Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 805 Replies
  • 38058 Views
*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
Šljunak na nebu, i taj Mars
« Reply #585 on: November 12, 2018, 02:57:59 PM »
Цењени      ,

(1) у данашњем „Блицу“ на стр. 22 у рубрици „Фантастикологија“, Слободан В. Ивков даје приказ једне књиге Исака Асимова, која је нама пре много година била позната под насловом Шљунак на небу (Isaac Asimov, Pebble in the Sky, 1950). Сад је изашло ново издање, код „Чаробне књиге“, али са насловом Каменчић на небу.

Постоји један појединац из старије генерације који сматра да је онај ранији превод наслова био бољи; Ивков се о томе не изјашњава. Али, даје биографију Асимова, итд.

(2)  Била је јуче прва епизода те друге сезоне серије Марс, и, као што смо очекивали, били су врло упорни у тврдњама да се одласком на Марс може, као, зарадити нешто много, али то им је веома неуверљиво; чак и кад би на Марсу лежале готове полуге чистог злата, не би се исплатило да их носите на Земљу, она не би вределе ни приближно толико колики би били трошкови превоза. Али, опет, било је и нечег доброг у тој епизоди: показали су да би можда имало више смисла бавити се изградњом индустријских постројења на Марсу – дакле, кренути у индустријализацију Марса (али, прво Месеца, ваљда!) него само и једино научним радом. Научници су приказани као часни и поштени ентузијасти, али нејаки, сиромашни и споредни, а грађевинска фирма као јача, богатија, динамичнија, али и доста наметљива, па и арогантна; поставило се питање да ли између те две насеобине постоји ривалство (да, наравно) и да ли постоје “границе” између њихових “територија” (па, не баш, то није правно регулисано, све је ничије и свачије, може да врља ко где хоће, па баш и тамо где је туђа имовина). Наговештавају да ће, као, топљењем леда на Марсовим половима (помоћу соларних орбиталних огледала…)  да се створи атмосфера, што је веома неуверљиво.

Одмах после те епизоде, била је документарна емисија о највећој икада приватној ракети на свету, приватне компаније “Спејс Икс” (коју је основао Илон Маск) а која се зове “Фалкон хеви” (а то би значило, у преводу, врсту птице, и, придев: “Соко, тешка” или “тешки соко”.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
i još nešto danas
« Reply #586 on: November 12, 2018, 09:08:21 PM »
… и, (3),   најављено је да ће у Београду, у СКЦ-у, дакле Студентском културном центру (између палате Београђанке и парка “Мањеж”) кроз неки дан,
у четвртак 15. новембра у 19 ч, у великој сали, бити трибина са називом

Где су сви?

а то је оно Фермијево питање, зашто не видимо и не чујемо ванземаљце, зашто нису већ ту.

Говориће између осталих и др Милан М. Ћирковић, и, Горан Скробоња.

Имате најаву о томе на:


http://www.skc.org.rs/10628-gde-su-svi.html



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
rupa na asteroidu, Basarina interpretacija toga
« Reply #587 on: November 18, 2018, 12:33:17 AM »
Цењени      ,

(1)  у “Данасу” у овом сада викенд-броју (још је на киосцима), на задњој страни, књижевник Светислав Басара у својој колумни, сад са насловом “Рупа у астероиду”, скицира како отприлике иде сценарио филмова “холивудске Б продукције” о астероиду који јури ка Земљи. Наиме, опазе га, па настаје паника итд, а онда, у последњем тренутку се “појављује млађахна научница која неочекиваном силом проналази рупу у астероиду и решава ствар, а филм завршава хепиендом, уз минимум жртава у људству и материјалу”, а онда наравно (Басара као Басара…) он помиње Србију и астероид историје саме, и извлачи политичку сатиричну поенту.

Рупа у астероиду?

