Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 608 Replies
  • 18835 Views
*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.106
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #570 on: October 08, 2018, 09:05:34 AM »


Суштина питања, да ли је Франкенштајн СФ:  не разумем баш. Да ли Ви то кажете да дело мора да буде оптимистично, дакле ведрог расположења, да има срећан крај (happy ending), и да хвали науку као позитивну друштвену појаву, да би било СФ?


Pa, to i jeste problematični deo, naše insistiranje da se prema proto-SFu izjašnjavamo binarno, ili jeste, ili nije…

Po logici stvari nije, ali to svakako nije pitanje ikakve njegove faličnosti, jer naprosto nije mogao biti, baš kao što ni neandertalac nije mogao da bude astronaut. Ali, to svakako ne znači da neandretalca moramo vrednovati kao bilo kakav neuspeh; recimo samo da je on bio savršen za okolnosti u kojima je postojao, i da su te okolnosti njega oblikovale baš koliko su i ove savremene oblikovale nas.

A ako preciznije sagledavamo okolnosti SFa, onda svakako nije dovoljno obraćati pažnju samo na one čisto tehnološke aspekte, jer oni su deo ‘neravnomerno raspoređene stvarnosti’, kako je to Gibson lepo rekao. Otud, bitniji je tu svetonazor per se, a svetonazor Frankenštajna je prilično očigledan; Viktor je čovek koji je uznemirio izvesni poredak, poredak ‘višeg reda’, da tako kažemo, u kom čovek ima svoje precizno mesto, a ono svakako nije na apeksu života. To mesto je rezervisano za Kreatora, a otud i svetonazorna pravila ondašnjeg vremena (a bogami i današnjeg, u velikom procentu) insistiraju da se čovek nekim domenima ne sme baviti, čak i kad mu tehnologija to omogući. Taj svetonazor uvelike dominira ovim delom, pa se otud i Viktorova sudbina percipira kao ‘zaslužena’ - uostalom, i on sam je  toga svestan u svojim poslednjim rečima.

E sad, daleko bilo da smatram kako je SF svetonazor optimističan per se, ali jeste suštinski protivan ovakvom konkretno pesimizmu: recimo rađe da je SF svetonazor prvenstveno kritički, u smislu u kom procenjuje da li nas naša visoka tehnologija čini boljima ili ne. U tom domenu, SF  stremi da bude neopredeljen, u smislu da je kritički svestan kako apsolutno sve može da se zloupotrebi ako ima volje da se to uradi, pa se otud i bavi misaonim eksperimentima koji te upotrebe/zloupotrebe pogodbeno analiziraju. Ali razlika je u tome što SF svetonazorno prihvata tehnološki napredan ne samo kao neizbežan, nego kao suštinski deo Čoveka, kao tamen temeljac njegovog postojanja. Ovo što danas jesmo, i sve ono što ćemo sutra biti, rezultat je primarno našeg samo-stvaranja, pa se otud tako i vrednuje; sve zasluge su naše, a konzekventno tome, i sva krivica je naša. Takav stav uslovljava svetonazor u kom nema niti Kreatora niti kosmičke pravde, a Čovek jeste na apeksu svih privilegija i obaveza planete na kojoj živi.

Smatram da SF stremi ka političkoj i estetskoj platformi suočavanja sa stvarnošću koja je, u svojoj suštini, logička, materijalistička i svakako transhumanistička. A to jeste direktan amanet spoznavanja sveta upravo kroz nauku, u kontekstu von Neumannove opaske ‘dužnost je naučnika da otkrije sve što se otkriti može’… Što, naravno ne znači da je takav svetonazor amoralan, daleko bilo, nego samo znači da se povinuje moralu kojim dominiraju norme znatno drugačije od onih koje su dominirale svetonazorom Meri Šeli.

Pa otud smatram da SF delo ne mora da ima srećan kraj, nego je samo nužno da nudi bar nekakvo kritičko preispitavanje šta je tačno do nesrećnog kraja dovelo, i da li je to ipak moglo nekako da se izbegne.

