Romani u 2019

Romani u 2019

  • 30 Replies
  • 1749 Views
*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 261
Re: Romani u 2019
« Reply #15 on: November 05, 2019, 01:02:17 PM »
Čuvari proročanstva - Milena Stojanović (Otvorena knjiga, 2019)



broj strana: 181
format: 21cm
povez: broš povez
Beograd 2019.

Treći deo epske trilogije Proročanstvo bogova.

*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 261
Re: Romani u 2019
« Reply #16 on: November 05, 2019, 01:06:50 PM »
Kletva Kainova II - Aleksandar Tešić (Strahor, 2019)



DRUGI DEO TRILOGIJE "KLETVA KAINOVA"

"Izjašnjenje Reči Gospodnje" Papija Jerapoljskog iz 1. veka n.e. o smrti Jude Iskariotskog i o padu anđela.

Francuski list "Figaro" objavljuje 1874. vest o srpskom vampiru plemiću Nikoli Borovcu, koju brojni američki listovi prenose. Pariska javnost je uznemirena. Ko je taj "ugledni, naočiti intelektualac"?

Početkom 18. veka, španski izvori govore o "neobičnom kovčegu" prispelom brodom u Kartageni na ime "jednog srpskog plemića". Svedoci govore o čoveku koji je pokupio sanduk i odvezao ga mrtvačkim kolima. Ubrzo, Španijom kolaju priče o napadima vampira gde god su mrtvačka kola bila viđena. Da li je to bio Nikola Borovac i zbog čega je otišao u Francusku? I da li je slučajnost što je 1720. izbila kuga u Marseju, epidemija koja uvek prati hodočasnika...

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #17 on: December 24, 2019, 02:49:09 PM »
Crna knjiga - Luka Tripković (Booka, 2019)



Crna knjiga daje intrigantnu viziju srpskog društva u bliskoj budućnosti. U ovoj državi na granici odumiranja, punopravnoj članici reformisane Evropske unije, kroz sudbine junaka, i osvrt na njihovu porodičnu istoriju sada već nestalog građanskog sloja, plete se ciničan omaž Jugoslaviji i otkrivaju uzroci propasti kojoj danas svedočimo.

Iza osnovnih elemenata priče – visoke korupcije i skrivenih tokova novca političkih elita, zataškavanja istrage ubistva uz pomoć tabloida i bekstva u svet virtuelne realnosti u pokušaju da se sačuva razum pred stvarnošću koja ljude okružuje – zapravo se krije sentimentalna povest porodice junakinje romana, Sene, i njena ljudska dilema: da li biti uspešna u ovakvom svetu, ili se, poput svojih predaka, upustiti u uzaludnu borbu s njim?

Elementi uzbudljivog trilera, istorijske fikcije, distopije i potresne ljubavne priče prepliću se u ovaj žanrovski amalgam pekićevske poetike, praveći od Crne knjige roman koji upozorava da od drveća više ne vidimo šumu, i da smo nadomak kraha tekovina sveta za koje su naši preci bili spremni da poginu.
« Last Edit: January 08, 2020, 10:34:45 PM by Miodrag Milovanovic »

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #18 on: December 24, 2019, 02:51:52 PM »
Posljednji muškarac - Muharem Bazdulj (Booka, 2019)



Време радње: пролеће 2027. године. Место радње: Беч, Република Аустрија.
Докторка Адамовић, главна јунакиња романа Посљедњи мушкарац Мухарема Баздуља, доживела је највећи шок у својих педесет година живота. У наставку романа Баздуљ нам мајсторски приповеда животну причу докторке Адамовић, фуриозно духовито описује какав бива свет кад се деси незамисливо и склапа дистопију каква досад није виђена у српској књижевности.
У много чему друкчији од претходних Баздуљевих романа, Посљедњи мушкарац води читаоца од Сарајева до Барселоне и од Беча до Филаделфије, у заплету који подсећа на вртешку, уз прегршт лепих есејистичких пасажа налик погледу с висине на чаробан крајолик.

