Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 893 Replies
  • 55631 Views
*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 577
razni prikazi danas, itd
« Reply #885 on: January 11, 2020, 05:26:43 PM »
Цењени    ,

(1)   изашао је ужи избор за НИН-ову награду, међу тих 10 изгледа да нема ничег СФ.
Узгред, од десет, само је једна жена.

(2)   У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, па у прилогу “Недеља”, па на стр. X, имате приказ књиге: Теодор Стерџен, Више него људски. То је код нас први пут изашло 1977. године, у едицији “Кентаур”, која је била веома респектабилна, и много је тада значила, нама у Првом српском фандому… било је то, за нас, капитално дело, један од стубова југословенске СФ културе тада. Преводилац је био Бранко Петровић. Сада је издање “Чаробне књиге”, а преводилац је Весна Стојковић. Данашњи чланак има наслов “Један од сто најбољих”, а наднаслов “СФ класици”. Приказ потписује Д.С.
Приказ је добро написан, али сасвим пред крај има грешку – дели фантастику на фантастику и научну фантастику. (Не може то тако да се дели, не можете, на пример, да делите зечеве на зечеве и беле зечеве; не може шири појам да се дели на целог себе, и, неки свој саставни део. Јабуке не делимо на јабуке и црвене јабуке! )

(3)   У истом броју “Данаса”, само на следећој страници, стр. XI, изненађење – један обимнији приказ, потписује Илија Бакић. Већ дуги низ година, Илија Љ. Бакић пише и објављује приказе књига, али ретко буду објављени у “Данасу”. Овог пута приказује једну збирку прича, аутор Никола Петровић (средње слово не знамо; рођен 1978, Илија за њега каже да је млади аутор), наслов збирке Папир брзо гори, издавач није поменут. Види се да је приказ написан врло пажљиво, чини нам се да је Илија пазио на сваку реч. Међутим, Илија као да тврди, једном мало нејасном и двосмисленом реченицом на почетку другог ступца, да међу причама у овој збирци постоји можда и барем једна која је СФ, али не прецизира која је то (али помиње ванземаљце) а строго узев само каже, тоном велике похвале, да збирка “не прави разлику” између жанрова, што се може схватити и као сигнал да, ипак, ни једна од те 22 приче није СФ. (А. Б. Недељковић свакако неће бити у могућности да чита 22 приче да би међу њима можда, можда пронашао барем једну СФ… то се, дефинитивно, неће десити.) Пред крај овог приказа, Илији се омакла и једна очигледна грешка, каже да аутор Петровић говори о “друштвено-социјалним елементима друштва”, е то сигурно није требало тако формулисати.
Наслов овог приказа је, индикативно, “Успеле и надахнуте стилске вежбе”, а наднаслов је “кратке приче”.

Узгред, оно о чему се Илија овде похвално изражава – па, можда он то и сам примењује, у свом раду: сада, као писац, Илија можда напушта СФ жанр; али то, наравно, не може никад девалвирати Илијина ранија несумњиво СФ остварења.

(4)   Данас, дакле 11-тог јануара 2020, у културном додатку “Политике”, па на стр. 5 тог додатка, имате чланак “Реално у фантастичном”, поднаслов “фантастика”, потписује Димитрије Јаничић, тема је збирка прича: Милан Белегишанин, Соба на обали, издавач “Академска књига”, Нови Сад, 2019.

Јаничић у првом ступцу заступа тезу да су у причама, у књижевности генерално, пожељна “дотеривања” стварности, која, каже Јаничић, “од приче не направе фантастику, али причу учине пријемчивијом, читљивијом, занимљивијом”, дакле да треба да буде нека мешавина жанрова.

Онда долази један Јаничићев пасус врло интересантан. Читамо: “Присталице баш таквих прича са елементима фантастике уживали су у делима Е. А. Поа, Х. Ф. Лавкрафта, Д. Хоторна, У. Легвинове… Не мислим на научну фантастику, она је данас све слабија, јер практично живимо у времену научне фантастике, поготову када су у питању комуникације.”

Ето сад знате. Добили сте информацију. Научна фантастика је данас све слабија, јер живимо у њеном времену! остварила се!

Питамо се узгред, “Д. Хоторн”, ко ли је тај? ваљда Натанијел Хоторн? Онај што је написао дела Кућа са седам забата, “Млади Гудмен Браун”, Скерлетно слово? Ма, на Натанијела су мислили? Мора бити да је ту, кад су штампали тај чланак, промукла словвна грошка. Хтали су да напишу слово Н.

Мало касније Јаничић помиње, похвално, Зорана Живковића, и сврстава га у тај простор између реалности и фантастике.