 

razne sitne vesti
« Reply #571 on: October 17, 2018, 12:56:33 PM »
Цењени      ,

(1)  Заборависмо, у “Политици” је 23. септембра 2018, на стр. 8, био чланак о фантази серији “Игра престола”, где се тврди да поједини ликови из те серије, чак педесетак ликова, на неки начин као да “одговарају” (по својим карактерним цртама, биографији, итд) појединим стварно постојећим данашњим државама Европе, па, као, Србији одговара (или доликује, наликује…) јунакиња по имену Ајра Старк (Arya Stark). И то све по неким позитивним, похвалним карактеристикама.
Хм. Да ли је то тачно или нетачно? О томе АБН нема баш ни најмање, никакво сазнање, али, ствар помало личи на рекламну форицу: да се ми (и тако и у другим земљама Европе) идентификујемо са једним ликом, и да се осетимо поласкани, па да се онда “примимо” на целу серију. У том случају је ирелевантно. А ионако то није СФ, али је Џорџ Р. Р. Мартин својевремено писао и СФ, па зато помињемо.

(2)  У “Политици” је 2018 10 12 био на стр. 11 чланак у прилог брже роботизације наше привреде, са врло великим насловом “Роботи не одузимају радна места људима”. Потписује М. Авакумовић.

(3)  а тог истог дана је у “Данасу” на стр. 22 био чланак “Зомби ген, заштитник слонова” о питању да ли слонови имају један ген који помаже организму да идентификује и уништи ћелије рака, дакле канцерогене ћелије. Потписала Ивана Николић.

(4)  У “Данасу“ је у уторак 16. фебруар 2018. на стр. 19 био чланак да се опет покрећу трибине за популаризацију науке, у великој сали СКЦ-а у Београду, и да ће прва следећа таква трибина бити 18. новембра (то би била недеља?), у 19 ч, са темом: време као појава, са становишта модерне физике.

(5)  “Политикин забавник” бр. 3479, петак 12.10.2018, он је још данас и сутра на киосцима,

стр. 13, слика робота

стр. 21, да ли је штетно зурење изблиза у унутрашњост маске за виртуелну реалност (јесте, наравно), и,
колико би астронауту требало времена да пешке обиђе један пун круг око Месеца, дуж Месечевог екватора (то је око 10.900 км, брзином око 5 км на сат, и, погрешно су израчунали). Али наравно било би ту, вероватно, несавладивих џомби и стрмина где не би могао да прође.

стр. 43, како је остатак совјетског Спутњика-1, лансираног 15. маја 1960, пао у амерички градић Манитовок (Manitowoc) у Висконсину, 6. септембра 1962, баш на једну улицу, и како се данас у том градићу чува и слави успомена на то.

стр. 62-63, геолошке плоче наше планете, и, да ли је Европа континент или потконтинент.


PZAB
« Reply #572 on: October 19, 2018, 03:00:45 PM »
Цењени      ,
(1)  у данашњој “Политици” на задњој страници, у избору из разних ТВ програма, најављено је да ће вечерас на РТС2, у 23.30 ч, бити документарна емисија о великом СФ писцу Артур Чарлс Кларку. То је део серије емисија, чији аутор је Ридли Скот, “Визионари научне фантастике”.

(2)  “Политикин забавник” бр. 3480, петак 19.10.2018, има на стр. 57-59 фантазијску, не СФ, причу, у маниру, рецимо, Франц Кафке; писац је Дејан Атанацковић (не знамо средње слово), аутор награђеног романа Лузитанија; наслов приче је “Разлика у годинама”, прича је о неком универзитету где једном професору године много брже пролазе, и он рецимо за пет година постане петнаест година старији, ускоро помало и сед, итд, а све је административно у реду, и декан зна за то; прича на крају има јак, паметан, мајсторски изведен панч-лајн (punch-line) донекле у СФ стилу. Али тиме не постаје СФ, остаје надреалистичка литерарна не-буквална фантазија.

стр. 1, насловна, слика је у жанру фантазије, много људи, углавном мушкараца, а и једна жена (а сви са изгледом западних чиновника, бирократа; или пословних људи) који иду четвороношке, на коленима, поданички, а свако има на леђима прорез као за убацивање металног новца. Као “касица-прасица”, свако. Сем једног који је слободан и лети усправан, изнад њих. Али преко тога је натпис, верзалом, “фантастика: разлика у годинама”, што упућује на причу Атанацковића, која је дакле насловна.

стр. 4-6, Александар Гаталица, опет о Великом рату, наслов “Зло у три лица”, а то су Фриц Хабер, Распућин, и Апис. У поднаслову се тврди да су то “три највећа негативца” у контексту као да су то три најгора човека у целом Првом светском рату!

