prepoznatljivo.
"Kazna" [kao Kris Konrad], Politikin zabavnik 2049, 05.04.91, ocena 0.5
Nimalo originalna varijacija na zadati završetak "... i zvezde počeše da gube sjaj..."
"Jamit" [kao Konstantin Milan], Politikin zabavnik 2059, 14.06.91, ocena 1.0
Naslovni junak je malo, ljigavo stvorenje sa dva para očiju i tri para pipaka, najmanji od svoje sorte. Ostavljen od svih, kreće na putešestvije pustinjom, srećeslično stvorenje, osniva porodicu i dalje nastavlja da srećno živi svoj pustinjski život. Ništa mi nije jasno.
"Veliki čarobnjak" [kao Konstantin Milan], Politikin zabavnik 2079, 01.11.91, ocena 3.0
Priča na mestu, ali do zla boga neorginalna. Usled vremenske dilatacije svemirski putnik vraća se na Zemlju još uvek mlad, i prerušen predaje poruku sinu, da bi ovaj to isto učinio svome detetu.

LAUŠEV, JELENA
"Čudesno more", Meteor 57, ?/91, ocena 0.5
Najmlađi pisac u dečjem broju Meteora, jedanaestogodišnja Jelena Laušev, priča bajkoliku priču o starom ribaru koga riba odvalči na dno mora, gde u gradu Čarolija savetuje  čudno riboliko-čovekolikim stvorenje da se povuku još dublje u more, jer čovečanstvo je na ivici uništenja atomskim ratom.

LENTE, G. (pseudonim)
"Poslednja kap", Večernje novosti 17.01.91. ocena 0.5
Nedostatak vode za piće potresa svet, ali se ispostavlja da su sve to samo akademska razmišljanja stanovnika Meseca, pošto život na Zemlji skoro da i ne postoji. Haotično i prilično nepismeno.
"Poslednji litar", Večernje novosti, 14.11.91, ocena 0.0
Kontrolor traži ostatke nafte da bi se dete prestolonaslednika imalo čime igrati, a kada nađe, postupi po staroj narodnoj ...e neće od mene praviti bubanj.

MACAN, DARKO

"Poštena pogodba", Galaksija 233, 10/91, ocena 3.5
Glavni junak, posrnuli i piću odani jugoslovenski kosmonaut (Darko, Darko, gde ti je SF intuicija) dobija zadatak da strašnim Mešama, troipometarskim, crvolikim, arogantnim tuđinima odnese ponude Zemlje za trgovinu sa Meuzvezdanom
ekonomskom zajednicom. Naravno, Meše se opredeljuju za polupraznu bocu prepekana. Simpatično, ali poznato. (Radmilu i Monji bi se svidelo.)

MIHALIK, DANIELA
"Savladali smo ga!", Meteor 57, ?/91, ocena 0.0
Petnaestogodišnja Daniela Mihalik omogućava nam da u XXI veku posmatramo pronalazak leka za SIDU očima jadnog virusa!
Skromno.

MOMČILOVIĆ, GORDAN

"Almak", Galaksija 235, 12/91, ocena 3.0
U blizinu naslovne planete stiže čudna letelica koja izaziva paniku. Međutim, ona samo prolazi, a sa njom i zlatasta slova PIONEER, ispod čega je na nekom od jezika galaksije naškrabano "Večnost zanima samo one koji imaju vremena za gubljenje". Osrednje, pomalo pretenciozno.

MRAOVIĆ DRAGAN

"Buva u svemiru", Tik tak 16/91, ocena 0.5
Priča za decu o buvi u svemirskom odelu, ne tako besmislena, ako se ima na umu uzrast kome je namenjena.

