Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 805 Replies
  • 38036 Views
*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
PZAB, i, završen Mars, i Nele vremeplovac
« Reply #615 on: December 21, 2018, 06:45:48 PM »
Хвала на информацији, др Гул.

Е сад,

(1)  “Политикин забавник”, данашњи, бр. 3489, петак 21.12.2018, нема СФ причу, али на стр. 58-59 има фантазијску причу, дакле није СФ: Иштван Еркењ, “Балада о моћи поезије”, илустровао Алекса Гајић.
На илустрацији, види се телефонска говорница у сред густе шуме, где никаквих улица нема; лепо осветљена, неким хладним белим јаким светлом, иако је околна шума сва у ноћном мраку. (А извор светлости се не види.)

Прича је ова: у Будимпешти, једна телефонска говорница, са које је неки песник јавио свом уреднику важна четири стиха неке песме, покренула се, шетала се (говорница) по граду, па отишла у шуму, а тамо …

стр. 1, насловна, карикатура, Лох Нес монстер, главом подигао чамац пун посматрача и сниматеља, а они то не примећују. Натпис: “Неси, где си?”

стр. 8-11, чланак о (непостојећем) чудовишту из Лох Неса.

стр. 20, како би изгледала дуга (атмосферска појава) у облацима сумпорне киселине, на Венери; и,
шта би се догодило на Земљи кад би се океани заледили.

стр. 29-39, стрип “Спиру у Берлину”, текст и цртеж Фликс, превод С. Николић, па, последња од тих стрип-страница, 39, састоји се цела од само једне огромне слике, где неки булдожери раде око огромне симетричне машине налик на свемирски брод, која се уздигла изнад њих; дакле, то је један јак елемент научне фантастике.

стр. 54-57, чланак о духовима: приче, цртежи, веровања, и (старе) фотомонтаже, итд, о духовима.

Гле, у ПЗАБ је сад убачен, по први пут после много година, засебан рекламни материјал, мало мањег формата, 16 страница у колору, рекламе за разне, многе, компјутерске (па, и СФ) игрице.

стр. 67, претпоследња, сентенције о слободи.

(2)  Прошле недеље, у шестој, последњој епизоди друге сезоне ТВ серије Марс, (у производњи Нешенал Џиографика) видели смо катастрофу: радници су, по наређењу свог шефа, поставили експлозив у бушотину која се налазила у сред њиховог насеља (а то су модули, као велике кабине, на површини), грунуло је, настала је силовита ерупција воде и вероватно гаса, и настао је јак земљотрес; ова катастрофа је разбила и развалила то њихово станиште; многи су погинули, нарочито они који у том моменту нису били у скафандру.

Неуверљиво је да би они тако минирали практично сами себе.

Њихов шеф је у први мах преживео, али је онда ушао у један разваљени модул, мислећи да нађе и можда спасе неког преживелог; али, нешто се срушило на њега, па је стакло на предњој страни његове кациге напрсло, ускоро се појавила рупица, ваздух је наравно побегао ван, и тај човек се одмах угушио. Тако смо барем видели једну истину о Марсу: тамо сте непрестано у опасности да вам се баш то деси… јер је ваздушни притисак мање од 1 проценат (заправо негде око 0,6%) од притиска нашег ваздуха, овде, код нас, на Земљи… а и састав је грозан, углавном угљен диоксид… па, ако се нешто на вашем свемирском оделу само мало поцепа, расече, пробуши, или буде ето рупица на кациги (шлему), одмах настрадате, то је смрт. Не, није нам пријатељски амбијент за живот, тај Марс, па ипак ћемо ићи тамо...

У овој епизоди, код научника је земљотрес јако продрмао њихово насеље, они су падали тамо-амо, али, ипак, без икакве катастрофалне штете. Преживели су сви, па и беба (која је у претходној епизоди рођена царским резом: дакле! они тамо имају и операциону салу! и хирурге!) која је добила име Габријела.

На самом крају те, завршне епизоре, видели смо и један кратки инсерт који показује да ће Габи кроз три године, дакле, године 2045, бити здрава и нормална девојчица… без последица због недовољне гравитације! (Ово је неуверљиво.)

Неуверљиво је и то да би они (у насељу научника, у дубокој пећини) прошли без икаквог обрушавања стена са таванице. У пећинама, барем на Земљи, таваница се понекад, због геолошких догађаја, сруши… громаде камена попадају одозго… па, вероватно ће тако бити и на Марсу.

