Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 855 Replies
  • 49445 Views
*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 558
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #795 on: August 09, 2019, 03:12:16 PM »
А па то је врло једноставно, и очигледно само по себи – духови, у пустом дворцу у планинама и шумама... натприродна посла. Supernatural forces.

Узгред, да је то СФ, ми бисмо размишљали о плаузибилности: откуд то да је хотел пуст, зашто власници не развијају бизнис и током зиме. Нису ваљда сазидали хотел на месту за које су знали да ће приступни путеви бити сваке зиме завејани. (А гле има струје... воде... грејање ради... е сад, не сећам се да ли им телефони раде, или, као, из неког левог разлога, не раде?)
Можда је то објашњено у роману; нисам га читао.



*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 250
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #796 on: August 09, 2019, 04:48:45 PM »
А па то је врло једноставно, и очигледно само по себи – духови, у пустом дворцу у планинама и шумама... натприродна посла. Supernatural forces.

Pa to spada u horor.

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 463
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #797 on: August 09, 2019, 05:15:23 PM »
А па то је врло једноставно, и очигледно само по себи – духови, у пустом дворцу у планинама и шумама... натприродна посла. Supernatural forces.

znači, svaki horor u kojem postoje natprirodne sile je, po vama, horor-fantazi?

znači, za vas je čist horor samo onaj od psiho-triler sorte (gde su na delu ludaci, manijaci, koljači bez super-moći)???

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 558
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #798 on: August 09, 2019, 06:40:48 PM »
Не не, никако, ту се догодило мало али битно терминолошко “заврнуће” које не треба да нам се догоди, одступање од тачног, немојмо дозволити да нам се то дешава у дискусији.

За реалистични хорор не кажемо да је “чист” хорор за разлику од неког другог (са фантазијом помешаног) који би био “не-чист”.
Не.
Него, у питању су (колико се ја разумем у то… ја нисам експерт за хорор…) две савршено легитимне и равноправне врсте хорора.

Постоји реалистични хорор. Његова локација је: овај реални свет, где јесмо. И постоји фантазијски хорор, дакле хорор-фантази.

Хорор је жанр, али није на сасвим исти начин жанр, као СФ. Ето има, на пример, ту своју специфичност, да може бити (једна врста њега) без ичег фантастичног! А то СФ не може!

Дакле, сваки хорор у коме постоје натприродне силе јесте, заиста, хорор-фантази. Али то не значи да “није чист хорор”, не, не значи то.


*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 250
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #799 on: August 09, 2019, 08:55:51 PM »
Zar naziv nije "natprirodni horor", a ne "horor-fantazi"?

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 463
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #800 on: August 09, 2019, 11:07:11 PM »
ABN-ova floskula je višestruko pogrešna i nepotrebna:

1) reč "fantazi" na srpskom ne znači ništa;
2) ipak, neformalno, može aludirati na žanr koji se na eng. zove "fantasy" ali koji na srpskom nema ustaljen prevod (koriste se "fantazi", "fentezi", "fantazija", "epska fantazija/fantastika", "mač i vrač" i drugi srodni i ne tako srodni termini);
3) međutim, vrsta horora (natprirodni horor) na koju se lepi taj termin nema nikakve veze sa onim na šta aludira "fantasy", pa se stvara pogrešna/netačna aluzija da se radi o spoju dvaju žanrova fantastike (horror + fantasy), što nije slučaj;
4) veći broj horora bavi se natprirodnim, a znatno manji "realističnim"/nefantastičnim motivima i temama, pa je stoga više nego redundantno uopšte lepiti ma kakav prirepak terminu horor kada se želi naglasiti da se radi o više-nego-većinskoj vrsti horora. to je isto kao kad bi sad neko uveo termin "naučni SF"...

*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 250
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #801 on: August 10, 2019, 09:18:42 AM »
4) veći broj horora bavi se natprirodnim, a znatno manji "realističnim"/nefantastičnim motivima i temama, pa je stoga više nego redundantno uopšte lepiti ma kakav prirepak terminu horor kada se želi naglasiti da se radi o više-nego-većinskoj vrsti horora.

Osim ako je zbog nečega potrebno naglasiti da je u pitanju natprirodni horor (što je prilično retko).

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.174
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #802 on: August 11, 2019, 07:58:07 AM »


Хорор је жанр, али није на сасвим исти начин жанр, као СФ. Ето има, на пример, ту своју специфичност, да може бити (једна врста њега) без ичег фантастичног! А то СФ не може!



To je u najmanju ruku veoma neprecizna tvrdnja, koja proističe ponajviše iz krajnje subjektivnog percipiranja fantastike, pa je otud i otvorena za diskusiju. Koliko je “fantastična” premisa kloniranja, i zašto?

