[Ghoul]

obično se budućnost zamišlja u zapadnoevropskom ili, još češće, američkom ambijentu i sa njihovom ikonografijom.

ajde za promenu da vidimo kako bi 2077. mogla izgledati u rusiji!

https://www.slavorum.org/russia-2077-welcome-to-the-surreal-russian-future-by-evgeny-zubkov/

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Хвала на коментарима о Манифесту, цењени Аномандер,

и, хвала на сликама, цењени Гул.

Е сад,

данас је у дневном листу “Блиц” изашао, на стр. 28, у колумни “Фантастикологија”, одличан, опширан приказ научних радова поводом 200 година СФ! Такође о издавачу, а то је Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, ФИЛУМ.

Аутор приказа је Слободан В. Ивков, ветеран српске фановске СФ сцене, један од оснивача Првог српског СФ фандома.

Пред крај приказа, он је детаљно објаснио, корак по корак, како се књига може пронаћи на сајту ФИЛУМ-а, и преузети, у  pdf   формату. (Под “издаваштво – зборници – 2018”.) Ово је од огромног значаја, јер сад је књига доступна хиљадама људи, који се иначе, вероватно, не би ни сетили да је траже на тај начин.

Али, нажалост, данас је Блиц, због неког проблема, изашао у јако смањеном тиражу, то буду само два-три примерка по киоску (тако ми је речено), па, ако ћете купити, похитајте, док још има!

(2)   “Политикин забавник” бр. 3550, петак 21.02.2020, нема СФ причу, али, на стр. 57-59 има причу, Ерскин Колдвел, “Соквати”, прича је са мало фантазије, надреализма, јер, соквати би били неко воће које не постоји, а због њега избије породична свађа између мужа, жене, и њеног неког као далеког брата од стрица, који им се ту уселио па остао да станује ту код њих годинама. Лоша, слаба прича.

стр. 29-40, детективски, крими стрип, са елементима фантазије и научне фантастике, о Алберту Ајнштајну у Америци, и некој као завери против њега; а то је део древне тајне завере да се овлада светом; питање је ко ће од Ајнштајна да добије формулу за атомску бомбу, да ли Американци или Хитлер, који би онда покорио цео свет. Појављује се и Милева Марић. Наслов је “Ред хаоса, Ајнштајн, II део” (то је римско два; дакле, “други део”), пролог је дао Гето, написали Дамијен Перез и Софи Риком, нацртао Габријел Иполити, превео Урош Рајчевић.
Први део био је у претходном броју, такође на стр. 29-40. Требало је тад да вам јавимо; пардон!

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Програм Лазе Комарчића за март 2020:


2. mart 2020. – Preporučeno za čitanje od fantastike u 2019. godini

Kakva je bila prošla godina kada je u pitanju veliko F? Neko kaže, nikad više hajpa, nikad manje dobrih naslova. A koji su to dobri naslovi, šta je tačno preterano hvaljeno, šta nije ispunilo očekivanja pričaće vam Feksperti Ivan Nightflier Jovanović i Bojan Butković, a dođite i vi da nam kažete svoje mišljenje.

9. mart 2020. – Udruženje Sci&Fi predstavlja svoja izdanja i aktivnosti

Udruženje Sci&Fi predstavlja svoje fanzine Terra i SF Portal, kao i antologiju Regia Fantastica. Osim toga, predstaviće i zbirku priča Tihomira Jovanovića „27 života“. Naravno, upoznaće vas i o regionalnoj saradnji i konvencijama, od kojih posebno izdvajaju SF Terracon br. 2.

16. mart 2020. – Šonin Mekgvajer: fantastika na pokretnoj traci

Šonin Mekgvajer  je verovatno najproduktivnija žanrovska spisateljica poslednje decenije. Njeni radovi spadaju uglavnom u žanr urbane fantastike, horora i...nečeg između, pri čemu je reč uglavnom o serijalima, i to podugačkim. Osim što piše sve i uvek, crta stripove i svira i snima filk muziku. Kako je sve to moguće, a i šta je filk muzika, saznaćete od Jelene Jokanović i Ivane Damnjanović.