(3)  У “Блицу” је у недељу 16. децембра на стр. 8-9 био чланак, потписује Милијана Миликшић, илустрован сликом испружене роботске руке, о примени “вештачке интелигенције” – реално, само неких елемената ње – у данашњем новинарству. Дакле у журнализму. Па, ако сте ви, рецимо, спортски новинар, и треба да средите и некако прикажете резултате двадесет или тридесет утакмица… није немогуће да у неким редакцијама компјутер помогне око тога.

(4)  А у “Блицу” данас, на стр. 26, музичар Неле Карајлић позива народ на свој концерт који ће бити кроз једно пет месеци (!), и то, 25. маја 2019, у Београду, на стадиону Ташмајдан; а позив је срочен у СФ маниру: “Пријатељи, букирајте карте и заузмите своје место у лудом времеплову др Нелета Карајлића. 25. маја са космодрома Ташмајдан полазимо на узбудљив пут кроз време у прошлост и будућност. Вежите се, полећемо ( … )”

(5)  Јуче је у “Данасу” на последњој страници, па баш на дну странице, где је рубрика “Читам, слушам, гледам”, своје изјаве о томе дао Никола Здравковић (средње слово не знамо) који је представљен тј. потписан као главни и одговорни уредник часописа “Одисеја, наука у друштву”, па, на прво питање, шта чита, одговорио је: “Земљоморје Урсуле Легвин. Никако да се окренем и њеном СФ-у, али у фантастици је непревазиђена. Има ону особину митологија: све је на свом месту.”

На ово имамо примедбе, поменућемо само две: 
прво, презиме Ле Гвин пише се раздвојено, то су две речи, засебне: Ле Гвин.
Друго, тај жанр који није СФ, зове се фантазија (а не фантастика). – Али, добро је што Здравковић тако јасно види, и јасно каже, да је Урсула нека своја дела писала у једном жанру (СФ) а нека у другом жанру, који није СФ.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
nastavnica iz Kragujevca bila na obuci kao za astronauta
« Reply #616 on: December 23, 2018, 06:25:40 PM »
Цењени    ,

у данашњим дневним новинама, и то у „Блицу“, имате један као засебно укоричен прилог на финој хартији (ја бих рекао да је то „кунстдрук“ хартија, али мало заталасана) са 84 странице,

главна тема на насловној страници је “Победити робота у трци за посао”,

а на стр. 7-9 је чланак (потписује Небојша Радишић), богато илустрован, о једној наставници рачунарства и информатике, крагујевачке Прве гимназије,

то је Катарина Вељковић (средње слово не знамо! ако неко зна, молимо да јави!)
која је добила „Global Teacher Award“ а то значи да се ове године пласирала међу 50 најбољих наставника на свету, у оквиру тог такмичења, где је наводно учествовало 179 земаља. Па, у оквиру тога,

она је била у Америци и тамо је (можда у месту Хантсвил у Алабами?) имала 45 сати обуке за астронауте, налик на праву НАСА обуку за праве астронауте.

Зато је у „Блицу“ у том прилогу па на стр. 7 велика слика где је Катарина Вељковић у свемирском скафандру, на једној као платформи, а иза ње је окачена слика планете Земље виђене из космоса. Додуше, ту је и велики наслов, који збуњује јер је мало неповезано-са-темом формулисан (као, “Шта је неопходно за живот у 21. веку”).

А на стр. 8 њена слика у летачкој одећи, испред Прве краг. гимназије.

Вести о овоме постоје данас на нету, на неколико места, на пример на:


https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nastavnica-iz-srbije-medu-50-najboljih-na-svetu/88wb73j

а слика ње у скафандру, али мања, и са другом сликом постављеном иза, на:

https://www.google.com/search?q=Katarina+Veljkovic,+Kragujevac,+Global+Teacher+Prize,+Blic&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiGsvPxibbfAhUF3KQKHXQWB6sQ_AUIDygC&biw=1440&bih=760#imgrc=8UETrLsgNopuRM:

Био је у септембру чланак о њој и у „Крагујевачким новинама“, на:

http://www.kragujevacke.rs/Aktuelno/KATARINA-VELJKOVIC-KANDIDAT-ZA-NAJBOLJEG-NASTAVNIKA-SVETA

То јављамо зато што даје неку везу између научне фантастике, Србије, и космоса.

Ех али само да знамо, у протеклих пола века, људи из 40 разних земаља били су у космосу, преко 500 особа, о томе има на:


https://en.wikipedia.org/wiki/Timeline_of_space_travel_by_nationality

али из Србије, и Југославије, још нико...