Otud nije slučajno da takve premise danas proizvode uglavnom horor a ne sf dela, to sasvim proporcionalno inkorporiranom udelu fantastike; što je fantastika više prisutna, to je delo više horor. To jednako važi i za ostale standardne premise sfa; moglo bi se reći da se danas žanrovska pripadnost nekog dela može najlakše ustanoviti na procentualnom udelu činioca fantastičnog u tom delu. I, naravno, na spoznajnom nivou čitaoca koji to delo percipira, ali to je već druga priča.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 558
1 pokret, poezija i kosmos
« Reply #803 on: August 16, 2019, 03:08:59 PM »
То о теорији хорор жанра, не бих сад, али, хвала на учешћу и труду.

(1)   Данас је у “Политици” на стр. 13 (рубрика “Култура”) изашао обиман чланак, наслов је “Лет од Јупитера до Њујорка”, потписује Мирјана Сретеновић, у чланку се презентира један уметнички пројекат који је покренула уметница Катарина Петровић (наведено је да је дипломирана сликарка, и да сада предаје на Слободном универзитету у Бриселу) са групом сарадника, а та група се зове Art and Science; па се даље каже да њен рад “Космологикус”, цитирамо (то је у првом ступцу) “представља инсталацију у којој се радио-сигнали с планете Јупитер преводе у језик као облик аутоматизоване поезије”.
Е сад, ми смо овде, на овом форуму, у овим вестима, дискутовали, и то 2015 10 16  (дакле 16. октобра 2015. године), о нечем сличном, наиме ја сам поменуо радио-таласе које емитује Јупитер:

“очајни и страшни крик без краја, без ума, једно пиштање и туљење и завијање које је трајало већ преко 4 милијарде година и трајаће још толико: вечност, по људским мерилима. Али, ево видим да на Јутјубу сада постоје само неке много лошије, слабије верзије тога (radio noise of Jupiter)”.
а на то је Слава рекла да:
“na sajtu Maarble projekta postoji stranica posvecena kompozitorskom konkursu ‘Zvukovi svemira’. Kompozicije na temu svemirskih zvukova su pristigle iz celog sveta i dati su i rezultati konkursa. Dakle, te kompozicije bi mogle biti sf muzika”.

Ова сада поставка младе уметнице Катарине Петровић (средње слово њеног имена не знамо) можда је инспирисано том радио-буком Јупитера; не треба то баш буквално схватити, да је тај вечити ламент Јупитера баш стварно преведен на српски или енглески па је тако настала поезија; не; то не треба схватити као неку сад мистификацију,  него, метафорично, као једну уметничку инспирацију покренуту једном појавом која нам долази из космоса; то је један додир природних наука и слободне уметничке визије. Тај пројекат имао би природне савезнике, претпостављамо, не толико у научној фантастици, него пре у сигнализму, у сигналистичкој поезији.

Да се подсетимо, већ дуги низ година један од истакнутих представника сигнализма је Мирољуб С. Тодоровић.

(2)   Почела је да се емитује друга сезона ТВ фантази серије Предстража (The Outpost), то су мачеви и врачеви, и једна млада јунакиња која има натприродне моћи, епска фантастика, отприлике је као Игра тронова али много, много скромније, а помињемо само зато што су многи делови (можда чак цела друга сезона?) снимани ту негде, код нас, у Србији. Учествује и наша глумица Јелена Гавриловић. Ето дакле, у неком добром термину, на каналу Сај-фај (SciFi), нас... ето нас...

Имате о томе код Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2019/08/15/druga-sezona-tv-serije-predstraza-od-danas-na-malim-ekranima/

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.174
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #804 on: August 17, 2019, 05:36:48 AM »
To nije bilo u podršku teorije horora, nego u negaciju tvrdnje da SF ne može bez fantastke; ne da može, nego mora. SF barata začudnim, dakle savršeno mogućim, dok horor barata čudesnim, dakle apsolutno nemogućim. Tvrdnja da između začudnog i čudesnog postoji ikakav znak jednakosti je apsolutno netačna, a tvrdnja da jednako spadaju u fantastiku je samo uslovno tačna, u najširem žargonskom smislu u kom je tačna i tvrdnja da je kafa koju upravo pijem baš fantastična.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 558
jedna enciklopedija fantazi i horora
« Reply #805 on: August 19, 2019, 06:33:17 PM »
Цењени   ,
(1)   у “Блицу” је данас (понедељак 19. август 2019) на стр. 22, Слободан В. Ивков објавио приказ једног издања романа: Лазар Комарчић, Један разорен ум, издавач “Порталибрис”, 2016. Није СФ, не, али, то је Комарчић… а и има елементе фантастике. (Али није СФ.)