NEDELJKOVIĆ, ALEKSANDAR B.
"Neuspela paljevina" [kao K. Tezeus], Večernje novosti,  21.09.91, ocena 3.0
U jednoj alternativnoj Srbiji Živorad pokušava da zapali svoju fabriku ne bi li dobio osiguranje. U tome ga sprečava tast i oni se elektromobilom voze prolazeći pored blistave palate "Hjuston-Žilnik Sevisiz", firme "Frigo-Monteleone Jovanović", pri čemu Živorad utučeno razmišlja o tome kako je život zaista težak. Simpatično, ali samo crtica. Razraditi, razraditi..
"Raspad" [kao K.Tezeus], Večernje novosti, 21.11.91, ocena 0.5
Ne previše uspela varijacija na temu "Devet miliona imena božijih". Ne razrađivati.

OLTVANJI, OTO
"Ona prava", Misija 55, 03/91, ocena 3.0
Glavnog junaka neprestano spopadaju ženske iste vrste, zaluđuju i ostavljaju. Tek mnogo godina kasnije saznaje da su to bića koja na planeti Volpola zovu "messe", dok su na Zemlji poznatije kao "veštice". Prilično pismeno.

PETROVIĆ, VIDOSAV
"Zaćtitnik grada", Gradina 9/90. ocena 5.5 (priča iz 1990.)
Velikog pisca dočekuje Niš 2016. godine. Na proputovanju brodom novim vodenim putem koji vodi i preko Niša neimenovani narator dočekuje poznatog pisca koji se vraća u rodni grad prvi put posle III svetskog rata. Narator pokušava da impresionira pisca pokazujući mu znake napretka, obaveštava ga da su njegove stvari smeštene u novi Narodni muzuj, međutim, piscu se to nimalo ne dopada. Da bi ga razmekšao, vodi ga do ruševina Naisusa gde mu pokazuje slike Ipsiosa, velikog slikara pred kojim je i sam Atila Hun po predanju ostao zadivljen, tako da je od celog Naisusa poštedeo jedino njegov dom. Pisac je očito pogođen, jer u sudbini Ipsiosa vidi oslikanu svoju sudbinu; i on je kao i Ipsios pobegao iz grada kada je bilo najteže. Pismeno, ali pomalo naivno sa logičke tačke gledišta.

PETROVSKI, SLOBODAN
"Glasnik", Supernova 17, 1991. ocena 5.0
U zabačenom selu, verovatno negde na Tibetu, živi starac Lej od sto pedeset leta. U ustaljenu šemu života, kod koje svakih 30 godina stiže carev glasnik da pokupi carevo, mešaju se vanzemaljci, komunisti, ali starac i dalje strpljivo čeka, jer je čekanje suština svega. Malo previše diskutabilnog filozofiranja o smislu života, ali solidno.

PULJKO, STJEPAN
"Hiljade godina uzalud!", Mala pošta, 05/91, ocena 0.0
Dečja priča, nevelike spisateljske vrednosti.

RADANOV, TOMISLAV
"Mali princ", Meteor 50, februar 1991. ocena 1.5
Na poslednjem letu Antoana Sent-Egziperija Mali princ se pojavljuje na krilu aviona i poziva letača da pođe sa njim. Pisac se prvo dvoumi, ali kada ga neprijatelj pogodi, on ipak odlazi "ka zvezdama, gde ne caruju okrutni odrasli ljudi i gde deca žive sretno i bezbrižno." Mislim da ovakva tema zahteva mnogo suptilniju obradu od prilično krutog    Radanovljevog teksta.
"487...", Meteor 54, 03/91, ocena 1.5
Dobri vojnik ne želi da ubija mrave koji prelaze njegovu stražarsku rutu. Nagrada stiže u vidu poštede od sveopšte egzekucije kada mravi, za koje se ispostavlja da su bića sa druge planete unište bazu. Jezički prilično skromno.
"El dorado", Meteor 63, ?/91, ocena 1.0
Mitski El Dorado zaista postoji, ali do njega niko ne može da dođe jer se okameni čim izgovori tu reč. Taj proces pretvaranja radoznalih istraživača u stensku masu vrši pokvaren tuđinski kompjuter, a priča je preduga da bi bila dobar štos, ako je to uopšte bila namera pisca.
"Predstavnik vlade", Misija 64, ?/91, ocena 0.0
Vrlo loša varijacija na temu priče o "žrtvovanju" poslednjih plodnih muškaraca za dobrobit čovečanstva.

