Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 729 Replies
  • 28759 Views
*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 501
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #645 on: January 11, 2019, 04:31:57 PM »
Autor se pri kraju prilicno jasno odredjuje. I meni se dopala ta angazovanost. Pokusaj da se ne prepustimo pa ma kako ti kvazispanskoratovski pasazi delovali anahrono i prilicno naivno.
Zbog toga ovaj roman i ima moju iskrenu podrsku uz sve njegove propuste...

MANIFEST i osnivanje Krag škole SF studija pomenuti u Danasu
« Reply #646 on: January 12, 2019, 11:59:09 AM »
Цењени    ,
ево нечега што је, надамо се, изузетна вест! Лепа и позитивна.
Основана је Крагујевачка школа научнофантастичних студија, она има и свој Манифест, који је потписало 13 оснивача, који су већином доктори наука.

Вест о томе, заправо доста опширну, имате у данашњем „Данасу“, па, можете да га купите (то је викенд број; требало би да може да се купи и сутра, на неким киосцима, ако не буде у међувремену, ех, распродат... дакле ако ћете купити, пожурите... ) и то у уметнутом прилогу „Недеља“, па на стр. X  (римско десет). Потписује В. Т, а то је Владимир-Влада А. Тодоровић, познат код фанова и као Невидљиви.





(2)   У “Данасу” је јуче, у петак 11. јануар 2019. на стр. 23 био чланак, не много обиман, поводом најужег избора за НИН-ову награду за роман године; чланак потписује SEEcult.org   
а у чланку се помиње како су чланови жирија коментарисали чињеницу да им је, на читање, стигао чак 201 роман. Ту се између осталог наводе речи председника жирија, проф. др Зорана Д. Пауновића са Филолошког факултета у Београду, да “кризу тематике природно прати и криза форме. И даље преовлађују реализам, модернизам и постмодернизам – или, нешто прецизније, зихерашка стварносна проза, рудиментарни ток свести, те преиспитивање улоге и идентитета приповедача”.




То нам је ретка прилика да чујемо укупну, збирну оцену, о основним токовима или усмерењима и карактеристикама српских романа у целој прошлој години.

(3)  Неки су рекли да је 201 српски роман објављен у 2018-тој, дакле  за само једну једину годину – хиперпродукција; преоптерећење, јер је немогуће да грађани толико романа набаве и прочитају; итд.

Међутим, данас на последњој страници “Данаса” имате одговоре неколико особа на питање “Како коментаришете то што су се у најужем избору од шест романа за Нинову награду нашла чак четири која су написале жене?”
(сви добијени одговори су позитивни, похвални итд),
а писац и академик Матија Бећковић стигао је у свој одговор да убаци и ове речи: “Мислим да је велики културни догађај и феномен то што је у Србији изашло преко 200 романа и да је то заслуга нашег српског језика на којем пишемо”.
Дакле, не мисли свако да је 201 роман хиперпродукција.

(4)  “Политикин забавник” бр. 3492, петак 11.01.2019, стр. 8-11, космологија, могућност путовања кроз црвоточине, Ајнштајн и Розен, итд; потписује С. Николић.



*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 501
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #647 on: January 14, 2019, 01:03:56 PM »
Obožavam manifeste. Ne znam da li mi je draži komunistički ili nadrealistički...

program LK za veceras
« Reply #648 on: January 14, 2019, 03:31:35 PM »
Цењени    ,
програм „Лазе К“ за ову вероватно кишовиту зимску ноћ имате данас код Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2019/01/14/drutvo-ljubitelja-fantastike-lazar-komarcic-spajdermen-novi-svet/

па, ако смо добро разумели, на трибини говоре, о анимираном филму о Спајдермену, људи који су дали гласове за ту анимацију ??!

Ех још да је програм био објављен крајем децембра… али, добро, и данас-за-данас, ОК, јесте програм. А за идућа два понедељка, не знамо још.