„Волите да читате? Жао ми је. Замислите да сте скијаш, а не читалац. Посљедњи мушкарац личи на слалом.
Бела стаза је пред вама, скијаши.
И има више пролазних времена, не једно.
Прво пролазно време: иритира и умирује у исти мах овај превод. Мухарем је ову књигу превео. Написао, али на свом језику. Што значи: превео.
Друго пролазно време: згадио вам се свет? Ево лека: оно што се дешавало у Међашима, где је основана Прва мушка комуна, вратиће вам веру у искричаво гротло светског стадиона.
Треће пролазно време: аутор повезује вештине писања: М. Б. књижевник, М. Б. новинар и М. Б. сензационалиста интегришу се у једног М. Б-а. Благословени скијаши запазиће занатску вишеструкост, стваралачку мултиперсоналност градитеља стазе.
Четврто пролазно време: докторка Адамовић. Безгрешно зачети није немогуће, али постоји ли безгрешан порођај?
Да ли ће се у свету у којем се већ неко време рађају само девојчице родити, ипак, један дечак?“
« Last Edit: January 08, 2020, 10:32:13 PM by Miodrag Milovanovic »

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #19 on: January 08, 2020, 10:31:53 PM »
Uspon - Mario Milosavljević (KOS, 2019)



Kомпозитни роман постапокалиптичне фантастике ,,Успон - Прва Kњига Безимене Хронике’’!

‘’Успон’’ - узбудљив хибрид фантастике и крими романа, са сложеним заплетом, моћном ноар атмосфером, и довољно експлозивне акције да задовољи и најокорелијег љубитеља и фантастике и трилера.
Наиме, један од популарних поджанрова научне фантастике јесте – апокалипса и постапокалиптични живот, борба за преживљавањем и проналажење уточишта, санцтуарy.
Драматуршка поставка из књижевног дела ,,Успон’’, за који је, осим талента, потребна и лепршава имагинација, велика концентрација, као и изузетно познавање класика фантастике у књижевности, прави је шаблон за многа будућа дела, нарочито филмове на ту тему, јер је одувек била фасцинантна та људска потреба за прочишћењем кроз тотално уништење, као једини и искључиви начин за проналажење рајског живота на овој нашој измученој планети.
( Успон)
Негде усред недођије, безимени човек устаје из мрака. Лишен већине памћења (осим моћи говора и обимног знања о убијању), схвата да се налази у полуделом свету. Још горе, скоро све живо жели његову главу. Без представе шта му је чинити, он лута опустошеним пределима пропалог континента. На том путу ће његово тело и ум бити притегнути до граница пуцања, док он очајнички покушава да сазна шта се дешава, ко је он и зашто постоји. Један за другим, противници падају пред њим, а свако ново убиство само поставља још питања: Да ли је он уопште људско биће? Шта се десило свету?

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #20 on: January 08, 2020, 11:37:08 PM »
Oruđe bogova II deo, Čuvari kapija - Srđan Beljin (Esotheria, 2019)



Tabla je postavljena. Figure su podeljene. Partija kreće… Sad!

Družina odbacuje lovorike i nastavlja potragu. Svaki trag, svaka sumnja, svaki potencijalni saveznik i svaki teško dobijen odgovor otvaraju samo nova pitanja i nastavljaju da odmotavaju božansko klupko.

Kada družina nije uspela da na Kliviji pronađe odgovore na svoja pitanja oni odlučno krenuše dalje. Potraga ih odvodi čakdo drugih ravni postojanja gde ih čekaju novi saveznici i novi neprijatelji.

Drevna krv Prve rase polako počinje da se budi. Gospodar Predvorja Haosa posmatra i čeka. Njegov pogled seče kroz dimenzije i vreme. Njegove oči prodiru u kožu, meso i kost. On zna da je trenutak osvete konačno došao. Amulet bogova je raščinjen i ništa više ne stoji na njegovom putu da pokori svet i donese novi poredak.