стр. 6-7, слика, са елементима СФ, спортиста сав укључен у разне допинге и жице, стоји у котлу хемикалија

стр. 17, вајарка Гвен Марфи (Gwen Murphy) и њене уметничке творевине: ципеле претворене у фантазијска људска лица, има о томе на   

 http://www.virtualshoemuseum.com/gwen-murphy 

стр. 20, шта би било кад би се Земља удвостручила

стр. 22-24, о филму Романа Поланског Розмарина беба (Rosemary’s Baby, 1968), да ли је то најбољи хорор икада, да ли је донео баксуз учесницима и згради, итд. Потписује Сања Лазић.

стр. 62, кратак чланак, астрономија, Олберсов парадокс, зашто је у васиони небо мрачно, црно, кад би требало да буде свуда понека звезда

стр. 63, алтернативна историја, шта би било да се Монголи нису зауставили пред Бечом него да су продужили, и освојили можда целу Европу.


Draža o Skrobonjinim radovima
« Reply #573 on: October 20, 2018, 02:17:21 PM »
додајемо јучерашњим вестима још ову једну, данашњу:

у листу “Данас” имате, данас (али то је викенд-број, продаваће се на киосцима и сутра), у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. XIII, у рубрици “Књига“,
чланак, наднаслов је „Научна фантастика“, а наслов је „Два у један“, потписује наш велики СФ активиста Драгољуб – Дража Игрошанац, то је приказ књиге Пророчанство Корота, аутор је Горан Скробоња. То је колекција, збирка, сачињена од две приповетке, које се зову „Точак“ и (њен наставак) „Пророчанство Корота“.

Чланак брани две основне тезе; наслућујемо, али нисмо сигурни, да су обе погрешне, нетачне. Требало би прочитати то па тек тада бити апсолутно сигуран...

Једна теза је, да је друга од те две приповетке „кратки роман“, али, да би роман била, морала би имати барем 240.000 карактера-са-размацима (Characters-With-Spaces). Нисмо уопште сигурни да има толико; ако има мање, онда није роман.

Друга теза је, да је ова збирка истовремено и СФ, и фантази. Наиме у првој причи, протагониста буде кажњен тако што ће његова свест, путем компјутера, бити одведена у свет фантазије, илузије, маште, чаробњака, итд. Али, ако фантазија преовладава, и чини заправо главнину и суштину збирке, онда је тај СФ увод небитан. Ако је тако, онда је то књига у фантазијском жанру (и то, претпостављамо, епска фантастика, мачеви и врачеви) а није СФ.


SKC tribina, i, Pandora robotkinja
« Reply #574 on: October 22, 2018, 01:40:43 PM »
Цењени      ,
у данашњој “Политици” па на стр. 9, Сандра Гуцијан потписује обиман чланак, са две слике, макс позитиван и промотиван, о јучерашњој трибини за популаризацију науке, у великој дворани СКЦ у Београду, са темом из физике: шта је време, итд. Трибина је имала атрактиван наслов са СФ призвуком, “Ко су господари времена”. Сала је била пуна. Следећа трибина била би средином новембра.

(2)  у истом листу, на стр. ваљда 16, препоруке за излазак вечерас у Београду, па, ту је веома лепо приказан програм “Лазе К” за вечерас.

(3)  А на задњој страни, где су сугестије о ТВ програмима, помињу да је вечерас у 23.50 ч, на каналу РТС1, копродукциона енглеско-француска ТВ серија “Тунел” о мистеријама тунела испод Ламанша.

(4) У данашњем “Данасу”, на стр. 11, опширан чланак, наслов је “Вештачка интелигенција из античке Грчке”, ауторица чланка је Ејдриен Мејор (Adrienne Mayor), рођена 1946. Она развија тезу да је Пандора, из античких митова, била роботкиња, јер, није се од мајке родила него су је богови направили; па нас то упућује на помисао да је имала вештачку интелигенцију; па се одатле прелази на тезу да је данас, у стварности, вештачка интелигенција веома опасна за нас (e тај део чланка је на путањи истине).


o Isidori Vlasak, i druge vesti
« Reply #575 on: October 31, 2018, 10:58:39 AM »
Цењени      ,
извињавамо се што неколико дана нисмо окачињали ове вести. Пардон! биле су такве околности.

Идемо.

