Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 548 Replies
  • 14397 Views
*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 363
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #525 on: September 14, 2018, 02:26:24 PM »
Probajte da nađete termin "science fiction" na nekom traileru za filmove u četrdesetim, pa čak i pedesetim godinama!
U novinama se stidljivo provlači termin "science fiction film" tek krajem 40-tih, ali na trailerima ih i dalje nema..

pa dobro, to je često tako.
i gotski romani, u vreme kad su izlazili, mnogo češće su bili najavljivani i prikazivani kao ROMANCES sa ponekim epitetom od kojih je GOTHIC bio samo jedan od ređe korišćenih.

horor filmovi iz 1930-ih češće su bili nazivani THRILLER ili CHILLER nego HORROR.

o književnosti da i ne govorim, gde je termin horor relativno skorašnji, a dotad su žanrovi, podžanrovi, alter. nazivi, sinonimi, eufemizmi, i slobodne fraze za opis onoga što se danas naziva horor (mada ni to nije 100% ustaljena fraza, neki i dan-danas preferiraju GOTHIC itsl) bili ustaljeni...

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 462
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #526 on: September 14, 2018, 05:38:55 PM »
Da. Slažem se. Ali ja to nisam znao.
Često nešto uzimamo zdravo za gotovo, a da dublje ne sagledavamo pojavu.
To mi je zanimljivo.

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.076
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #527 on: September 15, 2018, 11:43:13 AM »
Da. Slažem se. Ali ja to nisam znao.
Često nešto uzimamo zdravo za gotovo, a da dublje ne sagledavamo pojavu.
To mi je zanimljivo.

Pa dobro sad, pretpostavljam da je lako očigledno da se žanrovi ne mogu prepoznati (a otud ni imenovati) odmah po nastanku, nego tek kad korpus dosegne neki nivo kritične mase neophodne za preciznije sagledavanje žanrovskih parametara. Drrugim rečima, imenovanje žanra ovisi o prepoznavanju relevantnih žanrovskih parametara, a postojanje tih podrazumeva određenu količinu dela koja te parametre prezentuju. To je logičan sled događaja u ovom kontekstu, pa mi nije jasno kako si smatrao da bi bilo iole drugačije...

Moglo bi se čak reći da termin postaje relevantan tek sa akademskim definicijama, dakle tamo 50tih, kad su krenule prve esejističke sumarizacije samih žanrovskih autora, a tek onda i književnih proučavaoca. I ne bi bilo tačno reći da je i tada postojao konsenzus oko termina SF u užem smislu, nego tek u širem, jer svi ozbiljniji radovi o proučavanju korpusa uglavnom su insistirali da se uže definisanje odvija na preciznijoj i adekvatnijoj terminologiji, pa su svi glatko razlikovali fururizam od prvog kontakta, recimo, ili distopije od post-kataklizme, ili tehnotrilere od spejs-opera ili alternativne istorije od svega ostalog... termin SF je tu prihvaćen više kao ujedinjavanje književnih pravaca koji se zasnivaju na realističkim ekstrapolacijama, dakle spekulativna fikcija bez primesa natprirodnog ili nestvarnog. Niti jedan ozbiljniji rad koji sam čitala čak i iz onog perioda (dakle, sredina 20tog veka) nije insistirao da isti parametri važe za sve te gore navedene pravce jednako, niti je insistirao da se tu radi o isključivo monolitnom žanru. Ako ćemo pravo, do zabune i jeste došlo tek kad su se ne-žanrovski akademici latili klasifikacija, jer iz njihove nepopulističke perspektive sigurno je lakše ignorisati glavninu korpusa, i umesto toga izvlačiti zaključke samo na delima veće (ili očiglednije) književne vrednosti, ali taj pristup ne podrazumeva nužno bolje sagledavanje ili veću preciznost, naprotiv. 

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.076
Re: još o radu dr Andonovske
« Reply #528 on: September 15, 2018, 11:47:24 AM »
Дакле:

прво и основно! српска прича „Шетња кроз будућност“ која је излазила у наставцима 1924-1925 године   ЈЕСТЕ  НАУЧНА  ФАНТАСТИКА, то је сасвим несумњиво, то је апсолутно тако. Има СФ новуме: стр. 15, препуна технолошких новума, савршено довољно да се ова прича квалификује као научна фантастика! Аутомобил са даљинским електронским надзором, тако да се (ако неко лоше вози) може из саобраћајне централе преузети управљање; електронски надзор над децом, путем радио-везе, итд. А на стр. 18 једна особа употребљава мобилни телефон!
Нигде нема дедице чаробњака, са магичним штапићем, нема летећих змајева, вила, итд; није фантази. Није ни хорор. Јесте СФ. Дефинитивно.