SKROBONJA, GORAN
"Samo ti meni lepo ručkaj", Alef 24, mart 1991. ocena 5.5
Kombinacija horora i naučne fantastike, tako prepoznatljiva kod ovog pisca, ovoga puta samo delimično "prorađuje", jer je već samim naslovom i najnepažljivijem (da ne upotrebim težu reč) čitaocu sugerisan rasplet. Storija o rudarima koji u svemirskom baru sreću "trudnu" neznanku i pokušavaju da je smuvaju, time gubi na dinamici i faktoru iznenađenja neophodnom za ovu vrstu priča.
"Putnici", Tajne 40, 28.08.91, ocena 6.5
Gavrilo Jeremić, udovac, u gradskom prevozu neprestano sreće ljude za koje kao da se vreme zaustavilo. Oni čitaju novine iz vremena smrti voljenog sina naših naroda i nekako se čudno ponašaju. Gavrilo polako postaje opsednut njimai jednog dana saznaje istinu o njima. Neću vam je reći, ali moram da priznam da mi se razrešenje manje dopalo od onoga što mu je prethodilo.

TRAJKOVIĆ, BRANISLAV
"Slobodna volja" [kao Bili Trej], Večernje novosti, 30.05.91, ocena 0.5
Ubice stradaju od strane sopstvenog oružja intervencijom svevišnjeg. Zbrkano.
"Svetovi Alkazara" [kao Bili Trej], Večernje novosti, 28.03.91, ocena 0.0
Krajnje haotično ispričana priča o nekakvom čoveku koji umom može da menja svetove.