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
japanska SF antologija 14,5 i Star Wars retrospektiva
« Reply #617 on: December 24, 2018, 09:18:12 PM »
Цењени     ,
само једна вест! наиме, прва, и друга! – и трећа!       :)     (шалимо се)

у данашњем “Блицу”, на стр. 26, Слободан В. Ивков даје приказ једне код-нас-изашле антологије јапанских СФ прича. Наслов те књиге гласи 14,5
дакле добро сте прочитали, то је цифра, ту пише: четрнаест и по. Четрнаест кома пет.

Издавач је “Танеси”, а преводилац, ако смо добро схватили, Дина Хрецак.

Одлично је, заиста одлично, што антологија има наднаслов, који гласи, јасно и чисто:

Антологија савремене јапанске научно-фантастичне приче

И, сад, пошто је још нисмо прочитали, остаје само да се надамо да је (жанровски) уистину СФ.

Гле ево тог приказа, Ивковљевог, и на нету, па баш и са сликом књиге, на:


https://www.pressreader.com/serbia/blic/20181224/282149292425737

Прошле годиne, 2017, била је, у издању истог тима, јапанска антологија са насловом 13, Ивков ју је приказао 12. марта 2018, али, то је била антологија хорор прича, што је тада јасно било наведено на корици. А корицу можете видети на нету на више места, на пример на:

https://www.delfi.rs/knjige/117016_13_-_antologija_savremene_japanske_horor_price_knjiga_delfi_knjizare.html

(2)  Како треба писати, на српском, са или без цртице, ово:

научнофантастични         (једна реч, сасвим спојено)   или:

научно-фантастични        (једна реч, али полу-сложеница, дакле делимично раздвојена том цртицом)?

Наше уверење:  па, хмм, због две-три зврчке, у српском правопису, стручњаци нас убеђују да то треба да иде као једна реч, сасвим спојена,

(наиме, као, рецимо “зеленоплаво” би као значило неку мешовиту, једну боју, некакву мешавину зелене и плаве,
док би “зелено-плаво” значило да су поређане боје наизменично једна, па друга, парче зелене, па онда парче плаве, али нису смућене у једну боју… )

имате објашњења о томе, на пример у Матицином Правопису (Нови Сад и Загреб, 1960), на стр. 75,

“састављено се пишу и придеви постали од скупова речи”, помињу се и придеви типа:

народноослободилачки, научноистраживачки

па се онда препоручује, на стр. 76, да треба писати:   књижевноисторијски   и   књижевнотеоријски  ,  и, исто на стр. 76:

“од сложеног придева радикалсоцијалистички треба разликовати полусложеницу радикал-социјалистичкирадикално-социјалистички) која се пише с цртицом између саставних делова онда када означава нешто што је радикално и социјалистичко”

па ваљда зато и Иван Клајн у свом Речнику језичких недоумица, ћирилично издање, година 2000, стр. 176, изричито баш каже да треба писати спојено, научнофантастични

али, али, живот каже друкчије, живот каже да је то погрешно правило и да га треба напустити, јер настају тако спојене много гломазне речи, непрегледне, ружне за око, тешке за читање, непопуларне, нефункционалне, типа политичкопропагандни итд.

па, кад бисмо се договорили, милиони нас, да пишемо ипак са цртицом:

народно-ослободилачки,     научно-истраживачки,      научно-фантастични 

и ако бисмо остали упорни у томе једно педесет година, можда би језикословци прихватили то као ново правило!

Као, ех, правилно правило!   Па, ви видите.

(3)   У истом, данашњем броју “Блица”, цела, баш-дибидус-цела страница 30, прекривена је рекламом која промотира Ратове звезда. Ту је слика где зли отац Дарт Вејдер напада свог племенитог сина Лук Скајвокера, изнад дубоке, огромне провалије, а текст гласи:

Roditelje ne možete birati.
Birajte filmove koje ćete gledati!
STAR
WARS

PRVA
plus
od 24. decembra
Svakog dana
22.00


дакле ту се, изгледа, најављује нешто као ретроспектива, цела серија. Хм, па то је кроз мање од сат времена. Требало је раније да вам јавимо...   пардон.

Али питање је да ли ће у томе бити и спин-оф филмови (spin-off) настали као допуна или проширење тог серијала.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
roman Mutant u vozu, da li je SF; i, Mars
« Reply #618 on: December 26, 2018, 03:28:32 PM »
Цењени     ,

(1)  У “Данасу” је у уторак 25. децембра 2018. био на стр. 16 чланак, у коме су пренети најважнији делови из једног интервјуа; наиме, Бил Андерс (Bill Anders) који је пре пола века, 1968, летео у свемир на “Аполу 8” и облетео око Месеца, али се није спуштао на њега, сада је рекао новинарима да би сада слање човека на Марс било глупо. Изгледа да је употребио баш ту реч (stupid). Али није детаљније аргументисао зашто. Више се концентрисао на уопштену, генералну критику програма “шатл”, који је већ одавно укинут, и међународне свемирске станице, која још увек ради; и, нарочито, критику садашњег стања у НАСА-и.

