Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 915 Replies
  • 60287 Views
*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
razni prikazi danas, itd
« Reply #885 on: January 11, 2020, 05:26:43 PM »
Цењени    ,

(1)   изашао је ужи избор за НИН-ову награду, међу тих 10 изгледа да нема ничег СФ.
Узгред, од десет, само је једна жена.

(2)   У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, па у прилогу “Недеља”, па на стр. X, имате приказ књиге: Теодор Стерџен, Више него људски. То је код нас први пут изашло 1977. године, у едицији “Кентаур”, која је била веома респектабилна, и много је тада значила, нама у Првом српском фандому… било је то, за нас, капитално дело, један од стубова југословенске СФ културе тада. Преводилац је био Бранко Петровић. Сада је издање “Чаробне књиге”, а преводилац је Весна Стојковић. Данашњи чланак има наслов “Један од сто најбољих”, а наднаслов “СФ класици”. Приказ потписује Д.С.
Приказ је добро написан, али сасвим пред крај има грешку – дели фантастику на фантастику и научну фантастику. (Не може то тако да се дели, не можете, на пример, да делите зечеве на зечеве и беле зечеве; не може шири појам да се дели на целог себе, и, неки свој саставни део. Јабуке не делимо на јабуке и црвене јабуке! )

(3)   У истом броју “Данаса”, само на следећој страници, стр. XI, изненађење – један обимнији приказ, потписује Илија Бакић. Већ дуги низ година, Илија Љ. Бакић пише и објављује приказе књига, али ретко буду објављени у “Данасу”. Овог пута приказује једну збирку прича, аутор Никола Петровић (средње слово не знамо; рођен 1978, Илија за њега каже да је млади аутор), наслов збирке Папир брзо гори, издавач није поменут. Види се да је приказ написан врло пажљиво, чини нам се да је Илија пазио на сваку реч. Међутим, Илија као да тврди, једном мало нејасном и двосмисленом реченицом на почетку другог ступца, да међу причама у овој збирци постоји можда и барем једна која је СФ, али не прецизира која је то (али помиње ванземаљце) а строго узев само каже, тоном велике похвале, да збирка “не прави разлику” између жанрова, што се може схватити и као сигнал да, ипак, ни једна од те 22 приче није СФ. (А. Б. Недељковић свакако неће бити у могућности да чита 22 приче да би међу њима можда, можда пронашао барем једну СФ… то се, дефинитивно, неће десити.) Пред крај овог приказа, Илији се омакла и једна очигледна грешка, каже да аутор Петровић говори о “друштвено-социјалним елементима друштва”, е то сигурно није требало тако формулисати.
Наслов овог приказа је, индикативно, “Успеле и надахнуте стилске вежбе”, а наднаслов је “кратке приче”.

Узгред, оно о чему се Илија овде похвално изражава – па, можда он то и сам примењује, у свом раду: сада, као писац, Илија можда напушта СФ жанр; али то, наравно, не може никад девалвирати Илијина ранија несумњиво СФ остварења.

(4)   Данас, дакле 11-тог јануара 2020, у културном додатку “Политике”, па на стр. 5 тог додатка, имате чланак “Реално у фантастичном”, поднаслов “фантастика”, потписује Димитрије Јаничић, тема је збирка прича: Милан Белегишанин, Соба на обали, издавач “Академска књига”, Нови Сад, 2019.

Јаничић у првом ступцу заступа тезу да су у причама, у књижевности генерално, пожељна “дотеривања” стварности, која, каже Јаничић, “од приче не направе фантастику, али причу учине пријемчивијом, читљивијом, занимљивијом”, дакле да треба да буде нека мешавина жанрова.

Онда долази један Јаничићев пасус врло интересантан. Читамо: “Присталице баш таквих прича са елементима фантастике уживали су у делима Е. А. Поа, Х. Ф. Лавкрафта, Д. Хоторна, У. Легвинове… Не мислим на научну фантастику, она је данас све слабија, јер практично живимо у времену научне фантастике, поготову када су у питању комуникације.”