ĆURČIĆ, SLOBODAN
"Poruka" [kao Pol Hejvud], Večernje novosti, 24.01.91. ocena 3.5
Kratak punch-line, nešto bolji od ostalih Ćurčićevih priča iz Večernjih novosti koje imamo u poslednje vreme priliku a čitamo, ali i dalje loćiji od njegovih najboljih ostvarenja koja ne dopuštaju da se zadovoljavamo ovakvim prosekom.
"Sanjar [kao Pol Hejvud], Večernje novosti 14.02.1991. ocena 2.5
Dva robota poslana da prate razvoj života na planeti Zemlji lagano gube svoje funkcije. Izdržljiviji robot ne želi da otkrije svom kolegi da na Zemlji vladaju ratovi i da polako propada. Zatim i sebi isključuje sve funkcije pozitronskog mozga, osim dela za sanjarenje. Ne previše uverljivo.
"Nizak udarac", [kao S. Tirkli], Večernje novosti 21.02.1991. ocena 1.5
Tuđinska rasa Šarki su vodena bića koja žele da porobe Zemlju tako što grade replikante ljudi i ubacuju ih na važna mesta u vladama država. Međutim, ljudi ih otkrivaju jer ne mogu da obuzdaju žeđ za vodom i skaču u bazen obučeni na prijemu. Slabo.
"Odluka" [kao Pol Hejvud], Večernje novosti 21.03.1991. ocena 2.
Još jedna od varijacija na temu "Kako su nestali dinosaurusi". Ovoga puta unuštili su ih Mislioci, svemoćna bića posejana po galaksiji, zbog toga što su shvatili da su ljudi prava budućnost Zemlje.
"Projekt Pandora" [kao S. Tirkli], Večernje novosti, 04.04.91, ocena 2.5
Skraćena prozna verzija Ćurčićeve nagrađene radio-drame "Gavran". Kompjuter svemirskog broda hrane Poovim pesmama i on samovoljno menja zadatak misije, preuzimajući na sebe malo božanskih atributa. Radio-dramu nisam čitao ni slušao, ali ovako skraćena deluje dosta neuverljivo.
"Oni dolaze" [kao Pol Hejvud], Večernje novosti, 18.04.91, ocena 0.5
Krajnje bajata ideja o vanzemaljcima koji hoće da iskoriste ljudsku rasu kao hranu, ignorišući ih kao niža bića.
"Duvači" [kao Pol Hejvud], Večernje novosti, 23.05.91, ocena 1.5
Filip stiže na planetu Nugea gde sreće Druge, tuđince okružene Barijerom kroz koju mogu da prođu samo male životinje Duvači. Posle nejasnih komplikacija ispostavlja se da tuđini seju život po svemiru i da upozoravaju ljude da i druge rase imaju pravo na život. Prekratko da bi se ideja bolje razradila.
"Jedino rešenje" [kao S. Tirkli], Večernje novosti, 18.07.91, ocena 1.5
Doktor otupljuje moć androida time što sprečava ugradnju memorije čuvenog admirala u androidsko telo sa pozitronskim mozgom. Priči kao da nedostaje jedan deo.
"Izrastanje" [kao Pol Hejvud], Večernje novosti, 15.08.91, ocena 2.0
Priča počinje kao puno sličnih. Biće polako dolazi k sebi i spoznaje delove tela. Međutim, uskoro mu se i krila pojavljuju na leđima i ispostavlja se da je on deo celine koja se uspinje u nebo. Nisam siguran da sam sve shvatio.
"Zlo iz dubina" [kao Pol Hejvud], Večernje novosti, 19.09.91, ocena 2.5
Kripson otkriva uništen svemirski brod na dnu Pacifika i počinje da mutira. Pretvara se u biće slično hobotnici ili meduzi. Zaraza se širi na celu podmorsku bazu i svi umiru, pri čemu poslednji uspeva da uništi bazu. I ova priča prosto moli da bude razrađena.
"Inferno" [kao S. Tirkli], Večernje novosti, 10.10.91, ocena 1.5
Posada svemirskog broda se budi u blizini Vege i njene planete Inferno. Pošli su u potragu za izgubljenom ekspedicijom i najzad ih pronalaze. ispostavlja se da su ovi svojevoljno ostali na Infernu da se vrate iskonskom životu.
Malo nategnuto.
"Simbioza" [kao Pol Hejvud], Večernje novosti, 24.10.91, ocena 1.0
Svemirski brod sa dvopolnim bićem Lorimor-Pju i dr Dorom otkriva novi sunčev sistem i istražuje jednu od planeta. Na žalost, priča se završava pre nego što bilo šta otkriju.

ĆURGUS KAZIMIR, VELIMIR
"Program Vini Pu", Politikin zabavnik 2086, 20.12.91, ocena 7.5
Po meni najbolja kratka priča 1991. godine. Iako je ideja o kompjuteru koji nameće piscu svoju volju dosta prepoznatljiva u krugu onih koji se SF-om bave, mene je osvojila fina nenametljiva duhovitost ove priče, kao i izuzetan jezički kvalitet koji ova priča poseduje - odavno nisam pročitaodomaću SF priču koja tako glatko i elegantno "teče" i smatram da bi više upliva relativno renomiranih pisaca u vode SF-a samo moglo da doprinese podizanju kvaliteta pomalo posrnule domaće SF produkcije.

FEHER, ATTILA
"Emili", Meteor 57, ?/91, ocena 0.0
Bob je ostareli svemirski putnik koji pred smrt od svog kompjutera Emili saznaje strašnu istinu da je poslužio samo kao bilološki časovnik i živa podloga za zasejavanje života na drugim planetama. Pisac ima 15 godini, i mora da zna da se za prepisivanje u školi dobija kec. Mi smo još suroviji.

