Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 573 Replies
  • 15884 Views
*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.099
(4)  Заборавих, цењена Либеат, а ни на трибини нисам стигао да кажем, али, видите, Урсулина прича „Они који одлазе из Омеласа“, ако се схвати као фантази, онда је то врхунска књижевност, али, ако се схвати као СФ, онда је то сасвим лоша СФ, дакле, оцена квалитета битно зависи од перцепције жанра.
Добра тестера је веома лош чекић... а добар чекић је веома лоша тестера... па, није фер истим мерилима их вредновати, јер и нису исто, и не служе истој сврси, мада су и једно и друго алати за обраду материјала.[/size]

Pa, slažem se potpuno što se merila i vrednovanja tiče, a što se tiče samog Omelasa, moram da kažem kako mi je sasvim neshvatljivo zašto bi iko došao u iole iskušenja da to smatra SFom. To meni podrazumeva jedno sasvim bazično nerazumevanje i mimoilaženje sa SFom kao žanrom. 

E sad, jednom kad ovde u citatu imamo ovako lepo sročeno definisanje žanrovskog alata i merila koja su potrebna za prepoznavanje i vrednovanje žanra, onda bi trebalo da nam bude sasvim jasno kako neka žanrovska dela mogu sa lakoćom da spadaju u dva žanra, nejmli u horor i SF, upravo zato jer poštuju motivacju obaju žanrova. Dobar primer takvog dela je Karpenterov film The Thing, koji sa lakoćom poštuje motivacijske smernice i SFa i horora, pa otud njegova punopravna pripadnost  žanru SFa nimalo ne utiče (a kamoli potire) pripadnost žanru horora. Naprosto, SF i horor slede različita merila i parametre u svojim uspostavljanjima, a pri tom se i služe različitim alatima da to uspostavljanje dostignu, te se otud i delo može sa lakoćom prihvatiti kao ravnopravni pripadnik obaju žanrova. (Naravno, ovde govorim isključivo o racionalnom, realističkom delu horor žanra; kod njegovog iracionalnog, natprirodnog dela, to pravilo apsolutno ne važi, baš kao što ne važi i za dvojno pripadništvo SF dela sa žanrom fentezija.)


program LK, i, PZAB
« Reply #361 on: May 05, 2018, 09:58:08 AM »
Могло би се о томе дискутовати, цењена Либеат. Уместо двојног припадништва, ја сам више за то да кажемо да је понешто у сивој зони и да је тешко разграничити (таквих случајева има).

Е сад:

(1)  успели смо да сазнамо, у нај-најсажетијој форми, програм Лазе за мај:

7. мај 2018, Досије Икс, сезона 2018

14. мај 2018, Опако + божанско, Гилен + Макелви

21. мај 2018, Снови оштрих зуба: о Харлану Елисону

28. мај 2018, Фантастична читаоница 58, I Kill Giants, Кели Нимура


Узгред, данас у “Политикином” прилогу, има она страница “Идуће недеље у Београду”, са микро словима а великим празнинама, и, ту нема Дома омладине (цео није ту) па онда нема ни податка шта ће бити тамо у понедељак.


и, друго:

“Политикин забавник” бр. 3456 (гле, тај низ цифара: то је секвенца, узастопни су бројеви: 3-4-5-6), петак 04.05.2018, нема СФ причу, али има један чудан текст који би могао бити у некој вези са СФ (поменућемо га).
стр. 1, насловна, инспирисана је темом “Јаја у свемиру” и приказује кокошку астронауткињу како држи кокошију заставу а около, по свемиру, лебди неколико јаја. Насликала Јована Беговић (не види се потпис на слици, али то налазимо на дну импресума, на стр. 65) Претпостављамо да је на слици кокошка а не петао јер има прилично малу кресту и мали онај црвени део гуше.

стр. 12, астрономија, наслов “Затамњивач звезда”, наводно се код телескопа у опсерваторији “Паломар” у Сан Дијегу припрема техника да се што боље заклони светлост звезде да би се онда могла видети планета? Текст није баш најбоље усклађен. Потпис: Н.Д.

стр. 13-15, чланак наводно репринтан из ПЗАБ од 15. новембра 1996, то је као прича, али као документарна, али можда баш и није истинита, о једној хидрогенској проби 28. јуна 1954; можда је то покушај СФ приче? Потписано само иницијалима П.М.

стр. 21, добар мали чланак: где је центар свемира? То је добро и паметно питање. Али, колико је нама засад познато, не постоји средиште свемира. То је објашњено веома сажето, али, квалитетно, логично. (А ми бисмо додали: не постоји ни периферија свемира, нити спољашња ивица или мембрана итд; то је нама тродимензионалним бићима врло тешко да замислимо, али изгледи су да је тако.)

