Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 812 Replies
  • 40004 Views
*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 520
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #630 on: January 07, 2019, 07:43:59 PM »
Aco,
Ovo je naša stvarnost.
Nažalost, u ovom trenutku ovo je nešto najbliže pristojnoj naučnoj fantastici što možete pročitati na našoj sceni.
Miomir Petrović nije nekakav spektakularan pisac, a pogotovu nije pisac kome je naučna fantastika nešto u čemu se suvereno kreće, tu se možemo složiti. Ali je pristojan pisac. I ovaj roman se može pročitati, a da se čovek ne pita stalno, šta mi ovo treba. Ne mogu svi romani biti Vrli novi svet , 1984. ili Mi. Ovo je jedna distopija koja ne donosi mnogo toga novoga, ali nije baš ni tako katastrofalna kao što prikazujete.
Mogu vam ja navesti i mnoge druge mane koje poseduje ovaj roman, osim ovih koje ste sami naveli, ali ako budete baš toliko isključivi kod čitanja, ostajete bez ičega. Ništa... nula... zero...
Ponavljam još jednom, dajte mi jedan jedini domaći roman naučne fantastike nastao posle 2000. godine koji ste pročitali, a da zadovoljava vaše kriterijume, roman koji ste mogli da pročitate...
Zašto se bavite nečim što ne možete da čitate?

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.166
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #631 on: January 09, 2019, 09:26:04 AM »
Samo da prijavim kako i ja imam tu knjigu - alas, još nisam stigla ni da je otvorim – pa mi drago da je komentarišete ovde…   

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 530
još o Black Light, i, o E baš vam hvala
« Reply #632 on: January 09, 2019, 05:17:49 PM »
Гле, цењена Либеат, је ли то био Ваш хиљаду сто једанаести пост?  дакле 1111-ти   ? Wow. Браво!

Е сад:

(1)  разумео сам Мићин став, овако: историчар СФ мора да се помири са ситуацијом, и да стрпљиво чита оно што излази из штампе… па, какво је – такво је, нема ничег бољег… (само, наравно, ако јесте стварно СФ, додао бих).

и зато сам, имитирајући Мићину приљежност и вредноћу, наставио да читам Black Light, али само док је снага држала; до краја стр. 29, даље нисам могао.

Дакле, АБН је прочитао само прве 22 странице овог романа, а остатак је летимично прегледао, ту-и-тамо.

У поглављу 2, са насловом „Инцидент“, сазнајемо у ком крају Београда почиње радња – само неколико стотина метара далеко од оног простора који је неким најстаријим фановима Првог српског фандома познат као Радмилов крај (тј. где Радмило Анђелковић станује). Наратор започиње приповест о мистериозној погибији једне жене, то иде отприлике као у детективском роману, а успут убацује, на сваких неколико пасуса, још по неки делић експозиције (спретно, вешто) о том свету наше будућности. Тако сазнајемо, на пример, да су током грађанског рата против Поретка, „универзитети широм Европе“ били затворени (стр. 16), и да се за контролу становништва масовно користе дронови, разних врста (стр. 19).

Наратор користи фусноте, па и прилично опширне, а у једној каже, у своје име: „О политичком и организационом моделу ( ... ) говорићу нешто касније“, а то би значило да је читав овај роман његов исповедни монолог.

Једна од академија за полицајце је у Бриселу (дакле баш у седишту Европске Уније...) (стр. 22). У Београду се ноћу не сме на улицу, постоји полицијски час (стр. 23) који почиње већ око девет сати увече (стр. 25). Власт бесплатно даје телевизоре сваком домаћинству, али ви телевизију морате гледати „у просеку око девет сати дневно“, иначе будете строго кажњени (стр. 24) али зато грађани масовно спуштају тон на нулу и остављају телевизор укључен али га савршено игноришу, нити га гледају нити слушају.

Постоје „војни одреди евроатлантског круга“ (стр. 26) а то је јасна алузија на НАТО. Укупна атмосфера у граду је окупацијска, несумњиво је на снази диктатура, која, међутим, толерише постојање многих разбојничких банди (стр. 27, фуснота).

Укупно у роману има око 45 тих фуснота у којима наратор даје објашњења; неке од њих су врло опширне, и по пола странице, па и више, али већином су ипак сажетије. Суштински, многе од њих су сатиричне, а такви су заправо и многи други делови овог романа, у смислу да сатирично, са подсмехом и претеривањем (а не буквално-озбиљно-уверљиво) приказују како ће нас нови светски поредак поробити, опљачкати и уништити.

