Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 608 Replies
  • 18827 Views
*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 393
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #405 on: June 08, 2018, 02:24:43 PM »
do tada, neka posluže ove fotke načinjene nedavno, na draža-festu:



Skroz pozadi, levo: SF dr ABN.
Stoji i slika ko zna šta: Mića Milovanović, proučavalac domaćeg SF-a.
Naguzio se: Draža, direktor festivala. 
Nešto se objašnjavaju: abominablični dr Ghoul i Zakk iz "Laze" za SF ludake.
Na stolu: upravo raspakovan paketić svežeodštampane knjige GLAS U NOĆI.



Mića Milovanović, SF proučavalac i dr Ghoul, horor osoba

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 478
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #406 on: June 08, 2018, 03:29:17 PM »
Tja. Niko mi ne veruje da ne slikam Dražinu guzu, već Nevidljivog čoveka.

Nažalost, nemam nikakav dokaz za to, jer Nevidljivi nije bio nevidljiv već je bio vidno iscrpljen, tako da close-up nije bio za ljudsku uporabu; što znači da je završio u informatičkom limbu.







knjiga Ars Anima 5; Jura park 5; 1 slaba serija o robotima
« Reply #407 on: June 08, 2018, 05:21:12 PM »
Цењени    ,

(1)  У данашњем “Блицу” па у уметнутом, рекло би се врло јефтино штампаном “Блиц ТВ магазину” (штампарска боја вам може остати мало на прстима… немојте замотавати храну у то, нити, генерално, у ма какве новине…), имате, на стр. 10, чланак, потписује М. Ковачевић (претпостављамо, Миона Ковачевић), о СФ филму који је управо стигао у српске биоскопе, а то је, хајде тако да кажемо, Јура парк 5 (званично: Свет из доба Јуре: уништено краљевство) а поента чланка је да диносауруси нису само електронски конструисани за овај филм, него, неки од њих, и физички направљени од разних материјала, за потребе снимања. Па, неко је дао интервју о томе.

(2)  У истом магазину али на стр. 19, чланак, непотписан, о британској СФ ТВ серији Људска врста (Humans) која је снимана и ишла 2015. године и касније. (Али, направљена је на основу једне раније шведске серије.)


https://en.wikipedia.org/wiki/Humans_(TV_series)

То је о алтернативној садашњости, у којој постоје кућни роботи, названи “синти” (synths), дакле синтетички, који изгледају сасвим као људи и раде као кућне помоћнице и помоћници; изгледа да их у серији напросто глуме људи, људски глумци, и то само помоћу мало роботичног, механичког понашања и говора. То је прилично слабо, јер је неуверљиво, и, вероватно, нефилмично. Зависи како су они то реализовали, али, вероватно је неуспело. Хајде сад као сликате једног глумца и он је, као, робот… Додуше, то јесте успело код два роботска лика у филму АИ (A.I. Artificial Intelligence, 2001), али, тамо имате велико богатство робота који су веома очигледно роботи, и та два лика се друже с њима, на пример заједно са многим другим роботима они беже, да не би били ухваћени и уништени, итд.

У наслову, HUMANS, имају једну форицу, постављају то слово А наопачке (наглавачке, шиљатим делом надоле) па се као по томе препознаје њихов наслов.

(3)  У антологији Арс Анима 5 (званично, Књижевна фантастика 5), уредници изричито кажу, на стр. 5 (нема пагинације, али јесте пета страница по реду), да, од три приче у одељку са прозом, једна јесте научна фантастика, и то: Наоми Крицер, “Слике мачака, молићу!”.

То је поштен поступак! Хвала им! Дали су ту информацију, која је некоме (не свакоме) битна. То је часно и поштено према читаоцима.

Проверили смо. Прочитали смо само ту једну причу. Јесте. То јесте СФ. Једна одлична СФ прича, о једној АИ, вештачкој интелигенцији, која покушава рационално да изгради своју машинску етику, али се већ и помало рекли бисмо, “откачиње”; прича је у мало комичном маниру, али врхунски квалитетна, блиставо интелигентна.

Оне друге две приче нек читају љубитељи фантази жанра.

Зашто не би; и треба да читају. Они који се за фантази жанр интересују. То тако и треба да буде, свако нек чита онај жанр који га интересује, а не да неки критичари и издавачи покушавају добро знану “уваљоцу” да, као, жанрова нема, као све је исто, све добро измиксани умуљани мешовити жанр, па хајде народе читајте обавезно сви све, итд. Захваљујемо се уредницима Арс Аниме 5 што нису, са ове три приче, то покушали.