Ето сад знате. Добили сте информацију. Научна фантастика је данас све слабија, јер живимо у њеном времену! остварила се!

Питамо се узгред, “Д. Хоторн”, ко ли је тај? ваљда Натанијел Хоторн? Онај што је написао дела Кућа са седам забата, “Млади Гудмен Браун”, Скерлетно слово? Ма, на Натанијела су мислили? Мора бити да је ту, кад су штампали тај чланак, промукла словвна грошка. Хтали су да напишу слово Н.

Мало касније Јаничић помиње, похвално, Зорана Живковића, и сврстава га у тај простор између реалности и фантастике.

Пред крај Јаничић каже, за приче Милана Белегишанина, “ово није ни научна фантастика, јер писац уопште не спаја науку и књижевност”. У овоме наслућујемо дефиницију – да је СФ оно што спаја науку и књижевност.


(5)   “Политикин забавник” бр. 3544, петак 10.01.2020, нема СФ причу,

али има, на стр. 58-59, фантазијску причу: Карел Чапек, “Случај доктора Мејзлика”, о чаробњаку, млади полицијски чиновник др Мејзлик (??) ухватио је неког провалника, али се сад нервира јер не разуме како је то успео, како је препознао да је то провалник, иако није било јасних знакова; па, о томе поставља питање чаробњаку Дастичу. Прича је врло слаба, лоша. Помињемо је само зато што је аутор наш Карел Чапек, творац речи “робот”. На стр. 59, у антрфилеу, имате портрет Чапека, и његову кратку биографију, у којој се тврди (а то је речено и у Википедији) да је седам пута био номинован за Нобелову награду (али је није добио).

стр. 8-12, која се научна и здравствена испитивања обављају на Интернационалној свемирској станици – ИСС.

стр. 21, квантна физика. Како електрон може да буде истовремено и честица и талас… у току чланка мало су променили тему па су чланак наставили о фотонима, али о истој дилеми – да ли су честице или таласи или (некако) оба та, истовремено.

стр. 41-43, чланак о крос-оверима у стриповима, типа Тарзан против Бетмена, итд. Потписује Никола Драгомировић
.


*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 259
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #886 on: January 11, 2020, 07:17:18 PM »
Izdavač zbirke "Papir brzo gori" je Treći trg.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
stiglo Pritjaženije 2
« Reply #887 on: January 13, 2020, 12:21:23 PM »
Хвала на информацији, ангел011.

(1)  у “Данасу” у четвртак 9. јануар 2020, на стр. 16, у рубрици “Биоскоп”, речено је да је руски СФ филм Инвазија (наставак, дакле сиквел, Силе привлачења, тј. Притјаженија) стигао у биоскопе у Србији, и то само осам дана након премијере у Москви. У филму, ванземаљци се враћају…  Неки од главних ликова су исти, ту је и Јулија Лебедева… и стварно, ово има сада у неколико биоскопа у Београду, али углавном у врло касном термину, од отприлике 22 ч, а филм траје, колико смо чули, чак 2 сата и 15 минута, дакле врло је дуг. Много дуг. (Ако је то тачна информација.)

(2)   У “Блицу” данас, 13. јануар 2020, на стр. 23, Ивков даје приказ стрип књиге Бетмен, убиствени виц.

(3)   За хорористе:  на задњој страници “Политике” видимо најаву да данас на ТВ каналу “Ха-Бе-О” (то је латиницом HBO) у 20 ч креће десетоделна крими-хорор-фантази серија Аутсајдер по роману Стивена Кинга из 2018. У серији, која се дешава у модерном свету, полицијска истрага поводом убиства скреће (ако смо добро разумели) полако у воде натприродног и хорора. Питамо се да ли је то нови Твин Пикс.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 565
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #888 on: January 13, 2020, 12:48:01 PM »
Quote
Теодор Стерџен, Више него људски. То је код нас први пут изашло 1977. године, у едицији “Кентаур”,