Могуће је да он мисли на два филма итекако „А“ продукције, која су се појавила исте године, 1998, у размаку од само два-три месеца, а звали су се Армагедон (Armageddon, 1998), то је оно где Брус Вилис предводи екипу која иде у свемир и буши рупу па убацује атомску бомбу да би се астероид у последњем тренутку распао на много мањих комада (који би, међутим, и тако били страховито штетни… ако се то не уради барем неколико месеци раније… дакле то, научно гледано, није много паметно… нећемо испричати шта је било на крају; али је филм зарадио, наводно, око 500 милиона долара…) и Дубоки удар (Deep Impact, 1998), то је оно где астроном сазна за комету око годину дана пре судара, дакле сазна на време, али, онда појури на-врат-на-нос аутомобилом са опсерваторије, низ планину, вратоломном вожњом, да би што пре јавио вест (није му моб био на располагању?), закуца се у камион и погине, па нико не јави, итд, па, после опет буду атомске бомбе у последњем тренутку, пола комете тресне у Атлантик и направи мега-цунами који сруши многе градове дуж обале, а они што су сели у кола и бежали панично у планине, наравно закрчили су и заглавили све друмове па кола стану и остану, а наш млади херој

нећемо испричати шта је било на крају...   али филм је зарадио изгледа око 350 милиона долара...

Басара је све то сажео, брилијантно… у једну реч: рупа…   :)

(2)  Иван С. Јовановић Nightflier, способан писац, који се својевремено истакао и као паметан и вредан дискутант на Бобановом форуму “Знак сагите”, имао је 30. маја 2014. у “Политикином забавнику” причу, у жанру фантазије, и то српске сеоске, фолклорне фантазије, са натприродним бићима у српском средњовековном сеоском и шумском амбијенту, са насловом “Мати”, а био је потписан и са тим својим уметничким именом, дакле, овако потписан:

Иван Јовановић Најтфлајер.

После је код Бобана испричао да су му у ПЗАБ наручили да напише још тога, што је он и пристао, и сад ето, јавили су му, излази друга његова таква прича.
Ево сад је изашло, на стр. 58-59, са насловом “Девојчица која је волела зиму”, а потписано само: Иван Јовановић.

(Што га чини далеко мање препознатљивим, јер Иван је често име, а Јовановић често презиме; у телефонском именику Београда, за стабилне телефоне, налазимо преко 40 грађана који се зову Иван Јовановић, а вероватно их има и изван Београда…).

Уз сво дужно поштовање према књижевном таленту Најтфлајера, АБН мора да пријави, да је од те садашње приче прочитао само једну једину реч, прву, која гласи “чаробњак”, и нехотице, у севу, “снимио” и другу, иако га апсолутно није интересовала, а већ трећу реч, и сав остатак приче, неће прочитати никад, никад, јер, нема разлога: није СФ.
То је редак случај, да АБН напусти читање неке приче већ после прве речи, али, као поступак је савршено оправдано. А од стране Nightflier-а је фер, и похвално, што је баш тако започео причу, и на тај начин дао љубитељима СФ сигнал да не читају то, што их не интересује; поштедео их је дакле нервирања, и губитка времена. То је коректно, то је поштено, а не завлачити некога, прикривати жанр, на превару водити некога да чита и чита све док се не увери да је преварен, да је дело из другог жанра, да није СФ. Дакле захваљујемо се Најтфлајеру што је прва реч баш та, “чаробњак”, после које смо склопили две странице те приче, да их више никад не отворимо.

(3)  На последњој страници “Политике” у суботу 17. новембра 2018. изашао је прилично збуњујући чланак, да ће се ТВ СФ серија о путу на Марс наставити сада на “Топ” каналу, под насловом Пепео пепелу. Која серија, о путу на Марс? Можда сте помислили, она са насловом Марс, коју емитује (а половина су дискусије и интервјуи) канал “Нешенал џиографик”? Па, није; изгледа да није та. Али, како је могуће да се прва година неке серије зове “Пут на Марс” а друга година “Пепео пепелу”? Изгледа да је могуће. А наслов чланка гласи “Алекс путује кроз време”. Све у свему, нисмо баш најбоље разумели.