FILIPOVIĆ, DRAGAN R.
"Bjaska", Alef 24, mart 1991. ocena 15.
Dragan Filipović ponovo se vraća svom Užicu i ponovo stvara priču izvrsne atmosfere, punu sjajnih likova, predivnim jezikom ispričanu, ali, na žalost, sa nedovoljno pažnje urađenu. Ponovo tu ima i jezičkih i stilskih nedorađenosti koje bi se malom doradom mogle ukoniti da se ispod njih pomoli dragulj. Ovako mi se sve vreme u glavi vrzma predivna priča, kakva je "Bjaska" mogla postati, i nervira me što to nije.

ŠARČEVIĆ, STEVAN
"Nukleus", Meteor 49, januar 1991. ocena 0.0
Haotična priča, puna naivnih tvrdnji o genetici, atomskom ratu, itd...
"Nebo u očima", Meteor 51, februar 1991. ocena 2.5
Čovek u nekakvom bunilu stiže na rub provalije i tu ugleda "predivno biće, kakvo nikada nije mogao ni zamisliti, utelotvorenje apsolutnog mira i večite promene". U njenim očima video je zvezdano nebo i pošao prema njoj. Dok je padao osetio je dodir njene ruke, a zatim je prostor nestao. Sutradan su ga našli radnici i začudili se kako mu je lice ostalo netaknuto i na njemu zagonetan osmeh. Malo pretenciozno, ali zanimljivo, u okviru piščevih spisateljskih mogućnosti.
"Osvajači", Meteor 51, februar 1991. ocena 3.5
Zanimljiva kratka priča o tome da svi osvajači ne postaju osvajači iz želje za vlasti, već iz straha i želje da sebi nađu mir. Malo manje spisateljskih egzibicija i spuštanje priče u smireniji ton dalo bi joć bolji efekat.
"Ludi plesač" Meteor 54, 03/91, ocena 2.0
Priče ovog pisca sve više nalikuju na pesme u prozi, sa ritmičnim ponavljanjem pojedinih reči, nabrajanjem, sa naglaskom na slikovitosti, bredberijevskom atmosferom. Ipak sve je to nedovoljno izbrušeno, tako da opšti utisak ostaje  poprilično okrnjen. Možda bi bilo bolje prvo savladati tehniku pripovedanja, pa tek onda brusiti stil. Talenat očigledno postoji.
"Lovac na glave", Meteor 59, ?/91, ocena 2.5
Eto, svet je pun koicidencija. Nepunih tri meseca po pisanju prikaza prethodne priče, stiže ova tipično akciona priča šurčićevskog tipa: daleka budućnost, mutanti, kažnjenička planeta, akcija, osvetnik, akcija, krv lipti, akcija...
Međutim, do izražaja dolazi upravo ono čega sam se plašio. Dok Šurčić svoju (ozbiljnu) prozu drži na čvrstoj uzici pravilnim izborom pripovedača, Šarčević luta sa jedne tačke gledišta na drugo, objašnjava, prelazi sa prvog na treće lice i gubi ritam akcije, onemogućava vezivanje za jedan lik, što je ravno smrtnom grehu kod ovakve vrste priča.
"Korak po korak", Meteor 61, ?/91, ocena 2.
Opet jedna pesma u prozi. Mrzim da ocenjujem i prikazujem pesme u prozi.
"Nema više", Meteor 64, ?/91, ocena 0.5
Ni uz najbolju volju u gomili opravdanih autorovih strahova ne uspevam da pronađem priču.

ŠTRANGAR, ANATOLIJ

"Nadmoć", Meteor 51, februar 1991. ocena 1.
Čovek i pas lutaju ruševinama napuštenog sveta (eh, Harlane, Harlane) i razgovaraju, tj. čovek guši psa pričom o tome kako je čovečanstvo glupo. Psu to dojadi i zakolje ga, ali odmah počinje da čini iste greške. Ne previše pismeno.
"Upozorenje", Meteor 59, ?/91, ocena 0.0
Ako sam dobro shvatio, a bojim se da jesam, žaba pokušava da telepatski upozori pustinjskog miša da nailazi poplavni talas, a zatim strada, jer je poklopa zmija.