Herojska dela običnih smrtnika sve više privlače pažnjubogova Klivije. Uzvišeni osećaju da njihov tron više nema tu čvrstinu i stabilnost kao nekad. Svesni su da je nova sila na pomolu. Nova struja koja poput lavine preti da će uništiti sve ono što su eonima stvarali. Konci na njihovim živim lutkama polako popuštaju.

• Šta će družina saznati u gradu koji se nalazi u samom centru Multiverzuma?
• Da li će Liroj izdejstvovati prijem kod arhimaga i shvatiti suštinu njihovog odnosa?
• Da li će Mapo konačno reći nešto više o prirodi svog poslanja?
• Da li će Srbin poneti mač koji mu po pravu pripada?
• I da li će Amai doživeti susret sa lordom Zamaijem?

Sudar bogova doveo je do pat pozicije, vreme je da smrtnici preuzmu figure i sednu za sto.

Počinje nova igra…


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #21 on: January 08, 2020, 11:40:13 PM »
Oruđe bogova III deo, Povratak Hadramiela - Srđan Beljin (Esotheria, 2019)



Hroničar i lord nastavljaju putovanje gonjeni istim motivom, ali različitim ciljem. Usput slušaju legendu o čoveku koji je na misteriozan način vezan za družinu. I dok njihova priča polako teče, pero azklebenskog gavrana zapisuje sve o sudbini družine i nastavku njihove epohalne kampanje.

Da li će družina uspeti da otvori svoje Kapije i time vrati drevnu magiju nazad na svet ili će pak bogovi Klivelije svoj tron – tajne je čiji se odgovori kriju u poslednjem delu trilogije Oruđa bogova.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #22 on: January 09, 2020, 12:10:24 AM »
Izbledele duše - Mladen Jakovljević (Akademska knjiga, 2019)




Roman Izbledele duše Mladena Jakovljevića upravo je objavljen u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Riječ je o djelu, koje kroz dva narativna toka, opisuje dvije odvojene potrage koje se odvijaju na razmeđi stvarnosti i onostranog s početka XIX vijeka.U neimenovanom selu podno planine Gučevo u zapadnoj Srbiji jedan mladić, obrevši se neočekivano na groblju, uviđa da više nije živ, ali ni potpuno nalik mrtvima, među kojima se nalazi, i tako postaje spona između poznatog i zagrobnog svijeta. Istovremeno, u svijetu živih, jedan sveštenik pokušava da razreši misteriju čiji korijeni sežu daleko izvan poznate prošlosti i stvarnosti. Svojim delima na ovom i u zagrobnom svijetu mladić i sveštenik nastoje da nesmirenim dušama pruže spas od užasa praznine i nepostojanja.
Predgovor pod naslovom „Svratiti u smrt“ napisala je prof. dr Vladislava Gordić Petković, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dok je pogovor pod naslovom „Izbledele duše – sačuvane u jeziku“ napisala prof. dr Dragana Radovanović iz Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umjetnosti.Kako navodi prof. dr Vladislava Gordić Petković: „Mladen Jakovljević hvata se u koštac sa temom koja od Šekspirovog Hamleta do Sabirnog centra Dušana Kovačevića predstavlja piščev izazov i košmar: to je ars moriendi, vještina umiranja, preseljenje duše na onaj svijet i suočenje sa obredima prelaza, sa ritualima opraštanja. S obje strane granice života i smrti vladaju rivalstvo, borba za moć i pohlepa, ali to nije ništa što čista duša ne bi umjela da savlada. Izbledele duše su vjerovatni prvi srpski svevremeni i savremeni moralitet“.
Mladen Jakovljević rođen je 1975. godine u Novom Sadu, gdje je na Filozofskom fakultetu diplomirao engleski jezik i književnost, stekao akademsko zvanje magistra književnih nauka i odbranio doktorsku disertaciju. Radi na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, gdje predaje englesku i američku književnost. Uz epskofantastični roman Vrata sumraka objavio je više studija i naučnih radova u kojima se bavi istraživanjem međuodnosa različitih stvarnosti, pojedinaca i zajednica u naučnofantastičnoj, fantazijskoj i fantastičnoj književnosti uopšte. Ko-urednik je časopisa Književna fantastika.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #23 on: January 09, 2020, 12:34:35 AM »
Nije roman ali da ne zaboravimo:

Zoran Petrović - Čuvari fantazmi




„Čuvari fantazmi“ je zbirka dugih i kratkih priča pisanih u protekle tri godine. Objavljivane su u elektronskoj i štampanoj formi putem raznih konkursa u regionu i grupnih izdanja, a sada prvi put objedinjene u autorsku zbirku.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #24 on: January 09, 2020, 12:52:56 AM »
Demoni noćenja: Poslednji dani svetlosti - Željko Delić (Čigoja štampa, 2019)



Bitka se nastavlja!

Dok unutrašnje tenzije prete da razruše kraljevstvo, neprijatelj neumoljivo napreduje ka svom cilju. U šumama na severu zaboravljena bića napuštaju svoja skrovišta da povrate ono što je nekada bilo njihovo. Za to vreme, kovačnice u Belatu rade punom parom. Usred tog haosa, Markus Stoun pokušava da nađe svoje mesto pod nebom, ali ono će uskoro postati veoma tmurno. Ali Lovcu je svejedno.

U pećini ima dovoljno mesta za sve... Nastavak trilogije koja prati živote brojnih likova suočenih sa mitskom pretnjom u obliku demonskog boga, ali i sa prizemnijim nedaćama koje su sami prouzrokovali. Priča se nastavlja i produbljuje dok godina polako dolazi kraju, noseći sa sobom peto godišnje doba, noćenje. Bili oni spremni ili ne, problemi će im se tada udvostručiti, a možda i ranije nego što misle...

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #25 on: January 09, 2020, 01:10:10 AM »
Ilija Bakić - Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe (Agora, 2019)



Pred čitaocima je uzbudljiva knjiga duhovnih avantura čiju razgranatu strukturu oblikuju tri novele („Prahovi ma čiji“, „Vetar ne nosi ničije glasove“ i „Četiri reke izviru u raju“) a čiji se junaci pojavljuju u različitim (pseudo)istorijskim vremenima noseći teret sopstvenih životnih priča; za svaku od njih vezuje se snažan simbol sudbinskog lutanja – PLOVIDBA.

Uzbudljivi narativ ove knjige izmešta pustolove – voljne ili nevoljne – iz uobičajenog-naviknutog vremenskog sleda a „strela vremena“ počinje se poigravati sa njihovim čulima, opažanjima sveta, osećanjima, kao i temeljnim principima. Tako se iskorak iz životnih obrazaca otkriva ne samo kao puka avantura, već i kao svojevrsni test za očuvanje sopstvene egzistencije.

Susreti sa drugim ljudima ali i sa nepojamnim prikazama ili drugačijim oblicima života iskušavaju putnike i njihove dotadašnje obrasce življenja, otkrivaju im pogreške i zablude ali, zauzvrat, otvaraju i sasvim nove horizonte postojanja.

Fluidnost i višeslojnost ove tri „pseudoistorijski-fantastične“ novele dodatno oblikuju bogat pripovedački stil i prodor fantastike kakvu Ilija Bakić i u ranijim delima poetički oblikuje u sasvim autentičnom ključu, koji će iz stranice u stranicu sasvim sigurno zahtevati punu pažnju svog čitaoca, a ta pažnja biće nagrađena uživanjem, kako u zavodljivim slikama visokog poetskog naboja, tako i u slojevima jezika koji prevazilazi domene žanrovske književnosti i postaje uzbudljiv putopis neizrecivog.