(4)  У истом броју “Политике” али на стр. 13, у рубрици “Београдска хроника” изашла је на целој ширини странице једна величанствена уметничка фотографија, огромна, аутор Мики Величковић, која приказује предиван залазак сунца прошаран донекле и облацима, и наспрам њега куле великог града; један миран сутон, сав у облацима и злату; са јасним СФ осећајем да би то могло тако некако да буде и на некој другој планети, у некој будућности. У неком другом животу. Заиста изузетно дело фотографске уметности.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
PS, i o Gde su svi
« Reply #588 on: November 18, 2018, 10:47:58 AM »
и још нешто данас,

(5)     у „Политици“ данас, 2018 11 18, на стр. 9, горњи део стране (није баш половина, али јесте око две петине те странице; велики простор), потписује Дарко Пејовић, наслов „Како је пропао српски покушај извоза живота на Венеру“, наднаслов „научни поглед на ванземаљце“, ту је илустрација где један ванземаљац гледа звездано небо (а нема никакву приметну одећу, строго узев он је без одеће, да би се видело да је његова анатомија донекле друкчија од наше; ово је традиција у нешто слабијој научној фантастици),

плус, у средини чланка је и мала слика летећег тањира,

а стварна тема чланка је, она трибина (јавили смо вам) у СКЦ у Београду пре неки дан, о Фермијевом питању; лепо и са пуно добре воље је приказано о чему су говорили др Милан М. Ћирковић и остали. Њихови ставови, овде пренети, су трезвени, јесу (у великој мери; претежно) у складу са науком.

А оно из наслова се односи на то што су, у некој неогређеној прошлости, рекло би се око 1960. године плус-минус једно десетак-двадесетак година, неки наши стручњаци имали идеју, али само идеју (не и паре) да у атмосфери Венере засеју неке наше микро-организме, екстремофиле (дакле отпорне на екстремно лоше животне услове) па да тако можда као започне дуги процес тераформирања; али то је напуштено, није се с тим кренуло у реализацију, остала је само идеја, а они су се разишли.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
2 slaba filma danas, i, Mars 2
« Reply #589 on: November 21, 2018, 06:06:52 PM »
Цењени      ,

(1)  била је друга епизода у другој сезони серије Марс, наставили су да улепшано, нереално, приказују да би живот на Марсу био лепши и бољи (и повратак на Земљу много лакши) него што би реално могао бити, дакле наставили су да пропагандишу, да треба ићи тамо,
у смислу, ура, идемо, идемо,
али, ипак, мора им се признати као плус, конфронтирали су се и са два реална проблема:

једно је, трудноћа на Марсу – веома проблематична, због недовољне гравитације, смањени су изгледи да се беба роди нормална и здрава, а ако буде одрастала на Марсу, вероватно ће и развој мишића и костију бити поремећен, па би прелазак на Земљу био из медицинских разлога непрепоручљив, за ту младу особу;

и, други реалан проблем, безвлашће, одсуство државних власти, због чега се у овој епизоди догодила и туча између научника и радника; баш кад су организовали забаву, да би се дружили; забава се претворила у свађу, па су се и потукли. Непосредни повод: пословна компанија је показала тотално непоштовање према залихама воде, у којој можда има живих бића, па уместо да научници истражују евентуално присуство живота, екологију, у тој води, ови гоњени профит-мотивом напросто узимају, и безобзирно троше ту воду, како год њима падне на памет. А нема државе да заведе ред, него, наступа нешто као анархија, иако је на Земљи сасвим познато шта се тамо горе, на Марсу, дешава. На Земљи је познато, али Марс је далеко.

(2)  На задњој страници “Политике” најављена су, за данас у 20 ч (да, у исто време) два филма.

Један (на Пинку 2)  је најављен да, као, има наслов Виртуозност, а то је вероватно грешка преводиоца или дистрибутера; не зове се тако!

