Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 915 Replies
  • 60285 Views
*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 565
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #870 on: December 27, 2019, 10:39:57 AM »
Ne smem da garantujem, ali mislim da sam nekada na buvljaku nabavio Novele. Nažalost, osim ovih iz Božine knjige druge priče nisam pročitao. Mogao bih da se bacim na to za praznike, pa da referišem - ako nađem knjigu... :-(

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 565
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #871 on: December 27, 2019, 11:52:29 AM »
Quote
Цењени   ,
изашао је, на универзитету у Крагујевцу, овај Зборник са прошлогодишњег научног Округлог стола о 200 година СФ, са уводом и 13 радова; дакле јесте штампан (и врло лепо изгледа), наслов је:
После 200 година: два века научне фантастике али тренутно се још не продаје у папирном облику,
али, у електронском облику можете преузети на:

https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view

То може да се прибави и овако:  на нету затражите “Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац”,
па, кад се отвори та страница, кликнете на “издаваштво”, ту се отворе три могућности, ви кликнете на ону која гласи “зборници”, и ту се отворе зборници скупова који су одржани ове, 2019. године, али Ви пређите на годину испод тога, а то је 2018-та, е па тамо има наслов “После 200 година”, кликните на њега, и документ ће се отворити, онда га само узмите.
Ако вам једног дана затреба да цитирате нешто из ове књиге, или да је унесете у неку библиографију, библиографски податак био би:
Бубања 2019: Никола М. Бубања, уредник, После 200 година: два века научне фантастике. Зборник радова са истоименог Научног округлог стола одржаног 28. октобра 2018. Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, ISBN 978-86-80796-30-7, COBISS.SR-ID 280424716
Ово је први у историји српских универзитета научни зборник о научној фантастици.
Зборник има увод и 13 радова. У мом раду имате о првих осам докторских дисертација (о СФ) у Србији, и, опширно, на стр. 25-26, о одбрани наше једине дисертације о хорору (а то је наравно др Гул-ова), и, на крају мог рада, имате образложење зашто је потребан Манифест крагујевачке школе СФ студија, а онда имате и комплетан текст тог манифеста (стр. 29-31).
Али, само да не буде забуне:  од 13 аутора текстова у овом научном Зборнику, само неки јесу потписници тог Манифеста (а то значи, оснивачи те Школе), а неки нису.
Дакле није сваки аутор у овој књизи уједно и оснивач те Школе!

Прегледао сам зборник и заиста је занимљив ваш труд да научна фантастика добије место које заслужује у академској заједници.

Оно што ми смета у свему овоме је веома често "колоквијалан" приступ тим активностима и мислим да он неће допринети пуноправном прихватању Сф-а у академским круговима. Оправдавање колоквијалности различитим разлозима није добро. Ако се жели пуноправни приступ онда нема оправдања да се различита описивања подводе под научне радове, на шта је и Дејан указивао.

С друге стране, упадљиво је одсуство домаће тематике у овом зборнику. Осим Тијане, готово нико се не осврће на домаћу научну фантастику, што, по мени, није добро.

У сваком случају, кад зборник буде у облику књиге, молим вас да ме обавестите и обезбедите да могу да купим бар један примерак.

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.195
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #872 on: December 27, 2019, 11:14:53 PM »
Priznajem da mi nije jasno to insistiranje da se u SF ključu čitaju dela koja očigledno za taj ključ nisu pisana, a Tijana u tome zaista prednjači. Ako je u worldbuilding utkan tako precizan i maltene standardan natprirodni element, šta to autor još treba da uradi kako bi obznanio žanrovsku pripadnost dela? Da u predgovoru ponudi uputstvo za ispravno čitanje?

