Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 1008 Replies
  • 78295 Views
*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
1 intervju
« Reply #945 on: April 21, 2020, 03:01:47 PM »
Цењени   ,

(1)   ех, ми заборависмо, толике године су прошле па је избледела успомена: роман Мајкла Крајтона Андромедин сој, о великој епидемији, изашао је код нас још 1977. године (тада је Тито још био на власти...), у БИГЗ-овом алманаху Андромеда 2. Пре, ух, невероватно... пре око 43 године...

Осам година након појављивања првог издања (1969) у Америци.

Само из носталгије, ево како би изгледао библиографски податак, мало проширен и коментарисан…

Крајтон 1997: Мајкл Крајтон, Андромедин сој, роман, превео Никола Јорданов, у: Гаврило Вучковић, главни и одговорни уредник, Андромеда, алманах научне фантастике, СФ 2, специјално издање часописа “Галаксија”. Редакцијски колегијум Галаксије – Андромеде: Танасије Гаврановић, Есад Јакуповић, Гордана Мајсторовић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, Јова Регасек, Гаврило Вучковић. Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић. (напомена: у колегијуму само једна жена, док у првом и трећем броју овог алманаха није била ниједна) Избор илустрација Есад Јакуповић. Ликовна и графичка опрема Добрило М. Николић. Београд, БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод), ООУР (основна организација удруженог рада) Новинска делатност “Дуга”. Нема ЦИП картице нити ISBN броја.

Ето, тако… ликовну опрему тог алманаха дао је популарни “Доца” Николић.

(2)   У данашњем „Блицу“, у уметнутом прилогу, знате већ, „Поп & култура“, па на стр. 4, интервју, са великом сликом писца, др Зоран А. Живковић, „Сада живимо научну фантастику“; разговарала Јелена Копривица. Зоран износи своје уобичајене ставове, али, цитираћемо ове његове речи из трећег ступца:

Питање новинарке: „Многи вас и данас доживљавају као нашег највећег СФ писца, иако сте дигли руке од овог жанра још деведесетих... Да ли вам се у овим тмурним данима чини да живимо живот као из неког научнофантастичног романа?“

Зоранов одговор:

„Од научне фантастике сам се растао зато што у њој више нисам видео изазове. Било је то у време док још нисам постао писац. Научну фантастику не пишем зато што сада живимо у њој, а ја нипошто нисам реалиста. Моји изазови су у фантастици која је далеко одмакла од ове садашње СФ стварности“.

То би могло да се схвати као да, док је писао СФ, још није био писац, што би значило да СФ није књижевност. Али, верујемо да Зоран није то тако мислио.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
link za Zbirku 45 objavljenih radova ABN-a
« Reply #946 on: April 23, 2020, 01:00:38 AM »
Цењени   ,
са Арт Аниме можете, са овог линка:


http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc

преузети Збирку, коју сам, ето, објавио овим путем, електронским, а која се састоји од мојих 45 досад објављених научних радова, који су ту обједињени у један Word документ (не   pdf   ) са преко 500 страница, идеалан за лако и брзо претраживање.

Садржај је одмах после уводног писма.

Идеја је, да свако има увек при руци све моје радове (да не мора да их тражи по многим научним зборницима и часописима… за само 31 мој рад постоји линк, а за 14 не постоји! него само папирна издања!) и да свако може за две-три секунде да пронађе, у том огромном континуираном тексту, било које име, презиме, тему, појам, придев, годину, па и цео Манифест крагујевачке школе СФ студија, итд. На првој, уводној страници то објашњавам детаљније.

Кад сам кренуо у овај подухват, пре око две године, изгледало је лако: само их наређати, један рад, па други… итд, али, показало се да није лако, него сам морао да уложим огромну, невероватну количину труда и времена да све спојим, уједначим, прочитам, проверим (близу 250.000 речи ! то је четврт МИЛИОНА речи…), да унесем извесне допуне и промене, нове коментаре итд.