Објашњење о „црном светлу“ налазимо на стр. 248: ако у мраку упалите јако ултраљубичасто светло (ултра-виолетно; латиницом скраћеница: UV), као што се ради у појединим диско-клубовима у нашој стварности, тада ће, у мраку, поједине фосфоресцирајуће материје почети јако да светле, упадљиво. Па, ако су некој особи унете под кожу, тетоважом, тајне поруке, помоћу неке такве материје, онда ће при таквом осветљењу, у мраку, поруке можда моћи да се прочитају. Јер ће светлети, фосфоресцирати.
Поглавље 8, са насловом „Црна светлост: трећа међуигра“ (стр. 90-96) објашњава како је протагониста, радећи као научник, истраживао разне тајне „црног светла“, али то поглавље је далеко од науке, ту се олако свашта каже, што није научно уверљиво; више је то једно литерарно лутање кроз квази-науку која и не покушава да буде уверљива. Дакле, тај део новума је, са становишта СФ, слаб; па, чак би се могло претпоставити, намерно слаб, као да је аутор (Петровић) желео да дело буде више литерарно и метафорично, а мање буквално; али тиме се, наравно, постиже отклон од добре научне фантастике, у правцу лоше научне фантастике.

Овлашно погледан крај романа: е нећемо то овде рећи… био би то spoiler  . Али утисак је да роман остаје чврсто у жанру научне фантастике.

(2)  На форуму код Бобана Кнежевића, неочекивано се појавио поприлично добар приказ сатиричне СФ књиге (можда је то новела) Марка Видојковића Е баш вам хвала:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16520.msg717521;topicseen#msg717521

То је први текст на тој страници, наиме, први текст на том топику, који се засад и састоји само од те једне једине странице; окачен је 7. јануара. Аутор се потписује псеудонимом crippled_avenger; познат је као велики познавалац филма, пре свега.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 520
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #633 on: January 09, 2019, 08:08:37 PM »
Aco, mi se u mnogo toga slažemo. Ja ne mislim da je to nekakav spektakularan roman, niti da ima jaku i  uverljivu SF komponentu. Ali roman se može čitati, za razliku od mnogih drugih domaćih romana koje sam uzeo u ruke u poslednje vreme.
Da li sam preterano srećan zbog toga? Nisam. Ali ako ne napravimo razliku između ovog romana (uz sve njegove mane) i beskrajnog niza budalaština koje se objavljuju u poslednje vreme na domaćoj sceni, mislim da takođe grešimo. 

Ne odgovoriste mi na jednostavno pitanje: koji domaći SF roman posle 2000. godine ste pročitali do kraja?

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.166
Re: još o Black Light, i, o E baš vam hvala
« Reply #634 on: January 10, 2019, 08:19:42 AM »

и зато сам, имитирајући Мићину приљежност и вредноћу, наставио да читам Black Light, али само док је снага држала; до краја стр. 29, даље нисам могао.


Ja sam roman malko načela sinoć (ne znam tačno do koje strane, tamo negde do lova na labudove), i dobro, može to da se čita, Mića jeste u pravu što se toga tiče. Za ostalo ćemo videti kad dočitam.

Ali ako bih se latila beležaka tokom čitanja ovih početnih poglavlja, rekla bih da je format romana standardno didaktičan, nekako u duhu SF kinematografije 80tih… ono kad na uvodnoj špici pročitate sažetak strukture pogodbenog sveta, bilo da vam predočava svet u nekoj dalekoj galaksiji, jelte, ili da vam ukratko saopštava ko su replikanti...

Naravno, taj format ima itekako smisla unutar SF kinematografije, jer film ima na raspolaganju samo sat i  po da nam saopšti sve što ima, ali proza ipak ima drugačija pravila, stoga je ovakav format meni uvek bio simptom lošeg SFa, bez obzira na književni izraz autora, ili pak na samu ideju. Smatram da slab pisac taj format koristi iz čiste nekompetentnosti, dok dobar pisac posegne za njim više zbog parodiranja žanrovskih kanona, negoli ičeg drugog. Ne znam kakav je ovde slučaj, naravno, još je uvelike rano da se to prepozna.