Комплетан тај интервју имате на енглеском на:


https://www.bbc.com/news/science-environment-46364179


(2)  А данас у “Данасу”, на стр. 14, имате кратку вест о једном новом роману: наслов је Мутант у возу, аутор је Тадија Чалуковић, уз његово име написано је (16) па зато помишљамо да он има само 16 година. Радња се дешава у 22. веку, и прати судбину неког усвојеног дечака. Промоција је заказана за сутра, 27. децембар, у Дому омладине у Београду, у трибинској сали, али, није написано у колико сати; лако би било претпоставити, и погрешити, јер, ми видимо, на сајту Дома омладине, на:

http://domomladine.org/debate/promocija-romana-tadije-calukovica-mutant-u-vozu/

да ће то бити у 18 часова!  дакле не оно што бисте “из прве” претпоставили.
Говориће књижевник Миљенко Јерговић, и, уредник културе у “Блицу” Милојко Божовић.

Препознајемо елементе научне фантастике, али, не знамо да ли је то баш, стварно, СФ. Кад би неко прочитао тај роман, па јавио (о жанру), то би баш добро било.

Изглед књиге, баш велику слику, а и напомену да је Чалуковић сарадник “Искре”, а да је издавач “Нова поетика”, можете видети на:


http://iskra.co/kultura/mutant-u-vozu-iz-stampe-izasao-prvi-roman-tadije-calukovica/

где је и похвала коју је роману дао књижевник Матија Бећковић. Цитат: “Тадија Чалуковић (16) стиже из будућности као готов писац са романом будућности Мутант у возу у којем мутира не само давну прошлост и постбудућност, могуће и немогуће, него и особине романа и представе о писцима.”

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 235
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #619 on: December 26, 2018, 10:36:10 PM »

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 516
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #620 on: December 27, 2018, 08:29:01 AM »
Deluje da je u pitanju talentovan i ambiciozan mlad čovek. Probaću da nabavim knjigu...

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
Black Light za NIN-ovu, i, još 1 roman
« Reply #621 on: December 27, 2018, 05:05:15 PM »
Цењена ангел 011, хвала на информацији, и, Мићо, хвала на труду,
е сад,
ако има само 96 страна, а при томе, ако је велики број празних и напола-празних страница, онда је лако могуће да нема 240.000 карактера-са-размацима (Characters-With-Spaces), а у том случају је ипак новела.

Израчунава се, ако нема бољег начина, овако: нађете неку отприлике просечну сасвим-пуну страницу и у њој просечни, типични један (цео пун) ред, и у њему пребројите слова (па, и знакове интерпункције; и празнине такође), па, буде рецимо 55 њих;

онда пребројите колико има редова текста, рецимо 45,

то помножите, и добијете цифру рецимо можда 2.475  дакле толико има на једној пуној страници.

Сад још само треба да оцените колико стварно има пуних страница. Често пагинација почиње тек са бројем пет, или седам; дакле оно претходно се не рачуна; често на почетку и на крају поглавља буду велике празнине, или целе празне странице, можда и неке са илустрацијом; наравно да се ни то не рачуна. Па, ако има реално само, рецимо, на пример, 83 пуне странице,
пута 2.475 
то испадне рецимо 205.425 карактера-са-размацима,
дакле нема 240.000
дакле није роман.

Али наравно! то не значи да је лошије дело, или мање важно! Није новела дело нижег квалитета ! ! !

Ви бисте мени много помогли у раду, ако бисте преузели на себе да јавите у ком жанру је дело, Ф или СФ; али било би врло корисно и да знамо, уз то, и да ли је дело роман, или новела.

(2)  На Бобановом форуму јуче, 2018 12 26, ево цитирам, појавило се, на:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16507.msg716586;topicseen#msg716586

Objavljena dela DOMAĆIH autora

Ivan Teodorov Srdanović,    Poljubac sunca     (2018)

Izdavač: Školski servis Gajić, 2018

Boban:
Još jedan roman majstora apokaliptike. Možete li da zamislite gradove i Zemlju kojom besne vetrovi od 500 km/h?
Ivan Srdanović pripoveda o doživljajima ljudi koji se suočavaju sa razaranjima, strahom, tajnama duha i pobesnelim suncem.

-- ето то је Бобанов коментар, а ја се наравно питам, ког је то жанра, да ли је СФ.