И, други врло мали чланак на стр. 21: могу ли птице да сносе јаја, у бестежинском стању? Могу, али су то за њих неповољни услови за то. Наводно, само једном је једна птица снела јаје у свемиру, у руској орбиталној станици „Мир“. Е тај други чланак има слику опет кокошке у свемиру, у истом стилу само у другој пози, и јаја која лебде унаоколо; одмах се види да је ауторица ове слике и оне на насловној страни иста, као и та техника (претпостављамо) компјутерски асистираног сликарства, али је сада ауторица слике и потписана, са леве стране – Јована Беговић. Средње слово не знамо.


i Star Wars
« Reply #362 on: May 05, 2018, 10:13:24 AM »
(3)  Заборависмо, још нешто за данас: Сакурабана организује данас у Дому омладине своју Star Wars конвенцију са маскама итд, то јавља Невидљиви:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/05/2-may-the-force-be-with-you/


*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.099
Re: program LK, i, PZAB
« Reply #363 on: May 08, 2018, 12:06:11 PM »
Могло би се о томе дискутовати, цењена Либеат. Уместо двојног припадништва, ја сам више за то да кажемо да је понешто у сивој зони и да је тешко разграничити (таквих случајева има).

Da, i ja sam svesna te žanrovske ‘sive zone’, no oduvek sam smatrala da tu spadaju primarno dela čija je žanrovska motivacija na neki način kompromitovana, do mere u kojoj više poštuje norme nekog drugog žanra negoli SFa.

Dobar primer za to bi bio film Midnight Special, Vrlo simpa filmić koji se svesrdno trudi da bude SF, I da racionalizuje misteriju na način koji je primarno SF, sve zajedno sa premisom… ali alas, sam trud nije dovoljan, i rezultat je zato daleko od poželjnog.

Ali zanimljivo je kako su glavni problem tog filma nije striktno žanrovski, nego prosto… eto, film ima problema sa stvarnošću, u smislu u kom i velik deo ljudi na svetu danas ima problema sa stvarnošću, odnosno sa razumevanjem i prihvatanjem prirodnih zakona koji stvarnost regulišu. Otud je taj problem zapravo perceptivne a ne žanrovske prirode.

No The Thing to zaista nije, pa otud po meni i ne spada u bilo kakvu 'sivu' zonu: on je Sf motivaciju  besprekorno ispoštovao, i ništa u njemu nema dubioznog ili nejasnog po žanrovskom pitanju; to je naprosto perfektan SF, koji je pored toga i perfektan horor film, gde su obe žanrovske motivacije ispoštovane jednim te istim naporom. Perfektna simbioza, reklo bi se.   :)





Bobanova knjižara, i, X Files tribina
« Reply #364 on: May 09, 2018, 09:31:47 PM »
Па, цењена Либеат, не бих се сад изјашњавао о томе. Али тамо где је наука рецимо слаба и неуверљива, а хорор јак, то би онда био претежно хорор. Е сад, ако се једно створење са мишићавим телом, много меса и костију, трансформише онако брзо, то је слаба наука, јер, та врста биолошког процеса не може тако да се убрза, милијарде компликованих органских молекула морале би да путују кроз организам невероватно брзо, па би се организам вероватно прегрејао и запалио и претворио у пепео. Па, ако је тако лош СФ новум, онда значи да преовлађује хорор “мотивација”, како то Ви кажете.
Узгред, био је и 1951. године један филм са насловом The Thing (заправо, пуни наслов гласио је The Thing from Another World) са врло сличном темом али дешава се на далеком северу (Арктик) а не, као филм из 1982. о коме Ви говорите, на далеком југу (Антарктик).

(2)  Заборависмо, у “Данасу” је у петак 4. мај 2018. био на стр. 22 чланак из оне серије “Наука кроз приче”, овог пута са темом “Како је човек проговорио”, потписује М. Ђурић. Како се то десило, како је то остварено – да је људски род проговорио? Како смо стекли ту способност? О овоме има много теорија и нагађања али доказа врло мало, или нимало…

Додајемо, о том питању постоји и једна СФ прича, Џон МакНајт, “Пролог” (John P. McKnight, “Prolog”), која је изашла у Београду, гле, у баш првом броју „Галаксије“, март 1972, стр. 29-30. У каменом добу, дивљаци чувају своје јадно склониште, и своју бебу… али прикрада се једна гладна звер… и…

(3)   Погледали смо Бобанову књижару. Заиста је врло мала, али је препуна. Као што смо рекли пре неки дан, то је у непосредној близини Дома омладине (у Београду), у оном подземном пролазу који почиње ту у Ресавској улици и иде у правцу Нушићеве улице, па вас и доведе испод Нушићеве улице. Ево слике, како то изгледа (али, баш тамо су сад радови на асфалтирању и поплочавању тог дела Ресавске улице, па је ту све прилично растурено и испретурано); ипак, снимили смо.