*

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • Administrator
  • Sr. Member
  • *****
  • 258
  • Nemojte
Re: Romani u 2019
« Reply #26 on: January 11, 2020, 12:01:04 PM »
Nikola Petrović - "Papir Brzo Gori" (Treći trg, 2019)
zbirka priča,
 [ You are not allowed to view attachments ]

https://trecitrg.rs/knjizara/papir-brzo-gori/
Iako se Petroviceve kratke price tematski najčešce kreću u sferi bračnog i porodičnog života, govoreći o izazovima ljubavi i seksualnosti, nežnosti i nasilju i njihovoj neraskidivoj vezi, ovakav opis lako može da vas zavara i navede na pogrešan trag. Eksperimentišući u različitim podžanrovima fantastike i kriminalističke priče, ne zaboravljajući istovremeno na lekovitost humora i intrigantnost apsurda, autor u svakodnevicu uvodi duhove, vanzemaljce, uklete kuće i oživele slike, a svog citaoča sprovodi kroz groteskni svet pomerenih odnosa stvarnosti i mašte, iza kojeg iščitavamo aktuelne probleme savremenog čoveka. Bilo da ste ljubitelj Kereta, Kafke ili Kišona, uživaćete u išcašenom
svetu Petrovicevih junaka.

… Tek što je napunila dvanaest godina, moja ćerka već ima sopstvenog duha kojeg nikako ne uspevam da vidim. Slušam kroz zatvorena vrata kako se domunđavaju u njenoj sobi ‒ nekad šapuću, a nekad se samo kikoću; ali kada otvorim vrata, svaki razgovor prestaje i ja osim ćerke u sobi ne vidim nikog. „Pa jel’ ti vidiš šta se dešava?”, pitam svoju ženu, koja se smeška zločesto. „Vidim, vidim, nego šta.”
„Ja ne vidim”, kažem i samo sležem ramenima.
Iako moja žena smatra da se to kad-tad moralo dogoditi i očigledno je da joj takva situacija pričinjava nekakvo morbidno zadovoljstvo – kad god pokrenem tu temu, nepre-stano se smeška – meni ni na kraj pameti nije bilo da bi tako nešto moglo da nas zadesi.

Moja ćerka ima četrnaest godina i njen duh je sve češće posećuje. Sada već dovoljno samouveren da slobodno prolazi pored mene i govori „dobar dan”, nekim neskladnim, zavijajućim, užasnim glasom, nalik raštimovanoj žici violončela, od kojeg se ledi krv u žilama. U prostoriji tada naprasno zahladni i ja se nesvesno povlačim unazad, ne znajući odakle treba da se branim, pritiskam leđa o naslon fotelje ili zid, a jednom prilikom čak o sedmogodišnji fikus koji moja žena odgaja „od klice, zaboga“…

 [ You are not allowed to view attachments ]

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #27 on: January 14, 2020, 12:41:44 PM »
Miki Šepard[Đorđe Pisarev] - Stanica za lov na kitove (Službeni glasnik, 2019)



Šta je ovo, sam bog [i Ilija Bakić] zna, ali evo da se nađe...
(Aco, bežite od ovoga kao đavo od krsta...)

Stanicu za lov na kitove u čijem podnaslovu stoji „Izabrana dela“ preveo je i priredio (opet naravno) Pisarev dok je sjajne ilustracije nacrtala Nastasja Pisarev. Kako i priliči ambiciozno i seriozno sačinjenom delu, Stanica… sadrži kritičke osvrte na Šeparda odnosno „Hrestomatija“ koja čine citati dela pisaca različitih epoha koji su Šepardu bili uzor i inspiracija; iza naslova „Iz stručne literature“ nalaze se citati iz naučnih dela koja analiziraju fenomene koji se pominju u Šepardovim pričama (spiritizam, duhovi, fantomi, parapsihologija). Između ove „sekundarne literature“ smeštene su izabrane proze iz knjiga Istinite priče o duhovima odnosno Strašne priče u kojima su, nominalno, opisane obznane „onostranog“ i „natprirodnog“ koje prkose razumu buržuja i malograđanima viktorijanskog „profila“ (mada ima i izuzetaka kakav je jedan Viking); pomenuti „subjekti“ u svojim se rasuđivanjima i ponašanju rukovode principima kauzalnosti i istih se nikako ili vrlo nevoljno odriču. Ali, „onostrano“ nije na „razumskoj“ strani stvarnosti pa tvrdoglavo-uporno podriva tekovine kapitalizmom formatiranog modernog (čitaj racionalnog) čoveka i inicijalno izaziva duboku (egzistencijalnu, mentalnu) jezu i zebnju junaka (a i čitalaca).