(4)  Једно изненађење! ово никад раније нисмо видели! Већ на самом почетку приче, та АИ изјављује да не жели да буде зла; и гле ту је фуснота, преводилац даје објашњење, да је морао да употреби женски род, али из граматичких разлога, дакле није то говор мржње према женама, није. Ево, видите:




То личи на извињење. Иако та конкретна АИ заправо и није зла. (Само се мало откачиње.)

O tempora! O mores!

Да ли ће одсад у књижевности, кад год се појави неки лик зле жене, морати да буде прикачено извињење, да то није напад на женски род у целини?

Али зашто не идентично извињавање и за мушке негативне ликове?

Невероватно.

(5)  У данашњој “Политици”, на стр. 13, обиман интервју, руски писац Јуриј Пољаков развија тезу, а то је уједно и наслов: “Ако хоћеш да критикујеш своју земљу, ради то изнутра”. Критикуј, али не на начин који би помагао непријатељима твоје земље.

Али, питамо се, шта то заправо значи, и како то извести… Није теза сасвим бесмислена, има неку своју снагу, али… како је конкретно применити… док на неким далеким хоризонтима још лутају одјеци соц-реализма.

А тек у СФ? Да ли би неки руски Харлан Елисон био оцењен као оправдани критичар, патриота – или, супротно?

Да ли је бунтовник, често ноар, Харлан Елисон – онај прави, амерички – помогао непријатељима Америке?


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 478
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #408 on: June 08, 2018, 08:03:55 PM »
Aco,

AI u priči na engleskom nije rodno opredeljena, a prevodilac, pošto ne uspeva da izađe na kraj sa tim problemom na srpskom, koristi ženski rod (zbog toga što je na srpskom "Veštačka Inteligencija" ženski rod. Pa se izvinjava što koristi ženski rod.

Zoran Panović i Sara Konor
« Reply #409 on: June 09, 2018, 02:41:34 PM »
Па, цењени Мићо, значи, да је то мушки род (протагониста приче да је мушкарац), преводилац се не би извињавао?

Узгред, нико није одговорио на оно што сам окачио пре два-три дана, 6. јуна, о новинарки Нађи Бобичић и њеној социјалистичкој револуцији против капитализма, оно где сам ја предвидео да ће једини могући комунизам, у нашој будућности, бити роботски комунизам?

Е сад.

(1) у данашњем “Данасу” (биће на киосцима и сутра; викенд-број) па на стр. 40-41, имате чланак, потписује Зоран Пановић, наднаслов “Пола века од филма Одисеја у свемиру 2001”, на наслов – гле – “Нећу да будем Сара Конор”. То он мисли на онај њен прослављени, незаборавни, феноменални страшни сан у филму Терминатор 2, где она гледа дечје игралиште, и дрма и тресе жичану ограду, покушавајући да упозори народ да ће вештачка интелигенција (Скајнет) бацити атомску бомбу на град; али нико је не слуша; а онда атомска бомба стварно експлодира, у сред града, и они се сви, па и дечица, па и Сара, претварају у огњене костуре и у радиоактивни пепео који буде развејан и одуван у даљине. Имате то, мало спљескану слику, на:




и вероватно још понегде. Дакле Пановић не би хтео да се таква катаклизма стварно догоди човечанству.

(2)  “Политикин забавник” бр. 3461, петак 08.06.2018, нема СФ причу, али има, на стр. 57-58, апсурдистичку фантази причу, врло кратку (око једне шлајфне): немачки писац Волфганг Хилдесхајмер, “Велика набавка”, неки сељак, као, од неког лопова купио целу, праву, државну локомотиву, украдену у Француској, и она му је сад у амбару.

стр. 16-17, за хорористе, неко је направио позлаћену статуу у облику људског костура, и то је као продато за велике паре.

стр. 46-48, са колико невоља је, стварно под водом, сниман (на крају прилично неуспео, али ипак врло познат) Џејмс Камеронов СФ филм Амбис (The Abyss, 1989), о ванземаљцима у дубини океана. Потписује С. Лазић.
(У том филму имате ону одличну статуу од воде, у облику људске фаце, коју ванзоси формирају и испружају према људима.)


*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.106
Re: Zoran Panović i Sara Konor
« Reply #410 on: June 10, 2018, 09:15:42 AM »
Па, цењени Мићо, значи, да је то мушки род (протагониста приче да је мушкарац), преводилац се не би извињавао?