Додуше, постојао је филм са тим насловом, Виртуозност (Virtuosity, 1995), о полицијској истрази и виртуелној реалности, и колико читамо на Википедији, рекло би се да је – почев са тим насловом – врло конфузан, али, то није тај филм;

него ће пре бити да наслов треба да гласи, на српском, Виртуелност (Virtuality, 2009), требало је да послужи као двочасовна пилот-епизода за СФ ТВ серију, али је тако лоше испао, да је та идеја напуштена. Укратко препричана радња, коју налазимо на Википедији, оставља утисак тешког сценаристичког аматеризма, стичемо утисак да је стварно кич сценарио, почетнички. Наиме, у филму, свемирски брод “Фаетон” полази од Земље, у правцу Епсилон Еридани, у потрази за настањивом планетом; а да им успут не буде досадно, чланови посаде, којих има 12, имају игрице са виртуелном реалношћу, која међутим почиње да осваја и њихову будну реалност, па, док стигну до Нептуна, проблеми се намноже, и сад, да ли гурати даље, или се вратити на еколошки пропалу Земљу; итд. Слабо, слабо.

(3)  Оно друго понуђено (на телевизији О2, бивши Б92) за вечерас у 20 ч зове се Алкатраз (Alcatraz, 2012) и стварно је о том чувеном затвору надомак Сан Франциска и славног Голден Гејт моста. То је ТВ серија која је прекинута после 13 епизода. У серији, из Алкатраза су у години 1963. нестали многи робијаши али и многи чувари (256 затвореника и 46 чувара) и они се сад, у нашим модерним временима, враћају, а нису нимало старији, као да су провели једно педесет година изван времена, као да су били времепловци. Па, сад, треба их похватати, јер су опасни, али треба и решавати мистерију. Чини нам се да је ово, као СФ сценарио, неуверљиво и да је прилично “без везе”. Узгред, подсећа на ТВ СФ серију са насловом 4400.  (Њих четири хиљаде и четристо.)



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
i, Black Light, da li je neko čitao
« Reply #590 on: November 21, 2018, 10:25:32 PM »
и још нешто данас:

Миомир Петровић, Black Light – без читања, утисак који добијамо на основу онога што смо о о том роману чули, и што видимо на форуму код Невидљивог (о промоцији), био би, да јесте СФ, али да је то једна гунђалачка огорчена карикатура наше будућности, у којој ми робујемо новом светском поретку (наравно да би то би лако и могло да се деси, у стварности... и то не само нама, него целом човечанству),

али, у неким нашим (домаћим) СФ причама разне компоненте тог робовања буду међусобно нескладне и контрадикторне, као једна расклимана гротеска, јер је аутору више стало да се буни и протествује, него да слику поробљене будућности усклади и кохерентно и уверљиво постави. Можда је зато и наслов тако парадоксалан, контрадикторан, наслов који самог себе негира. (Мада би се могао схватити и као „ултравиолетно светло“. Или једноставно као тумарање по мраку.)

Ако је неко читао, молимо да јави своје утиске.

Али, у сваком случају, ако то јесте СФ роман, а изгледа да јесте, онда можемо рећи да је српска књижевност у 2017. години имала једну новелу (Марко Видојковић, “Е баш вам хвала”), а у 2018. години један роман, Black Light. Једна година – једно дело, то је сасвим довољно да кажемо да се наша СФ није угасила. Дакле не усвајати мачеве и врачеве, и акрепе и караконџуле, као да су СФ, јер, као, морамо неминовно попустити критеријуме, јер се у Србији осим епске фантастике више никаква друга фантастика и не пише. Не. Није тако, и не морамо.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 516
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #591 on: November 22, 2018, 09:27:38 AM »
Pobogu Aco, pa vi ne čitate ništa, čak ni forum na kome ovo pišete.
Ako ne znate ni za jedan domaći SF roman u 2017, osim ove budalaštine o četnicima koji prolaze kroz vremenske portale, onda zašto uopšte bilo šta pišemo na ovom portalu. Pa zar ne možete da pogledate stranicu Romani u 2017, pa vidite da smo tamo čak crvenim slovima napisali da je UNAZAD Radmila Anđelkovića naučna fantastika.
Pošto ne možete ništa da čitate što nije SF, bar probajte da pročitate ono što svi kažemo da jeste SF, a to Radmilov roman sasvim sigurno jeste.
Ili nam pokažite zašto mislite da nije a ova glupost jeste.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #592 on: November 22, 2018, 04:10:47 PM »
А-ух, да, и Радмилов роман је био у 2017. И, додао бих, ту је, на мојој полици, један од тих одштампаних 100 примерака (толики тираж је наведен у ЦИП картици) је код мене. Купио сам.
Дакле: и Радмилов роман.