(2)   Наишли смо на тврдњу, на:


https://infogalactic.com/info/Evergreen_(The_Twilight_Zone)

да је у новој серији, обновљеној, Зоне сумрака (Twilight Zone, 2002), од укупно 43 епизоде, било само две без натприродних елемената, што би значило, ако је истина, да су само две СФ, а све остале фантазија. Па, ако је то тачно, онда љубитељи СФ немају много разлога да ту тако обновљену серију гледају.

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 421
    • the cult of ghoul
Re: program LK za veceras
« Reply #649 on: January 14, 2019, 05:29:39 PM »
од укупно 43 епизоде, било само две без натприродних елемената, што би значило, ако је истина, да су само две СФ, а све остале фантазија. Па, ако је то тачно, онда љубитељи СФ немају много разлога да ту тако обновљену серију гледају.[/size][/color]

to samo pod uslovom ako su ti 'ljubitelji sf' zadrti fah-idioti koje ama baš ništa živo izvan 'sf' ne zanima.
ali ne znam baš koliko takvih ima.

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #650 on: January 14, 2019, 10:59:34 PM »
Obožavam manifeste. Ne znam da li mi je draži komunistički ili nadrealistički...
Ех, Мићо, да, прво падну на ум комунистички (политички, у Лондону, Карл Маркс и Фридрих Енгелс, почетком 1848),

и надреалистички (тринаест српских писаца, 1930, и то: Александар Вучо, Оскар Давичо, Милан Дединац, Младен Димитријевић, Ване Живадиновић Бор, Радојица Живановић Ное, Ђорђе Јовановић, Ђорђе Костић, Душан Матић, Бранко Миловановић, Коча Поповић, Петар Петровић и Марко Ристић),

али, манифеста је и после хиљаду-деветсто-тридесетих година било у нашој књижевности.

У Новом Саду постоји чак и предмет о манифестима у српској књижевности:


http://www.ff.uns.ac.rs/studije/osnovne/srpska_knjizevnost/studije_osnovne_srpska_knjizevnost_manifesti_i_programi.html

Живан Живковић је писао о манифесту сигнализма, насталом крајем хиљаду-деветсто-седамдесетих:

http://www.rastko.rs/rastko/delo/13712

Па још један о сигнализму:

http://signalism1.blogspot.com/2009/08/poetika-srpskog-signalizma.html

Ово су само неке назнаке о манифестима после 1930-тих година. А између два светска рата, настало је више манифестних текстова, у вези са разним домаћим измима – експресионизам, зенитизам, суматраизам, хипнизам – који, истина, немају сви у наслову реч “манифест”, али јесу то. Станислав Винавер је написао “Манифест експресионистичке школе”, Милош Црњански “Објашњење ‘Суматре’“, Раде Драинац “Програм хипнизма”, Љубомир Мицић “Категорички императив зенитистичке песничке школе” итд.

prikaz japanske antologije 14 i po
« Reply #651 on: January 17, 2019, 06:45:20 PM »
Приказ А. Б. Недељковића о књизи:

Хрецак, Дина, и Сусуму Катагава, уредници,


Антологија савремене јапанске научно-фантастичне приче 14 ½

Превод, и предговор: Дина Хрецак. Београд, издавач „Танеси“, 2018.

Предговор (стр. 5-7) је прихватљиви компромис рекламног и објективног.

Од 12 аутора, само је једна жена, Сајури Уеда, а 11 су мушкарци.

Приче нису нумерисане, па, ако хоћете да знате која је која по реду, морате да узмете оловку и сами их нумеришете, од 1 до 15.

Слог није много ситан нити збијен, лепо се чита. Има двадесетак словних грешака које се састоје у томе што се две речи залепеједна за другу.

Укупан утисак: пет прича нису СФ, него су други жанр, фантазијски (од тих пет, једна је, у том, свом жанру, одлична! али, требало је да буде објављена у некој антологији фантазијских прича, не СФ),

а десет прича јесу СФ, а од тих десет, две су прихватљиво-добре, а три су баш одличне, заиста одлична научна фантастика, што чини да је ово, све-у-свему, изненађујуће успела антологија. Ако опростимо пет “уваљоца” из другог жанра, и пет слабих.