Zašto, ali zašto ljudi koji se bave SF-om ne žele da koriste bibliografiju koju smo okačili na:

http://www.znaksagite.com/sfbiblio/

kad se ne sećaju opštepoznatih činjenica.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 565
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #889 on: January 13, 2020, 02:08:20 PM »
Quote
стр. 55-57, нешто заиста заборављено, потписује Немања Баћковић: после рата постојала је, годину-две-три, отприлике од 1948. до 1951, код Београда, ускотрачна али истинска (стварна) пруга која је била “пионирска”, омладинска, за сврхе васпитања и образовања, имала је само 5 км дужине, и само три станице, од Бановог брда до ваљда Раковице, а звала се “пионирска пруга Космај-Јастребац”. Било је таквих (наводно) и другде у Југославији, па и у другим комунистичким земљама, али се брзо од тога одустало.

Aco, nemoguće da kao stari Beograđanin do sada niste čuli za Pionirsku prugu!
Moja pokojna tetka je kao pionir bila kondukter. Imam njenu sliku sa pruge.
Evo jednog dobrog teksta o toj pruzi:

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2018/0023-51641861052B.pdf

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #890 on: January 13, 2020, 06:30:50 PM »
Добро, дакле било је то у Кентауру још 1968, хвала на информацији.

Пруга:   па, та слика Ваше тетке, ако се на слици добро види баш и пруга, амбијент, онда је то историјски документ, који ће кроз рецимо 400 година бити извор сазнања о тој прузи; дакле, то би требало да скенирате и, са информацијама о месту, времену, имену, итд, (најважније информације већ у самом називу фајла!)  на неки начин ставите на располагање човечанству (али тако да буде лако проналазиво)… као и ту Вашу и Бобанову невероватно обимну и корисну библиографију…


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
PS
« Reply #891 on: January 18, 2020, 02:56:25 PM »
пост скриптум,

у “Данасу” у среду 15. јануара 2020, на стр. 2, била је она њихова анкета “Питање – одговор”, у само једном ступцу; питање је гласило “Како коментаришете то што филм Џокер има највише номинација за Оскара?” (наиме, за 11 Оскара) а први упитани био је наш Слободан В. Ивков, за кога је назначено да је историчар стрипа. Његов одговор је и најопширније дат. У том одговору Ивков се изразио реалистично и трезвено, и дао мали ретроспективни осврт на статус кловна у западној култури, и на историјат тог лика, Џокера.

(2)   А у суботу 18. јануара 2020, у “Данасу”, у уметнутом прилогу “Недеља”, па, на целој стр. III, имате чланак: Зоран Пановић, “Успон Скајвокера”, а то је наравно, у суштини, Ратови звезда 9; опширан приказ тог филма (али, некако, нема много “споилера”), пореди га са другим филмовима у том серијалу, али и са другим серијалима.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
tinejdžerka Meri Šeli
« Reply #892 on: January 20, 2020, 05:00:43 PM »
Цењени   ,

(1)  у данашњем (понедељак 20. јануар 2020) “Блицу”, па на стр. 22, Слободан В. Ивков даје приказ јапанског хорор романа Круг, али (ако смо добро схватили) на књизи није назначено да је хорор, па Ивков на једном месту помиње да је “уредник … укинуо жанровску одредницу, вероватно како би снажније подвукао … естетско-литерарне вредности … прозе”.

Познато нам је то…  многи то раде. Одричу се жанровске одреднице, у нади да ће онда бити признати као права, вредна књижевност.

(2)   Одмах десно од тога, на истој страници, и на следећој, је интервју где Емир Кустурица каже (а то је баш извучено и у наслов интервјуа, можда зато што звучи филозофски) да “треба веровати у нову утопију”, али наш утисак је да је тиме мислио ипак само на филм, у смислу: треба веровати да ће светска филмска уметност имати неку бољу будућност.

(2)   Уз “Блиц” је данас на насловној страни прилепљена (једном капљицом гумастог лепка који се може одвојити) књижица за децу, о особама које су у младости нешто значајно постигле; аутор је Миона Ковачевић, а тираж 69.000 примерака; висина књижице је око 15 цм, а наслов Деца која су променила свет; на последње две странице (стр. 62-63) је чланак о Мери Шели. Има и грешака… али на самом крају чланка, Миона оправдано каже, о роману Франкенштајн: “данас га називају почетком жанра научне фантастике, а Шелијеву тинејџерком која је измислила научну фантастику”.