(3)  Данас на Арт Аними, код Драже Игрошанца, на:


http://www.art-anima.com/vesti/nin-ova-nagrada-2018

имате информацију да је за НИН-ову награду пристигло 201 романа,
и, од тога је у ужи избор ушло 31, и наведено је који су,

е сад ја тамо видим на 14. месту, плаво означено, Миомир Петровић, Black Light,
али такође видим да су истом плавом бојом маркирана још два места, друго и седмо; наиме:
Марија Павловић, 24
и, Јелена Ленголд, Одустајање,
па се питам зашто су та три тако маркирана.



*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 235
Re: Black Light za NIN-ovu, i, još 1 roman
« Reply #622 on: December 27, 2018, 07:55:51 PM »
па се питам зашто су та три тако маркирана.

To nije markiranje nego linkovi. To troje pisaca ima objavljene priče na Art-Animi, a linkovi vode do stranica sa njihovim kratkim biografijama.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 516
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #623 on: December 27, 2018, 08:16:35 PM »
Black Light je SF roman.

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 85
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #624 on: December 28, 2018, 12:50:00 PM »
U proteklih nekoliko meseci moju čitalačku pažnju je zaokuplja stvaralaštvo književnika iz panonske nizije, pre svega mađarskih pisaca. Među njima, posebnu pažnju mi je privuklo ime Petera Esterhazija. Taj književnik pripada poznatoj porodici Esterhazi bez koje mnoga imena u muzičkoj umetnosti, npr. Hajdn, List..., ne bi postala poznata. Iz čuvene porodice Esterhazi je i kanadska feministkinja I režiserka Daniška Esterhazi. Evo trejlera za njen sf film 'Level 16' :
Pitanje za dr. ABN-a: da li su kod nas prevedeni sf romani Doris Lesing?

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
da li izbegavaju da kažu da je SF?
« Reply #625 on: December 29, 2018, 02:48:52 PM »
Хвала на информацији о та три линка, ангел 011. То су, дакле, три приче фантастике? Е сад, можда у жанру Ф, или, СФ… не могу сад да их погледам, па да то сам утврдим.

Хвала, Мићо, на информацији (коју ћу ја максимално озбиљно схватити) да Black Light јесте, по Вашем уверењу, СФ, и да јесте роман.

Хвала, Славо, на трејлеру о “Весталис” академији (за весталке? где су оне поробљене, уче се покорности, итд), а што се тиче СФ романа Дорис Лесинг (1919-2013, добила Нобелову награду 2007. године),
па, тих пет романа, има о њима на:


https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%81_%D1%83_%D0%90%D1%80%D0%B3%D1%83

ја их нисам читао, и не бих сад знао да Вам одговорим на питање.

Е сад, за данас:

(1)  “Политикин забавник” бр. 3490, петак 28.12.2018,

стр. 1, надреалистичка слика, парадокс: човек са шеширом са звездама, пред затвореним вратима, покушава да вири кроз кључаоницу, али, његово око јесте кључаоница, а испред њега, у рупи у вратима, налази се, уместо кључаонице, једно око, избуљено, које гледа у тог човека. Дакле кључаоница и око су заменили места.

у средини ПЗАБ, наставља се стрип (карикатурално цртан) “Спиру”, са елементима СФ.

стр. 67, претпоследња, сентенције о годинама, и, лепа надреалистичка фантазијска (не СФ) слика (отприлике у традицији једног сликара по имену Салвадор Дали) са модерним човеком који, бос, мукотрпно пешачи унутар часовника са зупчаницима. Около, на земљи, лежи још много тих зупчаника, који су поиспадали ван.

(2)  Данас у “Политици” на стр. 4 културног додатка, о Карел Чапеку, потписује Бисерка Рајчић, биографски чланак, поприлично добар, са сликом, веома повољно помиње Чапекову научну фантастику, и наравно реч “робот”, итд.

(3)  То дело Мутант у возу, младог аутора Тадије Чалауковића:
имате приказ промоције, која је била, код Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/12/27/mutant-u-vozu-predstavljen-u-domu-omladine/

Као прво, стичемо утисак да на промоцији нису постављали питање да ли је то новела, или роман… него су говорили као да ту и нема никакве дилеме.

Као друго, стичемо баш јак утисак да су учесници промоције избегавали да кажу да ли је то научна фантастика! Него, као:
жанровски мутант… 
жанр којег је тешко именовати…
“шашава дистопија” или нека пародија дистопије…
трансхуманистички роман…
футуристички роман… 

Као да не желе да прихвате ту одредницу: СФ. Можда мисле да је жанровска припадност научној фантастици нешто као жиг срама, припадност нижој, лошијој врсти књижевности?
Ако је то, једно такво прикривање, ако дело заправо јесте СФ али они избегавају да то кажу, па, то би био жалостан и јадан уступак чаршији.