Знатно десно је Теразијски тунел. А знатно напред, далеко напред, је Трг Николе Пашића.



Гле, у књижари је био један посетилац.



Унутра има знатан број књига и домаћих писаца.



Ту су и Распоседнути Урсуле Ле Гвин.



Ту је и Норман Спинрад са својом књигом есеја.



Књижара је отприлике пред крај тог ходника, у коме има двадесетак малих продавница. Многи грађани само прођу тим ходником, да би онда, само десетак метара напред, ушли у онај велики округли “подземни трг” (да се тако изразимо) који је баш испод Нушићеве улице.



Да погледамо и радно време:



(4)  Била је у понедељак 7. маја у “ЛК” трибина, са десетак слушалаца, о једанаестој сезони Икс фајлза (X Files, season 11). Присутна је била и др Тијана Тропин. Говорили су, веома компетентно, велики фанови и познаваоци ове серије, Миљан Д. Танић и Јелена Н. Јокановић.



Јокановић је истицала тезу да је Досије икс ипак, суштински, “остао у деведесетим” годинама (прошлог века) и да не би требало да се наставља. Поредили су га са серијом Црно огледало (Black Mirror).



По завршетку њихове дискусије, АБН се јавио за реч и испричао један мали догађај од пре једно тридесетак година, из епохе кад је клуб “Лазар Комарчић” био у НУБС-у, Народном универзитету “Браћа Стаменковић” (данас се та установа, која је лоцирана мало испод хале “Пионир” и мало пре изласка на Панчевачки мост, не зове тако… али још постоји). Био је дакле тамо у оној прилично великој сали један састанак “Лазе Комарчића”, требало је разговарати о једној књизи која је изашла у преводу (беше ли нешто од Зелазнија…), али, на самом почетку, један момак по имену, ако се добро сећамо, Ненад Балинт (али, доста времена је прошло, успомене су мало несигурне, можда је био неко други), узео је реч и казао отприлике ово: “Е, па, добро, прочитали смо сви; добар је роман, нема ту ништа нарочито да се каже што већ не знамо; па, да ми завршимо ово! идемо кући! готова седница!”.
Да смо га послушали тада (али, нисмо) могла је то бити најкраћа седница ЛК икад!
Е, па, сада је АБН рекао да је требало на сличан начин поступити са Досијеом икс! Наиме, требало је неко да каже: “Седма епизода, са роботизованим рестораном, је одлична, а свих осталих девет епизода су лоше! нема разлога да причамо о њима! него, дајте да попричамо само о седмој епизоди, па да завршимо трибину!”

Поменуто је да су продуценти у први мах припремили да за свих десет епизода сценаристи буду само мушкарци, и режисери такође само мушкарци, па им је то замерено, настала је “контроверза” око тога, па је онда ипак дато женама да буду сценаристкиње за две епизоде, и редитељке за две епизоде; отприлике тако.

Поменуто је такође да су само прва и десета епизода биле “митолошке” (mythology episodes) а то значи, оне које чине део укупне приче, укупног вишегодишњег главног наративног тока о Фокс Молдеру и Дејни Скали и њиховом труду да разоткрију државну заверу око прикривања ванземаљаца, док су осам епизода биле “засебно-стојеће” (stand-alone episodes) о разним сасвим другим истрагама и проблемима. (Мада неки мисле да је и пета епизода можда “митолошка”.)




*

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • Administrator
  • Full Member
  • *****
  • 238
  • Nemojte
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #365 on: May 09, 2018, 11:43:48 PM »
Улица се зове Дечанска, не Ресавска.

PZAB
« Reply #366 on: May 11, 2018, 05:05:08 PM »
Тако је, тако је, Дечанска, хвала на исправци, цењени zakk.

Само две додатне ствари:

(5)  Интересантно, ове године није само 200-годишњица постојања СФ, него и 200 година од рођења Карла Маркса, значајног политичког и економског теоретичара. Хмм…   да ли ту има нечега… неког смисла, значења, неке везе… неки “синхроницитет” да ли постоји? … не?... па, биће да је ипак тотално случајна коинциденција?