(2)  Можда ће ово бити интересантно:  постоји ова књига, ево библиографског податка:

Don D’Amassa 2006, Encyclopedia of Fantasy and Horror Fiction. New York, Checkmark Books, ISBN 0-8160-6924-7

дакле Дон Д’Амаса, година 2006, Енциклопедија фантазијске и хорор фикције. Као што видимо, већ у наслову се јасно каже да је то о та друга два жанра, не о СФ.

(Узгред, дигресија: Д’Амаса каже, у чланку на стр. 355-356, да је новела Хенри Џејмса “Окретај завртња”, енгл. “The Turn of the Screw”, из године 1898, “јак такмичар за титулу најбоље-икад приче о духовима”. Баш се питам шта би о томе рекли експерти за приче о духовима.)

(Узгред, и друга дигресија: у овој енциклопедији, одреднице су поређане на збуњујући начин, наиме, јесу по редоследу енглеског алфабета, али, неке на основу презимена аутора, а неке на основу наслова; па је тако, на пример, Хенри Џејмс, на енглеском Henry James, стављен после Мери Шели, зато што је она наведена под словом “S” (for Shelley), а он је под словом “T” (for Turn).

Е сад, ту је наравно чланак о Мери Шели и, Д’Амаса каже (стр. 315-316) да Франкенштајна “разноврсно својатају критичари хорора, и критичари научне фантастике, ови други на основу тога што је оживљавање Франкенштајновог монструма резултат научних принципа а не натприродног” (“variously claimed by horror and science fiction critics, the latter because the animation of Frankenstein’s monster is the result of scientific principles rather than the supernatural”).

Дабоме. Резултат науке, а не магије. То је барем апсолутно јасно.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 558
jedna vrlo kratka definicija, i drugo
« Reply #806 on: August 26, 2019, 12:03:58 AM »
Цењени   ,

(1)   време је за програм Лазе К, за септембар... па, ако неко сазна... било би баш одлично да нам јави.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3524, петак 23.08.2019,
стр. 4-6, о српској СФ (или барем са СФ елементима) причи насталој у Крагујевцу године 1895: Светолик Ранковић, “У XXI веку”, како је настала, итд. (О томе има у Мићиној књизи укратко на стр. 38-39, а овде много опширније.) Потписује Немања Баћковић. На стр. 5, антрфиле: шта је утопија а шта антиутопија и, дистопија.

стр 8-11, астрономија: о претпостављеној атмосфери на досад откривеним планетама изван Сунчевог система

стр. 21, бог или Хајзенберг – одакле Биг бенг? одакле толика енергија, које данас има у космосу тако много? огромна тема за врло кратак мали чланак. А недалеко одатле је питање шта би се догодило да је планета Земља направљена од боровница, тј. шта би било кад би се цела маса наше планете одједном претворила у боровнице! илустровано!

стр. 28, историјат интернета, www мреже, која је свету дата на вољу тек 1991. То је уједно и тема насловне стране, коју је насликао (али ту је нагомилано свашта, то изгледа прилично истумбано) уметник Тим Макдонаг.

стр. 67, претпоследња, сентенције о будућности (па, и Жил Верна, Хакслија, Бредберија…) али, углавном слабе.

(3)   Ево једне књиге настале крајем прошлог, двадесетог века: Сласер и Ребкин 1993.

Библиографски податак:

Slusser and Rabkin 1993: George Slusser and Eric S. Rabkin, editors, Styles of Creation: Aesthetic Technique and the Creation of Fictional Worlds. University of Georgia Press, ISBN 0-8203-1455-3, Athens GA 30602, has 271 pages.

Ово је једна добра збирка академских радова о СФ. А зашто је помињемо? Зато што даје (на стр. 16) једну изузетно кратку, сажету дефиницију СФ, на енглеском (а и на српском) је то само седам речи:


SF is fiction born of modern science.

Дакле, СФ је фикција рођена из модерне науке”.

Дабоме. Из модерне науке. Наравно.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 522
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #807 on: August 26, 2019, 08:16:15 AM »
Nemanja je super lik. Veliki ljubitelj fanastike, stripa, starih knjiga i mnogo čega drugog zanimljivog.
Ako ćete još opširnije o ovom Rankovićevom delu, o njemu imate u knjizi Iva Tartaljle Beograd XXI veka - iz starih utopija i antiutopija

*

Ygg

  • Newbie
  • *
  • 11
Re: jedna vrlo kratka definicija, i drugo
« Reply #808 on: August 26, 2019, 04:35:53 PM »
(1)   време је за програм Лазе К, за септембар... па, ако неко сазна... било би баш одлично да нам јави.