(1)  У „Политици“ је у среду 24. октобра 2018, негде отприлике на можда петнаестој страни (нема пагинације), дат чланак о једној трибини, одржаној дан раније на београдском Сајму књига. Потписан је само један чланак изнад тога, али можда је новинар исти – М. Вулићевић. Говорили су књижевни критичари Јасмина Врбавац, Весна Тријић, Ненад Шапоња, и, уредница културног додатка „Политике“ Марија Ђорђевић, и Драган Јовићевић из НИН-а, и Радоман Кањевац са Радио Београда 2, и друге истакнуте личности из те области. Рекли су, да су данас у Србији многи критичари изложени јаким притисцима неких издавача и аутора, да само хвале и хвале сваку књигу, и да се ником не замерају. Неки критичари чак одбијају да напишу било какав приказ књиге коју би морали оштро да критикују; дакле опет појава незамерања. А неке тобожње полемике су исконструисане само ради рекламе...

Има ли тога у СФ критици, шта мислите… 

(2)  Исто у „Политици“ али у четвртак 25. октобра 2018, на последњој страни, у “ТВ излогу”, најава, са великом сликом, да ће на каналу “Фокс”кренути, у 22 ч, ТВ серија Надарени, наводно о деци са мутантским моћима.

(3)  У “Данасу”, викенд број, у суботу 27. окт. на стр. 11, Павле Симјановић у рубрици “Филмска критика” дао је чланак под насловом “Смрт свега старог” у коме позитивно приказује филм Зои у коме се, ако смо добро схватили, приказује блиска будућност, са кућним роботима па и секс-роботкињама.

(4)  У истом броју “Данаса” па у уметнутом културном и политичком додатку “Недеља”, Алексеј Кишјухас је дао чланак “Читање и револуција” у коме помиње, у контексту истакнутих дела светске књижевности која су доприносила политичком и цивилизацијском унапређењу човечанства, неколико дела из СФ жанра, и, из жанра фантазије, такође.

(5)  У “Блицу” је у понедељак 29. окт. 2018. Слободан В. Ивков дао приказ романа објављеног код нас, Вилијем Гибсон, Периферал (издавач “Миба букс”), изгледа да је кибер-панк.

(6)  У данашњем “Данасу” (среда, 31. окт 2018) на стр. 2, у левом ступцу је мини-анкета, поводом чињенице да је данас тачно 80 година од оне радио-драме Орсона Велса (инспирисане романом Х. Џ. Велса), године 1938, знате, о инвазији Марсоваца. Одговоре су дали филмски критичар Милан Влајчић, радио-водитељ Игор Бракус, и историчар уметности Радоња Лепосавић.

(7)  А исто у данашњем “Данасу” али на стр. 22, чланак из науке, зашто је тешко установити са неким добрим ступњем научне поузданости кад тачно, ког дана, ког датума, је вулкан Везув уништио варошицу Помпеју.

(8)  И, у данашњој “Политици” па на задњој страници, рубрика “ТВ излог”, чланак са насловом “Фантастична жена – Исидора Власак” где кажу да је она наша најпознатија косплејерка, и да ће вечерас у 23.45 ч на каналу “Бродли ТВ” говорити о својој каријери, али и о хероинама које је приказивала. Осим тога, екипа те телевизије посетла је и Star Wars конвенцију у Београду и разговарала о Кери Фишер, па ће (најављено је) и о томе бити речи. Ту је и слика Исидоре Власак са неким огртачем и неким, претпоставимо ласерским, пиштољем.


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 393
    • the cult of ghoul
Re: o Isidori Vlasak, i druge vesti
« Reply #576 on: October 31, 2018, 11:51:05 AM »
окачињали

da li je ovo ispravan oblik?  :o

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 207
Re: o Isidori Vlasak, i druge vesti
« Reply #577 on: October 31, 2018, 07:11:39 PM »
Ту је и слика Исидоре Власак са неким огртачем и неким, претпоставимо ласерским, пиштољем.[/size][/color]

Admiral Holdo iz Star Wars: The Last Jedi . Ne gledate Star Wars filmove?  :)

PS, u PZAB 1 super slika
« Reply #578 on: November 01, 2018, 07:00:21 PM »
Хвала, др Гул; качили;

хвала, ангел 011, нисам знао то; не, ја не гледам све филмове тог серијала, него, само неке;

е сад, још нешто са великим закашњењем:

не стигосмо, „Политикин забавник“ који се продаје још само сат-два на неким киосцима и можда у понекој самопослузи (пардон, не стигосмо да га прикажемо на време...) има следеће:

“Политикин забавник” бр. 3481, петак 26.10.2018,
стр. 4-6, наш добитник Оскара, Стив Тешић, биографија.

стр. 16-17, фантази сликар Џоел Реј

стр. 44-47, Чаплинов филм Велики диктатор, како је настао, и, како је приказан (али само једном…) и у окупираном Београду, контроверза о томе.