Надајмо се да није то! али остаје чињеница да сад не знамо, да ли то дело јесте или није СФ.


*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 235
Re: da li izbegavaju da kažu da je SF?
« Reply #626 on: December 29, 2018, 04:12:44 PM »
Хвала на информацији о та три линка, ангел 011. То су, дакле, три приче фантастике?

Ne, linkovi su ka njihovim biografijama na sajtu Art-Anima, a biografije su im na sajtu jer su na sajtu objavljena i neka njihova dela (poglavlje iz romana "Bakarni bubnjevi" Miomira Petrovića, dve priče Marije Pavlović ("Američki san" i "Rapid Euro Movement") i "Zugzwang" Jelene Lengold).

Na osnovu brzog pregleda rekla bih da ništa od toga nije SF.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
cela stranica Blica o Mutantu u vozu
« Reply #627 on: December 30, 2018, 11:10:04 AM »
Хвала на информацији, ангел 011.

Е сад.

(1)  Заборависмо, на истој оној страници у јучерашњој „Политици“ био је, одмах испод, и чланак о сликару „Бенксију“ (то му је ваљда псеудоним) који помало глуми неког као тајновитог романтичног побуњеника, и герилца зидног сликарства, наслов чланка је „Агенти хаоса“, поднаслов „инцидент и поруке“, потписује Јован Чекић, а у чланку се помиње научна фантастика, и то, сцена у филму (о Бетмену) Витез таме (The Dark Night, 2008) где Џокер, на запрепашћење једне групе ситнијих криминалаца, пали хрпу доларских новчаница, дакле спаљује новац.

Само још нешто о оном јучерашњем претходном, првом чланку, биографском, о Карел Чапеку, који је потписала Бисерка Рајчић: у том чланку, и то у последњем, петом ступцу, каже се да је Чапек био активан у “научној фантастици  ( … )  једном од најзначајнијих жанрова 20. века”,
а то је баш лепо, тачно, и коректно.

(2)  Данас, у недељу 30. децембра, у “Блицу”, целу стр. 29 заузима само један чланак, о књизи Мутант у возу Тадије Чалуковића. Чланак потписује Миона Ковачевић.




Текст и приступ у чланку су сасвим у складу са недавном промоцијом у Дому омладине, многе реченице су малтене подударне. Не помиње се никаква дилема око дужине – да ли је то дело новела или роман. Наслов чланка, “Нове технологије девастирају наше душе”, је цитат из говора младог аутора.

(Узгред, пре неки дан нам је промакла словна грешка, написали смо “Чалауковић”, са “а”, али он се зове Чалуковић. Дакле био је лапсус! пардон!)


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
neuspeli Prometeus
« Reply #628 on: January 06, 2019, 08:19:39 PM »
Цењени     ,

(1)  Pink Sci Fi and Fantasy – на том каналу је у среду 2019 01 02 приказан, са почетком око 18 часова, СФ или ипак хорор филм (са јаким елементима хорора, несумњиво) Прометеус, дакле, Прометеј (Prometheus, 2012), приквел Осмог путника 1.

Било је жалосно и јадно гледати га, јер је очајно не-паметан; мизерна и бесмислена реприза (иако је приквел) ранијих филмова из тог серијала. Посада свемирског брода, који је слетео на планету, напросто се такмичи ко ће глупље, ко ће највише самоубилачки, да се постави. Овај Прометеј не заслужује ни минут ваше пажње. Велика је штета што је уопште снимљен. У овом филму, СФ елементи су толико промашени и апсурдни, да се практично распадају, као да је интенција била да се сними ипак хорор филм, а не СФ филм; па, ако је тако, онда вероватно и јесте хорор филм са површно и неуверљиво навученом маском СФ.

Није немогуће да у једном серијалу, један филм припада неком жанру, а други неком другом жанру, иако је серијал исти.


(2)  Роман Black Light није прошао у НИН-ов ужи избор, дакле није се пласирао међу најбољих 12.

(3)  Није тешко претпоставити да 31. децембра увече (светска нова година), и сутра, 7. јануара (српски Божић), није било, и неће бити, ништа на програму у Лази, али, месец јануар јесте почео... па, кад би неко јавио програм Лазе, за 14, 21. и 28. јануар...

(4)  “Политикин забавник” бр. 3491, петак 04.01.2019,
стр. 8-11, нова теорија о Биг бенгу, наводно је било 10 димензија, које су биле уплетене у чворове, а онда су се три димензије рашириле. Потписује Срђан Николић.

Срећни празници, српски и светски, свима!


