Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 1074 Replies
  • 90226 Views
*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 499
    • the cult of ghoul
Re: u Blicu o žanru, i, Tiho mesto
« Reply #465 on: July 17, 2018, 02:07:38 PM »
СФ филма са јаким елементима хорора (али, Википедија каже да је то хорор филм) Тихо место

zašto, ali zašto, o zaštoooo uporno i stalno iznova pišete o knjigama i filmovima koje niste čitali/gledali, i stalno pogrešno?

taj film je 100% HOROR, od SF-a nema ni TRAGA.
da, postoje tu neke KREATURE za koje se NE ZNA odakle su, da li su iz svemira (možda) ili iz folklora ili nekih podzemnih jama - o tome ne postoji nikakav nagoveštaj.

evo, možda vam ovaj rivju malo pomogne:

http://cultofghoul.blogspot.com/2018/04/a-quiet-place-2018.html

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 704
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #466 on: July 17, 2018, 05:46:47 PM »
Могуће је да сте Ви у праву, тј. да је то ипак претежно хорор филм, а не претежно СФ. Нисам га гледао, а највероватније и нећу, па тако никад нећу бити сасвим сигуран.

Прочитао сам Ваш приказ, који је веома детаљан, темељит, интересантан. Али, Ви тек тако, без доказивања, тврдите да је то хорор, као да је то неспорна чињеница. Међутим, није неспорна. (Иван Карл је у данашњем Блицу рекао да је то „научнофантастични хорор“, интересантна формулација, зар не?) Као прво, и сами кажете да су монструми дошли вероватно из свемира, јер, одакле би иначе; ако је то у суштини инвазија из свемира, онда је итекако могуће ипак сагледати тај филм као СФ.

У оном другом, као „сакривеном“ делу Вашег приказа, Ви том филму замерате многе нелогичности, у суштини тиме Ви постављате захтев да филм има више логичке кохерентности и плаузибилности, а тај тип захтева јесте карактеристичан за оцењивање, вредновање, научне фантастике.

У Вашем приказу, Ви као да жалите што је филм толико буквалан, што није више културолошки-метафорично-симболичан (о разбрбљаности наше веома причљиве цивилизације, итд), али, само да подсетим, научна фантастика је буквална. Тиме као да сте индиректно, и против своје воље, учинили један велики корак према признавању да је Тихо место СФ филм.

У складу са фундаменталним холивудским принципом strut your stuff, “покажи шта имаш и шепури се са тиме”, ванземаљци морају неометано да демонстрирају све своје страшне способности, и зато, у неким врло непаметним СФ филмовима Ш продукције, алиени нападају неку усамљену америчку фарму, а одбрана планете Земље састоји се од једног локалног полицајца, који има пиштољ (комада 1), неког фармера (има пушку сачмару, комада 1), фармерове тј. сељакове жене, и детета које има пса који ће да истрчи у опасност па ће дете да појури напред да спасава пса а онда ће сви да појуре да спасавају дете које јури да спасава пса. Неће бити комуникације са војском, полицијом, државом, владом, штампом, Уједињеним нацијама… не не, никако, онда би ванзосима било сужено поље за дејство, и филм би био мање узбудљив. Е па ја видим понешто од тога у приказима овог филма (и управо у Вашем приказу највише) па зато нећу ни гледати Тихо место, досадно ми је да гледам тако нешто. Али то је очигледно парадигма лошег СФ филма, дакле ипак је то можда СФ.

Та једна усамљена породица се брани рационалним, паметним средствима, у складу са научним погледом на свет?

Нагласак је на изналажењу интелигентне, паметне одбране? А не на количини крвопролића на екрану?

Ето још елемената који говоре да је то СФ.


*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 93
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #467 on: July 18, 2018, 01:17:19 PM »
Hvala angel011 na informaciji o pesniku i prevodiocu Aleksandru Markoviću. On je preveo nekoliko Gibsonovih romana. Prevod je dobar, ali evo dve sitnice, koje mi nisu baš bile jasne. Prvo, reč gejđin ili gejđinsko. Na engleskom se ta reč piše gaijin, a većina prevodica na srpskom i hrvatskom jeziku je prevode kao gaiđin. Gaiđin znači stranac, a gaiđinsko bi bilo strano. Drugo, reč led. Nije uvek jasno da li se radi o led ekranu, ili uređaju koji emituje svetlost.
Poštovani ABN,
nisam imala priliku da pročitam sve pesme A. Markovića, ali neke koje sam pročitala su 'vukle' na sf.
I još nešto, snima se film 'Neuromant' po istoimenom romanu V. Gibsona.
Biće zanimljivo uporediti 'Stalkera' sa 'Neuromantom'. Lik stalkera iz romana 'Piknik pokraj puta' i Kejsa iz 'Neuromanta' imaju poprilično sličnosti.