Dobro sad, priznajem da nisam pročitala delo, ali sami ste pomenuli da opisuje san protagonistkinje... pa kako onda može da bude naučna fantastika? Niko, ali zaista niko ko se iole zbiljno bavi proučavanjem SFa ne bi ni u snu mogao da oniričku fantastiku zameni sa SFom...  :)

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 200
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #529 on: September 15, 2018, 02:31:29 PM »
Libe, nisam ni ja još pročitala, al' se nešto sad pitam: da li možemo neko delo da smatramo oniričkom fantastikom ako je skoro celo tretirano kao nešto drugo, i tek se na kraju otkrije da je u pitanju bio san?

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.076
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #530 on: September 15, 2018, 04:03:23 PM »
Pa zar nije pravilo da se to otkriva tek na kraju, maltene u funkciji pančlajna? I da do tada nema nikakvih narativnih naznaka da je u pitanju san?

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 200
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #531 on: September 15, 2018, 05:10:17 PM »
Uh... Imaš li neki link za definiciju oniričke fantastike? Ili definiciju? Kad čujem "onirička fantastika" meni će pre da padne na pamet nešto kao Alisa u Zemlji čuda, pa sad vidim da je vrlo moguće da mislimo na potpuno različite stvari (i da meni potpuno pogrešne stvari padaju na pamet  ;D ).

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.076
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #532 on: September 15, 2018, 05:16:17 PM »
heh  :) savetujem ti da me proveriš u malko savremenijim udžbenicima, ali u, khm, moje vreme, onirička fantastika je podrazumevala književni postupak kojim se snovi prezentuju kao stvarnost, u smislu da su i protagonisti i čitaoc jednako ubeđeni da su zbivanja koja doživljavaju-čitaju zapravo stvarnost, sve do samog kraja dok se neko već ne probudi.  :P ;D

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 200
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #533 on: September 15, 2018, 06:21:33 PM »
Iskopala sam samo nešto od Damjanova, ali to se odnosi na devetnaesti vek u našoj književnosti, i tu se radi o proročkim snovima (neko sanja, nema fantastičnih elementa u snovima sem ako je nešto simbolički, pa se probudi, pa se to ovako ili onako obistini).

Inače, padaju mi na pamet filmovi sa postupkom koji opisuješ, i ako ne govorimo o Džejkobovoj lestvici košmara ili o filmovima pravljenim za mlađahnu populaciju, kraj gde se neko budi i sve je to samo sanjao/bio udrogiran/štagod je izazivao poprilično kolutanje očima.  ;D

Imaš li neki primer oniričke fantastike (u književnosti, ne filmovima za kolutanje očima)?  :)

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.076
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #534 on: September 15, 2018, 06:52:25 PM »
Pravo da ti kažem, nemam primere, to naprosto nije moj cup of tea, što bi se reklo, pa to i ne čitam. Ali Džejkobova lestvica košmara jeste dobar primer - ako zanemarimo sekvence u kojim se ta realnost ipak dovodi u sumnju - čudovišni rep kod onog tipa u podzemnoj, ili odsečeni delovi ljudske anatomije u onoj bolnici i tako to - ako već pričamo o samom pripovedačkom postupku.

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 200
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #535 on: September 15, 2018, 07:59:47 PM »
Shvatam.

No, onda ni Jedna ugašena zvezda ne bi bila naučna fantastika?

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.076
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #536 on: September 15, 2018, 08:20:01 PM »
pa nije, po definiciji modernog SFa. To važi za bilo koje delo iz proto perioda, uostalom; naravno da se tu mogu da prepoznaju (i priznaju) izvesne tendencije koje su izrodile osnove današnjeg žanra, ali to ne može nadoknaditi kvalitativne nedostatke koje sva proto dela neumitno imaju.

Ali ako mene pitaš, greška je već u samom našem insistiranju da se evolutivne faze jednako vrednuju, kao da je to uopšte izvodljivo. To je kao kad bi sad vrednovali neandertalce estetskim merilima današnjeg čoveka... potpuno neumesno, po meni.

PZAB, itd
« Reply #537 on: September 16, 2018, 01:22:05 PM »
Цењена Либеат, тај сан мале Зоре о будућности човечанства је изразито у складу са научним погледом на свет, и научним начином размишљања, а садржи и јасне технолошке новуме. Може са дакле опростити то, што је визија будућности дошла путем сна.