23. mart 2020. – Jedna nova zvezda: Dokumentarni film o Beokonu 2006. godine

Jovan Ristić predstavlja film „Jedna nova zvezda“, dokumentarac o dugačkom i masovnom Beokonu iz 2006. godine (uključujući i kviz). Autori filma su Aleksandra Mitrović i Vladimir Vranješ. Dođite i pogledajte kako je nekad bilo…

30. mart 2020. – Fantastična čitaonica #76: House of X and Power of X

Čitaonica se ovog puta okreće nečemu što do sada nije imala – superherojskom stripu. U legiji izdanja, odabrano je izdanje House of X and Power of X Džonatana Hikmana. Ovo izdanje predstavlja novi početak za X-Men, jer su posle ovoga otkazana sva izdanja iz te serije. Posle ovoga je usledio početak Dawn of X. Publika i kritika su dobro prihvatili „reset“ ovih klasičnih heroja. Dođite da pričamo o novom početku. Moderator: Bojan Butković.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

ПС, још нешто је требало (уз програм Лазе за март) да окачимо јуче:

у јучерашњем (била је субота, 29. фебруар, гле ово је преступна година) дневном листу “Данас”,
који можете набавити и данас, у недељу 1. март, ако буде још увек на вашем киоску;
па, у културном прилогу “Недеља”, па на стр. III (римско три), имате велики чланак,

Зоран Пановић даје опширан преглед неколико СФ филмова о вирусу, и неколико хорор филмова о зомби вирусу, дакле, о тим филмским епидемијама, у контксту ове садашње светске ситуације са корона вирусом тј. ковидом-19. Наслов чланка је добро одабран, гласи: “Нулти пацијент”. Прилично добро је и написано, Пановић (опет) показује и знање и интересовање за СФ, али, прави једну грешку, он мисли да су сви ти вируси у фантастици само метафоре, алегорије, за реалне друштвене проблеме; у смислу да је неки вирус, у филму, алегорија за неки друштвени, политички итд. проблем. Пановићу измиче из вида чињеница, да је СФ жанр претежно буквалан, и да је вирус у већини таквих СФ филмова напросто, буквално – вирус.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  у данашњем “Блицу” на стр. 24, Слободан В. Ивков приказује ново издање (код “Чаробне књиге”, 2019) Френк Хербертовог СФ романа Дина,

а на истој страници је интервју, говори славни глумац (чије презиме је нашег порекла) Џон Малкович (да, о њему је филм Бити Џон Малкович, онај филм у коме за неке чиновнике постоји „седми и по“ спрат у великој канцеларијској згради...),

интервју, зато што је Малкович био у Београду, на ФЕСТ-у,

и, сад, на стр. 25, први стубац, наставља се интервју са Малковичем, и он каже (око средине тог ступца) да је снимио један кратки филм за неку француску компанију која производи алкохолно пиће које треба да одлежи 100 година, и да је тај филм, такође, намењен да одлежи сто година, и да се гледа тек 2115-те године. Две хиљаде сто петнаесте. До тад не можете да га гледате. А наслов филма је: 100 година. Имате о томе чланак на Википедији, али се некако не разазнаје баш, да ли је филм стварно сасвим довршен, или је прављење још у току; и, кажу, можда је СФ:

https://en.wikipedia.org/wiki/100_Years_(film)

(2)   “Политикин забавник” бр. 3551, петак 28.02.2020, имао је чак 84 странице,
наставио се (на стр. 43-53) стрип о Ајнштајну и светској завери, трећи део. Ту је Милева Марић, итекако. Веома истакнута.

(3)   “Политикин забавник” бр. 3552, петак 06.03.2020,
стр. 8-11, могућности за рад и изградњу на Месецу, неколико разних претпоставки о томе.

стр. 29-39, стрип о Ајнштајну и светској завери, четврти део, претпоследњи.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)   у београдском Дому омладине пре пет дана, у понедељак 9. март 2020, држана је промоција клуба SCI&FI:





говорили су Светислав Филиповић Филип, и Тихомир У. Јовановић Тика:





Тика и Филип су говорили о својим СФ фановским путовањима по екс-Ју републикама, а присутни су слушали пажљиво, Бранко Ботић је снимао, а Невидљиви је записивао:





Тика и Филип су говорили и о својој недавно одржаној (у Београду, са гостима из тих република) конвенцији SF Terracon 2,

представили су и Тикину збирку прича 27 живота, као и њихова издања Terra, SF Portal, а такође и антологију Regia Fantastica 4,

и, Александру Б. Недељковићу су уручили диплому (похвалницу, повељу) за изузетан допринос популаризацији научне фантастике. Она изгледа овако:





Ево једне слике о том свечаном тренутку:





и још једне слике о томе:





заправо је то прва и засад једина писана похвалница коју је АБН икада добио, у протеклих 40 година бављења научном фантастиком.