Ali ako nije u pitanju striktno parodiranje SF kanona, onda to otvara mogućnost da autoru ne leži SF, što bi se reklo… i ne mislim da je to pitanje njegovog književnog talenta, nego više afiniteta ili mentaliteta ili tako već nekih psiho-socijalnih aspekata. Recimo, u duhu izjave da je klinička depresija zapravo nemogućnost da se konstruiše budućnost, onda bih dalje rekla da depresivni ljudi po logici stvari slabo stoje sa ekstrapolacijom kakvu futurizam podrazumeva. Otud ja do sada još uvek nisam sigurna gde je tačno ovaj roman lociran na ‘vremenskom toku’, niti znam gde je locirana divergentna tačka nadgradnje. Vi kažete da je u pitanju lokacija od “verovatno 50tak godina” u budućnosti, ali ja nisam baš sigurna da je tako, pošto ima dovoljno referenci na SFRJ koje baš i nisu u skladu sa tom procenom. (reference na odeću poginule žene, recimo, ili još neka uzgredna referisanja na Titovo vreme, i tako to…) naravno, još uvek ne znam da li sve to ima žanrovski prihvatljivo objašnjenje, tako da to za sada ne smatram ikakvom manom, nego prosto beležim kao aspekt vredan pažnje.

Ali didaktički format uvoda definitivno smatram za manu, jer to je gomila world-building infomacije koju je trebalo postepeno dozirati kroz sam roman, žanr preferiše da se pogodbeni svet gradi u prozi, a ne samo sruči u ovakvom instant maniru info-dumpa. To je, za mene, veliki hendikep koji je jako teško kasnije nadoknaditi, tako da priznajem kako jesam malko skeptična.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 520
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #635 on: January 10, 2019, 01:25:22 PM »
Sve si u pravu. Po meni je to dosta velika mana romana, za neke SF čistunce možda dovoljna da ga diskvalifikuje. Nije u pitanju didaktika, niti bilo šta sofisticiranije, već nespremnost autora da se suoči sa ozbiljnim problemom doziranja informacija. Jednostavno, Miomir Petrović nije pisac kome je SF okruženje u kome se oseća kod kuće, tako da mu je lakše da postavi okvire u kojima će se kretati, po cenu da dođe do ponavljanja i pridikovanja, koja su, povremeno, veoma iritirajuća.
Dakle, muka koju ima većina pisaca koji iz glavnog toka doplove u naše SF vode, avaj...
Ali, dosta toga mu je oprošteno, jer, najzad, roman može da se čita...  :)

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 530
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #636 on: January 10, 2019, 02:43:53 PM »
А-ух, цењени Мићо, незгодно питање, то, колико сам прочитао…  ја радије не бих одговорио…   :(   
Сад посвећујем време једној јапанској антологији, са насловом Четрнаест и по, па кад то завршим, ја ћу вам овде јавити шта сам у њој нашао…

Цењена Либеат, Ви сте сад дали неке одличне, заиста одличне мисли! реалан допринос анализи романа Black Light.

На пример,
info-dump!  очигледно јесте, тачно то, то прво поглавље; info-dump. Само се ја нисам досетио да употребим баш тај прецизни израз.

Ево ја ћу покушати сад да нагађам да је писац, можда вођен неком својом подсвесном уметничком интуицијом, хтео мало и да се суштински дистанцира од губитничких гунђања, тако што их је тако огољено и упадљиво нагомилао на самом почетку. Као да је рекао неким читаоцима: јел хоћете овакву визију новије историје? знате да није логично, али баш хоћете тако да видите свет? па, ево вам.

Осим тога, можда је писцу, у једном техничком смислу, тешко, да неуверљиве и нелогичне тврдње угради на прави начин у причу, јер, такве тврдње слабо „ходају“ ако се уграде у паметан текст; не уклапају се, штрче.

Узгред:  на којој страници је то о одећи погинуле жене? па, дајте страницу! страницу!  цењена Либеат, како ја то да нађем?



*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 520
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #637 on: January 10, 2019, 03:15:46 PM »
Joj. Pročitajte roman. Nije tako strašno kao što izgleda na prvi pogled...  :)

Super je što čitate japanski SF, ali valjda bi bilo dobro da kao jedan od vodećih domaćih izučavalaca SF-a uložite napor da jedan od retkih domacih SF romana iz 2018. godine pročitate pažljivo do kraja. Pa makar da se kritički osvrnete o njemu. Nije ovo toliko loše kao većina ostalog domaćeg štiva...

