Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 588 Replies
  • 17330 Views
*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 205
Re: Gojko Božović, Stiven King, itd
« Reply #495 on: August 22, 2018, 06:52:08 AM »
Не сазнајемо ко је преводилац.

Vladan Stojanović.

ruske SF slike, i, sad kažu da mob nije štetan
« Reply #496 on: August 25, 2018, 05:09:36 PM »
Хвала на (др Гул) коментару, и, (ангел 011) информацији.

(1)  Данас у „Политици“ па у уметнутом културном прилогу, па на стр. 9 тог прилога, имате чланак у коме се најзад износи једноставна истина да је веома неуверљиво, и веома слабо вероватно, да мобилни телефони изазивају рак мозга, или неко штетно загревање мозга, или ма шта слично. То су била упозорења без валидне научне основе.
Дакле моб није штетан за мозг!

(2)  На истој страници је и други чланак, у коме се каже да је за скоро сваку врсту хране било упозорења да изазива рак или већ неку болештину, али да је у већини случајева то било без уверљиве научне основе, дакле: било је неосновано.

(3)  А на последњој страници данашње “Политике” је најава да се планира почетак снимања комичне СФ ТВ серије Авенија 5 у којој ће свемирског капетана глумити чувени британски глумац Хју Лори (Hugh Laurie) познат из ТВ серије „Хаус“ у којој је он доктор Хаус, мргодни и ћудљиви мајстор давања дијагноза у компликованим и необичним медицинским ситуацијама.

(4)  Девет интересантних руских СФ слика, са заједничким насловом Русија 2077, где се приказује како би могла изгледати роботизација и киборгизација у руској сиромашној и сивој провинцији у будућности – на пример, имају роботе, али немају водовод, него воду морају да доносе у кофама… футурска техника, а станови остају у лошем, влажном приземљу – то дакле можете погледати на:


https://rs.rbth.com/arts/83098-rusija-2077-paralelna-dimenzija

а аутор тих ликовних СФ радова зове се Јевгениј Зубков. Средње слово, или средње име, не знамо.
Слике су некако сивкасте, прашинасто-сивкасте; колористички прилично “мртве”, али, то је ваљда намерно. Да се демонстрира депресивност и туга живота у Русији?

Илустрације, али у живописним и јаким бојама, са корица неких руских фантази и СФ и хорор књига (али, неке од тих илустрација су прилично смешне, рецимо, Јосиф Висарионович Стаљин као цар-вилењак…  можете погледати на:


https://rs.rbth.com/zivot/83117-omoti-ruskih-naucnofantasticnih-romana

(5)   “Политикин забавник” бр. 3472, петак 24.08.2018, нема СФ причу, али има на стр. 58-59 причу, Стратис Миривилис, “Како Панкратис није постао херој”, како је 1941. неки Грк, берберин, у војсци, пуким случајем изазвао догађај у коме је заробљено (јер су се лако, одмах предали) двадесетак италијанских, фашистичких, Мусолинијевих војника (тада је Мусолини покушавао да освоји Грчку). Поента је национална, патриотска, похвала свом народу, јер, ето, и врло скроман наш грађанин, са нехеројском професијом, брица, пацифиста, па још телесно ситан, може да зароби гомилу непријатељских војника.

стр. 8-11, планови и идеје компаније Фејсбук, за прављење дронова који би омогућили да поједине неприступачне области (на неким местима у свету) добију интернет везу.

стр. 21, астрономија, да ли су могући гасни месеци (природни сателити) (да, али је слабо вероватно; морали би бити јако велики), и,
која је заправо боја воде (бледоплава).

на стр. 44-46, историјат прича о Минхаузену, ко је био писац, како се због књиге љутио прави Минхаузен, итд.


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 383
    • the cult of ghoul
Re: ruske SF slike, i, sad kažu da mob nije štetan
« Reply #497 on: August 25, 2018, 05:54:15 PM »

(5)   “Политикин забавник” бр. 3472, петак 24.08.2018, нема СФ причу, али има

ali ima žestoko eksplicitno erotski strip, ili barem eksplicitnu scenu sexa u njemu - čudno da niste reagovali na to!
mislite li da je to prikladno za ovaj magazin?