Зато је АБН ову диплому радо, и са одушевљењем, примио, од Удружења SCI&FI:





а на крају је (као што је већ обичај на промоцијама Удружења SCI&FI) за присутне био на располагању воћни сок, и мноштво нових пластичних чаша, али, и још понешто направљено од воћа, и то од шљиве:





(2)   Већ у петак 13. март 2020. стигла је вест, да београдски Дом омладине отказује све своје програме, због епидемије корона вируса. То видимо и на њиховом сајту:

http://domomladine.org/dob-obavestenje-o-privremenoj-obustavi-programa/

Дакле последњи су (у овим “Лазиним” СФ терминима понедељком од 19 ч) “протутњали” са својом презентацијом баш Тика и Филип, и уз њих АБН, а после тога – нема даљих програма! До даљњег! Можда док се епидемиолошка ситуација не побољша. Штета! за први термин у априлу био је у ЛК предвиђен одличан програм!

(3)   “Политикин забавник” бр. 3553, петак 13.03.2020, стр. 29-39, завршен стрип о Ајнштајну и атомској бомби, отишао далеко у разне фантазије.

(4)    У најновијем “Данасу” (број за суботу и недељу, 14. и 15. март 2020) па у културном прилогу, имате на стр. III чланак, Зоран Пановић, наслов “И ми смо нечија ђеца”, то је знатним делом о овој сад светској епидемији корона вируса, и, Пановић опширно помиње писца Борислава Пекића, а помиње и Пекићева три СФ романа, а нарочито роман Беснило, који је, евидентно (као и друга СФ дела о епидемијама) сада добио на актуелности. Али, као што каже Пановић, “Фиктивна епидемија беснила на аеродрому ‘Хитроу’ који постаје карантин, универзална је метафора друштва и глобалне цивилизације”. Па, управо у томе је проблем са Пекићевом научном фантастиком, превише је метафоричног и алегоричног, а премало је доброг СФ новума.

(5)   Такође у ово-викендском броју “Данаса”, али на стр. X, имате приказ о издању, код нас, СФ романа: Роберт Ансон Хајнлајн, ми смо традиционално тај наслов преводили као Странац у страној земљи (1961). (Али је то Stranger in a Strange Land преведено сада друкчије, као Странац у туђој земљи.) Преводилац је Звездана Шелмић. Издавач је “Чаробна књига”. Приказ потписује, само иницијалима, Д.С.

Роман је о типу који долази са Марса, па пошто је фантастично богат, и пошто има неке над-нормалне способности (дакле чудесне моћи), и сасвим друкчији поглед на свет, он оснива на Земљи нешто, да ли алтернативну културу и цивилизацију, са слободним, либералним комунама, или шта већ. Па, има следбенике, итд. Роман је добио награду Хуго 1962, и био је у Америци бест-селер, а године 2012. га је америчка Конгресна библиотека уврстила у списак 88 “књига које су обликовале Америку” (books that shaped America). Али, овај ромен је и оптужен да је дао идеју за настанак барем једне једне стварне, злочиначке секте (а можда и не само једне). Године 1991. Хајнлајнова удовица објавила је оригинални, нескраћени текст овог романа.

Можемо замерити да наслов овог приказа (тј. чланка), који гласи “Предивна хумана рукотворина” није баш адекватан. Али је наднаслов чланка неоспорно тачан, састоји се од ова два слова:   СФ  !

[Ghoul]

štaaaa?
Čovek Koji Se Nikada Ne Rukuje - našao da se rukuje, i to snažno, baš sad, u vreme pandemije, kad se to najstrože zabranjuje?!!! 

srećno, dr ABN!!!

[Miodrag Milovanovic]

Šta ti je? Aci ni Šešelj ništa nije mogao, a 'de će neki majušni hajvani...

[Ghoul]

Šta ti je? Aci ni Šešelj ništa nije mogao, a 'de će neki majušni hajvani...

možda u vreme kada je abn pucao od mladalačke snage, naboja i harizme, ali sada, u penziji, sa 65+  bolje da se pripazi.

[Ghoul]

pomalo me brine što se abn posle onog rukopozdravljanja više ne oglašava...

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  У “Политици” је у недељу 15. март 2020. на стр. 9 био чланак са насловом “Роботи између радних и грађанских права”, потписује Урош Ћемаловић, поставља питање ко ће бити власник ауторских права ако вештачка интелигенција начини неки проналазак (да ли власник, или произвођач) и ко ће бити крив ако вештачка интелигенција направи неку штету, на пример, путем погрешне дијагнозе болести неког човека. Закључује отприлике у смислу да док не стекне људске духовне врлине, вештачка интелигенција нема никаква своја права, нити јој треба дати икаква права, него само ми људи треба да прецизирамо наша власничка права над њом у разним конкретним околностима.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3554, петак 20.03.2020, дакле то је данашњи, нема СФ причу, али, на стр. 58-59 има причу фантазије, не СФ: италијански писац Дино Буцати, “Ходник великог хотела”: у врло дугачком, фантастично дугачком ходнику хотела, (“стотине и стотине врата”, каже се у последњем пасусу) има само један једини, заједнички WC, чија врата су отприлике на средини ходника, па, једном госту је непријатно да уђе тамо пре неког другог, да тај не би остао на ходнику, али и онај други не жели да уђе први, а тако исто мисле још многи, и тако време пролази, а нико не улази, итд.