Ова Збирка је рудник података, слободно је дајте свакоме ко се интересује за СФ. Можда ће некоме послужити као инспирација за рад, јер ту су дотакнуте заправо стотине тема. Некоме у просвети може послужити као материјал за припрему предавања, итд.

Ја се надам да ће неко пронаћи у Збирци и евентуалне грешке и пропусте, и објавити те своје примедбе, да бих ја могао онда да унесем исправке. Јер, ако ви не критикујете, како ћу ја икада знати да нешто треба да исправим?

Дакле, ето, то би било то, па ето прилике, ако вас СФ студије интересују, да баците поглед на ову Збирку.

На сајт Арт Аниме ову Збирку је поставио Драгољуб Игрошанац – захваљујући њему ви сада можете да је преузмете!

Поздрав,
др Александар Б. Недељковић
ванредни професор енглеске књижевности,
Универзитет Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет,
Одсек филологије, Катедра за англистику;
сада у пензији



*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 494
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #947 on: April 23, 2020, 12:33:12 PM »
šteta je da ti biseri budu ovako plasirani, na netu, umesto da budu objavljeni u knjizi!

šta se desilo sa edicijom 'sf studije' u kojoj je prva knjiga bila vaša ALTERNATIVNE ISTORIJE?
stala knjiga/edicija na jedno slovo/knjigu...?

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
danas u Danasu
« Reply #948 on: April 24, 2020, 12:47:53 PM »
Па, цењени др Гул, трудићемо се...

Е сад, данас у листу „Данас“, који можете купити само још до отприлике пет поподне (ако је отворен киоск или самопослуга) а после тога вероватно не,

па, у уметнутом културном прилогу, имате на стр. XII кратак приказ, наднаслов је “Будућност”, наслов је “Од суперинтелигенције до граница живота”, потписује К.Л.Д, приказана је књига: Макс Тегмарк, Живот 3.0, поднаслов књиге гласи “Како бити човек у доба вештачке интелигенције”, издавач “Лагуна”, превео Горан Скробоња, књига је популаризација науке, говори о начинима како да се снађемо и опстанемо ако стварно дође време вештачких интелигенција на овој планети.

и, (2)  у истим новинама али на стр. XIII, много обимнији приказ па и са много већом сликом, о новом издању романа: Аркадиј и Борис Стругацки, Тешко је бити Бог, превела Марија Стаменковић, чланак је потписан овако: “припремио Драган Стошић”.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
i Ted Ćang, Izdisaj
« Reply #949 on: April 24, 2020, 03:05:10 PM »
ПС, заборависмо, на истој страници и приказ колекције прича, од којих су неке можда СФ: Тед Ћанг, Издисај. Преводилац није поменут, издавач је београдка „Бука“ (то је латиницом, овако: Booka). Наслов приказа гласи: „Борхес научне фантастике“. (Приметили сте, последњих десетак, двадесетак година: многи који се баве текућим приказиваштвом, проглашавају да је неко постао нови Хорхе Луис Борхес. То је већ мало и досадило, постало је опште место...) Овај приказ потписује К. Б. Д. У приказу се, у последњој реченици, каже да је ово „можда и најбоља збирка научнофантастичних прича икада написана“, а то би значило, најбоља у историји света, најбоља у историји човечанства. Е то је стварно гигантска похвала...

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 93
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #950 on: April 24, 2020, 09:26:13 PM »
Mini serija iz 2007. godine 'Pandemic' može da bude još jedan predlog za gledanje, iako ta serija nije sf.
Pre nekoliko dana, u jednom tzv. dokumentarcu razmatrala se mogućnost veze pojave virusa i bakterija, koje izazivaju bolesti koje se brzo šire, i posete vanzemaljaca, pada meteora i prolaska kometa.U tom dokumentarcu izjavu je dao lovac na viruse dr. Lipkin. Dr. Lipkin je u martu oboleo od korona virusa.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
u Blicu o Tiki i Filipu
« Reply #951 on: April 27, 2020, 01:51:16 PM »
Хвала на информацији, Славо.