Druga polovina knjige donosi novele „Kao uspavane princeze opkoljene trnjem od leda“ i „Stanica za lov na kitove“. Kako (prevodilac) Pisarev kaže u „Napomeni prevodioca“, „Kao uspavane princeze…“ izaziva „naprasno pomeranje stvarnosti, grčenje dijafragme i ‘tera na primalni krik’“ dok je od kritike tretirana kao ‘treš’ jer suviše naginje naučnoj fantastici. „Stanica…“ je smatrana nedovršenim i previše literarnim amalgamom Avantura Artura Gordona Pima i Srca tame. Oba dela vezuje početno citiranje dela Konrada Ajkena Gospodin Arkularis koje nije prigodno već esencijalno jer obe celine korespondiraju sa njim tako što preuzimaju određene motive, razrađuju ih i produbljuju. Začudno je kod „… princeza…“ vezano za atmosferu zebnje, jeze i telesne ugroženosti dok je „Stanica…“ paradoksalno vedrijeg tona, sred postapokaliptičkog miljea i, na drugoj strani, raskošne prirode koja živi po svojim (večno prilagodljivim) zakonima. U obe proze važan „junak“ je brod koji plovi morima i rekama i, u „… princezama…“, krije titanske, mračne tajne dok je u „Stanici…“ (ne)pouzdani dom šarolikom društvu nevoljnika.

Šepard (odnosno njegov „alter ego“ Pisarev) ne zazire od žanrovskog iskustva već se predstavlja kao pisac koji suvereno vlada žanrovskim matricama-obrascima (preuzetim iz gotskih, horor i naučnofantastičnih dela ali i ruske „harmsovske“ škole), spretno se poigrava njima, meša ih i nadograđuje stvarajući prozu koja pleni uverljivom sugestivnošću i lepršavošću ali, isto tako, i metatekstualnim konotacijama. Ovakav stav prema žanru nedvosmislena je subverzivna provokacija akademističkim običajima i manirima (lepog literarnog ponašanja, čitaj nemešanja sa tzv. paraliteraturom). No, kao što Šepard/Pisarev insistira na mistifikaciji autorstva i umetničkog dela (u ovom slučaju famoznih knjiga Uz obalu i Devet malih delova) tako insistira i na „agresivnom“ eklekticizmu. Stilske vežbe iz gotskog manirizma razgaljujuće su i, istovremeno, otvaraju pitanja (ne)postojanja-(ne)funkcionisanja efekata jeze i strave u (karikiranim) obrascima i šemama. Jer, mogu li se doživljavati takve senzacije ukoliko čitalac, poučen prethodnim iskustvima, već zna (ili barem sluti) rasplet odnosno finalni (fatalni) ton priče? Par stranica kasnije (u „In vitam aeternam“ gde proza prelazi u poeziju), Šepard/Pisarev razgrađuje-razbija tkivo priče i iskušava efekte fragmentalnosti te (ne)ostvarenje-(ne)funkcionisanje začudnog u takvom, „krnjem“ izvođenju.

Završne proze („Kao uspavane princeze…“ i „Stanica za lov…“) svojevrsne su varijacije na nekolike teme (od avanturističko-kolonijalne do teskobno postapokaliptičke) i, uz rafinirano pripovedanje, plene odmakom od, za horor i naučnu fantastiku, prepoznatljivih šema uzrok-posledica (bez prokazanog „besciljnog“ meandriranja i stilističkih „izleta“). Poznavanje Ajkenovog Gospodina Arkularis obogatiće, pak, čitanje-percepciju ovih priča dubljim slojem asocijacija; no, i „neupućeni“ čitalac (ipak) neće biti uskraćen za intrigu i njeno (ne)očekivano razrešenje.