Mislim da takva insistiranja donose daleko manje koristi nego što se to uobičajeno smatra. Smatram da takav pristup aktivno ometa sagledavanje žanra (to SFa i Horora jednako) kao celine, i nudi percipiranje žanra kao tek gomile rasparčanih elemenata i razbacane ikonografije. Verujem da je to prevaziđen pristup, pa se otud iz ovog njenog kratkog analiziranja Nakota maltene i ne vidi koliko je to dobar horor roman, ali se itekako vidi koliko bi to bio slab SF roman, da je zaista namenjen čitanju u SF ključu. Srećom pa nije.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 565
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #873 on: December 28, 2019, 12:37:56 PM »
Ali Tijana jasno određuje žanrovsku pripadnost romana kao horor romana. Generalno, mislim da joj nije bila namera da analizira roman kao celinu, već da samo ukaže na odnos određenih elemenata romana prema nekim karakterističnim SF motivima. U takvoj analizi može se doći do zaključka do koga si došla, ali mislim da to nije bila Tijanina namera.
Za analizu romana dodatan problem može predstavljati vremenski razmak između pisanja romana i njegovog pojavljivanja u knjiškom obliku, koji može značajno da utiče na njegovu recepciju, u kom god ga ključu čitali.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 565
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #874 on: December 28, 2019, 12:39:23 PM »
BTW, za sada ništa od Novela. Pomešao sam knjigu priča Laze Komarčića sa knjigom priča Dragutina Ilića.

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 478
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #875 on: December 28, 2019, 02:13:26 PM »
Ne smem da garantujem, ali mislim da sam nekada na buvljaku nabavio Novele. Nažalost, osim ovih iz Božine knjige druge priče nisam pročitao. Mogao bih da se bacim na to za praznike, pa da referišem - ako nađem knjigu... :-(

rado bih čuo tvoj osvrt na ostatak zbirke, kad/ako pronađeš NOVELE...

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.195
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #876 on: December 28, 2019, 05:52:27 PM »
Ali Tijana jasno određuje žanrovsku pripadnost romana kao horor romana. Generalno, mislim da joj nije bila namera da analizira roman kao celinu, već da samo ukaže na odnos određenih elemenata romana prema nekim karakterističnim SF motivima. U takvoj analizi može se doći do zaključka do koga si došla, ali mislim da to nije bila Tijanina namera.
Za analizu romana dodatan problem može predstavljati vremenski razmak između pisanja romana i njegovog pojavljivanja u knjiškom obliku, koji može značajno da utiče na njegovu recepciju, u kom god ga ključu čitali.

Da, tačno, ona na samom početku zaključuje da svi unutrašnji parametri dezigniranu delo u horor žanr, to nije sporno. Ali ostaje nejasno čemu onda insistiranje na čitanju takvog dela u SF ključu. To se obično radi da bi se delu ‘otkrila’ dodatna dimenzija, ali ovde to nije slučaj. Ništa što ovakvo čitanje donosi Nakotu nije mu uskraćeno pri čitanju u horor ključu, meni tu nema nikakvih dodatnih ‘razotkrivanja’, da tako kažem.

Ali zato ima dosta kolaterale koja se ne javlja kad roman percipiram kao horor roman;  kao prvo, sad odjednom imamo maltene datost da su određeni elementi, motivi, ikonografija imanentno esefovski, što svakako nije tačno; datost da SF legitimno komunicira kroz metaforu, alegoriju, parabolu (mislim, stvarno... heterotopija??); da je SF generalno pesimističan u svom futurističkom formatu ( a konzekventno tome i konzervativan, to mi je sledeći logičan korak); da su u SFu najimpresivnije distopije, da ne kažem standardne ‘cautionary tales’, zbog čega ona poseže za ilustrativnim paralelama sve do Velsa i Stejpldona, dakle rani korpus žanra); i garant ima toga još, ovo su samo okoubodne posledice njenog sagledavanja Nakota  kroz SF prizmu.

I šta se tačno time dobija? Ima li konkretnih benefita iz takvog sagledavanja ovog romana? Meni izmiču, ali da ne bude sad to samo moj lični hendikep... stvarno me zanima koji su.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
danas ruski SF, u sredu Interstellar
« Reply #877 on: December 30, 2019, 04:31:03 PM »
Хвала на информацијама и дискусији! Узгред, било би добро кад би још неко нов дошао на овај форум, за то је потребно да добије сагласност вебмастера (zakk-а), што је разумна предострожност, али, изгледа да се већ годину-две нико није јавио.