Пред крај Јаничић каже, за приче Милана Белегишанина, “ово није ни научна фантастика, јер писац уопште не спаја науку и књижевност”. У овоме наслућујемо дефиницију – да је СФ оно што спаја науку и књижевност.


(5)   “Политикин забавник” бр. 3544, петак 10.01.2020, нема СФ причу,

али има, на стр. 58-59, фантазијску причу: Карел Чапек, “Случај доктора Мејзлика”, о чаробњаку, млади полицијски чиновник др Мејзлик (??) ухватио је неког провалника, али се сад нервира јер не разуме како је то успео, како је препознао да је то провалник, иако није било јасних знакова; па, о томе поставља питање чаробњаку Дастичу. Прича је врло слаба, лоша. Помињемо је само зато што је аутор наш Карел Чапек, творац речи “робот”. На стр. 59, у антрфилеу, имате портрет Чапека, и његову кратку биографију, у којој се тврди (а то је речено и у Википедији) да је седам пута био номинован за Нобелову награду (али је није добио).

стр. 8-12, која се научна и здравствена испитивања обављају на Интернационалној свемирској станици – ИСС.

стр. 21, квантна физика. Како електрон може да буде истовремено и честица и талас… у току чланка мало су променили тему па су чланак наставили о фотонима, али о истој дилеми – да ли су честице или таласи или (некако) оба та, истовремено.

стр. 41-43, чланак о крос-оверима у стриповима, типа Тарзан против Бетмена, итд. Потписује Никола Драгомировић
.


*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 255
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #886 on: January 11, 2020, 07:17:18 PM »
Izdavač zbirke "Papir brzo gori" je Treći trg.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 577
stiglo Pritjaženije 2
« Reply #887 on: January 13, 2020, 12:21:23 PM »
Хвала на информацији, ангел011.

(1)  у “Данасу” у четвртак 9. јануар 2020, на стр. 16, у рубрици “Биоскоп”, речено је да је руски СФ филм Инвазија (наставак, дакле сиквел, Силе привлачења, тј. Притјаженија) стигао у биоскопе у Србији, и то само осам дана након премијере у Москви. У филму, ванземаљци се враћају…  Неки од главних ликова су исти, ту је и Јулија Лебедева… и стварно, ово има сада у неколико биоскопа у Београду, али углавном у врло касном термину, од отприлике 22 ч, а филм траје, колико смо чули, чак 2 сата и 15 минута, дакле врло је дуг. Много дуг. (Ако је то тачна информација.)

(2)   У “Блицу” данас, 13. јануар 2020, на стр. 23, Ивков даје приказ стрип књиге Бетмен, убиствени виц.

(3)   За хорористе:  на задњој страници “Политике” видимо најаву да данас на ТВ каналу “Ха-Бе-О” (то је латиницом HBO) у 20 ч креће десетоделна крими-хорор-фантази серија Аутсајдер по роману Стивена Кинга из 2018. У серији, која се дешава у модерном свету, полицијска истрага поводом убиства скреће (ако смо добро разумели) полако у воде натприродног и хорора. Питамо се да ли је то нови Твин Пикс.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 561
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #888 on: January 13, 2020, 12:48:01 PM »
Quote
Теодор Стерџен, Више него људски. То је код нас први пут изашло 1977. године, у едицији “Кентаур”,

Zašto, ali zašto ljudi koji se bave SF-om ne žele da koriste bibliografiju koju smo okačili na:

http://www.znaksagite.com/sfbiblio/

kad se ne sećaju opštepoznatih činjenica.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 561
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #889 on: January 13, 2020, 02:08:20 PM »
Quote
стр. 55-57, нешто заиста заборављено, потписује Немања Баћковић: после рата постојала је, годину-две-три, отприлике од 1948. до 1951, код Београда, ускотрачна али истинска (стварна) пруга која је била “пионирска”, омладинска, за сврхе васпитања и образовања, имала је само 5 км дужине, и само три станице, од Бановог брда до ваљда Раковице, а звала се “пионирска пруга Космај-Јастребац”. Било је таквих (наводно) и другде у Југославији, па и у другим комунистичким земљама, али се брзо од тога одустало.

Aco, nemoguće da kao stari Beograđanin do sada niste čuli za Pionirsku prugu!
Moja pokojna tetka je kao pionir bila kondukter. Imam njenu sliku sa pruge.
Evo jednog dobrog teksta o toj pruzi:

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2018/0023-51641861052B.pdf

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 577
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #890 on: January 13, 2020, 06:30:50 PM »
Добро, дакле било је то у Кентауру још 1968, хвала на информацији.