Сад ћемо их размотрити једну по једну, настојећи да нигде не буде   spoiler   , тј. разоткривање шта је било на крају, да вам то не поквари читање.

(1)   Кобо Абе: „Поплава“, стр. 9 – фантази, филозоф телескопом гледа радника на неком путу, овај почиње да се топи, а и човечанство такође, претвара се у течност, и …

(2)   Кобо Абе: „Магична креда“, стр. 16 – фантази, сиромашни сликар у соби од “само девет квадратних стопа” (е па то би било мање од једног квадратног метра…)  гладан је, црта кредом храну, на зиду, и храна се магично ствара.

(3)   Шинићи Хоши: „Хеееј, изађи напољееее!“, стр. 30 – СФ. На тлу близу једног села, појави се рупа пречника око један метар, привидно без дна, сви почињу (безобзирно, и непромишљено) да бацају свакојако ђубре у њу, па чак и нуклеарни отпад…

(4)   Шинићи Хоши: „Боко-ћан“, стр. 35, раније неколико пута објављивано у Србији и Југославији, као “Боко Чан” . – СФ. Она је лепа роботкиња, ради у једном бару, и, да би се боље дружила са мушкарцима, пије разна алкохолна пића. Мада их не свари.
Узгред, и робот, поручник Дејта (Lt. Data) у Звезданим стазама, је радио такве ствари са јелом и пићем.
Обе ове Хошијеве приче, као и многе друге његове, су својеврсни сатирични СФ моралитети који не претендују да буду схваћени сасвим озбиљно. Али ове две су чак и сад објављиве, могло би се чак рећи: добре, ако издавач нема неке високе амбиције.

(5)   Сакјо Камацу: „Изабери“, стр. 40 – СФ. Ово је о продавници која, тајно, нуди три пута у алтернативне светове, који ће имати врло различите будућности. Али испоставља се да је то превара и…
Јесте научна фантастика, али, слаба.

(6)   Рјо Ханмура: „Картонска кутија“, стр. 59 – фантази, у некој фабрици картонских кутија оне настају, али имају и свест, разговарају, и надају се да буду што пуније.

(7)   Такаши Ишикава: „Пут до мора“, стр. 71 – фантази, врло кратка, пред крај покушава (али слабо, неуверљиво) да се преокрене у СФ. Дечак од 6 година машта да оде до мора, и полази пешице сам кроз свет, појма немајући где је море, а онда, испостави се да… 
Ту сад јесте СФ елемент, али је сасвим бесмислено и неуверљиво накрпљен. Зато је ово ипак фантази. (А баш су за ову причу рекли, у предговору, на стр. 6, да је СФ “у духу Артура Кларка, Исака Асимова и Роџера Зелазнија”, што напросто није тачно, пре би била у духу Реј Бредберија.)

(8)   Јасутака Цуцуи: „Жена која стоји“ – фантази, са јаким елементом хорора, прилично импресивна, књижевно успела. (Али није СФ.) У градском парку величине “свега осам квадратних метара”, расте “десетак дрвета” (стр. 74), то изгледа немогуће. Али они тамо посаде у земљу пса, или мачку, који се онда претворе у створења која су “пас-стуб” или “мачка-стуб” а после неког времена у пса-дрво, и мачку-дрво; али изгледа да остану отприлике исте величине. Иста судбина задеси и непослушне људе, који се макар и мало замере режиму: они буду засађени у много разних других паркова, широм града, и постану дрвеће. После неког времена забораве све своје мисли и успомене, изгубе ум, а добију лишће, и гранчице, и постану биљке, тако да је то врста јавне, споре смртне казне. Тако су и у парку код Студентског трга засађени многи студенти који су се нешто бунили. Е сад, протагониста ове приче…

(9)   Јасутака Цуцуи: „Свет се нагиње“, стр. 88 . – СФ. Одлична сатирична и комична (сви ликови имају комична имена, на пример, песник се зове Само Плагијатор) СФ прича о плутајућем граду који, на пловцима, плови на мору, близу обале, и почиње опасно а затим и катастрофално да се нагиње, док градска власт ту истину демантује, забрањује да се то у медијима јавља и да се о томе прича, итд, а феминисткиње (да не би кривица пала на жене на власти) такође свим силама спречавају да се сазна истина.
Дивно је сатирички приказано како државне власти, гле не само у Европи него и на Далеком истоку, умеју да поричу и најочигледније (али, за њих политички и каријерно непожељне) истине.