(3)   Осамнаест српских писаца је (ваљда прекјуче?) упутило један као позив на бојкот НИН-ове награде, они су веома разноврсна група, а међу њима је, гле, и наш Декса (Dexa), писац фантазијских романа о нашој историји.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 565
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #893 on: January 24, 2020, 01:59:47 PM »
Aco... Aco...

Разговор поводом објављеног зборника „После 200 година: два века научне фантастике” (Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2019)

Учествују:
проф. др Никола Бубања,
проф. др Александар Б. Недељковић,
др Тијана Тропин, и
др Милан Д. Живковић.

31.01.2020. у 19:00 h
Атријум Народне библиотеке Србије


Улаз је слободан.
Добро дошли!

Задовољство нам је да вас позовемо да 31. јануара, у 19 сати, дођете у Атријум Народне библиотеке Србије на разговор поводом објављеног зборника После 200 година: два века научне фантастике, у издању Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу (2019).

Учествују: проф. др Никола Бубања, проф. др Александар Б. Недељковић, др Тијана Тропин и др Милан Д. Живковић.

У разговору поводом објављеног зборника радова После 200 година: два века научне фантастике биће речи о историји и развоју проучавања научно-фантастичне литературе; о садашњем стању жанра научне фантастике, као и о његовој будућности; о могућностима успостављања основних принципа за студије СФ књижевности; о човеколиким роботима и човеку у делима писаца фантастике; о Франкештајну 200 година касније и др. Зборник је објављен поводом Научног округлог стола одржаног 28. октобра 2018. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у оквиру XIII међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност. Уредник зборника је проф. др Никола Бубања.

Добро дошли!

S obzirom na to da sam tog dana u Zg, hoću detaljan prikaz, sa sve fotke!

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
danas u Narodnoj biblioteci Srbije u 19 h
« Reply #894 on: January 31, 2020, 12:20:42 AM »
Цењени   ,
ево како изгледа насловна страна тог зборника:






а ево садржаја, па, добродошли сте у атријуму Народне библиотеке Србије (то је изнад Славије, покрај Храма Светог Саве, па кад уђете у библиотеку, право напред) у 19 ч:






(2)   Колико филаделфијских експеримената?

Дакле, 2020 01 21 приказан је на неком каналу наше телевизије Филаделфијски експеримент 2. Застарео је сада, и поприлично наиван, отприлике је за кинотеку, али, ипак, часно и верно је наставио претходни, главни филм, Филаделфијски експеримент, снимљен 1984, који је био запажен и који се памти и данас, и који остаје нешто као мини-класик, због своје спектакуларне идеје о нехотичној телепортацији целог једног ратног брода и то, у будућност; филм у коме је заблистала глумица Ненси Ален, касније славна као полицајка у првом и другом Робокопу.

Његов, дакле, наставак, сиквел, Филаделфијски експеримент 2, снимљен 1993, ипак је много слабији; то је филм Б продукције, који је (каже Википедија) коштао само 5 милиона долара (то се сматра за, отприлике, микро-буџет), а зарадио само 3 милиона. То је филм алтернативне историје: модерни бомбардер са нуклеарним бомбама доспева, у исправном стању, у прошлост, у годину 1943, и то у Трећи Рајх, право у руке нациста, који онда уз помоћ тако стечене нуклеарне технологије добијају Други светски рат.

Иза неких од основних идеја овог наставка наслућује се Филип К. Дик и његов Човек у високом дворцу (1962) – видимо Америку под нацистичком диктатуром, итд. Филм је спор, непотребно развучен дуготрајним сценама идиле пре експеримента (где деца у слободној Америци играју бејсбол) итд. А нема ни Ненси Ален.    :) 

Ово није онај римејк из 2012. године, снимљен за ТВ канал “Сај-Фај”, оно где се брод појављује на сувом тлу, а такође се и закуцава у један облакодер:


http://www.moriareviews.com/sciencefiction/philadelphia-experiment-2012.htm

дакле није тај римејк, Филаделфијски експеримент из 2012, не.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
braća Strugacki, itd
« Reply #895 on: February 01, 2020, 09:47:54 PM »
Цењени   ,

(1)   одржана је та промоција, у Народној библиотеци Србије, говорило је чак седам аутора, плус Горан Скробоња, Бобан Кнежевић, и Слободан Ивков. Веома успело. Јавићемо и опширније, ако будемо имали слике.