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 499
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #468 on: July 20, 2018, 04:25:44 AM »
dragi abn,
sa žaljenjem primećujem da vi i dalje uporno robujete svojim predrasudama ne pokazujući ni najmanju sposobnost da ih, bar malo, korigujete u sudaru sa praksom.

najveća od njih, ovde ispoljena, jeste vaše uporno, stalno, sto puta već viđeno poistovećivanje horora sa klanjem, kasapljenjem, prolivanjem krvi.
vi kao da niste, makar iz druge ruke, sa studija, iz čitanja sekundarne literature o fantastici, svesni postojanja gotske i horor književnosti, od 18. do 21. veka u kojoj „крвопролића“ ili nema ama baš nimalo, ili je ono zanemarljivo, nebitno.

vi kao da niste svesni da se žanr o kojem NEĆETE da znate ama baš ništa (ali ga često, uzgred, pominjete) ne zove KRVOPLJUS, niti KASAPLJENJE, niti KLANJE – nego STRAVA i UŽAS.
HORROR dakle, a ne SPLATTER, ili GORE movie.

vi kao da ne znate da je to žanr koji se primarno bavi emocijama vezanim za STRAH (jeza, strava, strah, užas...) a ne za ŠOK I GAĐENJE (mada i ovi mogu, ponekad, da budu prisutni, ali nisu žanrovski sine qua non – onako kao što STRAVA jeste).

vi uporno simplifikujete stvari do nivoa na koji sumnjam da i vaspitačice u zabavištima silaze, a koji je svakako nedostojan bivšeg univerzitetskog profesora.

vi ne pokazujete sposobnost da izađete iz tih karikiranih paradigmi:
sf = naučni pogled na svet, razum
fantazija = čikica s bradom i čarobnim štapićem, mač i magija, zmajevi
horor = крвопролићe, čudovišta, očnjaci, klanje

da vam nacrtam: TIHO MESTO je ČIST HOROR zato što, od prvog do poslednjeg minuta sve u njemu je podređeno izazivanju strave, napetosti, jeze, paranoje, strepnje, nelagode, i tek povremeno, užasa i šoka. SVE – zaplet, premisa, likovi i njihovo ponašanje, svaka scena, kamera, montaža, muzika, sveukupna režija – SVE služi osnovnoj estetskoj nameri HORORA, a ne SF-a: IZAZIVANJU STRAVE.

čudovišta u tom filmu MOŽDA jesu alieni a možda su neki podzemni trolovi koji su ko zna zašto baš sad izmileli iz neke pećine.
za film je nebitno ODAKLE SU – nego ŠTA RADE.
a šta rade?
jedu malu decu! plaše! proganjaju! terorišu! izazivaju stravu!
i to je SVE.
nemaju ni naročito ispoljen razum, ni društveno ustrojstvo, ni tehnologiju, ništa – oni su samo čudne ZVERI koje napadaju i žderu ljude.

vi kažete: „Та једна усамљена породица се брани рационалним, паметним средствима, у складу са научним погледом на свет?
Нагласак је на изналажењу интелигентне, паметне одбране? А не на количини крвопролића на екрану?
Ето још елемената који говоре да је то СФ.“

ovo je, nadam se, pokušaj da budete duhoviti?
recite da je tako.
recite da niste ovo ozbiljno kazali.

po ovom merilu skoro svaki film u istoriji mogao bi da se proglasi za SF.
ljudi se pametno brane? naučno? bez klanja? i to je SF?
onda je, po vama, npr. i BILO JEDNOM NA DIVLJEM ZAPADU = SF.
i tamo imamo železnicu = napredak, tehnologiju, osvajanje prostora (divlji zapad umesto svemira), dolazak poretka i civilizacije tamo gde je bio haos i divljina, ljudi se bore savremenim tehno-sredstvima (puške, pištolji, dinamit...) a ne čarobnim štapićima niti kandžama i očnjacima, ne pljušti nigde krv... PA PREMA TOME, ETO NAMA SF-A?
a još da je neko u nekom trenu kazao za "harmoniku" (lik iz filma kojeg igra čarls bronson) "pa ovaj čovek kao da nije sa ovoga sveta!" - vi biste ovaj nesumnjivi 100% VESTERN proglasili za SF?