(10)   Тако Мајамура: „Фнифмум“, стр. 119. – СФ. То је временско биће, које постоји не у простору, него у времену, али може понекад да посматра нас у простору. Одлична научна фантастика!
Па ипак, прича има неки призвук става мало, само малчице комично-иронично дистанцираног од пуне и праве озбиљности, дакле став помало као као код Шиничи Хошија и још понеког Јапанца (Цуцуи).

(11)   Танеси Коно: „Трицерапторс“ (словна грешка, то је трицератопс), стр. 128 . – СФ. Отац и син, бициклисти, виде па помало и чују на улицама свог града, као визије, призоре од пре једно стотинак милиона година – диносаурусе, чак и битке диносауруса. Прича је слаба и неуверљива.

(12)   Јасаку Китано: „Маказе или клешта, и рупе“, стр. 144. – СФ, јесте. Права, одлична! то је о доласку временских бића, од којих можете да сазнате будућност. Али… можда је боље да је не сазнате… Тачка гледишта је: у првом лицу једнине, монолог, нараторова исповедна проза; то помало смета. Ова прича је делимично стављена у контекст културних разлика између Европљана и Јапанаца.

(13)   Сајури Уеда: „Улица тела-плодова“, стр. 159  . – СФ. О незадрживој светској зарази гљива које продиру у мозак, и изазивају халуцинације и неодољиву емотивну жељу човека да им се придружи. Тачка гледишта и овде је: нараторова исповедна проза, монолог, у првом лицу једнине. Прича је прилично слаба.

(14)   Хидео Фурукава: „Спори брод“, стр. 182-281, ваљда јесте СФ, ово има сто страница ! (није роман; има само око 170.000 карактера-са-размацима, дакле, новела је, што је и у предговору речено) и подељено је у неких отприлике дванаест поглавља.

Досадно, празно, барем европском читаоцу.
Тачка гледишта и овде је: нараторова исповедна проза, монолог, у првом лицу једнине. Један млади и бунтовни становник Токија, око године 2002, описује зашто је ту живот лош, како је њему лоше било још од детињства око 1985. године, и зашто не може да побегне, а описује и своју прву, другу, и трећу девојку, и како је постао писац. Али то је ваљда неки алтернативно-историјски Токио, више као урбани ноар.
Он евидентира (на стр. 271) да је 12. августа године 2000. било, међу светским догађајима, ово: “Пала је Милошевићева диктатура”.

(15)   Сатоши Ито (Проџект Итох): „Из ничега, с љубављу“, – СФ, јесте, али лоша, неуверљива, слаба. И ова прича је веома опширна, стр. 282-327, дакле има 46 страница. Тачка гледишта и овде је, опет: нараторова исповедна проза, монолог, у првом лицу једнине.  Наратор каже за себе да је књига, која пише саму себе, али он и ради за британску краљицу ??? нешто као тајни агент, као неки Џејмс Бонд – то су неке постмодерне форице. Он и помиње, више пута, постмодернизам (стр. 288, и другде), авангардни филм (стр. 308) и слично. То је као неки мало алтернативни Лондон, а протагониста јури непознатог серијског убицу.
Стр. 297: кад год он погине, његов ум буде учитан у следеће тело, и, он наставља да се бори.
стр. 299, песма Вилијем Блејка “Јерусалим” – “уплела се у ДНК сваког Енглеза”
Помиње се да он може да “наручује мартини, не мешан него промућкан” (стр. 314).
Онај први, прави он био је Оригинал (стр. 319)
Многи пасуси су “лекције” о томе како, наводно, функционише људска свест, и како настају илузије, итд.
Помиње филозофски проблем “црвенило црвеног”, стр. 326.