У данашњем “Блицу”, који можете још увек да купите ако је киоск отворен, изашао је, на стр. 24, приказ фановских едиција “Тера” (то би на латинском значило “Земља”, граматички гледано то је и на латинском, као и на српском, именица женског рода) и “СФ портал”, досад та два гласила имају преко 5000 страница и неколико десетина бројева, у издању, знате, удружења SCI&FI, које воде Тика и Филип.



*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 264
Re: i Ted Ćang, Izdisaj
« Reply #952 on: April 28, 2020, 11:16:53 PM »
ПС, заборависмо, на истој страници и приказ колекције прича, од којих су неке можда СФ: Тед Ћанг, Издисај. Преводилац није поменут, издавач је београдка „Бука“ (то је латиницом, овако: Booka). Наслов приказа гласи: „Борхес научне фантастике“. (Приметили сте, последњих десетак, двадесетак година: многи који се баве текућим приказиваштвом, проглашавају да је неко постао нови Хорхе Луис Борхес. То је већ мало и досадило, постало је опште место...) Овај приказ потписује К. Б. Д. У приказу се, у последњој реченици, каже да је ово „можда и најбоља збирка научнофантастичних прича икада написана“, а то би значило, најбоља у историји света, најбоља у историји човечанства. Е то је стварно гигантска похвала...

Preveo je Goran Skrobonja.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
i Jeretici Dine
« Reply #953 on: May 03, 2020, 12:23:06 PM »
Хвала на информацији, ангел011,

… а у “Данасу” који можда можете (ако можете) купити још током неколико сати данас, а носи датум 30. април 2020. (дакле, четвороброј, важи за четири дана), имате, на стр. XI културног прилога, приказ новог издања романа: Френк Херберт, Јеретици Дине (то је пети наставак у серији), превод Миа Кефер и Вук Перишић, издавач “Чаробна књига”, приказ потписује Д.С, наднаслов чланка је “СФ”, наслов чланка је “И девојке контролишу црве”.  :)


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
Koprivica, i dva A Č Klarka
« Reply #954 on: May 09, 2020, 11:50:53 AM »
Цењени     ,

(1)  у данашњем “Данасу” имате, на стр. 18 и 19 (две баш целе, пуне странице) интервју, говори Божа Копривица (у наднаслову је написано за нијансу друкчије, Божо Копривица), истакнути београдски културни радник, који је својевремено имао велику, веома корисну улогу у организовању и оснивању српског СФ фандома. Разговор водила Ивана Матијевић, али, теме су претежно политичке и друштвене, не СФ.

(2)  Такође у “Данасу” али у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. XIII, приказ две књиге, наднаслов је “СФ”, наслов је “Два драгуља из Кларкове радионице“, чланак потписује Д. Стошић; то су романи, аутор је Артур Ч. Кларк, а наслови су Крај детињства (превела Миа Кефер; то је Кларково најбоље дело, класик светске научне фантастике) и Песме далеке Земље (превео Зоран А. Живковић), издавач „Чаробна књига“. Приказ је трезвено и реалистично интониран, и информативан. Средње слово у Кларковом имену, „Ч“, дато је и у чланку, али, и на корицама самих књига, што је за сваку похвалу! Најзад, најзад је на књизи потписан као Артур Ч. Кларк, као што и јесте; не памтимо да је то икад раније у српском издаваштву било!

(3)  У данашњој “Политици” у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, на стр. 3, чланак, потписује Мухарем Баздуљ, наслов “Реке теку бродовима”, поводом 75-те годишњице првог издања Орвелове новеле (није роман; и није СФ, него је фантази) “Животињска фарма” (“Animal Farm”, 1945).

Гле… кажемо ми; па прошло је… три четвртине века без светског рата.