Лапсус! Хвала на исправци!

Ма, не бих ја погрешио, да је постојала једна истинита, дакле жанровски тачна, листа српске научне фантастике објављене у последњих 18 година.

Листа. Списак. Крајње једноставна ствар. А много би помогло.

Али, не постоји. Ја не видим на хоризонту чак ни трачак наде да ће ико, икад, направити такву евиденцију. Отпор је страховит, неће нико да помогне, убацују се други жанрови у великим количинама, много мачева и врачева, усамљених коњаника са подршком чаролије, итд, много наслова, немогуће је разабрати шта је шта. Ваљда се зато десила та моја грешка.

Па, не могу све ја сам.

(2)  и, заборавих, а већ је четвртак, “Политикин забавник” бр. 3484 је само још данас на киосцима; а у њему:

стр. 9-11, да ли је могуће ратовање у свемиру, у Земљиној орбити, сад кад америчка влада хоће да оснује свемирске снаге.

стр. 14-15, шта би било кад би рекламе биле заправо искрене, истините, самокритичне. нпр. “Пепси, то вам је ако немате кока-колу”. ха ха.

стр. 22-24, историјат потапања немачке подморнице У-864 са товаром живе за Јапан, једини икад случај да је подморница торпедовала и уништила другу подморницу

стр. 25, једно бекство из Источног Берлина, 1963. године, аутомобилом, преправљеним

стр. 57, цела, рекламна слика за ТВ серију 9-1-1 која је о полицајцима, ватрогасцима и другим спасаваоцима; на овој слици он држи једну жену да она не падне са накривљене зграде, након великог земљотреса. Личи на СФ (иако није). Јер, тај земљотрес се (вероватно) није десио, то је (претпостављамо) имагинарни будући земљотрес???




*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
Žil Vern za dž, ali ne baš, itd
« Reply #593 on: November 25, 2018, 10:41:26 AM »
Цењени      ,

(1)  јутрос можете за џ  ( = за џабе) да добијете примерак романа: 

Жил Верн, Од Земље до Месеца. Превео с француског: Драгутин Н. Јовановић. Београд, издавач “Либер новус”, 2018. Тираж 15.000 примерака. Постоји упозорење да је ово издање под копирајтом.
А оригинал је: Jules Verne, De la Terre á la Lune, 1865.

За џ?
Петнаест хиљада примерака неко дели бесплатно?
Па, да, на неки начин. То се добије уз дневни лист “Блиц”, који је јутрос у великој лепој целофанској кеси а у кеси је и књига. Такав “Блиц”, видите, кошта 50 динара, а могао је коштати рецимо 45, па, онда, ипак није баш тотално бесплатно, него (ако ћете купити “Блиц” јер стварно желите да га читате) кошта реално тих додатних можда пет динара.
Али! постоји ту једно али.

(У старој Србији се говорило, “али, али, девојци срећу квари”, у смислу да свака одлична ствар у животу има и понеку зврчку, ману, нешто не-идеално…)

  – није уз сваки примерак “Блица” приложена иста књига! него, уз неки примерак је неки љубавни роман, уз неки други примерак је верска, религиозна књига, итд. – на истом киоску, па, ако претурате мало по тих неколико примерака који су изложени, онда, уз мало среће, можда “набасате” на Жил Верна. Ако није већ неко узео.