стр. 2, рубрика “Јесте ли већ чули да…”, Плутон од кад је откривен, па до момента кад је скинут са листе планета, није стигао да направи још ни један пуни обилазак око Сунца. Ово је тачно: откривен је 1930. године, а његов орбитални период је отприлике 250 година.

стр. 60-61, чланак о корона вирусу, то јест, о “ковид 19” вирусу, који је ево баш сад напао људе у многим земљама, и, о неким компјутерским апликацијама које, наводно, помажу у борби против те епидемије; потписује С.Н; наслов је “Алибаба и 40 заражених”, а у поднаслову се каже да тај вирус “полако улази у сферу научнофантастичних филмова”.

Хмм…  а можда неко ту мисли и на књигу Семјуела Дилејнија Вавилон 17. Због наслова.

стр. 67, сентенције о математици

[Miodrag Milovanovic]

Rekoh ti... ABN je neuništiv...

Evo jedne nove knjige:

https://www.laguna.rs/n4618_knjiga_klopka_i_druge_price_laguna.html

M.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

… дакле ово је као наставак јучерашњих вести, и то, само две допуне, обе из данашњег “Данаса”, који се продаје још и сутра, а продаје се онима који (у овом сада нашем ванредном стању, због епидемије) могу да изађу из куће и стигну до киоска или продавнице… дакле:

(3)    на стр. XI културног додатка, имате приказ Скробоњине збирке Клопка и друге приче. (То је ово за шта је Мића јуче дао линк. – Хвала.) Издавач је “Лагуна”. Чланак потписује, само иницијалима, К. Л. Д. Наслов чланка гласи “Да читаоцу не буде досадно”. Наднаслов: “кратка, жанровска проза”.

То је Скробоњина пета збирка. Састоји се од 12 прича, и од поговора који је написала др Љиљана Пешикан Љуштановић.

Чланак се донекле подудара са кратким пропагандним текстом који видимо на линку који нам је јуче дао Мића.

У чланку се каже да су приче “углавном у кључу фантастике и хорора” а то би значило да хорор није фантастика; то је погрешно. Такође се каже да је једна прича, и то насловна, потпуно реалистична. Чланкописац каже да се, својим темама, ова збирка дотиче “зомби епидемије, фудбалских завера, словенских божанстава и робота”, и да ствара “ефектну мешавину хорора, СФ, фантастике, антиутопије и фантазије”, што би значило да ни хорор, ни СФ, ни фантазија нису фантастика! дабоме да је то погрешно! То је терминолошка конфузија, али, видимо отприлике шта је К. Л. Д. хтео да каже.

Овај чланак се завршава цитирањем Скробоњиних речи, вероватно из неког интервјуа. Скробоња каже, између осталог: “мислим – или се барем надам – да је у Клопци испуњено оно што ми је било најважније откад сам почео да се бавим писањем: да читаоцу превасходно не буде досадно! Рекао бих да ће се Анка, побуњени зомбији, древни змајеви и словенски богови из ових прича сасвим лепо побринути за то”.

Чланак као да се труди да створи укупни утисак, о овој Скробоњиној колекцији, да је то лака забавна литература, жанровски микс, код великог и угледног издавача; ствар разоноде, пре свега; професионално одрађен посао; угледна и квалитетна (али ипак без великих претензија) књижевност.

(4)   на задњој страни “Данаса”, на доњој отприлике трећини странице, троје упитаних (међу њима и Димитрије Војнов) одговарају на питање које гласи “Како коментаришете нови живот Содерберговог филма Зараза, који је предвидео корону, девет година после премијере на фестивалу у Венецији?”. Дакле питање је о том филму (Contagion, 2011). И, њих троје дају одговоре, али нико не каже да је тај филм СФ.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

…  а ово је требало да јавимо још јутрос, али ето десило се закашњење, па сад можда не можете да купите; пардон, ето закаснили смо:

у данашњем (понедељак, 23. март 2020) “Блицу”, на стр. 24, Слободан В. Ивков даје приказ новог издања романа Вилијема Гибсона Неуромансер (William Gibson, Neuromancer, 1984), и о необичном питању како заправо треба на српском да се изговара тај наслов. Прво издање код нас било је 1988, издавач “Зороастер”, превела је Линда Тасовац, а сада је издавач “Миба букс” (Miba Books), преводилац је Александар Марковић (не знамо да ли је то онај наш истакнути СФ писац и преводилац, велики фан из двадесетог века, са тим именом; средње слово у имену би помогло!) а наслов сада гласи Неуромант, а у међувремену је било и других решења.