(4)  Такође у том “Политикином” прилогу па на стр. 8, чланак “Вакцина против страха”, о актуелним светским темама, потписује Александра Павићевић, није о СФ, али помиње неколико СФ дела, покушава помало и да завири у будућност, има неки тон футурске усмерености.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
Pavle Zelić u Politici
« Reply #955 on: May 11, 2020, 05:11:01 PM »
Цењени     ,
у данашњој „Политици“, на стр. 13, имате чланак знатне дужине, говори Павле Зелић (средње слово не знамо), истакнута личност српске фантастике. Ту је и његова слика, она иста (портрет, анфас, са благим и поузданим смиреним осмехом) коју смо видели на последњој страници „Данаса“ још 21. јануара 2015, а то би (кад бисмо хтели бити буквални) значило да он и сада изгледа апсолутно исто као пре пет година.

Интервју водила Марина Вулићевић. (Зелић је у „Политици“ досад помињан, или говорио, двадесетак пута, још од октобра 2010. године, често о стрипу.) Новинарка помиње да је он магистар фармације.

Наслов чланка је „Памтићу суперхероје у потрази за квасцем“, Зелић се осврће, у једном смиреном и позитивном грађанском тону, на протекло ванредно стање због корона вируса. У кључном пасусу, он каже да нас је СФ одавно припремала, у књигама и филмовима, за нешто налик на ову огромну епидемију, али да нам је ипак било тешко да схватимо и прихватимо да се нешто тако стварно десило. И, да су нас ипак запањили неки призори, на пример опустеле улице неких градова, у свету, у стварности.

Овај интервју најављен је на насловној страни “Политике”, у оном ступцу сасвим лево, где се понекад најављује неколико чланака; прво је ово:

Туристи траже смештај, али још нема резервација
стр. 11

а онда, друго, та “наша” (која нас интересује) најава, она гласи:

ПОСЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ
ПАВЛЕ ЗЕЛИЋ, писац:
Памтићу суперхероје у потрази за квасцем
стр. 13

Дакле ето неко из СФ је на насловној страни.



*

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • Administrator
  • Sr. Member
  • *****
  • 259
  • Nemojte
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #956 on: May 13, 2020, 01:13:30 PM »
Павле је О'Зелић

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
novo izdanje Le Gvin, Leva ruka tame
« Reply #957 on: May 18, 2020, 03:42:59 PM »
Хвала на информацији, zakk.

Е сад:
у данашњем „Блицу“, на стр. 32, у колумни „Фантастикологија“, Слободан В. Ивков нас обавештава да је изашло, и то у новом преводу, ново издање романа Урсуле Ле Гвин Лева рука таме. То је наравно The Left Hand of Darkness (1969), код нас је изашло у едицији “Кентаур” 1978. године, издавач је био Издавачки завод “Југославија”, преводилац је био Зоран А. Живковић.

После је изашло исто у Зорановом преводу у једној посебној едицији Урсулиних књига, код “Народне књиге” и “Партизанске књиге”, 1987,

а сад, ево, код “Контраст издаваштва”, преводилац је сада Дарко Тушевљаковић.

Најважније! а и Ивков нам указује на ово! – у том издању, па и на корици, исправно је, као две засебне речи, написано презиме ауторице,

Ле      Гвин

Уједно Ивков даје и један стручно написан преглед познатих СФ дела са темом да је нека веома давна, древна раса налик на људску “засејала” многе планете, дакле у многим звезданим системима, бићима односно расама налик на себе, па изумрла или се већ некако склонила са историјске позорнице, али је зато на некима од тих планета остала, и еволуцијом се мењала, понека раса налик на људску, с тим да смо можда и ми део тј. резултат тог процеса.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
i, u Danasu o 2 filma
« Reply #958 on: May 19, 2020, 03:46:42 PM »
Само додатно, уз јучерашњу вест: 
у данашњем “Данасу”, на стр. 21, обиман приказ два слична и чини се не особито добра овогодишња филма, чланак потписује Павле Симјановић (он се не изјашњава да ли су хорор или СФ, али наслов чланка гласи “Филмови страве и утехе”), то су филмови Под водом (Underwater, америчко-канадска копродукција, 2020)  и Морска грозница (Sea Fever, копродукција ирско-америчка-британска-шведска-белгијска, 2020).