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #498 on: August 25, 2018, 08:28:20 PM »
Нема. Не у овом броју. То сте Ви чули негде, можда сте видели критику у „Блицу“.
Било је то у оном претходном броју, у петак 17.08.2018.
Дакле ту Вам се омакла грешка…   Прогешили сте, цењени др Гул.

Било је то на стр. 32 и 33, у стрипу “Баракуда” о пиратима, стварно еротска сцена, и завршило се прилично морбидно, наиме, он њу онда убије, без икаквог разлога, само да би (гледано психоаналитички) доказао своју верност својим другарима пиратима, који су (то се видело тада на стр. 34) све време стајали у полукругу око те колибе-брвнаре, чекали, гледали и коментарисали (!); а он се прво доказао као мушкарац, с њом, а онда је убио; грозна ствар, више за Фројда и за неку психијатрију.

Али није то било у овом броју. Није. (А и нема дибидус никакве везе са СФ. Али, јесте за критику. Али нисам ја надлежан за све у ПЗАБ.)

У овом броју, јучерашњем, наставља се тај стрип, а на првој страници (стр. 29) је сахрана те жене, у блату, у шуми, наиме један мало старији пират је закопао тело.


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 383
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #499 on: August 26, 2018, 04:50:21 AM »
Било је то у оном претходном броју, у петак 17.08.2018.
Дакле ту Вам се омакла грешка…   Прогешили сте, цењени др Гул.

ok, priznajem, progešio sam!  :'(
nije u najnovijem nego u prethodnom broju.
svejedno, pošto ste vi naš redovni izveštač iz političkog zabavnika, čudilo me da niste ni jednom rečju reagovali na ovo. nije baš da je svaka vaša opaska i komentar žanrovski čisti, tvrdi sf - ima tu uvek i nekih digresija...

anyway, dobro, sad su stvari nešto jasnije oko konteksta te scene.

PS, danas Ghoul u Blicu
« Reply #500 on: August 27, 2018, 03:31:45 PM »
... и још нешто, данашње:

(6)  у данашњем “Блицу”, на стр. 24, у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ српског издања књиге Метју Луиса Монах (Matthew Gregory Lewis, The Monk, 1796), памтите, др Гул је рекао, и стао иза тога, да је то први прави роман готског хорора и тиме почетак хорор жанра у правом смислу те речи. Ивков не помиње преводиоца… али говори о историјату тог романа, и хорор жанра, а онда…
а онда…
… на почетку трећег, последњег пасуса, помиње шта је о том роману рекао, обратите пажњу…

шта је о том роману рекао проф. др Дејан Огњановић. Штавише то је, као и цео први ред тог пасуса, штампано болд словима: .

“Контроверзни роман”, вели о “Монаху” проф. др Дејан Огњановић

Е сад. Таква титула по традицији може се имати само ако је неко макар један дан у животу био запослен у универзитетској настави као доцент, или са неким још вишим звањем – ванредни, или чак редовни, професор.

Али ако неко није никада био ни доцент, онда не би требало да га помињемо са проф. др.

Значи могуће је да је Ивков ту мало улепшао ствар, из добре намере, али дајући нашој јавности информацију која није, баш, тачна.

(7)  А што се тиче онога у ПЗАБ, јесте, морам признати, вероватно је требало да критикујем то, иако није у вези са СФ. Ту је др Гул (у суштини) у праву…

… а о самој тој психоаналитичкој ствари у стрипу, најближи случај (али, у фантази жанру) кога се могу сетити, јесте оно кад је у филму Конан варварин (Conan the Barbarian, 1982) лепа ратница и Конанова дружбеница Валерија погинула од стреле-змије, коју је одапео (испалио) зли чаробњак (и канибал, и вођа секте) Талса Дум: није погођен Конан, не, него је стрела убила Валерију, чиме је обезбеђено да Конан не остане са њом, па можда и да се ожени, скући, смири, буде отац породице… него је он остао лутајући ратник, лопов и авантуриста, слободан, сасвим слободан. Једноставна наративна стратегија.


