vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 15 Replies
  • 1037 Views
*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 547
možda je pogrešno Farenhajt 451
« Reply #15 on: July 11, 2016, 03:09:56 PM »
Цењени   ,

(1)  у данашњој „Политици“ на стр. 18 (јесте та, иако нема пагинације) у рубрици „Синоћ у Београду“, имате чланак, да је у галерији куле Гардош у Земуну отворена изложба о сарадњи Хјуга Гернзбека (који је основао СФ фандом 1926. и тиме омогућио да СФ жанр постане свестан себе) и Николе Тесле, који је за Гернзбека писао и говорио о свом животу, тако да многе битне елементе из Теслиног живота не бисмо никада ни знали, да није било те сарадње.

Не знамо да ли је то делимично пренета она изложба из Универзитетске библиотеке из Ниша, која је (једним делом) била о истој теми.


(2)  Данас у “Блицу” на стр. 26 Слободан В. Ивков даје приказ СФ романа Реј Бредберија Фаренхајт 451. Приказ је добар, али, Ивков понавља једну (можда) грешку, која је веома јако укорењена, а на коју нас је Бредбери можда свесно и намерно навукао – Ивков верује Бредберију, да се хартија пали на тој температури.

То је, међутим, веома проблематично питање.

Како се то, са тим насловом, догодило? Постоји прича о томе, мада није добро верификована, доказана. Наводно се Бредбери исповедио у разговору са једним човеком, признао шта је било.

Наводно је, дакле, Реј Бредбери питао једног хемичара, да би сазнао научну истину о томе (“На којој температури папир почиње да гори?”) и хемичар је рекао, “Па, то у великој мери зависи од врсте папира, од његове сувоће, од притиска ваздуха, и од сувоће ваздуха; и, да ли се убаци искра, или нема искре, и тако даље, али, генерално, без варнице, и без икаквог пламена у близини, требало би да хартија почне сама од себе да гори на око 450 степени центигради. Осим тога, ако јако загревамо књигу, а она је укоричена помоћу модерних лепкова, могуће је да ће лепак да испушта из себе једну врсту гаса, који је веома подложан самоупали. А тада би и папир те књиге почео да гори”. – “Дакле, Ви кажете да би на 451-вом степену Целзијуса, књига сигурно почела да гори?” питао је Бредбери, који није био склон да се упушта у те научне компликације.

Он је хтео једноставан и јасан одговор, који би могао употребити, нешто што би било поетски ефикасно. “Па, да, негде отприлике на тој температури, већина врста папира требало би да спонтано почне да гори, чак и без икакве искре или додира пламена споља, да”, рекао је хемичар. Бредбери је ово разумео, али му се није допадало како звучи кад се изговори “центигради”. (У Америци се за степене Целзијуса, које користе и Европљани, каже “centigrade”, што би значило, “стотину-степени“, јер, Американцима је то јасно и логично, док им презиме Целзијус звучи туђе и непознато. Али они и данас више воле да изражавају температуру у Фаренхајтовој скали, јер су тако навикли па сада мисле да је то патриотски.)

Дакле Бредбери је разумео научну истину, али му „451 центигради“ није звучало довољно амерички; али му се допао број 451, тај број је, некако, изгледао тачно како треба, па је зато Бредбери одлучио да свом роману да наслов Fahrenheit 451. И, постигао је велики литерарни успех.
Али је можда довео у заблуду стотине критичара и професора, и милионе читалаца, и гледалаца филма; људи су масовно поверовали да баш на тој температури (а то је око 233 степени Целзијуса) папир спонтано почиње да гори.

Права температура на којој се папир пали сам од себе (без упада варнице! и без додира са неким спољашњим пламеном!), ако је 451 Целзијуса, била би дакле око 844 степени Фаренхајта. Али, није немогуће, није нереално, претпоставити да би неке запаљивије врсте папира, у потпуној сувоћи, могле да плану и на нижој температури. А ако улети варница, или однекуд неки пламен, папир може да се упали и на собној температури!
Свеједно, остаје ова прича (коју би требало можда још мало, додатно, ипак, проверити…) да нас је Бредбери, у циљу уметничког и каријерног ефекта, свесно и намерно навео да поверујемо у нешто неистинито. Слагао нас.

Има на нету разних дискусија о овом питању; неки извори подржавају Бредберијеву цифру, а неки не. Ево једног:

https://en.wikipedia.org/wiki/Autoignition_temperature

ево другог:

http://www.slate.com/articles/health_and_science/explainer/2012/06/ray_bradbury_death_does_paper_really_burn_at_451_degrees_fahrenheit_.html

па, ето, то питање остаје (барем по нашем утиску) отворено
.