Чланак покушава да пође у неколико разних праваца истовремено, и да коментарише о разним темама, и о неким другим филмовима, па се то помало замрсило, неке реченице, чини нам се, помало збуњују читаоца.

У првом филму, путовање је на најдубље место у океану, Маријански ров (Mariana trench) а онда се догоди земљотрес и појављује се монструм, а у другом филму је приказано путовање једног рибарског брода, са посадом је и једна научница, а онда се појави, да, опет, чудовиште.

Интересантна је реченица у последњем, шестом ступцу, где Павле Симјановић као да описује читаву једну врсту филмова, наиме, он каже: “Морска грозница вришти свешћу да ће, пре бацања пред неман редовне биоскопске публике, обрнути по свету пар фестивалских кругова, тиме одмах оправдавши свој смисао постојања”.

То би значило да постоји та категорија, фестивалски филмови, који се и не надају да нешто много зараде, нити им је то raison d’être; помишљамо на нашу Едерлези.

Наравно ове, 2020. године је и епидемија овог супер-опаког као (у суштини; да га тако назовемо) плућног грипа, па тај “корона” вирус катастрофално омета долазак масовне публике у дворане… за филмску индустрију то је, претпостављамо, страшно лоше.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 649
deseti doktor SF?
« Reply #959 on: May 23, 2020, 03:15:03 PM »
Цењени,
изузетно интересантан текст окачен је на Арт Аними: да ли смо добили десетог доктора СФ ? Била би то Моња Јовић:


http://www.art-anima.com/vesti/monja-jovic-zivimo-u-zanru-biotrilera

(2)   У данашњем “Данасу” у културном прилогу па на стр. V, Алексеј Кишјухас има чланак “Ми, киборзи” у коме се (у првом ступцу) подсмева ономе што прича “заверашка екипа са алуфолијом на глави” (хаха), а после тврди да се висока технологија толико примакла нама и нашем свакодневном животу, да је то у суштини већ нека врста киборгизације.

Али, додајемо ми, још није инвазивна. Ваш моб није вам убоцкан директно, кроз кожу. Дакле ипак нисмо киборзи.

(3)   У истом прилогу али на стр. XIII имате приказ, наднаслов гласи “епска фантастика”, наслов гласи “Наставак мајсторског приповедања”, дело је: Ентони Рајан, Господар куле, превео Мирослав Башић, чланак потписује К.Ч.Д.

(4)   У данашњој “Политици” па негде око 20-те стране (рубрика “Међу нама” са писмима читалаца), налазимо тврдњу да је пре неки дан у Београду своју улицу добио (дакле, названа је по њему) професор Београдског универзитета др Јован Р. Деретић (1934-2002, пазите на средње слово, не изостављајте га), који је за нас важан јер је у својим књигама о историји српске књижевности говорио и о Лази Комарчићу и о Драгутину Ј. Илићу, иако их није сагледавао као СФ писце, осниваче СФ жанра код нас.

У тексту се каже да је та улица на Вождовцу, и да се раније звала “Митрово брдо нова 1” али да свечаног отварања није било, због ове корона епидемије. На нету, на једном од планова града, налазимо да је то, наводно, негде десетак улица десно од Војводе Степе, мало јужно (а југ је, хм, отприлике према Авали…) од насеља Браће Јерковић 2, али да је преименовано у “Владе Дивљана”. Ех, проверити, отићи тамо, снимити тај амбијент и на некој згради ту таблу са натписом…

Замишљамо улице (у будућности) са именима неких особа из нашег фандома…