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
Black Light, prikaz prvog poglavlja
« Reply #629 on: January 07, 2019, 02:49:44 PM »
Цењени     ,

прихватајући Мићин савет, АБН је набавио и кренуо да чита овај роман. Јесте роман; без икакве сумње; има дужину. Дакле тај део Мићиног савета је апсолутно истинит. Е сад, а жанр? Прво поглавље јесте научна фантастика; дефинитивно јесте; без дилеме. Али АБН још није прочитао остатак романа, дакле преосталих двадесет поглавља, и колеба се, да ли вреди упустити се у то.

Идемо неким редом.

Прво, библиографски податак:

Петровић, Миомир, Black Light. Београд, издавач „Лагуна“, 2018.
ISBN 978-86-521-2974-4,
COBISS.SR-ID 267473420.

Латиницом. Цена са попустом је негде око 850 динара, дакле, око 7 евра.

текст сам запрема 261, минус 7 пре почетка, једнако 254 странице, са двадесетак празних тако да реално има око 230 пуних страница,
оне имају отприлике по 31 ред, са по 57 карактера-са-размацима, једнако 1767, пута 230 једнако је око 406.000 карактера-са-размацима, дакле, има несумњиво преко 240.000 карактера-са-размацима, дакле ово јесте роман.

Подељен је на 22 поглавља са насловима испод којих су (у загради) поднаслови који личе на позоришне термине за делове опера, драма, балета, и сличног, на пример

1. Улазна хорска песма
      (Уместо увода)
...
8. Црна светлост
      (Трећа међуигра)
...
19. Улаз у лавиринт
      (Арија контратенора и хорска деоница)

итд. Овим се може направити утисак литерарне игре у нивоима високе културе, елитне.

Наслов романа је на енглеском, а у преводу значи (па бисмо могли тако и називати тај роман) „црна светлост“, а то је оксиморон, намерно парадоксалан и смисаоно неспојив пар речи, јер, у физици, не постоји црна светлост, барем не видљива; свака видљива светлост је у некој боји, или је бела (а то је заправо мешавина свих видљивих таласних дужина тј. боја), а ако светлости нема, тј. она из неког правца не стиже до нашег ока, тад видимо црно, дакле црно је одсуство видљиве светлости. Црно је мрак. Дакле у суштини, овај роман се зове „Мрак“. (Али и у мраку до нас могу да стижу неке друге таласне дужине, које не видимо, на пример ултравиолетне, гама зраци, инфрацрвене, радио таласи, и слично.)
Већ на првој страници, ауторски глас (глас свезнајућег аутора) даје експозицију, скицира ново друштвено и политичко уређење света, тј. планете Земље, у некој не-прецизираној будућности, рекло би се кроз једно педесетак година (барем судећи само по првом поглављу); нови светски поредак, дистопијски, у коме је Србија остала са врло мало или нимало суверенитета, јер је de facto подвргнута лоповској тиранији неких злонамерних светских институција и оружаних формација, делимично и бандитских. Већ у тих неколико првих реченица јасно је да је аутор ојађен и огорчен због те својеврсне капиталистичке, западњачке окупације: приказано је да свакојаки белосветски шљам несметано вршља по Србији, која не може да се брани. Називи неких од тих оружаних формација су на енглеском, па, иако се на првој страници не помиње изричито НАТО пакт, ипак је јасно да се мање-више на њега мисли.

Већ на другој и трећој страни, прецизира се ова историја будућности: био је, и завршен је, светски грађански рат, не нуклеарни, у коме је на једној страни био нови светски поредак (који се зове напросто Поредак), а на супротној страни шарена коалиција комунистичких група (црвени), и ултра-десних, то би ваљда значило чак и нацистичких, група (црни), али и традиционално-националистичких група (плави). Затим се каже, у реченици пред крај стр. 10, да је у том рату Поредак победио („бројно и технички супериорнији Поредак успео је да победи“, запазите погрешну употребу придева супериоран), али одмах се то и демантује. Наиме, само два-три реда текста испод тога, каже се да је Поредак додуше победио на неким важним територијама, понајвише у Северној Америци и Западној Европи, али су побуњеници ипак задржали неке земље, и (стр. 11) знатне делове неких континената.