(2)   Са закашњењем јављамо: у данашњој “Политици” у културном прилогу, на стр. 1 и 2, обиман текст, потписује Гојко Божовић, о укупном књижевном стваралаштву Борислава Пекића, све максимално позитивно и похвално, а о Пекићева три СФ романа ипак само врло кратко и уздржано, и не каже да су СФ, него, антрополошки трилери.

(3)   А у истом прилогу али на страни 4, приказ романа Дарка Тушевљаковића Јегермајстер (то би на немачком значило “мајстор ловац, онај који лови и мајстор је у томе”), потписује Борисав Матић, наслов чланка је “Хорор као метафора савременог света”. (То би сугерисало да је роман релевантан као индиректна друштвена критика.) Жанр? Па, чланак, отприлике, сугерише да тај роман има јаке елементе и хорора, и фантазије.

(4)   А у данашњем и сутрашњем “Данасу” па у прилогу “Недеља”, па на стр. X, кратак приказ о старој (из 1909. године) надреалистичкој књизи: Алфред Кубин, Друга страна. Наслов чланка је “Кафка (пре Кафке) из Земље снова” а наднаслов је “Дистопија”. Потписује К.Л.Д.

(4)   У истом “Данасовом” прилогу али на стр. XII, о књизи, из 1964. године: Аркадиј и Борис Стругацки, Понедељак почиње у суботу. (Знамо да су браћа Стругацки били велики руски СФ писци.) Чланак потписује Д.С. Видимо да је на корици наслов дат латиницом, осим последње речи која је написана ћирилицом. Наслов чланка је “Бајка за млађе научне раднике”, наднаслов је “научна фантастика”, али, из чланка стичемо утисак да је то ипак дело у жанру фантазије, не СФ.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
PS, danas izuzetan datum, 02 02 2020
« Reply #896 on: February 02, 2020, 07:11:22 PM »
За неке љубитеље научне фантастике, ако воле бројеве, данас је специјалан датум:
 
02 02 2020

То је са становишта нумерологије интересантно јер има четири нуле и четири двојке. То се више никада у историји света неће поновити. А на први следећи такав датум, 03 03 3030, мораћемо да причекамо следећих хиљаду и десет година, један месец, и један дан. Питамо се како ће изгледати свет тада... и да ли ће бити икога да запази тај датум.

Узгред, данашњи датум је и анаграм, исто иде и кад се гледа од краја према почетку, ако се гледа само редослед цифара тј. ако не пазимо на њихове размаке: 020 22 020   .


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 478
    • the cult of ghoul
Re: PS, danas izuzetan datum, 02 02 2020
« Reply #897 on: February 03, 2020, 12:00:27 AM »
данашњи датум је и анаграм, исто иде и кад се гледа од краја према почетку, ако се гледа само редослед цифара тј. ако не пазимо на њихове размаке: 020 22 020   .

докторе Неделковицху:
Анаграм (или преметаљка) врста је загонетке у којој се преметањем слова неке речи или израза добија нова реч или израз. Као ефектан пример може да нам послужи анаграм ЛАЖНИ СТИД КУПАЧА (решење: нудистичка плажа)

ваљда сте хтели рећи
Палиндром (од грч. πάλιν (palin): натраг, опет, поново + грч. δρóμος (dromos): правац, пут, смер; трчање, утрка, тркалиште, тркачка стаза = грч. παλινδρομος (palindromos): који се враћа, повратан) су речи, изрази, реченице, бројеви или други низови знакова и симбола (и од њих сачињене веће целине) који имају одређено значење било да се читају унапред, било уназад...

