Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 570 Replies
  • 15732 Views
*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.099
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #570 on: October 08, 2018, 09:05:34 AM »


Суштина питања, да ли је Франкенштајн СФ:  не разумем баш. Да ли Ви то кажете да дело мора да буде оптимистично, дакле ведрог расположења, да има срећан крај (happy ending), и да хвали науку као позитивну друштвену појаву, да би било СФ?


Pa, to i jeste problematični deo, naše insistiranje da se prema proto-SFu izjašnjavamo binarno, ili jeste, ili nije…

Po logici stvari nije, ali to svakako nije pitanje ikakve njegove faličnosti, jer naprosto nije mogao biti, baš kao što ni neandertalac nije mogao da bude astronaut. Ali, to svakako ne znači da neandretalca moramo vrednovati kao bilo kakav neuspeh; recimo samo da je on bio savršen za okolnosti u kojima je postojao, i da su te okolnosti njega oblikovale baš koliko su i ove savremene oblikovale nas.

A ako preciznije sagledavamo okolnosti SFa, onda svakako nije dovoljno obraćati pažnju samo na one čisto tehnološke aspekte, jer oni su deo ‘neravnomerno raspoređene stvarnosti’, kako je to Gibson lepo rekao. Otud, bitniji je tu svetonazor per se, a svetonazor Frankenštajna je prilično očigledan; Viktor je čovek koji je uznemirio izvesni poredak, poredak ‘višeg reda’, da tako kažemo, u kom čovek ima svoje precizno mesto, a ono svakako nije na apeksu života. To mesto je rezervisano za Kreatora, a otud i svetonazorna pravila ondašnjeg vremena (a bogami i današnjeg, u velikom procentu) insistiraju da se čovek nekim domenima ne sme baviti, čak i kad mu tehnologija to omogući. Taj svetonazor uvelike dominira ovim delom, pa se otud i Viktorova sudbina percipira kao ‘zaslužena’ - uostalom, i on sam je  toga svestan u svojim poslednjim rečima.

E sad, daleko bilo da smatram kako je SF svetonazor optimističan per se, ali jeste suštinski protivan ovakvom konkretno pesimizmu: recimo rađe da je SF svetonazor prvenstveno kritički, u smislu u kom procenjuje da li nas naša visoka tehnologija čini boljima ili ne. U tom domenu, SF  stremi da bude neopredeljen, u smislu da je kritički svestan kako apsolutno sve može da se zloupotrebi ako ima volje da se to uradi, pa se otud i bavi misaonim eksperimentima koji te upotrebe/zloupotrebe pogodbeno analiziraju. Ali razlika je u tome što SF svetonazorno prihvata tehnološki napredan ne samo kao neizbežan, nego kao suštinski deo Čoveka, kao tamen temeljac njegovog postojanja. Ovo što danas jesmo, i sve ono što ćemo sutra biti, rezultat je primarno našeg samo-stvaranja, pa se otud tako i vrednuje; sve zasluge su naše, a konzekventno tome, i sva krivica je naša. Takav stav uslovljava svetonazor u kom nema niti Kreatora niti kosmičke pravde, a Čovek jeste na apeksu svih privilegija i obaveza planete na kojoj živi.

Smatram da SF stremi ka političkoj i estetskoj platformi suočavanja sa stvarnošću koja je, u svojoj suštini, logička, materijalistička i svakako transhumanistička. A to jeste direktan amanet spoznavanja sveta upravo kroz nauku, u kontekstu von Neumannove opaske ‘dužnost je naučnika da otkrije sve što se otkriti može’… Što, naravno ne znači da je takav svetonazor amoralan, daleko bilo, nego samo znači da se povinuje moralu kojim dominiraju norme znatno drugačije od onih koje su dominirale svetonazorom Meri Šeli.

Pa otud smatram da SF delo ne mora da ima srećan kraj, nego je samo nužno da nudi bar nekakvo kritičko preispitavanje šta je tačno do nesrećnog kraja dovelo, i da li je to ipak moglo nekako da se izbegne.