после ових прича:
Белешке о писцима, стр. 328-334.

Дакле, прихватљиво-добре СФ приче јесу приче број 3 и 4, а одличне су 9 и 10, и 12.


*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 85
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #652 on: January 18, 2019, 06:16:10 PM »
Poštovani ABN,

Manifesti imaju veze sa avangardnim pokretima, zar ne? Meni prvi na pamet pada Marinetijev manifest futurizma. Nedavno sam čitala manifest kosmizma Bena Gercela. Preporučujem taj manifest za čitanje (može da se nađe na netu). Ipak, kosmizam je nastao u Rusiji.
Avangarda je reč koja se sve češće može čuti u medijima. Na primer, nedavno se mogla čuti vest da su rusi testirali novi supersonični raketni sistem 'Avangard'. 
Evo i jednog isečka iz dokumentarnog filma 'Hipernormalizacija' u kojoj se stvaralaštvo braće Strugacki stavlja u kontekst , moglo bi se reći, ruske avangarde:



Takođe, nedavno je u domaćim  medijima kružila vest u kojoj se spominje nacionalna avangarda. Avangardno i nacionalno su možda oprečne reči, kao i arhaično i futuristično, ali na sajtu nacionalne avangarde srećemo kovanicu arheofuturizam. U nekoj vrsti manifesta nacionalne avangarde spominje se, kao jedan od ciljeva, dosezanje avangardnog nivoa nacionalne svesti.

Preko reči manifest i avangarda nije dalek put do reči propaganda. Američki bend 'Muse' nedavno je izdao pesmu pod nazivom 'Propaganda':



Ova pesma me veoma podseća na jednu pesmu nemačkog naziva slovenačke grupe 'Laibach'. Grupa 'Laibach' jedna je od članica avangardnog pokreta 'Neue slovenische Kunst':



 Uzgred, nemački jezik se često (zlo)upotrebljava u propagandne svrhe, kada hoće da  se promoviše nešto mračno i morbidno. Evo, na primer kako to radi ruska grupa 'Matrixx' ( ovo je snimak sa koncerta povodom tridesetogodišnjice postojanja grupe 'Agata Kristi'. Stihove za neke od pesama grupe 'Agata Kristi' je napisao Vladislav Surkov. On se spominje u isečku iz dokumentarca 'Hiipernormalizacija'):



Nemački slikar Paul Klee je jednom prilikom rekao da što je okruženje za njega surovije i nepogodnije, on slika  apstraktnije.



program LK za januar, i, PZAB
« Reply #653 on: January 19, 2019, 06:48:09 PM »
Хвала, цењена Славо, то је читаво богатство информација. За онај први прилог, политички, ја стварно нисам очекивао да неко доведе Стругацкије у контекст светске машинерије за производњу лажних вести (fake news), али, интересантно је, није сасвим без основа.

Е сад,
пронашли смо програм ЛК за преостала два термина овог месеца. Први од та два термина није (као што би се очекивало) у понедељак, него је у уторак. Дакле:

Naučna fantastika Ursule Le Gvin
Utorak 22. januar 2019, tribinska sala Doma omladine Beograda

Obeležićemo godišnjicu smrti Ursule Le Gvin, autorke koja je u sklopu novog talasa naučne fantastike uvela ceo niz novih tema — od opisivanja imaginarnih, ali sasvim realističnih etnografija do ispitivanja političkog značaja roda i pola — jedinstvenim glasom koji je ubraja među svetske književne velikane XX veka.

Ako se mora jednom rečju sumirati centar njenih promišljanja, ta reč je sloboda. “Moguće je odupreti se svakoj ljudskoj vlasti, i svaka se ljudska vlast može promeniti delatnošću ljudskih bića. Otpor i promena često počinju u umetnosti, a vrlo često u našoj umetnosti – umetnosti reči”, rekla je u čuvenom govoru pri dodeli nagrade za životno delo američke National book foundation.