Е сад,

(1)   за данас, понедељак 30. децембар, најављен је, на ТВ каналу РТС1, од 22.03 ч, руски СФ филм Сила привлачења (Притјаженије, Attraction, 2017), у коме, у модерном амбијенту, ванземаљски брод пада на Москву,

(2)   а за среду, 1. јануар, на каналу Пинк 2, од 20 ч, најављен је амерички СФ филм Међузвездани (Interstellar, 2014).

(3)  У “Политици” је у суботу 2019 12 28, у културном прилогу, на стр. 1-2, српски писац Вуле Журић имао свој ауторски чланак, опширан, о данашњем стању у светској култури и екологији, наслов је “Прво лице мањине”, па, један одељак (на стр. 1, у крајњем десном ступцу) има наслов “Кинеска научна фантастика”, а онда на стр. 2 видимо тврдњу да (ако смо добро разумели) кинески СФ писац Кен Лију, кад преводи дела других кинеских писаца на енглески, заправо врло много и преправља текст, претвара га “у темељно прерађену па па брижљиво упаковану културолошко-идеолошки прописно стандардизовану робу”.

(4)   “Политикин забавник” бр. 3542, петак 27.12.2019, нема СФ причу, али има врло кратку причу сатиричне и хумористичне бајковите фантазије, руску: Антон Павлович Чехов, “Јелка”, магична јелка судбине, са које се деле поклони, ко ће шта да добије у животу. Многи се јављају углас, за материјалне вредности, а за духовне и моралне – слабо. На крају само један појединац …     Шармантно.

стр. 2, код Риплија, један облик пљоснатог-округлог-заталасаног чипса (прженог кромпирића) зове се хиперболични параболоид.

стр. 9-12, шта ако роботи преузму да све раде, шта ће тада бити са цивилизацијом, и људима. Приредио Срђан Николић. Помиње се, на стр. 10, први стубац, и књига: Мартин Рис, О будућности. Блистав, одличан закључак чланка, то је друга половина последњег ступца.

стр. 20-21, да ли су велоцираптори имали више изгледа (него други диносауруси) да постану интелигентни као ми. Ево како би гласила два стиха из универзитетске химне “Гаудеамус игитур”, у том случају:

     Vivat academia!
     Vivant dinosaures!


и, шта би било да се Јупитер “упалио” као звезда.

стр. 55-57, нешто заиста заборављено, потписује Немања Баћковић: после рата постојала је, годину-две-три, отприлике од 1948. до 1951, код Београда, ускотрачна али истинска (стварна) пруга која је била “пионирска”, омладинска, за сврхе васпитања и образовања, имала је само 5 км дужине, и само три станице, од Бановог брда до ваљда Раковице, а звала се “пионирска пруга Космај-Јастребац”. Било је таквих (наводно) и другде у Југославији, па и у другим комунистичким земљама, али се брзо од тога одустало.

стр. 62, да ли се и на другим планетама појављује дуга (да, али не исто)

стр. 67, претпоследња, сентенције о Новим годинама, неке су добре.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
danas Ederlezi na RTS1, pozno
« Reply #878 on: January 03, 2020, 04:16:12 PM »
Цењени    ,

(1)   у данашњој “Политици”, на последњој страници, најављено је да ће вечерас од 23.30 ч (дакле, пола сата до поноћи… то је вероватно због еротике) на каналу јавног сервиса, у суштини на главном државном каналу, РТС 1, бити филм Успон Едерлезија, то вам је дакле наш Ederlezi Rising. (Најзад видимо тај наслов преведен на српски.) У тексту чланка се помиње и Шкрбина прича! Велики је то тренутак за историју српског СФ филма, а (због Шкрбе) и за историју Првог српског фандома. Али, после овога, какве ће бити шансе да се Едерлези нешто много гледа по биоскопима?