(6)  “Политикин забавник” бр. 3457, петак 11.05.2018, нема СФ причу, али,
на стр. 12-13, седам врста тј. верзија мађарске (Рубикове) коцке.

стр. 28, како је 1997. један компјутер победио у шаху Гарија Каспарова, и да ли предстоји доба надмоћи вештачке интелигенције.


*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 202
Re: Bobanova knjižara, i, X Files tribina
« Reply #367 on: May 11, 2018, 05:05:43 PM »
Е сад, ако се једно створење са мишићавим телом, много меса и костију, трансформише онако брзо, то је слаба наука,

Slabija nego da humanoidno vanzemaljsko stvorenje (Supermen) leti?  :)

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #368 on: May 11, 2018, 05:16:17 PM »
Па, то сте Ви у праву, Супермену се много замерало то, да су његови подвизи недовољно научно брањени, он се понаша као независни свемирски брод из далеке будућности, само упакован у форму човека. Али је код њега савршено јасна интенција поштовања научног погледа на свет, намера да то буде СФ.

danas u novinama, i, konsultacija o AI
« Reply #369 on: May 12, 2018, 03:38:38 PM »
Цењени    ,

(1)   данас у “Политици” на стр. 2, дакле на истакнутом месту, имате чланак са насловом “Научници обманули вештачку интелигенцију звуком који људи не чују”, поднаслов “Паметни уређаји који реагују на глас могу да се злоупотребе без знања власника, упозоравају амерички и кинески истраживачи”, чланак потписује Ј. Каваја. Поента је да хакери могу да убаце команде које јесу изговорене људским гласом, али су помакнуте на фреквенције које ваше уво не може да чује, а машина чује и послуша, и направи неку катастрофу или откључа врата итд.

(2)  у уметнутом “Политикином“ културном прилогу “Култура, уметност, наука”, цела стр. 8 је посвећена рубрици “Идуће недеље у Београду”, па, овог пута ту је и Дом омладине, и програм (дали смо вам) ЛК за понедељак.

(3)  у том прилогу, али на стр. 6-7, је велики интервју са младим председником Друштва астронома Србије, а то је др Немања Мартиновић, потписује новинар Милица Момчиловић. Наслов, који се у континуитету протеже преко те две странице, гласи “Нисмо много одмакли од Одисеје у свемиру”. Овај астроном, који се бави углавном теоријским радом у вези са галаксијама, у интервјуу говори углевном о проналажењу већ више од три хиљаде “егзопланета” (оних изван Сунчевог система), и о будућем раду на томе, али, на стр. 7 па у другом ступцу те стране, одговара и на питање о јубилеју – 50 година од филма 2001: Одисеја у свемиру, а његов одговор усмерен је претежно на то да су слаби изгледи, сада, да стигнемо до Јупитера, а много бољи да стигнемо (опет) на Месец, и, нарочито важно, на Марс.

(4)   У данашњем “Данасу”, па у уметнутом недељном прилогу “Недеља”, па на стр. X тог прилога, имате приказ, потписује Д.С, о књизи стрипа Песма Заборава (Oblivion Song) која је нека врста фантастике.

(5)  За тренутак је ово на интернету зазвучало помало чак и драматично: у Америци је Бела кућа заказала, за четвртак 10. мај, састанак о будућности вештачке интелигенције, са водећим компанијама из те области – било је о томе на:


https://www.channelnewsasia.com/news/technology/white-house-to-hold-artificial-intelligence-meeting-with-companies-10215692

ту је, ако добро читамо име, поменут и Брајан Кржанић (Brian Krzanich),
и, тај састанак је одржан, без присуства председника Трампа, а за јавност је дато углавном саопштење које је отприлике усмерено ка томе да они треба да буду лидери у вештачкој интелигенцији:


https://www.wired.com/story/trump-administration-plays-catch-up-artificial-intelligence/

Али, са сличним саопштењима још раније су иступили и Кинези, и Европска Унија. Многи би хтели да буду лидери у тој области, дакле у артифицијелној интелигенцији – АИ.

Али, то, кад га направимо, па ако буде стварно интелигентно, можда неће хтети да нас слуша…


u Blicu o filmu Spreman igrac 1, i, hrvatska disertacija
« Reply #370 on: May 15, 2018, 01:56:47 PM »
Цењени    ,

(1)  данас у “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 8 (последњој), Иван Карл даје свој кратки приказ новог СФ филма (претпостављамо да ускоро долази у наше биоскопе?) чији наслов није чак ни превео на српски, него је дао само на енглеском, Ready Player One, па ћемо ми ево превести, нек буде – Спреман играч један. То је оно где је свет углавном прекривен сиромашним насељима, фавелама, а народ се не буни, него сви блену у ону направу са екраном коју су окачили себи испред очију, и сви учествују у тој компјутерској игрици, а што су бедни у стварном животу – то их баш-брига.