Konačno, Stanica za lov na kitove otvara i pitanje same prirode romana jer se, uprkos raznorodnosti i razuđenosti, može iščitavati kao funkcionalna celina (samoodređena kao „izabrana dela“) koja ima unutrašnju (romanesknu) koheziju povezanu konstantnim naporom da se tajne (stvaranja i pripovedanja) postavljaju, prepoznaju i razrešavaju u nizu zadatih situacija-varijacija a sve to na radost čitalaca voljnih da aktivno promišljaju tekstove i otkrivaju ultimativno, neponovljivo zadovoljstvo u umetnički uverljivom tekstu.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 617
Re: Romani u 2019
« Reply #28 on: January 14, 2020, 07:20:56 PM »
Па, пошто није најављено као СФ... штавише неки делови су похваљени да „плене одмаком“ од СФ...  онда је то вероватно нека врста фантазије (али са можда неким елементима СФ), која, ех, „плени“ (дакле, придобија симпатије неких читалаца) баш тиме што није СФ.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 582
Re: Romani u 2019
« Reply #29 on: January 27, 2020, 02:37:47 PM »
Sava Bunčić - Postojati (Makart, 2019)



Piše: Violeta Ivković

Pisac Sava Bunčić, osim što je naučnik, i vrstan je poznavalac psihologije. U svom, trećem po redu romanu, razlaže nam sloj po sloj ljudsku narav, pa kao da smo se sudarili sa sedimentnom stenom sačinjenom od nas samih, od svih naših vrlina i mana.

Kako bi što vernije čitalačkom oku dočarao procese kroz koje prolazimo kao čovečanstvo ili kao pojedinci, na koncu to vodi ka jednome, pisac je svoju stenu-roman morao prvo da erodira. I to da je očisti duboko, sve do kraja početka. Od kataklizmičnog kraja jedne civilizacije do rađanje nove, u novim, nesnošljivim prirodnim uslovima kada su pećine jedino moguće sklonište od užarenog sunca, a noći jedini dani.

S početka romana civilizacija je već platila ceh – posle katastrofe, u uvodu priče, vidimo samo dve porodice, njih šestoro. Zahvalni su slučaju na preživljavanju, ali i svesni toga da su jedini koji mogu da nastave vrstu. Od ove nekolicine koju je pisac smestio na udaljeno ostrvo okruženo zatrovanim okeanom nastaje pleme, a sa rastom zajednice i novo vreme. No, iskonsku borbu za opstanak u kojoj je sve podređeno radu, redu i uzajamnom uvažavanju, ne dalje od dve generacije nadvladava borba za prevlast i moć.

I koliko god nas pisac postupno vodio kroz transformaciju starih likova i uvođenje novih, kao i kroz logički lavirint koji je možda jedino pojmljiv ugroženima, ne možemo a da se ne upitamo da li se čak i u aparaturi za prečišćavanje vode u pijaću (premda već imamo bunar), začinje klica svih budućih zavisnosti od komoditeta. Sa buđenjem prohteva stiže i postepeno odrođavanje, pre svega što neumitno sledi od elementarnog – vode, zemlje i vazduha. A to počinje onda kada pomislimo da smo od svega toga pametniji. Da smo samodovoljni. Pitamo se i gde su granice, koje jednom pređene obezvređuju pasoš na ime čoveka i pretvaraju ga u neizbrojne platne kartice samoljublja i hedonizma.

Ispostavlja se da je borba za suvi opstanak još jedino što nas združuje, čini ranjivima kako prema sebi, tako i prema drugima. Opstanak vrste nužno postaje i briga o okruženju kojem smo izloženi na milost i nemilost. U takvom svetu svest o značaju same prirode preklapa se sa svešću o sebi, te osim što smo ujedinjeni i sjedinjeni smo i sa prirodom i sa drugima.

Sava Bunčić na jedan etički tas stavlja smisao napretka i tehnologije i svih onih pomagala koja nam olakšavaju život i čine ga udobnijim, a na drugi život koji uz njih ide, kao i promene koje stvara u nama. Osetljiv je pehar na tim terazijama, nikad se ne zna gde će da pretegne, a čovek i njegova sudbina jedina su mera. Zato pažljivo, kao da nam poručuje pisac. Pažljivo, dok još imamo vremena...