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 383
    • the cult of ghoul
Re: PS, danas Ghoul u Blicu
« Reply #501 on: August 27, 2018, 08:09:40 PM »
Али ако неко није никада био ни доцент, онда не би требало да га помињемо са проф. др.
Значи могуће је да је Ивков ту мало улепшао ствар, из добре намере, али дајући нашој јавности информацију која није, баш, тачна.

ovoga puta ste potpuno u pravu, dr abn.
takvo navođenje kao kod ivkova je bez osnova, a nađe se ponekad kod površnijih i/ili lenjijih osoba, koje znaju da sam ja nekad radio na fakultetu, i da imam titulu doktora, ali tačan redosled stvari ne znaju, i onda dolazi do ovakvih stvari.

s tim što je ovaj njegov FEJL tim veći što već nekoliko nedelja na netu postoji moja wikipedia stranica na kojoj se sada svako može ubrzo i 100% tačno obavestiti o tome ko sam, šta sam, gde sam bio, šta sam radio, šta pisao, izdao, gde i do kada i šta radio...

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9E%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 383
    • the cult of ghoul
sf movie timeline
« Reply #502 on: August 27, 2018, 10:41:35 PM »
često ste pisali o problemu zasterlosti sf dela koja se explicitno smeste u neku nama preblisku godinu.

evo pregleda toga, na filmu:


*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.104
Re: Dikova edicija, i, PZAB
« Reply #503 on: August 29, 2018, 09:06:56 AM »
Цењена Либеат, могуће је да сте у праву и да је тај филм (Тихо место) ипак претежно хорор; тачно је да га нисам одгледао. Не кажем да јесте хорор (као што Ви кажете, и као што Википедија тврди), само признајем да нисам сигуран.



Vidite, po meni, postoje samo dva intelektualna načina za izlazak iz tog "stanja nesigurnosti", da tako kažem: ili sami (pr)overite rečeno delo i zaključite o čemu se zapravo radi, ili poklonite svoje poverenje tuđem zapažanju, preferirajući zapažanja koja imaju već dokazan autoritet po tom konkretno pitanju. A u ovom slučaju, kad bolje proučite reference na vikipedijskom unosu, fer je reći da je i taj unos sasvim zdrav po pitanju kompetencije.

Naravno, onih anti-intelektualnih pristupa ovakvoj dilemi ima daleko više, ali svima njima je zajednički ipak samo jedan aspekt: da održe to "stanje nesigurnosti". Moglo bi se reći da je tu konačni cilj samo da se izbegne zaključak i ništa više, pa bilo da se to radi direktnim osporavanjem, bilo unošenjem dodatnih (kvazi)dilema, bilo nekakvom pseudo-inkluzivnošću (po kojoj sve može da ujedno bude i-ovo-i-ono-i-bilo šta), bilo pozivanjem na raznorazne intuicije, pseudo-racionalni tok argumentacije, prevaziđene i nedefinisane norme, ili, pak, prosto neznanje, kamuflirano kao proaktivna anti-konvencionalnost.

Sve u svemu, pokušavam da kažem kako jasan stav može lako da iznese "stanje pogrešnosti", da tako kažem: jednom kad se precizno izjasni i argumentira, stav će da suoči svoje protivargumente i time se premeri re-evaluira, pa pri tom kom obojci, kom opanci, svejedno, jer kognitivni pomak je tu garantovan, a on je sam sebi svrha i profit. Ali stav "stanja nesigurnosti" je na takva suočavanja urođeno imun, jer pošto ni sam ne zna šta mu jeste a šta nije, argumenti obaju strana ga se stoga niti dotiču, niti na njega ikako utiču, baš kao ni gravitacija na let muve, štono bi rekao jedan naš slavni pisac. Otud je u takvim kontekstima  "stanje nesigurnosti" primarno i permanentno, a za cilj (ili posledicu, ako nam je draže) ima neznanje. Ili, da budemo precizniji - ne-znanje, anti-znanje, nekakav svrhoviti, akademski format neznanja koji je više pitanje ličnog izbora, a ne manjka adekvatne informacije ili argumentacije u koju se ta informacija eventualno sistematizuje.

Sam za sebe, taj ljudski fenomen je uobičajen do mere u kojoj se populistički prepoznaje kao "normalan", ali u ovom konkretno slučaju, nema žanrovske podrške ama baš nimalo, jer kako ste sami često citirali, SF je primarno vođen maksimom "želim da znam", te je otud naprosto nekompatibilan sa takvom percepcijom sveta i fenomena koji ga sačinjavaju.  :)


mogućnost da jata dronova samostalno napadaju
« Reply #504 on: August 29, 2018, 03:41:10 PM »
Цењени др Гул, за ту Вашу страницу на Википедији: браво! супер, све похвале, генерално; нисам баш аналитички читао, али, можда ћу једног дана моћи и то. Али, одлично је да таква страница постоји.
Хвала за слику са таблицом коју будућу годину је који СФ филм предвиђао… Ви постајете стручњак за СФ! То је похвално.