Ивков објашњава и какав је био углед и утицај тог романа у протеклих, гле, тридесетак година, и какав утисак оставља данас.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Цењени    ,

(1)  На телевизији “Нешенал џиографик” (National Geographic, Nat Geo) сутра, у недељу 29. март, креће обновљена (римејк) серија Космос (Cosmos), сада са поднасловом “могући светови” што тачно одговара љубитељима СФ (док би фановима фантазијског жанра више одговарали, претпостављамо, немогући светови). Е сада, у колико сати? Па, од 22 ч, али, али, сутра је летње време, пазите да ту не промашите! Летње време!
Рекламу за ово имате у најновијем ПЗАБ на стр. 25.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3555, петак 27.03.2020,

стр. 8-9, о роману о епидемији, Дин Кунц (Dean Koontz, на слици погрешно представљен као „Дино“ Кунц) Очи таме (The Eyes of Darkness, 1981, али је на корици Кунц потписан псеудонимом, као “Ли Николс“, Leigh Nichols).

Такође и о једном много каснијем филму, који са Дин Кунцом нема (ако смо добро схватили) никакве везе, а који се зове Зараза (Contagion, 2011), и о другим делима, дакле књигама и филмовима (нарочито СФ), у којима се говори о замишљеним великим епидемијама.
Наслов чланка је “Страх и његове слуге”, наднаслов гласи “Кад збиља стигне машту”, потписује С. Лазић.

стр. 4-7, о демонстрацијама у Београду 27. марта 1941, пронађено је једно ново сведочанство, чланак потписује Немања Баћковић, ту је неколико добрих слика. Наслов чланка: “Мито, распали!” На стр. 7, испод главног текста, Баћковић описује како је ово сведочанство добио од Слободана Коњовића, итд. – право историјско истраживање, одлично. Ту се Баћковић показује као аутентични историчар.

стр. 10-13, детаљно о функционисању гена у корона-вирусу. Оне карактеристичне као бодље уперене из лоптастог тела вируса, у разним правцима, радијално, тако да вирус изгледа као лоптаста против-бродска мина из Првог светског рата, јесу “М-беланчевина”, ако вам то нешто значи. На стр. 13, у другом ступцу, наговештава се да ми сада чекамо да “вакцина буде склепана”.

стр. 25, реклама, поменусмо, за нову верзију серије Космос.

стр. 28, нагађања тачно како је, на данашњи дан 1968. године, погинуо Гагарин, вероватно због неисправности авиона.

стр. 29-40   стрип, Коко Бил међу Козацима, обиље руског језика. На крају реч “кањец” (крај).

(3)   У данашњој “Политици”, у прилогу “Култура, уметност, наука”, на стр. 9 тог прилога, чланак са насловом “Боље место”, потписује Бранко Анђић, о могућности да живимо на другим планетама, и сугестија, у последњем ступцу, три пасуса пред крај, да би нам то могао бити и, као, духовни препород.

(4)   А у данашњем и сутрашњем “Данасу”, у културном прилогу “Недеља”, Зоран Пановић, у четвртом ступцу, каже, али без икаквог конкретног датума, да је “још док је Тито био жив, телевизија Београд … емитовала одличан циклус СФ филма: издвајамо два битна: Логанов бег и Westworld” и онда нешто опширније (али, не баш у свему тачно) објашњава о чему је Логанов бег. Е сад, на који то циклус је мислио? које године? Ако је мислио на оно што је водио Зоран А. Живковић, Осам деценија СФ филма, то је било 1984, дакле ипак после Титове смрти (да ли је могуће да је Пановић прогешио?), а тад је изашла и Зоранова књига Звездани екран, осам деценија СФ филма заснована на тој серији његових телевизијских презентација.

(5)   На једној нашој телевизији, 23. марта 2020, била је, у ТВ програму за тај дан, ова најава за приказивање (строго узев, приказан је у зору 24. марта) прилично познатог немачко-америчког СФ филма Непријатељ мој (Enemy Mine, 1985) али је неко тај наслов превео као, ех, “непријатељски рудник“.