Osvrt na njeno delo i značaj za fantastiku uopšte daće verovatno najbolji poznavaoci njenog opusa u Srbiji – astrofizičar i futurista dr Milan Ćirković i dr Zoran Živković, izdavač, autor i profesor Filološkog fakulteta.


Fantastična čitaonica #64
“Peto godišnje doba” N.K. Džemisin
28. januar 2019. tribinska sala Dom omladine Beograda

Nora Džemisin je novo i blistavo ime fantastične književnosti. Od 2010. godine pričama i romanima bez prestanka je među nominovanima za najbitnije žanrovske nagrade. Trilogijom Slomljena zemlja postigla je neverovatan uspeh – sva tri dela osvojila su po Huga, a poslednji deo serijala i Huga i Nebulu i Lokusa. Prvi deo “Peto godišnje doba” se 2018. pojavio i u prevodu na srpski у издању Вулкана, pa je i povod za praznično čitanje.

Zemljotrese, vulkane, mini ledena doba i surove promene prirode (“Peta doba”) bedni ostaci nekad napredne civilizacije preživljavaju koristeći psi-sposobnost pojedinaca “orogena” da smiruju potrese. Preživljavanje u takvom svetu diktira surove kulturne i društvene norme. Orogeni su zbog svoje divlje i smrtonosne sposobnosti omraženi i najstrožije ih nadzire kasta Čuvara. Serijal tako počinje prateći tri izabrane žene – devojčicu Damaju koja dospeva u školu za “čarobnjake”, devojku Sijenit – orogena u službi Carstva, majku Esun koja traži muža koji je ubio njihovog sina i odveo ćerku, u trenutku kad se dešava najsmrtonosnije od svih Petih doba.

Autorka započinje pa napušta i nadgrađuje poznate nam žanrovske i mitološke obrasce na inovativne i uzbudljive načine, da bi na kraju sve začinila obrtima koje nismo ni slutili. Likovi su tragični, moćni i nesavršeni, duboko povređeni i oblikovani surovošću okruženja. Jedan od bitnijih aspekata dela je preispitivanje društvenih međuodnosa i pokušaj da se izgradi nešto bolje.

Šta se desi kad se oni što napuste Omelas vrate da ga spale?
Moderator: Bojan Butković


(2)  “Политикин забавник” бр. 3493, петак 18.01.2019, нема СФ причу, али има на стр. 57-59 фантазијску причу Горана Скробоње “Прича о Хајгерду” која је део Скробоњине књиге Пророчанство Корота. Стари ковач, у шуми, и, чаробњак, магија; протагониста одсече део своје косе, и испусти те власи, које се распу “по шуми и честару, претворивши се истог трена у пастрмке и ситно шумско звериње”, а он изгуби снагу, итд.

Говорили смо о овом делу, на овом форуму, 20. октобра 2018. године.

(3)  Сазнали смо за постојање ове две књиге о будућности, које, колико знамо, на публицистички, дискусиони начин разматрају ту тему (нису романи):

Yuval Noah Harari, Homo Deus: A Brief History of Tomorrow (2015)


https://en.wikipedia.org/wiki/Homo_Deus:_A_Brief_History_of_Tomorrow

а друга је:

James Canton, The Extreme Future…  (etc), 2007


https://en.wikipedia.org/wiki/James_Canton



*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 220
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #654 on: January 19, 2019, 08:10:41 PM »
Da li mislite da bi tekst o Ljotićevcima (iz tog Politikinog zabavnika) mogao da se podvede pod alternativnu istoriju?

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #655 on: January 19, 2019, 11:43:10 PM »
На онај антрфиле на стр. 6 мислите? Да ли је то историјски истинита скица тог “Збора”? Па, знате, аутор чланка, Немања Баћковић, даје одличне чланке из српске новије историје, већ годинама, откривајући (за читаоце) многе ствари које је можда само УДБА могла тако прецизно да зна; изузетно конкретне и документарне, као да је имао приступ у неке јаке архиве.