Цењена Либеат, заиста сте врло интересантно поставили једну дијагоналу, које се ја (морам признати) нисам сетио. Заиста, суштински “Желим да знам!” став правих озбиљних СФ фанова има итекако везе са њиховим ставом о питању шта јесте, а шта није СФ: “Желим да знам да ли ово дело јесте, или није, СФ!” И заиста, СФ је когнитивни жанр, а муљавост и расплинутост по питању жанровске припадности супротна је знању, когницији.

Е сад:

у данашњем “Данасу” на стр. 18 имате репортажу “Јуриш јата интелигентних дронова”, о опасности да једног дана велика јата самосталних војних дронова нападају без директне људске контроле, и да ти дронови, у суштини летећи роботи, самостално одлучују кога ће убити. Потписује Нина Веркхојзер из редакције “Дојче веле” (што би значило “немачки талас, немачки вал”, мисли се на радио-таласе, и радио-станице).




Повод је, изгледа, снимање неког кратког “фиктивног” филма (ваљда СФ?) о будућности где се такви напади дешавају; наводно је постављен на Ју-тјуб, али, није наведен линк, нити наслов филма, тако да га вероватно не можете (или, не лако) пронаћи. Барем ја нисам пронашао.

У поднаслову се помиње да су таква предвиђања “хорор-сценарио” чиме је још једном промашена чињеница да је то терен научне фантастике!

Чланак се, у духу политичке коректности, концентрише на питања да ли се употреба таквих дронова може забранити на основу Женевске конвенције или других међународних докумената о ратним ситуацијама, са образложењем да дрон можда не зна ко је цивил, а ко је војно лице, шта је легитимна војна мета, а шта није, итд.




*

Ygg

  • Newbie
  • *
  • 9
Re: mogućnost da jata dronova samostalno napadaju
« Reply #505 on: August 30, 2018, 12:02:46 AM »

Повод је, изгледа, снимање неког кратког “фиктивног” филма (ваљда СФ?) о будућности где се такви напади дешавају; наводно је постављен на Ју-тјуб, али, није наведен линк, нити наслов филма, тако да га вероватно не можете (или, не лако) пронаћи. Барем ја нисам пронашао.

Mislim da je u pitanju ovaj film:

"I am the end of Chaos, and of Order, depending upon how you view me. I mark a division. Beyond me other rules apply."

bravo za taj link za film, itd
« Reply #506 on: September 01, 2018, 01:39:14 PM »
Цењени    Ygg      ,   браво за тај линк за кратки филм, несумњиво је то тај, и, одличан је, једно трезвено и реално упозорење.

(2)    Браво    zakk    и Мића, за програм “Лазе”.

(3)  Снимљен је биографски филм Први човек (First Man, 2018) о првом човеку на Месецу, Неилу Армстронгу, и већ је приказан, и то као први на програму, на једном филмском фестивалу (у Венецији). Очекује се да у биоскопе у Америци крене кроз једно месец и по дана – 12. октобра.

(4)  “Политикин забавник” бр. 3473, петак 31.08.2018, нема СФ причу, али има на стр. 58-59 хумористичну причу о начину како туристички водичи говоре у Италији.

стр. 20-21, да ли је Исак Њутн крао идеје од Роберта Хука, а из ривалске суревњивости рушио Хуков углед. О овоме није лако знати истину, сада, после неколико векова.

стр. 22-24, како меримо удаљеност звезда: помоћу паралаксе, и цефеида, итд. Потписује Г. Војиновић.

(5)  Данас, у суботу 1. септембар 2018, у “Политици”, па у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, па на стр. 9 тог прилога, имате биографски чланак “Далекосежно завештање Жила Верна”, потписује Срђа Јанковић, један поднаслов “Носталгија за будућношћу”, други поднаслов много опширнији . Чланак у основи прилично реалистично и трезвено оцртава живот, каријеру и дело Жил Верна, и његов допринос настанку и развоју СФ жанра (да, СФ… не неког другог…), па и Вернов статус данас; чланак је написан без много лутања или грешака, а нарочито је добра једна реченица у последњем пасусу (који је отприлике и закључак чланка): “Неизмењена је остала једино наша неутажива потреба да  (…)   свет још дубље упознамо и још боље разумемо.” То наглашава суштинску карактеристику, когнитивну, СФ, мада је требало некако поменути да СФ настоји да гледа и многе друге светове, не само ову планетушку овде.