(1) У викенд-броју “Данаса”, на задњој страници, постављено је (четворици грађана, међу њима су и нама у жанру СФ познати Павле Зелић, и, Слободан В. Ивков) питање “Како је појављивање домаћег издања стрипа Загор утицало на популарну културу у Југославији?” Они су дали неке позитивне одговоре, похвално су се изјаснили о том стрипу.

АБН никада не би могао да одговори на то питање, нити је икад прочитао иједну епизоду тога, јер никада није схватио шта је то загорело, па се протагониста зове Загор; загорео ручак на шпорету, или шта? Шта је он, кувар неки – па маше каменом секиром (?), кад му ручак загори? Или му је то ипак више као неки камени чекић, којим он “опере судове” (а и прозоре…) кад се наљути због пропалог ручка? АБН овај ребус никада није решио.

(2)  У “Политици” у суботу 15. септ. опет коректно дат програм Лазе К за понедељак: говори Мића, аутор књиге, итд.

(3)  Изгледа да сад имамо (али, не свако?) канал “Pink Sci-Fi – Fantasy” или тако некако? На њему је недавно приказан значајан, добар филм Ја, робот?

(4)  “Политикин забавник” бр. 3475, петак 14.09.2018, нема СФ причу, али има на стр. 54-56 домаћу причу, српску, у жанру фантазије (не СФ): Горан Скробоња, “Леонардова кутија”. У причи, српски модерни издавач стрипова о Загору добија натприродну посету… из Загоровог универзума. Да, ту је и његова камена секира!
А пошто је Загор и на насловној страни овог броја ПЗАБ, можемо констатовати да је ова, Скробоњина прича – у неком смислу насловна. Али, на стр. 44-47 је и обиман чланак о Загору и његовом цртачу, где се наводи (антрфиле, на стр. 46) да ће најновија књига тог стрипа бити у продаји ускоро, на Сајму књига у Београду, итд; гле, на стр. 29-41, стрип о Загору; све то некако лепо уклопљено.

На стр. 4-6, чланак “Сенка Николе Пашића”, потписује Немања Баћковић, о томе како су Србију (наводно) ужасно упропастиле неке мане наших политичара и других наших водећих људи – огромно корупционаштво, нереално сагледавање историјске стварности, и једноставно грдна глупост и промашеност.

стр. 8-11, о две свемирске сонде, сада актуелне јер треба да узму узорке материјала са два астероида и донесу их на Земљу, а то су “Озирис Рекс” и “Хајабуса 2”. Потписује Срђан Николић.

стр. 21, да ли кретање морске воде (која има и неке електричне особине) ствара неко, макар и врло слабо магнетно поље

(5)  У данашњој “Политици“ на стр. негде око двадесете, рубрика „Култура“, имате чланак, потписује С. Ћирић, са насловом „Снолика фантастика“, тема је једна изложба слика у Ваљеву, слике су од двојице уметника, који „израстају из истог корена Медиале“; један од њих је значајан за нас у СФ, а то је Тикало, наиме, Милан Ђоковић Тикало. (Ту је и фотографија направљена вероватно јуче, где он седи и свира усну хармонику.)

Негде око 1986. године, у „Политикином забавнику“ многе СФ приче биле су илустроване Тикаловим фантазмагоричним, надреалистичким цртежима, рекли бисмо и скицама, у разним сеновито расплинутим тоновима сиве боје; чест мотив био је човек-птица, који има главу и кљун као врана рецимо, а људско око. Било је то у жанру фантазије, не СФ. Утисак је био, да је ПЗАБ добио прегршт Тикалових студија и скица, и објављивао их редом, иако то нису биле буквално илустрације за ма коју конкретну причу. Ми смо били (претпостављам) захвални за те илустрације, јер се ту примећивало да су настале руком правог уметника; на неки начин то је доприносило утиску о литерарној респектабилности наших и страних СФ прича у ПЗАБ.
У чланку, у другом ступцу помиње се појам, именица у множини, “космогиније”, али то је вероватно грешка, не постоји та реч, требало је написати “космогоније” (то су разни митови и легенде о постанку света).
А у трећем ступцу помиње се нешто интересантно о пролазности уметничке славе; наиме, каже се, отприлике, да је боље да иза једног уметника остане активна галерија, “живо место где се окупљају сви који воле уметност”, него легат, “који би вероватно после десетак година остао закључан”.