Русија је опет царевина, којом управља један човек, „новопроглашени цар Иван Крусанов“ (ibid), а наратор игнорише питање да ли је то територија слободе. Али ако је на власти цар, онда није на власти парламент, нити неки изабрани председник, дакле морали бисмо закључити да је то диктатура једног човека (цара) али наратор као да има симпатија за то, или барем не критикује; рекло би се да прећутно ипак сврстава такву царску, деспотску Русију у слободне територије. Ту као да се наслућује неизречено питање: да ли нам је бољи добар диктатор, само да је наш, него изабрани председник који после једног или два четворогодишња мандата мора да сиђе, ако ће нас једног дана неки од таквих председника препустити реално доминацији идеологије из Брисела и Стразбура? – и да ли слично важи и за друге народе и континенте?
Од наратора сазнајемо и ово: „Исламски калифат влада у Африци (осим у Магребу), Арабији и Индији“ (ibid). Наратор као да пропушта да се запита да ли су и то слободне територије, земље слободе.
Дакле већ на другој и трећој страници се донекле дерогира (оспорава, поништава) прва страница, јер испада да Нови светски поредак није ни приближно остварио пуну победу. Приповедач је дакле огорчен али и конфузан, његово огорчење је губитничко, он сам себи противречи, и то не једном.
На којој страни је слобода, а на којој ропство? Последњи ред текста на стр. 10 обавештава нас о томе: побуњенички фронт је „задржао власт на тзв. слободним територијама“, дакле побуњеничка коалиција је носилац слободе, а Сједињене Америчке Државе и Западна Европа јесу доносиоци неслободе. Ово је јасно политичко опредељење против Запада, али уједно (рекло би се) и против парламентарне вишестраначке демократије и тржишне привреде.
Али побуњеници су освојили и задржали четири америчке савезне државе, и то Флориду, Џорџију, Луизијану и Тексас. То је веома неуверљиво.
Статус Београда (а импликација би била: и целе Србије) описује се овако: „Због мешавине разних народа и раса, београдски квартови представљају прави мали Вавилон“ (стр. 11). Ту се појављују, дакле, имигранти, као последица нашег губљења суверенитета али вероватно и смањивања српске популације.
Тако је, дакле, у овом кратком првом поглављу (око две и по странице), скициран главни новум, политички, овог романа.
Жанровски, ово поглавље је несумњиво СФ; и то са политичком, друштвеном тематиком, што је савршено легитимно; неки од најбољих СФ романа на свету имају политичку и друштвену тематику, на пример Замјатинов Ми, па Хакслијев Врли нови свет, и Орвелова 1984.
Са становишта политичке садржине, ово прво поглавље Петровићеве Црне светлости је дистопијска пројекција (у будућност) неких нараторових силних огорчења и ојађености због садашњих трендова неповољних по класично, историјско, традиционално српство.
Са једне тачке гледишта, можда ви не морате буквално да схватите ту пројекцију: можда је огорченост баш намерно претерана, екстремна, да би се претворила у својеврсну карикатуру коју можда и треба узети тако, као карикатуру, дакле не као баш озбиљну пројекцију будућности. Као да нам наратор говори: љутим се, ево колико се љутим... а ви ме немојте схватити баш дибидус озбиљно; мало се шалим, мало претерујем... Ово нас подсећа на значајно кратко дело (можда нема дужину романа, можда је новела) Марка Видојковића Е баш вам хвала (са поднасловом „Смрт банди – слобода Југославији“; 2017, издавач такође „Лагуна“) о повратку Тита међу (бивше) Југословене; Видојковић је збиљу, реално огорчење због пропасти наше Југе, окренуо донекле у пародију и спрдњу и карикатуру.
Али, са друге тачке гледишта, ако буквално и озбиљно схватите ово прво поглавље Црне светлости, са толико драстичним конфузијама и контрадикцијама, онда морате одбацити цео роман као „ге-ге“ текст: г г – губитничко гунђање, које, у том случају, не заслужује да читате даље. Јер политичка губитничка гунђања своде се (са становишта вредновања научне фантастике) на лош новум. У научној фантастици, новум мора бити интелигентан и интересантан. У М. Петровићевој Црној светлости, новум је интересантан. Јесте. Али...

(У некој другој прилици ћемо говорити о књизи: Горан Аранђеловић, Четири слике српске апокалипсе, Београд, 2013, издавач исто „Лагуна“.)

Не заборављамо ни прослављени, маштовити, и стилски брилијантни роман фантазије – не СФ! – једног аутора са истим презименом; Горан Т. Петровић (академик), Опсада цркве Светог Спаса (1997), где су три стотине страница предивне архајске фантазмагорије о историји српства на крају драстично оштећене падом у актуелну политику, са седам фуснота (!!!) о реалној историји, убачених вероватно због неког, нечијег, анти-западњачког, анти-Брисел-ског огорчења; то огорчење, било оно политички оправдано или не, свакако је нарушило и покварило тај роман Г. Т. Петровића.

Враћамо се роману М. Петровића, тој Црној светлости, и питамо вас за савет: вреди ли, после таквог првог поглавља, читати Black Light даље?