стр. 50-51, мачак Оскар који је у некој болници, наводно, као, предсказивао да ће неко умрети, као у оној епизоди “Kitty, Kitty”, ТВ серије Доктор Хаус (Dr. House).

и, на стр. 67, претпоследњој, дивна, ултра-лепа фантази слика малог дечака који, у базену ноћног неба (али, базен је са ивицама отприлике у облику књиге…), пеца једну далеку звезду, а нешто тако је већ и упецао, има у корпи.



počeo Beokon 2018, i, o 1 horor rukopisu, itd
« Reply #579 on: November 02, 2018, 02:14:46 PM »
Цењени      ,

исправка, погрешно смо написали: Чаплинов филм Велики диктатор приказан је не у окупираном Београду, него у окупираном Ваљеву (из Београда је донет тамо).

(2)  Почео Беокон  2018, данас (петак) је први дан, имате програм код Невидљивог на:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/11/02/beokon-2018-1-dan/

(3)  Данас у “Данасу” па на стр. 22, имате чланак из науке, потписује Анђела Мрђа, о професионалним њушкалима, који раде за свемирску агенцију НАСА, а посао им је да омиришу сваки предмет који ће бити унет у свемирску капсулу, и да пријаве ако постоји проблем, да не би после астронаути морали да трпе непријатне и агресивне мирисе у оно мало ваздуха колико имају у капсули; јер током свемирског путовања нема могућности да отворе прозоре па да проветре… Дакле ови професионални контролори мириса морају да кажу ако нешто смета. (Пас би можда нањушио боље, али не зна да каже у чему је проблем.)

Додајемо: једног дана, у колонијама на Месецу и Марсу, такође неће никад моћи да се отвори прозор… него ће се рециклирати увек исти ваздух, у круг, у круг… цео живот у истом, устајалом ваздуху…

(4)  “Политикин забавник” бр. 3482, петак 02.11.2018,

стр. 8-11, како би се могла срушити конструкција биткоина и других крипто-валута. О томе је и насловна страна, на њој је приказано како биткоине размењују два човека: неко са везаним очима, и неко са маском на лицу.

стр. 20, шта ако би нам стварно стигла порука ванземаљаца.

стр. 21, да ли ће нам звезда Глизе 710 направити проблем с астероидима, кроз само око милион година

стр. 28, историјат романа Д. Х. (Дејвид Херберт) Лоренса Љубавник леди Четерли.

стр. 46-48, историја хорора, како је наводно 1980. године, у некој штали у Пенсилванији, откривен оригинални рукопис романа Брем Стокера Немртви (The Undead, уствари то је Дракула).

стр. 57, реклама за СФ ТВ серију Надарени (The Gifted), код двоје њих шаке се пресијавају енергијом, а у томе је жени дата визуелно доминантна улога.

стр. 63, једна СФ новела, објављена 1898. као засебна књига, врло тачно предвидела бродолом “Титаника”: Морган Робертсон, The Wreck of the Titan.


znamo li program LK za sutra
« Reply #580 on: November 04, 2018, 02:18:37 PM »
Цењени    ,

у “Политици“ је у „Идуће недеље у Београду“ изашло, јуче, да ће у понедељак 5. новембра бити трибина „Лазе Комарчића“, али не и шта би била тема за тај дан.

Беоконски замор?

Гледали смо и на сајт самог ЛК,


http://emitor.rs/dogadjaji/

и, такође,

https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/

али, без пентрања на Фејсбук, и, нисмо видели ништа да је планирано за новембар.

У неким ранијим годинама, у таквим пост-Беокон случајевима, дешавало се да једини програм у понедељак после Беокона буде – разговор о Беокону, сређивање утисака…


*

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • Administrator
  • Full Member
  • *****
  • 243
  • Nemojte
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #581 on: November 06, 2018, 01:35:41 PM »
nije bilo ništa

postavljen je program

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #582 on: November 06, 2018, 02:32:01 PM »
Ех ја не постојим на Фејсбуку и не сналазим се у њему, па сам само оволико успео да преузмем програм ЛК за нов   ембар:

nov 12    Завера распојасаних шкотских вукодлака

nov 19    Castle Rock: Мрачни genius loci светова Стивена Кинга

nov 26     Фантастична читаоница #62: Михаил Булгаков „Мајстор и Маргарита“

(2)  Током неколико деценија, у Југославији је била пропагандна кампања, нарочито у часописима за популаризацију науке, да, као, треба саградити што више малих, мини-хидроелектрана, јер, као, ако преградимо мале реке, па чак и потоке, ала ће ту да се производи много струје.