(2)  Вечерас имате на каналу Нешенал џиографик, знате, Марс 2, епизода 3. Можда ћемо видети како ће се завршити прва трудноћа на Марсу…

(3)  На задњој страници “Политике” имате најаву да ће вечерас на каналу РТС2 (Радио-телевизија Србије, други програм) бити, у 23 ч, СФ филм 400 дана, о четворо астронаута који су послати на далеку планету али мисле да је то само симулација, а онда закључе да није симулација него су стварно у свемирском броду и стварно путују, али на крају се ипак испостави да…  . Изгледа да је то екстремно слаб филм, без праве радње и без завршетка. Па је, као, циљ био да се код гледалаца подстакне “упитаност”, несигурност шта је шта, можда у фазону “отворен крај”. На Википедији пише да је зарадио само 58 долара.
Вероватно вам је боље да у 21.55 ч гледате Марс, а онда, ако имате вишак времена, можда баците поглед, неколико минута, и на тај вероватно сасвим неуспели филм “упитаности”.

(3)  Једно размишљање о питању да ли су у филмовима потребни и негативци, па макар и на силу „нацртани“, измишљени, да би било драме.

Ево којим поводом.

Био је у „Политици“ 17. јуна 2017. године, негде око двадесете стране (није било пагинације; рубрика „Спектар“) један интервју, говорио је амерички музичар Џеј Ди Вилкс из групе „Легендарни они од којих се тресе шупа“ (The Legendary Shack Shakers) која заступа музику налик на неку, као, традиционалну из јужних држава САД, рецимо из Луизијане итд; дакле музику тамошњих “сеоских јужњака”, да се тако изразимо; с њим је разговарао наш новинар Владимир Вукасовић; и, у једном тренутку разговор се повео о теми: како Холивуд види те њихове “јужњаке”. Да ли се јужњацима неправедно додељују улоге негативаца? Вилкс је рекао:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Холивуд оцрњује Југ као место Кју-клукс-клана и инцестуозних силоватеља. Упире прстом на “зле јужњаке” јер више не сме да пуца у Индијанце. Неко мора да буде лош момак, па Холивуд слика Југ као паклену јаму препуну злих сељачина.

КРАЈ  ЦИТАТА.


Хмм, да размислимо, да ли се у томе крије поука и за вас, ако спремате сценарио... морате да “набавите” негативце. Али, да то буде политички коректно…



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
srpski satelit, da ili ne, itd
« Reply #594 on: November 26, 2018, 03:55:16 PM »
Цењени      ,

(1)  у “Политици” данас, на првој страни, и на стр. 9, потписује Александар Бојовић, чланак са вее-ликим насловом


    Српски  сателит  није  научна  фантастика







ех, хвала им што нас помињу…

… али то би вероватно био мали коцкасти сателит, тежине можда само два-три килограма, имао би неке минималне функције, а за цену лансирања бисмо се провукли, то би могло малтене бесплатно да се лансира (са још неколико таквих, малих, „студентских“ итд)  уз неки ипак озбиљнији терет који би неко други слао.

(2)  У „Блицу“ данас на стр. 22 у рубрици „Фантастикологија“ Слободан Ивков приказује једну збирку прича Х. Џ. Велса, која је изгледа изашла код нас још 2017, а у којој се налази славна Велсова новела  – новела!  (није роман!   НИЈЕ  РОМАН ! ! !  то данас и Ивков  ИЗРИЧИТО  ПОТВРЂУЈЕ ! ! !   ово је од велике теоријске важности) „Времеплов“  (“Time Machine”, 1895),
наслов збирке гласи Украдени бацил, Времеплов, и друге приче,

имате о тој књизи на:


http://www.otvorenaknjiga.rs/herbert-dzordz-vels/282-ukradeni-bacil-vremeplov

уједно Ивков и коментарише о два досад снимљена (по Велсовој новели) филма Времеплов, и помало криптично помиње, само узгред, и неки трећи филмски покушај који је “псеудоадаптација” из 2014. али толико лоша да је “недостојна” да се конкретније помене? Нисмо знали за то! а не знамо ни сад!