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 704
da li kompjuter zna da je kompjuter
« Reply #469 on: July 20, 2018, 07:46:18 PM »

(1)  Цењенa Славо, хвала на информацијама. А за песме Салета Марковића, било би корисно да ја знам које су то, које вуку на СФ; наслов песме, на којој страници (које публикације, збирке…) је објављена, и, о чему је.

(2)  Цењени др Гул, па, не знам, немам неке додатне аргументе, могуће је да сте Ви у праву, али, опет, чини ми се да Ви без много основа приписујете тим створовима који кажњавају звук (хајде да их назовемо некако? монструми анти-звуковци?) да, цитирам, “nemaju ni naročito ispoljen razum, ni društveno ustrojstvo, ni tehnologiju, ništa – oni su samo čudne ZVERI” – можда то и није тако.

Једно објашњење, али (претпостављам) без икаквог доказа у самом филму, дао је режисер и ко-сценариста тог филма, Џон Красински, овде:


http://collider.com/a-quiet-place-monsters-explained/

па, видите, он каже (хајде надајмо се да је искрен…) шта је, наводно, имао на уму (али не и приказао у филму), кад их је стварао: “They are absolutely aliens. They’re from another planet  …  they grew up on a planet that had no humans and no light then they don’t need eyes, they can only hunt by sound”.

Дакле, ако прихватимо то његово накнадно објашњење, које није део филма самог, онда су анти-звуковци заправо избеглице са уништене њихове планете, а то нас подсећа на Суперменову уништену планету Криптон.

Како су допутовали? Свемирским бродовима? Али врло добро скривеним? Било би логично. Е сад ако имају тај неки као оклоп, али кад га размакну, тад је могуће гађати их из пушке – онда нас то може да подсети на Предатора.

Ево где сам ја погрешио: није требало да напишем тако категорично да је био приказ “СФ филма са јаким елементима хорора”, него је требало да напишем две речи више – да је то приказ можда СФ филма, свакако са јаким елементима хорора”.

Узгред, ваљда ја нисам бивши професор, него сам још увек професор, само у пензији. Па, ни Радмило К. Анђелковић није бивши инжењер, него је инжењер у пензији.

(3)  “Политикин забавник” бр. 3467, петак 20.07.2018, нема СФ причу, али на стр. 58-59 има хумористичну Ф, фантази, причу: Милан Јовановић, “Басна о злосрећном пријатељству”, наднаслов “Фантастика”, поднаслов “Човек је коњу вук”. Тема је, отприлике: неко се најео “коцкастих гљива” наиме неких гљива лудара, па мисли да је постао речна мушица или коњ итд.

стр. 7-11, железнички тунели, испод мора, и испод планина; и огромне машине кртице за копање и бетонирање тога.

На стр. 20 о свемирском отпаду у орбити Земље, и како би се можда могао чистити.

стр. 21, да ли иједан компјутер данас зна да је компјутер  (не). Вештачка интелигенција још није стекла свест.

Такође на тој страници ПЗАБ, и она смешна стара дилема, да ли на киши, ако се крећемо врло брзо напред, покиснемо више јер, као, “налећемо на више капљица” (не).

(4)  Нешто за хорористе, јавља Невидљиви да су се неки хорористи окупили у Београду, и ту је једна слика где они стоје (ако ја то добро видим) на једном крову, или на некој као тераси на том крову, где је баш веома зазорно и не-безбедно (јер би лако могао неко да падне…) у улици можда Коларчевој, надомак Коња, а одатле се отвара поглед са висине ка Дому војске, и ка Народном прозоришту.


https://sfpisb.wordpress.com/2018/07/19/drakulini-zet-i-cerka-proetali-beogradom/

Ух пардон, словна грошка – позоришту.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 704
PS, u Danasu o Gatalicinom argonautu
« Reply #470 on: July 21, 2018, 03:29:17 PM »
PS,   (5)   у суботу 21. јули 2018, у “Данасу“ у прилогу из културе па на стр. IX, изашао је веома обиман и максимално позитиван (повољан, похвалан) приказ романа Александра-Саше Гаталице Последњи аргонаут, тај приказ је потписала Ана Стишовић Миловановић.