Пруга:   па, та слика Ваше тетке, ако се на слици добро види баш и пруга, амбијент, онда је то историјски документ, који ће кроз рецимо 400 година бити извор сазнања о тој прузи; дакле, то би требало да скенирате и, са информацијама о месту, времену, имену, итд, (најважније информације већ у самом називу фајла!)  на неки начин ставите на располагање човечанству (али тако да буде лако проналазиво)… као и ту Вашу и Бобанову невероватно обимну и корисну библиографију…


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 577
PS
« Reply #891 on: January 18, 2020, 02:56:25 PM »
пост скриптум,

у “Данасу” у среду 15. јануара 2020, на стр. 2, била је она њихова анкета “Питање – одговор”, у само једном ступцу; питање је гласило “Како коментаришете то што филм Џокер има највише номинација за Оскара?” (наиме, за 11 Оскара) а први упитани био је наш Слободан В. Ивков, за кога је назначено да је историчар стрипа. Његов одговор је и најопширније дат. У том одговору Ивков се изразио реалистично и трезвено, и дао мали ретроспективни осврт на статус кловна у западној култури, и на историјат тог лика, Џокера.

(2)   А у суботу 18. јануара 2020, у “Данасу”, у уметнутом прилогу “Недеља”, па, на целој стр. III, имате чланак: Зоран Пановић, “Успон Скајвокера”, а то је наравно, у суштини, Ратови звезда 9; опширан приказ тог филма (али, некако, нема много “споилера”), пореди га са другим филмовима у том серијалу, али и са другим серијалима.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 577
tinejdžerka Meri Šeli
« Reply #892 on: January 20, 2020, 05:00:43 PM »
Цењени   ,

(1)  у данашњем (понедељак 20. јануар 2020) “Блицу”, па на стр. 22, Слободан В. Ивков даје приказ јапанског хорор романа Круг, али (ако смо добро схватили) на књизи није назначено да је хорор, па Ивков на једном месту помиње да је “уредник … укинуо жанровску одредницу, вероватно како би снажније подвукао … естетско-литерарне вредности … прозе”.

Познато нам је то…  многи то раде. Одричу се жанровске одреднице, у нади да ће онда бити признати као права, вредна књижевност.

(2)   Одмах десно од тога, на истој страници, и на следећој, је интервју где Емир Кустурица каже (а то је баш извучено и у наслов интервјуа, можда зато што звучи филозофски) да “треба веровати у нову утопију”, али наш утисак је да је тиме мислио ипак само на филм, у смислу: треба веровати да ће светска филмска уметност имати неку бољу будућност.

(2)   Уз “Блиц” је данас на насловној страни прилепљена (једном капљицом гумастог лепка који се може одвојити) књижица за децу, о особама које су у младости нешто значајно постигле; аутор је Миона Ковачевић, а тираж 69.000 примерака; висина књижице је око 15 цм, а наслов Деца која су променила свет; на последње две странице (стр. 62-63) је чланак о Мери Шели. Има и грешака… али на самом крају чланка, Миона оправдано каже, о роману Франкенштајн: “данас га називају почетком жанра научне фантастике, а Шелијеву тинејџерком која је измислила научну фантастику”.

(3)   Осамнаест српских писаца је (ваљда прекјуче?) упутило један као позив на бојкот НИН-ове награде, они су веома разноврсна група, а међу њима је, гле, и наш Декса (Dexa), писац фантазијских романа о нашој историји.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 561
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #893 on: January 24, 2020, 01:59:47 PM »
Aco... Aco...

Разговор поводом објављеног зборника „После 200 година: два века научне фантастике” (Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2019)

Учествују:
проф. др Никола Бубања,
проф. др Александар Б. Недељковић,
др Тијана Тропин, и
др Милан Д. Живковић.

31.01.2020. у 19:00 h
Атријум Народне библиотеке Србије


Улаз је слободан.
Добро дошли!

Задовољство нам је да вас позовемо да 31. јануара, у 19 сати, дођете у Атријум Народне библиотеке Србије на разговор поводом објављеног зборника После 200 година: два века научне фантастике, у издању Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу (2019).

Учествују: проф. др Никола Бубања, проф. др Александар Б. Недељковић, др Тијана Тропин и др Милан Д. Живковић.

У разговору поводом објављеног зборника радова После 200 година: два века научне фантастике биће речи о историји и развоју проучавања научно-фантастичне литературе; о садашњем стању жанра научне фантастике, као и о његовој будућности; о могућностима успостављања основних принципа за студије СФ књижевности; о човеколиким роботима и човеку у делима писаца фантастике; о Франкештајну 200 година касније и др. Зборник је објављен поводом Научног округлог стола одржаног 28. октобра 2018. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у оквиру XIII међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност. Уредник зборника је проф. др Никола Бубања.

Добро дошли!

S obzirom na to da sam tog dana u Zg, hoću detaljan prikaz, sa sve fotke!