Али то је увек звучало мало неуверљиво.

Сада, ево, током године 2018, виђамо у штампи (на пример, понедељак 5. новембар 2018, у „Политици“, на страници са рубриком „Погледи“ – то је вероватно стр. 18; нема своју пагинацију) да се пробудила свест да је у тим мини-централама слаба корист, слаба производња струје, а да је еколошка штета велика. Ово је добро, ово је, са закашњењем од једно пола века, ипак један помак у правцу памети и истине.

Подсећа нас то и на упорну пропаганду, такође у часописима за популаризацију науке, да ће, као, у 21. веку милиони људи да станују у насељима на дну мора, дакле испод воде, јер су ту, као, огромне слободне територије подесне за насељавање. Ала се ту промашило… На срећу, научна фантастика се није нешто много залетала у том правцу. Јер, није ни звучало много паметно.


program LK za novembar
« Reply #583 on: November 06, 2018, 02:46:05 PM »
Ех гле нађосмо на Бобановом форуму ипак комплетан

програм ЛК за новембар 2018; хвала, zakk ! дакле:

Завера распојасаних шкотских вукодлака
12. новембар. 2018, трибинска сала Дома омладине

Недавно је почела да се приказује (досадна) серија, снимљена по (још досаднијем) серијалу All Souls Деборе Харкнес. Овај сплет несрећних околности подсетио нас је а) да су urban fantasy књиге, а нарочито серијали у суштини душу дали да се адаптирају у серије али и б) да већина серија које овом жанру припадају није заснована на књигама. Каква је завера у питању, куда воде чудни путеви продуцентски, и што је најважније: где су секси шкотски вукодлаци какве заслужујемо?! — озбиљно ће размотрити еминентне стручњакиње за ову проблематику Јелена Јокановић и Ивана Дамњановић.

Castle Rock: Мрачни genius loci светова Стивена Кинга
19. новембар. 2018, трибинска сала Дома омладине

Испитујемо суморне сокаке и слепе улице митског града, узгред помињаног у бројним делима Стивена Кинга, сада коначно и на малим екранима и у главној улози. Хоће ли се америчка телевизија икад заситити Кингових екранизација и обзиром на њихов традиционално неуједначен квалитет - на шта овај покушај личи? Сазнајте од „сертификованог кинголога“ Миљана Танића.

Фантастична читаоница #62: Михаил Булгаков „Мајстор и Маргарита“
26. новембар. 2018, трибинска сала Дома омладине

Повратак класицима фантастичне књижевности. У обиљу научнофантастичне, хорор, фантази, омладинске и остале жанровске продукције није наодмет подсетити се и класичних ремек-дела фантастике. Омладина може и да се упути, дакле лепо и корисно.
Модератор: Бојан Бутковић


PZAB, serija Mars, itd
« Reply #584 on: November 10, 2018, 06:06:57 PM »
Цењени      ,

(1) у данашњој “Политици” на првој страни је, са сликом и изјавом, наш Александар Гаталица, али, само у својству функционера у управном одбору једног великог позоришта,

(2)  а на стр. вероватно 14 (рубрика “Синоћ у Београду”) је са опширном изјавом и већом сликом Павле Зелић, али због изложбе стрипа о Првом светском рату.

(3)  “Политикин забавник” бр. 3483, петак 09.11.2018, стр. 51, реклама за наставак (у недељу 11. новембра у 21.55 ч) ТВ серије Марс на каналу “Нешенал џиографик”, то је оно пола дискусионо, интервјуи итд, а пола драмско, о будућој као експедицији да се настанимо на Марсу. Међутим, слика је намештена да изгледа боље и привлачније него што би било реално, наиме, на Марсу стоји насељеник и гледа нешто али његов скафандер уопште није надувен (а морао би да буде, због нормалног ваздушног притиска унутра, а само око 1% од тога напољу… страшно слаб притисак напољу… а осим тога, руке и ноге тог насељеника морале би да буду нереално танке а дугачке, да би он онако изгледао. Дакле ту постоји подвала, постоји неистина (уграђена на неупадљив начин). Уз то, на хоризонту се види како се уздиже дим, и то у великим количинама, што би сугерисало да је присутна велика количина кисеоника, дакле да постоји атмосфера богата кисеоником. Кад смо пре довукли милијарде тона кисеоника на Марс? или је то пожар у неком нашем транспортном или стамбеном модулу?
Није много вероватно да ће то бити добра серија.