Овај данашњи број “Данаса”, викенд-број, продаваће се на киосцима и сутра, у недељу.

Тешко je читати овај приказ, са иоле икаквим разумевањем, јер је стил високопарни-академски-непробојан, обилато је гарнирано референцама из високе културе и нарочито из антике, а заправо не видите зашто се на каже једноставно о чему је роман. Најзад се пробијете, тема романа су “заумна путовања кроз прошлост”, јер, на некој италијанској менталној клиници доктора Петинија, протагониста Константин Кон помоћу својих специјалних можданих ћелија плови у своје визије о прошлости која му се јесте догодила, али и по оној имагинарној, која му се није догодила, у многим, разним вековима.

А како схватити, у том приказу, ову реченицу: “Књижевност је, веровао је Мајстор, задужена да реконструише пређашње светове, али је истина сасвим друга: могуће је реконструисати стварност из књижевног текста”. Шта то уопште значи? То је као да кажете, “мајстори градског водовода су задужени да поправљају водоводне цеви, али је истина сасвим друга, постоји план градских улица.”

Типично за српско књижевно приказиваштво о српским делима фантази жанра: помиње се Хорхе Луис Борхес, на начин који дискретно сугерише да је наш аутор, српски, ту негде, у тим неким литерарним сферама, уз Борхеса.

Помиње се, у претпоследњем пасусу другог ступца, да у роману има делова који су “мимикрија” прозе Данила Киша, Меше Селимовића, и Борислава Пекића, што би требало да значи да су ти делови романа писани намерно у њиховом маниру – једног, другог, или трећег. Такав омаж великанима – то је типично (за студента књижевности…) чезнутљиво гледање из подножја књижевних пропилеја, на горе, према каријатидама… у фазону, ех да сам ја један од таквих…

У свету мртвих али ипак не-мртвих писаца, протагониста Константин Кон (ако смо добро схватили) добија од Данила Киша на читање текст романа Дубровачки капричо, чије писање је Киш, ето, тек после смрти довршио. Дивна идеја!

Остаје нам утисак да је роман Последњи аргонаут једна Гаталицина културолошка и литерарна бравура, једно богато имагинарно времепловљење тамо-амо, туда-свуда кроз историју углавном Балкана и Медитерана, па помало и горе до Пољске, и Русије, али да је то, са становишта жанра, ипак фантази, није СФ.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 704
PS, u Blicu o Betmenu
« Reply #471 on: July 24, 2018, 05:52:49 PM »
Цењени....,
још нешто: (6)    у данашњем „Блицу“ па у уметнутом прилогу „Поп и култура“ па на целој стр. 6, чланак „Џокер који је хипнотисао свет“, потписује Миона Ковачевић, то је историјат тог филмског лика, наглашавање колико је глумац Џек Николсон добро понео ту улогу, и могућност наставака.


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 499
    • the cult of ghoul
Jezero slane vode nađeno ispod površine Marsa?
« Reply #472 on: July 26, 2018, 12:20:03 AM »
Jezero slane vode nađeno ispod površine Marsa?

Jezero slane vode navodno je pronađeno ispod površine Marsa, što povećava mogućnost pronalaska života na crvenoj planeti, prenose svetski mediji.

IZVOR: TANJUG SREDA, 25.07.2018. | 23:15
https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=07&dd=25&nav_id=1423248

U studiji objavljenoj u magazinu "Sajans", ne precizira se da li je reč o podzemnom bazenu, rezervoaru ili nanosu blata, preneo je AP.

"Ukoliko su ovi istraživači u pravu, ovo je prvi put da smo pronašli dokaz o velikom vodenom telu na Marsu", izjavila je Kejsi Sturman geofizičarka sa Univerziteta u Teksasu.

Otkriveno jezero nalazi se ispod južne polarne ledene kape Marsa, na dubini od 1,5 kilometara, a široko je oko 20 kilometara, preneo je BBC.