*

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • Administrator
  • Sr. Member
  • *****
  • 261
  • Nemojte
Re: Milovanović M. - Prikaz domaćih SF priča iz 1991. godine (1992)
« Reply #2 on: July 13, 2016, 11:00:24 AM »
Kriza -_-

Kolko je to priča ukupno?

*

Ygg

  • Newbie
  • *
  • 11
Re: Milovanović M. - Prikaz domaćih SF priča iz 1991. godine (1992)
« Reply #3 on: July 13, 2016, 02:30:54 PM »
Stevan Šarčević je bio (hiper)aktivan još 1991? Ja sam mislio da se on nedavno počeo baviti pisanjem.
"I am the end of Chaos, and of Order, depending upon how you view me. I mark a division. Beyond me other rules apply."

*

lilit

  • Newbie
  • *
  • 14
Re: Milovanović M. - Prikaz domaćih SF priča iz 1991. godine (1992)
« Reply #4 on: July 13, 2016, 05:21:53 PM »
davao si ocene od 1-20 a 0 i 0.5 su, pretpostavljam, neocene;)

nego, šta ti je bio kriterijum za npr. 8.5 ili 14.5?

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 600
Re: Milovanović M. - Prikaz domaćih SF priča iz 1991. godine (1992)
« Reply #5 on: July 13, 2016, 06:16:24 PM »
Pa, 0 i 0.5 je davano za priče koje su ispod svakog kriterijuma...
Ne možete ni zamisliti šta je sve objavljivano.
A što se tiče davanja bodova na pola kod većih, imao sam nekakav spisak priča od 1 do 20 gde sam sa 20 bodovao priče kao što su Večera u Audogastu ili nešto slično tome, pa sam onda kod svakog mesta imao neku priču i dotičnu priču sam upoređivao na nekoj mojoj skali sviđanja sa repernim pričama. Naravno, sve je to bez veze, ali mi se tada činilo da ima smisla. Ipak sam ja mali građevinac...  :)
Verujem da sam ipak bio prilično objektivan, koliko je to bilo u mojoj moći...

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 673
a po kom azbucnom redu je to
« Reply #6 on: July 13, 2016, 08:35:18 PM »
Добро је, корисно, оценили сте их и то са кратким коментарима,
али,
да ли ја то добро видим, писци су поређани (по презименима) по азбучном реду ћирилице, а Ваш текст је откуцан латиницом? Слово Ш није последње, у српској (својевремено југословенској) латиници.
Да бацимо поглед на то.

српска ћирилица (азбука) године 2016:
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш

Наравно можемо то и да поређамо хоризонтално:
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш


Međutim, ovako ide srpska latinica (abeceda) godine 2016:
A
B
C
Č
Ć
D

Đ
E
F
G
H
I
J
K
L
Lj
M
N
Nj
O
P
R
S
Š
T
U
V
Z
Ž

a može to i ovako da se naređa, horizontalno:

A B C Č Ć D Dž Đ E F G H I J K L Lj M N Nj O P R S Š T U V Z Ž

Gle, poslednje nije Š.

Gde to možete da proverite: pa, na primer, na Wikipediji:


https://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_language#Alphabetic_order

Ali, u kompjuteru bi fajlovi morali da se sami poredjaju, jedan ispod drugog, redosledom engleskog alfabeta.
Englezi, da podsetim, to su ovi što su sad kao odlučili da izađu iz EU, ali nešto kao malo odugovlače, kao, dok se smisle još malo...

« Last Edit: July 13, 2016, 08:37:24 PM by Aleksandar_B_Nedeljkovic »

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.215
Re: Milovanović M. - Prikaz domaćih SF priča iz 1991. godine (1992)
« Reply #7 on: July 14, 2016, 08:12:14 AM »

Inače Mićo, Gordan pa srećom nije ostavio day job zarad pisanja SFa: skoro mi se javio from ‘merike.  :)