(3)  Уз “Блиц” данас добијете бесплатно књижицу Барон Минхаузен која би, претпостављамо, могла да обрадује неке појединце који тврде да Франкенштајн (1818) није прво СФ дело; јер, фантастика је, тридесетак година пре Франкенштајна, па ево нека неко, ако жели, заступи тезу да је барон Минхаузен први СФ јунак… па да се барем насмејемо.

Узгред, на овој књижици (шездесетак страница, малог формата) у “Блицу”, није потписан као аутор Рудолф Ерих Распе, него Готфрид Август Биргер, који је можда мало преводио а мало и себи приписивао поједине приче итд. (контроверзно питање).



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
Supermen u Rusiji, da li i komunista, itd
« Reply #595 on: November 27, 2018, 05:28:07 PM »
Цењени      ,

(1)  било би баш добро, ако бисмо добили програм ЛК за децембар. Или барем само за понедељак 3. децембар. Зна ли ико… ?

То да би изашло у суботу у “Политици”, морало би бити отприлике већ сад предато…

(2)  У другој сезони ТВ СФ серије Марс (Нешенал џиографика), у трећој епизоди (недеља, 25. новембар, у 21.55) дали су мало јасније назнаке да су њихове стамбене просторије ипак већином испод тла, наиме, команданткиња научне насеобине је то поменула, а и видео се рад ваљда лифта који иде вертикално доле. Ово је паметно, јер, живети у некаквим модулима на површини Марса, стално потенцијално на удару радијације и метеорита и вакуума итд. – свакако не би била добра идеја.

Главни догађај у епизоди био је тај, да им је једна научница умало настрадала – умало да се смрзне и угуши током Марсове ноћи кад се температура спустила на неких отприлике минус седамдесет степени, а она (та научница) је остала далеко од насеља, у заустављеном возилу без енергије. То се догодило због неслоге и сукоба између научника и радника. Логично је објашњено. (Спасли су је, једва.) Главни елемент друштвене ситуације тамо, остаје оно што је у другој епизоди речено, да они, на Марсу, немају никакво “владајуће тело” (“no governing body”) тако да је у суштини безвлашће, па ко год дође може да се понаша тотално произвољно. Свака група насељеника поштује само свој сопствени закон, и ниједан други, а ко хоће да упропашћава и загађује планету, може. Ако може. Ово би стварно и могло тако да буде, једног дана, већ у 21. веку.

Али серија наставља да игнорише питање да ли се то све прво испробало на Месецу, што би било сасвим логично.
У дискусионим деловима и прве, и друге, и треће епизоде, било је неколико смирених и трезвених фаца, и мишљења, а не као у првој сезони кад је било поприлично занесењачких фаца са уцакљеним, избуљеним очима и претераним пропагандистичким порукама.

(3)  У „Блицу“ данас, у уметнутом прилогу „Поп и култура“, па на последњој, осмој страници тог прилога, велики, опширан чланак са илустрацијом у претежно црвеној боји, наслов „Товариш Супермен“, потписује Владимир Тадић, то је о оном СФ стрипу „Црвени син“ (сад је ето објављен и код нас, издавач „Дарквуд“), где се показује шта би било да је Супермен као беба, кад се звао Кал Ел, слетео на Земљу исто онако али 12 сати касније, у Совјетски Савез – СССР, и одрастао тамо, и кренуо да заступа истину и правду, да, али у корист те социјалистичке земље. (При чему би зли Лекс Лутор остао Американац.) Аутор чланка нарочито истиче моралну упитаност племенитог хероја у таквим околностима. Кад на његовим грудима није слово, латиницом, S, него црвени руски комунистички амблем – укрштени срп-и-чекић!
Чланак почиње тако што се народ пита, шта оно лети по небу? да ли је птица? да ли је „Иљушин“? Не! То је – друг Супермен!

Е, друуу-же!



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
te 2 genetski modifikovane bebe, itd
« Reply #596 on: November 28, 2018, 05:17:06 PM »
Цењени      ,

(1)  од Игора С. Станојевића добили смо информацију, да је у „Политици“ пре двадесет и неколико дана, 3. новембра 2018, у културном додатку, па на стр. 7 тог додатка, био његов чланак о српском издању, код издавача „Дарквуд“, стрипа „Дедпул“ (Deadpool) који има елементе СФ, а са преводом текста таквим да је додато, уграђено, надограђено, много наших, локалних фазона. Овај чланак нам је изгледа промакао, пардон! превид!

