Цењени ,
(1) ех, ми заборависмо, толике године су прошле па је избледела успомена: роман Мајкла Крајтона Андромедин сој, о великој епидемији, изашао је код нас још 1977. године (тада је Тито још био на власти...), у БИГЗ-овом алманаху Андромеда 2. Пре, ух, невероватно... пре око 43 године...
Осам година након појављивања првог издања (1969) у Америци.
Само из носталгије, ево како би изгледао библиографски податак, мало проширен и коментарисан…
Крајтон 1997: Мајкл Крајтон, Андромедин сој, роман, превео Никола Јорданов, у: Гаврило Вучковић, главни и одговорни уредник, Андромеда, алманах научне фантастике, СФ 2, специјално издање часописа “Галаксија”. Редакцијски колегијум Галаксије – Андромеде: Танасије Гаврановић, Есад Јакуповић, Гордана Мајсторовић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, Јова Регасек, Гаврило Вучковић. Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић. (напомена: у колегијуму само једна жена, док у првом и трећем броју овог алманаха није била ниједна) Избор илустрација Есад Јакуповић. Ликовна и графичка опрема Добрило М. Николић. Београд, БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод), ООУР (основна организација удруженог рада) Новинска делатност “Дуга”. Нема ЦИП картице нити ISBN броја.
Ето, тако… ликовну опрему тог алманаха дао је популарни “Доца” Николић.
(2) У данашњем „Блицу“, у уметнутом прилогу, знате већ, „Поп & култура“, па на стр. 4, интервју, са великом сликом писца, др Зоран А. Живковић, „Сада живимо научну фантастику“; разговарала Јелена Копривица. Зоран износи своје уобичајене ставове, али, цитираћемо ове његове речи из трећег ступца:
Питање новинарке: „Многи вас и данас доживљавају као нашег највећег СФ писца, иако сте дигли руке од овог жанра још деведесетих... Да ли вам се у овим тмурним данима чини да живимо живот као из неког научнофантастичног романа?“
Зоранов одговор:
„Од научне фантастике сам се растао зато што у њој више нисам видео изазове. Било је то у време док још нисам постао писац. Научну фантастику не пишем зато што сада живимо у њој, а ја нипошто нисам реалиста. Моји изазови су у фантастици која је далеко одмакла од ове садашње СФ стварности“.
То би могло да се схвати као да, док је писао СФ, још није био писац, што би значило да СФ није књижевност. Али, верујемо да Зоран није то тако мислио.