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
program LK za februar
« Reply #898 on: February 03, 2020, 02:20:21 PM »

3. februar 2020 – Retrospektiva filmske fantastike 2019.

Odgovorićemo, između ostalog, na pitanja: Koji je najbolji SF film godine? Koji je najbolji superherojski film? Najbolji horor? Najprijatnije iznenađenje? Najveće razočaranje? Na kraju tribine ćemo se ukratko pozabaviti i onim što nam donosi 2020, a dopustićemo i publici da se oglasi, i pomene sopstvene favorite, koji će se možda razlikovati od naših. Spojleri se podrazumevaju! Moderator: Miloš Cvetković

10. februar 2020 – Expanse: Da li ste loši, treba li vas pratiti ili braniti?

Serijal “Prostranstvo” (The Expanse), autorskog dvojca pod pseudonimom Džejms S. A. Kori, našao je dom prvo na SyFy kanalu a onda na Amazonu. Što dalje odmiče, serija se sve više razlikuje od književnog predloška, pa je zabavna i onima koji su od ranije upoznati sa posadom svemirskog broda Rosinante. Dok se upetljavaju u sve moguće probleme Sunčevog sistema (a i šire), oko njih se događa velika politička igra, a iz prostranstava možda vrebaju vanzemaljske ubice. O razlikama između knjiga i serije, o rađanju nacije, o spletkama, tučama i koječemu pričaju Goran Skrobonja, pisac i prevodilac i Ivana Damnjanović, ljubitelj interplanetarnog makijavelizma.

17. februar 2020 – državni praznik, nema tribine

24. februar 2020 – Fantastična čitaonica #75: Berislav Kosijer, “Beli potop”

Berislava Kosijera možda najviše pamtimo po pustolovnom romanu “Dobar vetar, Plava ptico”, koji su generacije dece čitale u školskoj lektiri. “Beli potop”, međutim, iako objavljen u Nolitovoj omladinskoj biblioteci, predstavlja malo ozbiljnije štivo koje se dotiče pitanja društva na granici utopije i antiutopije. Smešten je u XXII vek, a izabrana je forma “nađenog rukopisa” da bi čitaocima pružio osećaj nepobitne stvarnosti, ali i da bi im istovremeno dozvolio da, sa odmakom od tri veka, otkriju koliko se (i zašto) ta stvarnost zapravo promenila.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
i, još nešto danas
« Reply #899 on: February 03, 2020, 03:08:58 PM »
Да, цењени др Гул, ту сте прилично у праву, то јесте палиндром, али, палиндром је једна специјална, ужа врста анаграма. Има о томе по лексиконима књижевних термина.

(2)   Данас у „Блицу“ на стр. 22 Ивков приказује једну интересантну антологију, објављену 2019. код „Солариса“ у Новом Саду, ћирилицом, наслов је Сазвежђе Лем, а састоји се од 13 прича домаће, српске фантастике, тако да ту – вероватно никад нећемо сазнати – можда постоји и нека, барем једна, СФ прича... међу фантази и хорор причама, дало би се претпоставити.

Аутори су Филип Давид, Јовица Аћин, Зоран А. Живковић, Горан Т. Петровић, Мирјана Новаковић, Горан М. Скробоња, Ђорђе Писарев, Бобан Кнежевић, Дејан Стојиљковић (то је наш Dexa), Дарко Тушевљаковић, Илија Љ. Бакић, Лаура Барна и Ото Олтвањи.

Ивкова највише интригира то што у антологији са таквим насловом, ниједна прича није Лемова, али, интенција тог наслова је јасна, Лем је главна, велика звезда, а они су друге, мање звезде, око њега; то је једно прихватљиво стремљење; и, то звучи као астрономија, што би упућивало на СФ (иако приче можда баш и нису СФ); а и помињање Станислава Лема упућује на СФ, али, опет, није никаква гаранција да је макар једна једина од тих 13 прича стварно СФ. Нема гаранције... него, једино, читај, читај, сажваћи можда 12 лимунова да би можда, можда, појео и једну јабуку.

(3)   Слике са промоције Зборника су стигле, извештај припремамо.