(2)   у понедељак 30. децембар прошле године (2019-те), изашао је у “Политици”, на стр. 8, обиман чланак са насловом “Потрага за почетком епохе људског рода”, потписује Дарко Пејовић, а тема је: дискусија да ли треба прогласити да је у историји планете Земље сада на снази ново доба, ново геолошко раздобље, које би добило научни назив “антропоцен” – дакле, доба људског рода. Знате, оно као што постоје периоди звани тријас, јура, и креда… олигоцен, миоцен… па би ово, ово сад, био, ако се то усвоји, антропоцен. Дискусија је била на трибини у СКЦ-у (Студентском културном центру, у Београду), организатори су били Слободан Бубњевић и Марија Ђурић, учствовали су др Ева Камерер, филозоф биологије са Филозофског факултета у Београду, и астрофизичар др Милан М. Ћирковић, и други. У чланку се не каже ког дана је била ова дискусија, него се само наговештава да је то било у последњој недељи децембра.

(3)   У “Блицу” је последњег дана (31. децембра) 2019. године, на стр. 22, Ивков дао приказ књиге: Марко Стојановић, Стриповање, и отприлике је рекао да та књига, збирка чланака и других текстова о стриповима, заслужује велике прекоре због техничког немара и несређености, и зато што је у њој врло тешко пронаћи информацију која вам затреба, али да заслужује и знатне похвале јер у појединим чланцима нуди богатство информација (о тој области) које се не могу наћи другде.

(4)   “Политикин забавник” бр. 3543, петак 03.01.2020, дакле данашњи, има, на стр. 57-59, (то су три странице) причу: Итало Калвино (он је неколико пута имао приче у ПЗАБ), “Писмо моме сину”, превела са италијанског Јасмина Тешановић. Али из неког разлога у антрфилеу је биографија, и слика – Умберта Ека, а не Калвина. Прича је монолог, отац хоће да купи сину, као божићни поклон, пушку, или већ неко оружје. То се претвара у нејасну тираду против рата, насиља, оружја, милитантности, а у корист ваљда пацифизма.
Илустрацију, карикатуралну, али маестрално нацртану, са човеком који на себи има гомилу свакојаких двоцевних (или вишецевних, или цев-вири-из-цеви, итд…) пушака и пиштоља, дао је Алекса Гајић.

стр. 4-7, храст као дрво повезано са историјом, традицијом (па и српском), па и религијом.

стр. 16-17, сликар Владимир Куш, он је Рус, али живи на Хавајима, фантазијско сликарство, видимо девет слика, људи-банане, једрењак чија једра јесу гигантски лептири, итд.

стр. 22-25, за хорористе: чланак “Злочинац или јунак”, наднаслов “Ко је оклеветао Влада Цепеша?”, поређење историјске истине (ако је истина) и легенде о Дракули. Потписује М. Илић.

стр. 40-41, чланак, потписује С. Л, “Коју је јабуку загризла Ева?”, о најсмешнијим питањима која су људи постављали у једној великој библиотеци у Њујорку, типа “Да ли крава има горње зубе?” и “Како се зове последње дело Карла Маркса, да ли се зове Капетан”.

стр. 44-46, опет за хорористе, чланак “Ханибал Лектор на каучу”, потписује Сања Лазић, питање је колико су, са становишта стварне, озбиљне психијатрије, реални, колико су уверљиви, разни агресивни лудаци, манијаци итд. у славним филмовима. Или, колико су нереални, исфантазирани, не у складу са стварном психијатријом. На пример, Ханибал Лектор је у знатној мери научно-неуверљив филмски лудак.

стр. 67, сентенције о веровању.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
PS, program LK za januar
« Reply #879 on: January 04, 2020, 04:55:40 PM »
Програм друштва „Лазар Комарчић” за јануар 2020:

6. januar 2020 – Neradni dan, nema tribine.