али, могао је и неко други да јави...

(2)  Данас у “Политици” на стр. 2 (дакле, на веома истакнутом, важном месту) велики чланак о наводној генетској модификацији те две бебе у Кини:






(3)  Данас у “Данасу”, на стр. 5, Сафета Бишевац је дала чланак, у својој колумни “Ресетовање”, наслов је “Шетња по Месецу”, а чланак има три теме: једно је, о изјавама неких руских званичника да би они (Руси) могли да оду на Месец само да би проверили да ли су Американци заиста били тамо (али то су Руси рекли можда у шали); друга тема је, читава та фасцинација, која већ 49 година траје, око питања да ли су Американци икада били на Месецу, или нису били – ауторица чланка то третира, чини нам се, као пример упорног и неразумног порицања стварности, али, и као пример нејасног сагледавања шта јесте или није истина; а треће су разне политичке теме, наше, овдашње.

Било би стварно добро да неко оде на место спуштања Апола 11… и, само да се зна, прве речи нису биле оне, славне, које је Нил Армстронг код куће учио данима и недељама, јер су му дали да их научи, о чему је недавно, након Нилове смрти, посведочио његов брат; не, него је Нил прво рекао, док се још држао обема рукама за мердевине, и ногама испробавао тло, да се увери да може стабилно да стоји на њему – „Крцкаво је, али ме држи“  (“It’s kind of crunchy, but it holds me”). Тек након тога је изговорио ону напамет-научену, славну реченицу (и то са граматичком грешком, заборавио је да употреби неодређени члан пре именице:  a man  ).



*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 441
    • the cult of ghoul
sci-fact
« Reply #597 on: November 28, 2018, 11:57:39 PM »
Nike and Boeing Are Paying Sci-Fi Writers to Predict Their Futures

“The gap between ‘sci-fi,’ — that which was once imagined — and ‘sci-fact,’ that which becomes manifest and real, is shrinking.”

https://medium.com/s/thenewnew/nike-and-boeing-are-paying-sci-fi-writers-to-predict-their-futures-fdc4b6165fa4?fbclid=IwAR28G0SbKAaT_a9wxL_5OwdhMUa1ofFpj4TlbmGgXiO7vAWTap5csa1tC_M

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 525
promo Knjiž fantastike
« Reply #598 on: November 30, 2018, 03:32:20 PM »
Хвала на информацији, др Гул…

… и, још нешто: данас у “Данасу” на стр. 16 је најава, да ће бити вечерас (петак 30. новембар 2018) од 19 ч, у Београду у Кући краља Петра Првог (улица Васе Пелагића 40) промоција Дражиног алманаха-часописа “Књижевна фантастика”, наиме промоција два, могли бисмо казати, “коцкаста” броја (четвртастог изгледа), који су већ раније изашли, а то су бројеви 4 и 5, онај посвећен Филипу К. Дику и онај посвећен Урсули Ле Гвин.
У промоцији учествује низ истакнутих личности, имате то на сајту Арт Анима, на:


http://www.art-anima.com/vesti/promocija-knjizevne-fantastike

То је кроз три и по сата… ето прилично каснимо са информацијом; пардон.


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 441
    • the cult of ghoul
Gregory Benford oteran sa konvencije zbog uvređene polit-korektne SFankinje
« Reply #599 on: November 30, 2018, 08:43:10 PM »
patologija fašizma političke korektnosti nastavlja se u americi punom parom:

Gregory Benford oteran sa konvencije zbog uvređene polit-korektne SFankinje

http://file770.com/loscon-45-incident-what-happened-and-the-committees-update/?fbclid=IwAR0SpFAaS2jH0J1YmdHHbV2QZr_bnb3BgqsMqC27BoDnEJNQBhYmTHK5_0I