Evo ukratko sa fejsbuk stranice Društva:


2. septembar, Redovna godišnja skupština "Lazara Komarčića"

Kao i obično, novu sezonu, nakon letnje pauze, Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” započinje održavanjem svoje redovne skupštine. Na dnevnom redu će biti tekuća pitanja, predlozi i rasprava za narednu sezonu. Ko ne može ili ne želi da dođe, slobodno u komentarima neka ostavi svoje predloge, kritike, pretnje i podsmeh.


9. septembar, Najava televizijske sezone 2019/2020.

Ovo „televizijske“ shvatite uslovno, jer se naslov odnosi na serije, koje su sada usmerenije ka streaming sadržajima. U svakom slučaju, predstojeća sezona će biti jedna od najsadržajnijih kada su u pitanju SF, F, H i srodni žanrovi. Neki bi čak i rekli da ih je previše, ali to su oni neodgovorni ljudi koji imaju život. Za sve ostale serijske fanatike, tu je Miljan David Tanić, koji će vas sa svojim gostima provesti kroz narednu sezonu. Diskusija sa gledaocima poželjna i očekivana.


16. septembar, Betmen, prvih 80 godina

Postoje diskusije ko je najpoznatiji superheroj svih vremena, ali svi znamo da je Betmen skoro svima omiljeni. Godinu dana posle Supermena, na stranicama Detective Comicsa pojavio se Bat-Man i zauvek promenio svet superheroja, pa i američki strip. O ogromnom uticaju, prebogatoj istoriji i svemu ostalom govoriće „ol star“ postava: urednik i izdavač Dušan Mladenović, kulturni kritičar Uroš Smiljanić, reditelj i vodeći srpski DC dijagnostičar Igor Stanojević, kao i publika, naravno. Moderator: Pavle Knežević.


23. septembar, Paja Patak, 85 godina veselog nervčika

Ko nikad ne greši a uvek je u pravu? Ko nikada ne bi započeo kavgu? Niko drugi do Paja Patak! Priča o Paji je počela pre 85 godina i to u vidu potpuno sporednog lika, koji je vremenom narastao u fenomen za koji je Dizni jednom prilikom rekao da je "njegova torta veća od Mikijeve". Šta je ono što je Paju održalo sve ove godine i koji je razlog njegove svetske popularnosti? Na ova i mnoga druga pitanja (koja niste ni znali da mogu da se postave) odgovore daju Jovan Knežević i Marko Radosavljević.


30. septembar, Čitaonica #70: The Best Science Fiction and Fantasy, vol. 13

Dvanaest godina za redom Džonatan Stran pokazuje da s umešnošću osluškuje puls onoga što se smatra srcem "naših" žanrova, kratke priče. U još jednom pozamašnom tomu, u 30 priča na više od 600 strana (nešto kraće nego ova najva) dokazuje da nije izgubio osećaj i pruža nam sasvim pristojan presek prošlogodišnje produkcije. Jedna od prednosti ove antologije je u tome što Stran ne pravi razliku između naučne fantastike i fentezija a najviše se pri izbori vodi kvalitetom samih priča (a ako ne kvalitetom, onda nepogrešivim osećajem za aktuelno). Neki od autora zastupljenih u antologiji, čije ćemo priče ogovarati, između ostalih su: Tejd Tompson, Karmen Maria Maćado, Džefri Ford, Elizabet Ber, Naomi Novik i Ken Liu. Poseban doživljaj je posthumno objavljena poslednja priča o Zemljomorju Ursule Legvin. Moderator: Bojan Butković
"I am the end of Chaos, and of Order, depending upon how you view me. I mark a division. Beyond me other rules apply."

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 558
i Radmilova promocija danas
« Reply #809 on: August 27, 2019, 12:44:09 PM »
Хвала на септембарском ЛК програму, Ygg! - -   одлично!

... а у данашњем “Данасу” на стр. 22 је чланак, промо за ову данашњу промоцију (у Београду, улица Таковска 48, кафић “Прозор”, то вам је кад силазите Таковском, пређете ону улицу где су трамваји – Џорџа Вашингтона – па још мало низбрдо, и, ето, прекопута Ботаничке баште...) још једне колекције прича Радмила Анђелковића. Само да се подсетимо, он је био ту још отприлике онда кад је, 7. септембра 1979, у “Галаксији”, у “зеленој сали” БИГЗ-а, основан СФ клуб “Андромеда”, претходник ЛК; а то је било пре 40 година; дакле Радмило је око четрдесет година један од најактивнијих носилаца нашег СФ фандома.