Хм. Ако је легат заправо стан, пун прашњавих папира и књига преминулог интелектуалца, уметника итд, па онда годинама нико не долази јер никог не интересује, онда, ту се стварно губи део сврхе и смисла постојања легата (осим за архивско-музејске сврхе), али, гледано очима СФ, очигледно је да постоји једна додатна могућност, а то је интернет, који никада не спава, па ако је духовно наслеђе нечије укрцано на нет, и доступно, онда ће свако, и са Јужног пола, и из било које земље – горе од Аљаске, до Аустралије – увек моћи да приступи. То онда има потенцијал да “довијек живи”?


*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.076
Re: PZAB, itd
« Reply #538 on: September 16, 2018, 02:40:53 PM »
Цењена Либеат, тај сан мале Зоре о будућности човечанства је изразито у складу са научним погледом на свет, и научним начином размишљања, а садржи и јасне технолошке новуме. Може са дакле опростити то, што је визија будућности дошла путем сна.

Cenjeni dr. ABN, nije do mene da ikome išta opraštam, ja samo pokušavam da se snađem u tom cunamiju meandriranja kojim vi obasipate (Vi, Mića a bogami i gospođa Tropin) neke žanrovske aksiome, koje niko sem vas nekolicine ne dovodi u pitanje...  :-[

da Vam osvežim pamćenje:

Било је на овом форуму и баш на овом топику недавно врло добрих дискусија, Либеат и Мићиних, о дефинисању жанра. (Дакле тема се одмакла од Небуле 2017. Off-topic?)

СФ је, парадоксално, велика узданица и снага књижевног реализма, данас. Наравно да је СФ реалистичка књижевност о стварима које још нису откривене или се још нису догодиле, али би, у складу са научним погледом на свет, можда могле бити откривене, или се догодити, једног дана; и о другим световима, другим животима, не овом овде и сад. СФ је когнитивни жанр, а основни његов мото би могао бити:  желим да знам. I want to know. Или на италијанском, као што је 1976. године рекао у једној песми, тада популарни Адриано Ћелентано: vorrei sapere.

И наравно да је Либеат у праву да се унутар имагинативног универзума СФ књижевног дела, мора безусловно и буквално, доследно прихватити да је стварно, истинито, то што се приказује. Онај ко то не разуме, тај не разуме суштину СФ.

Ta Vaša izjava se može naći ovde:  http://fantastika.in.rs/index.php/topic,115.0.html

... a kako ste od nje došli do ove današnje, ja zaista ne znam.   :)

PS obratite pažnju na poslednju rečenicu Vašeg gore navedenog citata...

danas u Bgd
« Reply #539 on: September 17, 2018, 04:30:17 PM »
Цењена Либеат, наравно да је лоше то, што је свет будућности уведен као сан протагонисткиње; то је јак елемент наивности, и фантазијског (не СФ) жанра. То вуче „Шетњу кроз будућност“ снажно у правцу фантази жанра. Али не мора бити пресудно. У овом случају убедљиво преовлађују елементи СФ.
Узгред, јасно је да аутор није то озбиљно мислио, него је тај “сан” само литерарна конвенција. Само да би се могла презентирати визија будућности.
За Једну угашену звезду барем ја сматрам јесте СФ, али да се у тај статус провукла једва… за трунчицу… за само мало.

Е сад. Данас у Београду. Три вести о томе имамо, све три из данашње “Политике”.

(1)  Једна је (знате) да вечерас говори Мића; али то је ево изашло данас у “Политици” на самом крају оне странице “Синоћ у Београду” па доле где је рубрика “Предлог за вечерашњи излазак”. Наслов вести гласи: “Српска научна фантастика”. Потписује А.К.

(2)  На истој страници, наслов вести је “Колонизација галаксија”, наиме, биће предавање (али, у Студентском културном центру – СКЦ-у, у малој сали) исто у 19 ч, “Живот у екстремима”, у оквиру циклуса о колонизацији галаксија, предавач је др Лука Михајловић. То, чини нам се, као да је о оним издржљивим бактеријама – екстремофилима, итд.

(3)  Али прва кратка вест на тој страници је нешто стварно изузетно, што доводи СФ у везу са социологијом и психологијом. Наиме, у Дому омладине, у исто време кад ће почети да говори Мића, почиње и “циклус терапеутског гледања филмова уз кокице … приказивањем епизоде ‘Пикирање’ из серије Црно огледало”. После пројекције је разговор о филму. На трибини учествују психоаналитичарка Жанет Принчевац де Вилаблака, и социолог Маја Николић.
Ово је (сад смо погледали…) било, заиста, пре два дана најављено у оном “Идуће недеље у Београду” али као пети наставак тог циклуса, и, без имена предавача.