(2)  У истом прилогу “Поп & култура”, али на стр. 6 и 7, имате много обимнији чланак, потписује Иван Јовановић (средње слово не знамо), о томе што је уметник Алекса Гајић (који се бавио и научном фантастиком, зато помињемо) нацртао сада једну епизоду (и, објављена је) стрипа “Загор”, али под насловом “Бели врач”, па се неки читаоци огорчено буне да то није верно аутентичној верзији Загора, а неки други су задовољни.

Е сад, размишљамо. То име, Загор. Хмм… да ли је то изведено из српског глагола “загорети”? Као, млеко на шпорету, ако се не пази? шта ли је загорело?...  :)   Тај херој, требало је у кухињи мало боље да пази. “Мање збори, да ти ручак не Загор-и”.

(3)  Ево Мића је јутрос окачио (хвала !), овде на овом форуму али на другом топику, вест да је у Хрватској, на универзитету у Задру, одбрањена једна дисертација која је врло блиска студијама научне фантастике:


https://repozitorij.unizd.hr/islandora/object/unizd:2032/preview

па изволите, можете узети цело, бесплатно, помоћу “Save Page As…”,
то је Аманда Цар, у Задру, у Хрватској, а наслов је “Друштвени идеологеми у хрватској дистопијској прози”, помиње се ту и научна фантастика, помињу се Замјатин, Хаксли, Орвел,

дакле свакако је, за ex-Yu СФ студије, добро што та дисертација постоји,

па би се могло поставити питање, да ли је то дисертација баш о научној фантастици (иако наслов не каже то, а заправо и Мића не каже то), и да ли их тамо имају још.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 470
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #371 on: May 15, 2018, 02:33:41 PM »
Aco, knjiga prevedena pre 7 godina. Skrobonja preveo.

Prvi igrač na potezu

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 377
    • the cult of ghoul
Re: u Blicu o filmu Spreman igrac 1, i, hrvatska disertacija
« Reply #372 on: May 15, 2018, 03:25:01 PM »
уметник Алекса Гајић (који се бавио и научном фантастиком, зато помињемо) нацртао сада једну епизоду (и, објављена је) стрипа “Загор”

da li ste sigurni da je gajić nacrtao epizodu?
ja mislim da je on samo nacrtao koricu za srpsko izdanje te epizode, koju su crtali italijani.

plus, koje je gajićevo srednje slovo?

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #373 on: May 15, 2018, 04:28:51 PM »
Цењени Гул, у праву сте, нацртао је само насловну страну, а ја колико видим (али, слабо се види, на тој слици у новинама) главна промена је у изгледу фаце.
Средње слово, не знам, али било би добро знати, у праву сте и ту.

Цењени Мићо, па, ја се надам да наслов филма неће бити тако преведен, јер, ако се иоле разумем у те игрице (а не разумем се много…), натпис   READY PLAYER ONE   појави се само једном, на старту игрице, и више је као упозорење, у смислу “буди спреман да почнеш!”  а исто тако и другом играчу,   READY PLAYER TWO   , а онда, кад битка крене, оба учесника ће много пута бити “на потезу”, можда и хиљадама пута, али се ти натписи више неће појављивати.

Ех Руси би то (можда…) рекли   БУД ГОТОВ!   или им је изговор ипак више као отприлике “буд гатов” а смисао: буди приправан, спреман.

Узгред, молим подсетите ме, како се на српском каже то што они наместе на главу, испред очију, па гледају игрицу – на енглеском је то ваљда   VR headset   ,  virtual-reality headset, а на српском је… како оно беше...


tribina, D Vojnov, roboti i ljudi
« Reply #374 on: May 16, 2018, 01:14:48 PM »
Цењени    ,

имате код Невидљивог:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/16/tribina-kako-su-roboti-naucili-da-placu/

дакле данас у 19 ч, у тој сали у Смедереву, говори филмски сценариста Димитрије Војнов, “Како су роботи научили да плачу”, то је трибина о теми, отприлике:  однос човека и машине, на филму.

Па, и АБН припрема научни рад о једној сличној теми: емоције и вештачка интелигенција.

Било би интересантно слушати… али Смедерево је некима од нас прилично далеко… дакле то једино ако буде на Ју-тјуб окачен комплетан снимак, кад-тад.