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 238
Re: još o Black Light, i, o E baš vam hvala
« Reply #638 on: January 10, 2019, 06:52:31 PM »
Smatram da slab pisac taj format koristi iz čiste nekompetentnosti, dok dobar pisac posegne za njim više zbog parodiranja žanrovskih kanona, negoli ičeg drugog. Ne znam kakav je ovde slučaj, naravno, još je uvelike rano da se to prepozna.

Ali ako nije u pitanju striktno parodiranje SF kanona, onda to otvara mogućnost da autoru ne leži SF, što bi se reklo… i ne mislim da je to pitanje njegovog književnog talenta, nego više afiniteta ili mentaliteta ili tako već nekih psiho-socijalnih aspekata.

Nisam još čitala Black Light (čeka na polici sa gomilom drugih knjiga), ali jesam druga njegova dela, i slažem se i sa tobom i sa Mićom da njemu ne leži SF. Slab pisac svakako nije.

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.166
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #639 on: January 11, 2019, 08:09:08 AM »
Sve si u pravu. Po meni je to dosta velika mana romana, za neke SF čistunce možda dovoljna da ga diskvalifikuje. Nije u pitanju didaktika, niti bilo šta sofisticiranije, već nespremnost autora da se suoči sa ozbiljnim problemom doziranja informacija.

Oh, kad bi ti – i ostali žanrovski liberali, naravno   :-* ;D – samo umeo da u divljini prepoznaš čistunca, ili kad bi, dajbože, uspeo da prepoznaš norme za kojima se to mitsko biće povodi… oh kako bi mirnije spavao, bar što se ovog romana tiče. Jer info-dump je kvantitativni hendikep, pa kao takav ne može da diskvalifikuje delo; on ga samo prokazuje kao loš SF. A loš SF je i dalje ipak SF, pa otud žanr i vuče za sobom toliki šund, jer tako mu je to po prirodnim zakonima, kad ti se rodi, valja ti ga i ljuljati. Uostalom, ako autor ima problema sa doziranjem informacije, to ga hendikepuje u ma kom žanru da se okuša; probaj ti da info-dumpuješ u književnoj matici, pa da vidimo dokle ćeš dogurati.



Tako da – ne, to mi nije žanrovski problem, nego više formalno zanatski. Ali ono što mi jeste žanrovski problem je velika doza iracionalnosti, koja romanu sve više daje apsurdističku dimenziju. Mislim, imam ovde sufi derviše iz Turske, Pakistana, Avganistana, Uzbekistana, imam Mali Šangaj, imam prognanog budističkog monaha Davu Drakpa Lahu kako meditira okružen svojim ratobornim pomoćnicima (?!!???), imam Azijate i Arapkinje sa narukvicama, Australijance sa bombama, a sve to u kolonijama na prostoru između srušenog mosta Gazele i nekadašnjeg Sava Centra. A to je samo najočigledniji primer, ja iracionalnosti nalazim u svakoj bogovetnoj strain, i svo vreme se pitam – čemu sve to služi? Ja mogu da prihvatim bilo kakav world-building, ukoliko u njemu pronađem unutrašnju logiku, no ovde mi to sve teže polazi za rukom. Koja tačno svrhu ispunjava taj ogromni i preskupi logistički manevar preseljavanja tih ljudi po celoj zemaljskoj kugli? Mislim, ljude se slalo u Gulag sa razlogom i svrhom, takvi režimi proteruju ljude u zabita i zabačena mesta, a ne u centre velikih gradova, pa ma kakvi i čiji ti gradovi bili. Za tako radikalnu i kontraintuitivnu premisu potreban je veoma dobar razlog i njegova logika, a u prvoj trećini romana to se ne pomalja. Dakle, te iracionalnosti uspevaju da iznedre veliku dozu narativnog apsurda, i to je ono što bi trebalo da te brine, po pitanju zanrovske pripadnosti, a ne info-dump koji otvara roman.