Radarskim instrumentom je bilo nemoguće utvrditi dubinu "jezera", ali istraživački tim pretpostavlja da je duboko najmanje jedan metar.

Jezero, nalik na subglacijalna jezera kakva se mogu naći na Zemlji, ispod antarktičkog leda, otkrili su italijanski naučnici.

"To verovatno ipak nije veliko jezero", izjavio je profesor Roberto Orosei iz Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku, koji je vodio studiju.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 704
Crno ogledalo, i PZAB, i definicija
« Reply #473 on: July 27, 2018, 11:45:10 AM »
Цењени   ,

(1)  данас у Политикиној ТВ ревији на стр. 15 видимо најаву, нејасну, да ће на РТВ 1 (дакле, Војводине) бити „од петка“ (од ког петка? данас није; и да ли то значи: у суботу, па сваког дана ??? или само петком?) ТВ СФ серија „Црно огледало“. Знате, она угледна али рекло би се помало сморна. Молимо да неко јави ако сазнате кад ће се то, заправо, приказивати.

(2)  “Политикин забавник” бр. 3468, петак 27.07.2018, нема СФ причу, али на стр. 58-59 има хумористичну причу са скромним елементом фантазије (не СФ), Ференц Молнар, “Тачан одговор”, о неком коцкару који је тачно погађао шта ће бити следеће, па је тако наставио и код лекара, и убрзо је…

стр. 20-21, о ширењу свемира, о “угљеничном отиску” кад год шаљемо е-меил, и да ли има бесконачно много простих бројева између којих је разлика само 2.    (?)

(3)  Једна корисна књига (има три ко-аутора, први се презива Николс али то није онај Питер Николс који је припоремао енциклопедије СФ), и гле на стр. 1 дата је једна дефиниција СФ:

Рајан Николс, Николас Д. Смит, и Фред Милер, Филозофија кроз научну фантастику,
наставни приручник, са текстовима за читање
, 2009

Ryan Nichols, Nicholas D. Smith, and Fred Miller, Philosophy Through Science Fiction, A
Coursebook With Readings
. New York, Routledge Publishers, 2009.
ISBN 978-0-415-95755-7

текст (слог) је врло ситан и танак, тешко се чита.

одличан предговор, паметан и сажет (стр. XI-XII)   

одличан увод, са врло добром дефиницијом СФ (стр. 1):

As a rule, alternate worlds within science fiction (or simply “SF”) conform to the laws of nature and do not use supernatural solutions to resolve conflict within the plots of the stories. This distinguishes the genre from fantasy literature. Gods, non-physical beings, and inexplicable powers do not enter science fiction plots to save the day.

превод:

По правилу, алтернативни светови у научној фантастици (или једноставно „СФ“) у складу су са законима природе, и не прибегавају натприродним решењима кад треба у заплету неке приче разрешити конфликт. То је оно што чини разлику између овог жанра, и фантазијске литературе. Богови, нематеријална бића, и необјашњиве моћи, неће се појавити у научној фантастици, кад треба спасавати нешто важно.

а ту се мало касније помиње и мрежа на тениском терену... знате… оно што неки СФ фанови кажу да је фантази жанр као играње тениса без мреже.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 604
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #474 on: July 27, 2018, 01:17:11 PM »
Loš vam je prevod. Iz prevoda proističe da se bogovi, itd. mogu pojaviti u naučnoj fantastici kada treba spasavati nešto nevažno...

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 704
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #475 on: July 27, 2018, 02:12:54 PM »
Да, цењени Мићо, у праву сте, вероватно би био бољи превод:  “кад треба спасавати ствар”.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 704
da li izdavač treba da bude i kritičar
« Reply #476 on: July 28, 2018, 06:53:50 PM »
Цењени   ,

(1)  у “Политици” у суботу 28. јула 2018, па у уметнутом прилогу за културу, па на стр. 7 тог прилога, изашао је приказ Гаталициног романа Последњи аргонаут, приказ потписује проф. Петар Пијановић. Помињу се старогрчка култура и мит, митологија и историја, ерудитна проза и, на самом крају овог приказа, Гаталицин магијски реализам, дакле, можемо закључити, жанровски гледано – једна врста фантазије.