(6)  У истом “Политикином” културном прилогу али на стр. 4, Бојан Јовановић потписује чланак, али је у наслову промакла словна грешка: “Реалност посткритичног доба”. У самом тексту чланка, Јовановић је писао исправно, “посткритичког” доба. Ако смо добро разумели, његова теза је да су некад критичари књижевности и уметности били значајни, јер су писали стручно, објективно, истинито, дакле било је то критичко време, а данас је ново време, посткритичко, наиме критичари пишу скоро искључиво похвално, промотивно, дакле лажу нас, а с друге стране је маса аматерских критичких коментара на друштвеним мрежама, у фазону “свиђа ми се – не свиђа ми се”, тако да ни томе не можемо много веровати.




*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 474
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #507 on: September 03, 2018, 10:55:07 AM »
Quote
чланак је написан без много лутања или грешака

Mogao bih da se složim da je članak dosta dobar, ali sadrži izjavu (ne citiram već pričam po sećanju) da je Vern odbijao tvrdnju da piše naučnu fantastiku.

Ajde, mali kviz, al da ne googlate... Kada je u SAD pojam "science fiction" ušao u opštu upotrebu - počeo da se koristi u svakodnevom govoru, vestima i slično?


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 383
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #508 on: September 03, 2018, 01:05:10 PM »
Ajde, mali kviz, al da ne googlate... Kada je u SAD pojam "science fiction" ušao u opštu upotrebu - počeo da se koristi u svakodnevom govoru, vestima i slično?

1926.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 474
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #509 on: September 03, 2018, 08:03:02 PM »
Ma jok. To sam i ja mislio.

1926. godine je Gernsbek skovao pojam "scientifiction", koji praktično niko nije koristio, osim njega.

1929. godine je u uvodniku časopisa Wonder Stories prvi put upotrebio termin "science fiction".
Međutim i taj pojam "science fiction" su neko vreme koristili uglavnom ljudi koji su bili povezani sa Gernsbekom na ovaj ili onaj način - čitaoci njegovih izdanja, fanovi koje je on organizovao u klub ili slično.

SF Enciklopedija (online) kaže ovako:

Quote
Within a few years of the creation of the term "science fiction" a subculture had evolved composed of writers, magazine editors (and, later, book editors), reviewers and fans; stories and novels written within this subculture shared certain assumptions, linguistic and thematic codes which were embedded in the growing literature, and a sense of isolation from the external "mundane" world for which those codes remained cryptic. This whole living matrix, not just the fictional texts that had initially occasioned it, came to be called "science fiction"

Ovo "within a few years", ako se pogleda korišćenje ovog termina u američkim novinama dostupnim on-line, meni liči da je vrlo malo sveta pre neke 1934. godine koristilo ovaj termin. I tada je to bio prilično uzak krug ljudi, povezan sa nekih par časopisa.

U drugoj polovini 1930-tih ovaj pojam ima nešto širu upotrebu, ali i dalje ja nisam uspeo da nađem nijedan trailer za neki od poznatih SF filmskih serijala koji pominje termin "science fiction". Nešto se više koristi kod stripova, koliko sam mogao da pretražim.

Tek u četrdesetim i pogotovu u pedesetim ovaj pojam zaista ulazi kao jasno prepznatljiv pojam u širu kulturu, ja bih rekao...

Ako na sajtu newspaperarchive.com koji ima najveću zbirku novina pretraživu na internetu ukucate pojam

"science fiction film" ili "science fiction movie" i pretražite po segmentu od po 5 godina dobijete ove rezultate:
1931-1935 ... 0
1936-1940 ... 0
1941-1945 ... 0
1946-1950 ... 6
1950-1954 ... 425
1955-1960 ...  907

Naravno, ozbiljna analiza bi zahtevala da se vidi koliko časopisa ima za koju godinu, ali ja mislim da je ovo jasan pokazatelj da je "science fiction" tek krajem četrdesetih i početkom pedesetih postao u vrlo širokim narodnim masama pojam za ono što danas podrazumevamo pod "science fiction".