Naravno, tamo gde ima narativnog apsurda ostaje vrlo malo mesta za unutrašnju logiku kakvu SF podrazumeva. Veoma često, autor koristi glavnog protagonistu kao sveznajućeg naratora, i to je još jedan hendikep koji otežava čitanje; Lasica kao da zna stvari koje ne bi smeo da zna. Autor je ponekad toga svestan, pa otud i pokušava da anuliše kontraefekte tako što naprosto negira ono što je protagonista malopre izrekao ili pomislio, a to mi ostavlja krajnje šizofren utisak: kao ono kad Lasica nudi teoriju kako su sve evropske reke radioaktivne, pa je to razlog za silni priraštaj i neobičnu mirnoću labudova koje ljudi love za hranu, da bi svo to kukičanje razbio sledećom rečenicom: “Ipak, to možda nije istina, jer se nisu oglašavali ručni gajgerovi brojači.”

 ::)

Taj MO čvrsto stoji iza svega što sam do sada pročitala, znači iza prve trećine romana, iz usta sviju protagonist – znači, najpre smela teorija zavere a onda njen zdravorazumski demanti. I šta ostaje? Ništa. Zašto labudova ima tako mnogo i zašto su tako neobično mirni da može čovek rukom da ih hvata? bog dobri zna.

Ovo mi je negde u rangu Sarajlije, za sada. I ne, to nije kompliment ijednom od te dvojice.

 





*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.166
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #640 on: January 11, 2019, 08:23:56 AM »


Узгред:  на којој страници је то о одећи погинуле жене? па, дајте страницу! страницу!  цењена Либеат, како ја то да нађем? [/size][/color]

Znate, toga ima jako mnogo, kao uzgredne reference, a ja nisam beležila na kojoj se strani nalaze. Ali mogu Vam reći da se najveći deo opaski o ženinoj odeći nalazi u trećem poglavlju, tu Jelena komentariše baš odeću pokojnice. Ali sitnih nagoveštaja ima jako puno, i kroz njih se nekako steče utisak da su mnogi protagonisti barem rođeni u SFRJ, što bi roman smestilo nekako bliže današnjici nego što ga Vi smeštate na 50 godina od današnjice.

Možda bi najbolje bilo da ipak pročitate roman…   :)

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 520
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #641 on: January 11, 2019, 10:21:47 AM »
Jebi ga, labudova je sve više u Srbiji, posebno na Dunavu, a ne postoji nikakav konsenzus zašto se to događa!
To ti mogu da potpišem. Pojedini stručnjaci to pripisuju promenama u klimi, pojedini tvrde da je to posledica značajnog poboljšanja kvaliteta voda Dunava u poslednjih 30-tak godina zbog izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode u uzvodnim zemljama, ali ima još bar desetak mogućih razloga; neki (sa kojima se dosta slažem) kažu da je Đerdapska akumulacija omogućila pozitivne efekte na ptičju populaciju podizanjem nivoa vode na prostoru južno od Deliblatske peščare gde je formirano takozvano Labudovo okno (samo ime daje podršku) koje je u poslednje vreme postalo jedno od glavnih okupljališta ptica (kako domaćih, tako i migratornih). Naposletku, zaštićena su vrsta i ne smeju se loviti. A najverovatnije je porast njihove populacije posledica zbira svih ovih razloga.
Labudovi mogu da žive u gradovima i generalno u blizini ljudi, tako da mi ne smeta mnogo piščevo insistiranje na njihovoj ekstremnoj mirnoći. Ja sam to prihvatio kao autorovu metaforu pojedinaca u našem društvu koji mirno posmatraju ono što se događa oko nas i kao piščevi labudovi mirno idu na klanje. Metaforu koja nije tako ekstremna da urušava logiku priče.
Ali, u svakom slučaju, zanimljivu i dobro pronađenu metaforu.
I da, sveznajući autor ne bi trebalo da se igra skrivača sa čitaoce, slažem se... ali, jebi ga...
Problem raseljavanja je takođe nevešto urađen, slažem se potpuno. Mislim da je pisac hteo da do ekstrema dovede trenutnu situaciju sa izbeglicama, ali je to prilično nevešto uradio. I meni je to smetalo, ali jebi ga...
Po mom mišljenju, Miomir Petrović ima malo toga sličnog sa Sarajlijom, mada razumem šta si htela da kažeš. Njihove poetike su, po meni, potpuno različite. Problemi koje regularni čitač SF-a nalazi u prozi Miomira Petrovića nisu posledica svesne odluke pisca, već nedovoljnog poznavanja zakonitosti, a možda (mada u to nisam baš uveren) i svesnog pokušaja otklona od potpuno logične ekstrapolacije. Sarajlija je apsolutno u svakom trenutku svestan svojih otklona od logike i svesno kreira prozu koja sledi sopstvenu poetiku - Bredberi mi je nekakav najpribližniji primer, ali da ne širimo priču...