(2)  А у “Данасовом” прилогу “Недеља”, имате на стр. VIII-IX обиман интервју, говори критичар Гојко Божовић, и, између осталог, каже (при крају другог ступца на стр. IX) да откад је прешао у издаваштво, престао је да пише критике, да се не би нашао у сукобу интереса; неки грађани би можда помислили да он хвали издања своје фирме, а грди издања других издавача, па би изгубили поверење у његову критичку реч.
А да ли још увек чита? Да, каже он; још увек чита књижевност, и о томе прави белешке…

(3)  У истом броју и прилогу “Данаса”, али на стр. XI, имате кратак приказ објављене прве две књиге (ако смо добро схватили) фантазијске “хуситске трилогије”, са елементима из историје, отприлике, централне Европе у Средњем веку; аутор Анджеј Сапковски.


*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 269
Re: da li izdavač treba da bude i kritičar
« Reply #477 on: July 28, 2018, 09:37:41 PM »

(3)  У истом броју и прилогу “Данаса”, али на стр. XI, имате кратак приказ објављене прве две књиге (ако смо добро схватили) фантазијске “хуситске трилогије”, са елементима из историје, отприлике, централне Европе у Средњем веку; аутор Анджеј Сапковски.[/size][/color]

Nisam čitala "Danas", ali, ako je ostalo nejasno iz priloga: prevedene su prve dve knjige "Husitske trilogije". Smeštena je u Šleziju, petnaesti vek (vreme husitskih ratova), istorijski događaji iz knjiga su se stvarno desili, tu su i neke istorijske ličnosti, i tu su onda ubačeni i elementi fantastike (magija, fantazijska bića...).

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 704
500 000 stogodišnjaka, da li ih ima toliko
« Reply #478 on: July 30, 2018, 03:14:58 PM »
Хвала на информацији, ангел 011.

(1)  данас у “Данасу” у чланку који би требало да је из науке (јер долази из државног Центра за промоцију науке), а налази се на стр. 18, потписује Анђела Мрђа, видимо тврдњу да на свету данас има око пола милиона људи старих сто година или више.

(2)  Данас у “Блицу” на стр. 22, Ивков у рубрици “Фантастикологија” даје приказ фантази романа са елементима СФ, из 1920. године, Дејвид Линдзи, Путовање на Арктурус (David Lindsay, A Voyage to Arcturus), то је код нас превео и објавио Жика Богдановић.

Памтите, већ смо говорили о тој књизи… јер је 24. јуна 2018. исто у “Блицу” али на стр. 6 прилога “Поп и култура” то дело било помињано у чланку “Издавачки подухвати Жике Богдановића”, потписао, тада, Андреја Станковић. Наш др Гул нам је тада потврдио да је то роман у фантази жанру.

Али Ивков стиже да у две-три реченице начини преглед целе историје српског СФ издаваштва између два светска рата… и у послератном периоду, до спуштања човека на Месец! То је огроман временски обухват, а екстремно сажет књижевно-историјски текст, један микро-мини резиме, а ипак, у понечему прилично добар. Ивков у периоду пре Другог светског рата види само два српска СФ романа, а то су Једна угашена звезда (Комарчић) и Кроз васиону и векове (Миланковић). Истиче да су наши издавачи промашили целу америчку предратну СФ…

Размишљамо, тим поводом, о једној алтрернативној историји која се можда могла десити:

да смо имали боље СФ издаваштво, пре рата, можда би свест српског народа о будућности била јача, и можда бисмо далеко боље прошли…   


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 704
Crno ogledalo, večeras, i roboti za propagandu
« Reply #479 on: August 03, 2018, 05:15:35 PM »
Цењени    ,

(1) изгледа да је данас у 20.05 ч на телевизији РТВ (Војводине?) 1, та мало сморна СФ серија Black Mirror. Хм, то вам је кроз отприлике три сата.

(2)  Данас у “Данасу” на стр. 20, у чланку Центра за промоцију науке – ЦПН, са насловом “Ратови робота на Википедији”, потписује Јована Николић, имате тврдњу да постоје на Интернету “програми-уредници” који аутоматски преправљају поједине чланке на енциклопедији Википедија, нарочито оне који су много проблематични – о верским и политичким стварима, па, један преправи овако, али други преправи онако, па онда онај први опет преправи по свом, али и други остане упоран, и тако неке реченице преправљају и по 185 пута.