Како оно иду пропозиције за НИН-ову награду, може ли неко то да провери – морају издавачи да доставе 6 примерака књиге, а ако не доставе, онда, ништа; је ли то тако? и роман мора бити на српском језику? Тврдња је дакле оног, ко шаље књигу, да је то дело на српском језику па тиме и да је српска књижевност. И, дисквалификују оно дело које је прво било објављено на енглеском, што се ове године и догодило. Да? Али итекако радо се примају и романи из Бањалуке, Подгорице, Скопља, Букурешта, Канбере, Њујорка итд, ако их је издавач доставио и тиме имплицирао да је то српска књижевност. Да? или ја ту нешто грешим? Молим исправите.
Али (да предухитримо скептике, који ће већ то рећи; па, боље је да кажемо ми први!) награда треба да има и новчани део, да би била стварно респектабилна. А не само папирче. Уз то, требало би да и чланови жирија буду плаћени, јер њихов посао је веома тежак и времено-трошећи.
Ако спонзора нема… онда нема.
У “Политици” у среду 22. марта 2017. године на стр. 12 био је чланак, сачували смо га (говорио и Dexa; ту је и његова промо слика, врло мала) у коме се каже да у Србији тренутно има 395 разних књижевних награда, а да у Хрватској прогнозирају да ће ускоро имати више књижевних награда него што просечни хрватски роман има читалаца.
Ја бих додао да је битно и да се одреди жанр. Било би одвратно да се првих двадесетак година подваљује српској јавности, и да се лажно декларише да је награда за СФ, а да добитник буде увек фантази или хорор прича. То је прво! Разграничити, часно и поштено; за сваки од тих жанрова, засебна награда! Е ту је “кврц”, баш то ће вероватно бити у старту одбијено, и то крајње одлучно, заувек одбијено; дакле, џабе причамо. Награда за измешану жанровску мутљагу не треба да постоји. А никакве друге, вероватно, неће ни бити.