Оно што има на Википедији о Љотићу


https://en.wikipedia.org/wiki/Dimitrije_Ljoti%C4%87

није битно различито од овог антрфилеа на стр. 6 у ПЗАБ. Али ја и не познајем добро тај период наше историје. Али знам, сасвим поуздано, јер сам слушао од људи који су били тада тамо, како је под окупацијом било у многим селима и малим градовима, у јужној Србији: у току ноћи, мада не баш сваке ноћи: поједине групе, ових или оних, “црне тројке” или друге, пуцају, можда и некоме кроз прозор, убију некога. Некога ухапсе, одведу, и више никад не буде виђен. Неко бежи а за њим пуцају, рецимо, бугарски војници, неколико њих, из пушака; – ћав! ћав! – и он се цимне и падне – убише га.
То су била врло мутна и ужасна времена. Е сад приказати их објективно, непристрасно, и истинито, а ипак сажето – то је врло тешко.



*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 220
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #656 on: January 20, 2019, 10:58:21 AM »
Ne znam na kojoj je strani ni ko je autor, videla sam samo sken, naslov je "Ko su bili Ljotićevci".

Nije baš da nema bitnih razlika u odnosu na tekst na Vikipediji; na Vikipediji ga odmah nazivaju koaboracionistom, dok u tekstu u Zabavniku piše da on nikad nije hteo sa Nemcima, ali eto, uvuklo mu se nekoliko nemačkih agenata u pokret, pa su ga vezali za sebe...

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #657 on: January 20, 2019, 07:08:30 PM »
Па, да, Ви сте ту заиста брзо приметили извесне велике нескладе, и у том смислу Ви сте ту, ангел011, потпуно у праву: продоран посматрач. Има о том антрфилеу на:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3392902/protesti-povodom-teksta-politikinog-zabavnika-o-ljoticevcima.html

(2)  За термин ЛК у уторак:  заправо у програму ЛК, који смо нашли на сајту ЛК, па пренели овде, кад се пажљиво прочита, гле, није назначено у колико је сати! То је вероватно лапсус. (Али јуче у “Политици” јесте назначено време: састанак о Урсули у уторак 22. јануара је у 19 ч.)

dajte predlog šta da stavimo u Muzej fantastike
« Reply #658 on: January 21, 2019, 10:38:07 AM »
Цењени     ,
у данашњем “Блицу”, на стр. 22, у колумни “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков са пуно одушевљења даје приказ књиге Марка Видојковића Е баш вам хвала (поднаслов „Смрт банди – слобода Југославији“); наводи неколико хумористичких, сатиричних форица из те књиге. Управо зато је овај приказ забаван.

(2)  Такође у данашњем “Блицу” али на следећој страници (дакле, на стр. 23) имате чланак о настојањима да се у Ваљеву направи Музеј фантастике, у складу са заветом једног истакнутог сликара, Љубомира-Љубе Поповића (1934-2016). Евидентно се мисли понајпре на дела наших сликара надреалиста, нарочито Оље Ивањицки. То је изгледа врло близу одлуке да се крене у остваривање. Могло би да се претвори у значајну туристичку дестинацију.
О овој могућности смо вам већ јавили пре годину дана, 19. јануара 2017, поменули смо тадашњи чланак у “Блицу”




рекли смо да постоји музеј научне фантастике у Швајцарској

https://en.wikipedia.org/wiki/Maison_d’Ailleurs

и ево прошла је година једна цела, и… где су идеје? имамо ли иједну идеју?

Шта бисте ви предложили да ставимо у тај наш музеј? Да би и научна фантастика била заступљена?



*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 85
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #659 on: January 22, 2019, 10:35:18 AM »
U vezi spornog teksta o Ljotićevcima u Politikinom Zabavniku- verovatno je nekima u interesu da se rehabilituju članovi tog odreda. To nije nemoguće nakon rehabilitacije Nedića.