13. januar 2020 – The Rise of Skywalker, kraj sage, kraj ere – samo mirno i bez svađe

Posle pune 42 godine saga o porodici Skajvoker se privodi kraju. Deveti film iz serijala koji je za mnoge poput religije trebalo bi, bar po najavama, da stavi tačku na porodicu koja je obeležila galaksiju tamo daleko. Dođite da pričamo o svemu, da vidimo kuda nas je sve ova saga provela, ali i da procenimo šta ćemo i kuda ćemo dalje sa serijalom Star Wars, koji je za mnoge integralni i nerazdvojni deo života. Moderator: Miljan David Tanić.

20. januar 2020 – Person of Interest – Mi prvi pozdravljamo svoje nove AI gospodare

Kao i uvek u toku sa najnovijim zbivanjima, Društvo „Lazar Komarčić“ vam predstavlja možda i najbolju seriju do sada o veštačkoj inteligenciji i njenom (ne)prijateljskom odnosu prema čovečanstvu - Person of Interest (2011-2016). Koliko ćemo radosno pozdraviti svoje nove gospodare? Da li ćemo neminovno završiti u svemirskom komunizmu luksuza i blagostanja? Da li će se svemir napuniti spajalicama? Ko je oklevetao Samarićanina i zašto? Na ova i druga bitna pitanja odgovore traži: Ivana Damnjanović.

27. januar 2020 – Fantastatična čitaonica #74: Zbirka Alien Virus Love Disaster, Abi Mej Otis

Small Beer Press je nezavisni izdavač poznat po dobrom izboru autora kratke proze. Izgleda da je nadmašio sebe objavljivanjem neuobičajeno naslovljene debitantske zbirke Abi Mej Otis, zbirke koja je bila među zapaženijima prošle sezone. Dvanaest priča u ovoj knjizi odlikuje se pre svega intenzitetom te savetujemo pažljivo i umereno čitanje između prazničnih i slavskih ručkova. Kao i većina izdanja SBP i ove priče su pre svega dobra savremena proza koja je, na našu sreću, i fantastika.


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 478
    • the cult of ghoul
Re: PS, program LK za januar
« Reply #880 on: January 04, 2020, 09:21:31 PM »
Fantastatična čitaonica

pa nije valjda baš toliko statična?
mada, sudeći po fotkama, koliko vidim tu retko kad bude više od 5-6 učesnika sveukupno...

*

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • Administrator
  • Sr. Member
  • *****
  • 255
  • Nemojte
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #881 on: January 09, 2020, 03:45:07 PM »
Preminuo Majk Resnick.

*

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • Administrator
  • Sr. Member
  • *****
  • 255
  • Nemojte
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #882 on: January 09, 2020, 03:46:44 PM »
Tribine Lk se mogu pratiti i na YT

https://www.youtube.com/user/lkomarcic/videos

*

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • Administrator
  • Sr. Member
  • *****
  • 255
  • Nemojte
Re: PS, program LK za januar
« Reply #883 on: January 09, 2020, 03:47:27 PM »
Fantastatična čitaonica

pa nije valjda baš toliko statična?
mada, sudeći po fotkama, koliko vidim tu retko kad bude više od 5-6 učesnika sveukupno...

to je lurdov h-umor

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 590
PS2, danas film Gravitacija
« Reply #884 on: January 10, 2020, 04:33:34 PM »
Најављено је да ће данас на ТВ каналу Пинк 2 бити, од 20 ч, СФ филм Гравитација (Gravity, 2013) који је постигао у свету знатан успех иако не изгледа много паметан (јер у њему још увек лети спејс шатл, који, међутим, у стварности, још од 2011. не лети више, дакле то је јако застарело), а ни много садржајан, јер се у њему углавном беспомоћно тумбају кроз свемирски вакуум у орбити око Земље. Па зашто је успео? Само зато што је добро снимљено? Или можда због Сандре Булок, она је ту астронауткиња.