 

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.166
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #642 on: January 11, 2019, 10:44:13 AM »
Pa vidi, mogu ja to sa labudovima da prihvatim kao misteriju koju ovde pominješ, samo je to u romanu jako naopako postavljeno: mislim, Lasica je bre nekakav naučnik, IMS fizičar koji je radio na ispitivanju svetlosti (štagod da je to), pa ne može da mi baš ovoliko baulja. Kao prvo, ne vidim odakle ta ideja da radioaktivnost može  pozitivno utiče na ekspanziju bilo koje životne vrste, pa bogatipoljubim, smisli nešto bolje, mislim, pisac si, daj mi neku bar plauzibilniju pretpostavku… Ali ne, on prvo ponudi očiglednu bedastoću i posle je ladno demantuje, i to mu je to.  Tekst bačen u vodu, zajedno sa mojim nervima.

Ovde je trebalo urednika, I to opakog. Mislim, sve to ima potencijala, ali ovako je ostalo veoma nemušto.

Urednik bi lako sredio i oscilacije po pitanju tačke gledišta; možda ovo I jeste trebalo da se napiše iz tačke sveznajućeg naratora a ne protagoniste; ne znam još, videću kad dočitam. Ali ovako je mnogo histerično, i to je šteta, zaista.

Za poređenje sa Sarajlijom: ne mislim toliko na poetike, koliko na tu nemuštu potrebu da mi poturaju apsurd kao nešto drugo; Sarajlija mi ga potura kao kobajagi fantastiku, ovaj baja kao kobajagi ekstrapolaciju. I isto kao sa Sarajlijom,  bojim se sabiće me time u ćoše u kom mi stvarno više neće biti dovoljan fakt da mu proza zaista jeste fino napisana i što mu vokabular nije pijačni…   :'(


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 520
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #643 on: January 11, 2019, 12:19:01 PM »
Da. Sve je tako...  :'(
Joj, šta bih mu ja uradio kao urednik...  :)
Ali nema kod nas urednika...

Razlika između Sarajlije je što on apsolutno svesno potura apsurd (to mu je poetika), a Petrović to radi uglavnom nesvesno (dramaturg koji se upustio u naučne spekulacije, koji se trudio da proučava razne fizičke probleme (probao sam da guglam njegove izvore), ali tu, definitivno, nije kod kuće).

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.166
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #644 on: January 11, 2019, 02:11:06 PM »
Pa dobro, za sada je bitno da može da se čita a na kraju ćemo da svodimo račune.  :P

Nego, ima jedna stvar koja me fascinira, verovatno zato što je ne razumem u potpunosti: naime, ovaj mi roman ‘zvuči’ kao da ima angažman, zato jer su protagonisti veoma voljni da me se tako dojme. Oni su revoltirani i gnevni i frustrirani, i ne kriju te svoje emocije u narativu, čak bih rekla i da malko u tome preteruju, al ajde, tek sam na trećini.  A meni generalno prija kad je autor angažovan, to mi nekako garantuje više strasti u karakterizaciji i fokusa u zapletu, tako da preferišem angažman nasuprot eskapizmu. Otud, ovo je trebalo da bude moja šolja kafe.

Ali sa ovim romanom imam problem što ne prepoznajem oko čega se taj njegov angažman zapravo vrti, ne prepoznajem da li Petrović uopšte precizira ko i šta i kako je u njegovom romanu neprijatelj. A to mi se retko dešava, čak i kad čitam autore iz drastično drugačijih kultura. Nekako je to onaj glavni aspekt koji autor uvek uspeva da dobaci do čitaoca, čak i kad taj čitaoc ne deli autorov pogled na svet ili sistem vrednosti koji taj svetonazor uspostavlja. Ali ovde me to za sada mimoilazi; osim generalnog gneva koji protagonisti obilno izručuju u romanu, ja još uvek ne znam ko i šta je na kojoj strani.

Jedini sličan slučaj nerazumevanja sa angažmanom koji mi sad pada na pamet su neki survivalistički američki romani koje ponekad (ali stvarno retko) overim.