Pa naravno da bi, ili bar bi imao jednako razloga, jer greška je tu potpuno ista: entitetu se dao rodni identitet koji mu ne pripada.

Generalno govoreći, greška je potpuno ista ako se Vama neko obraća kroz prizmu ženskog roda i ako se meni neko obraća kroz prizmu muškog... tipa, recimo, "ovaj Lidija je skroz u krivu ako on stvarno misli da..." ili "ova Alekdsandar B. Nedeljković je sasvim propustila da uvidi..."

dakle, u suštini, potpuno je isti prestup ako se entitetu bez rodnog opredeljenja dodeli bilo koji od nama raspoloživih. Što je, jelte, ujedno i razlog zašto ja ne čitam prevode transhumanističkofg SFa, jer time se sam koncept narušava do mere u kojoj postaje sopstvena parodija. 

No, kad smo već kod parodičnih narušavanja koncepta, moram da primetim kako je kontekst Vašeg pominjanja Harlana Elisona takođe poprilično neefikasan: Elison baš i nije najtipičniji predstavnik bilo kakvog subverzivnog standarda, bar kad je SF u pitanju. Po meni, tu ga već sama Ursula bije za bar tri dužine, to po pitanjima i rodnog identiteta i ideološke pozadine ujdeno. Dakle, ako Vas zaista zanima ko je to istinski rovario protiv konzervativnog establišmenta, gledajte rađe u Ursulu, nego u čoveka koji na strimovanom prenosu dodele značajne nagrade grabi svoju dugogodišnju koleginicu za guzove. Jer eto, u današnjem pussy-grabbing svetu, Elison mu tu dođe maltene svoj na svome... :)

Naravno, kad već govorimo o prepoznatljivim ideološkim pozadinama, Ursulino (ili KSRovo, ili Eganovo) levičarstvo ima jako malo dodirnih tačaka sa onim koje dominira našim mentalitetom. Naša percepcija levičarskih ideja je silno opterećena totalitarnim nasleđem u kom su sve artikulacije emancipatorskih, internacionalističkih i pannacionalističkih premisa korumpirane i temeljito satrvene komunističkom tiranijom, diktaturom i autokratijom. Drugim rečima, mi skoro da i nismo svesni levičarske perspektive koja ne idealizuje takav identitet, dok SF forsira ideju originalne levice, dakle ideju anarho-sindikalnog modela u kom su takvi  ekcesi daleko više prezira (i otvorene, aktivne borbe) vredni negoli sama konzervativna paradigma. Otud nam i jeste toliko teško da prepoznamo ideološki sine qua non format stremljenja savremenog SFa. Što je, valjda, ujedno i odgovor zašto ex-yu području više prija fentezi i horor, kao prirodni afirmatori konzervativnih stremljenja. (Naime, komunistička totalitarnost u svom padu po pravilu generiše soc-politički vakuum iz kog se svedoci i pasivni učesnici iste uvek nekako izmigolje kroz orkestrirane revizionističke napore, dok svi ostali nesrećnici suočavaju duhovnu apatiju koju ultra-desnica vazda spremno ispuni...)

Naravno, kad se na takvo zatečeno stanje stvarnosti nakalemi i jezička barijera rodne ultradiferencijace, dimenzije provalije hendikepa postaju jasnije i preciznije. Naime, kako prevesti nov i zahtevan SF koncept u jezik koji naprosto nema proviziju za rodno neodređene zamenice tipa "ve", "xe", "e", "ey", "fae" ili "ae"?

Vi, kao prevodilac, svakako razumete dubinu te dileme bolje nego ja... 

(A razumeli bi još i bolje da zapravo pročitate u originalu bar neka od SF dela koja koriste gore navedene zamenice...)  :)



 

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 478
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #411 on: June 10, 2018, 10:29:39 AM »
Da. I ja mislim da bi prevodilac morao da se izvini i da je koristio muški rod. Mada iskreno ne znam kako bih se ponašao na njegovom mestu da moram da prevodim rodno neutralan tekst na srpski.

Ono što mislim da možda ima i drugo objašnjenje je ova konstatacija:
Quote
Naša percepcija levičarskih ideja je silno opterećena totalitarnim nasleđem u kom su sve artikulacije emancipatorskih, internacionalističkih i pannacionalističkih premisa korumpirane i temeljito satrvene komunističkom tiranijom, diktaturom i autokratijom. Drugim rečima, mi skoro da i nismo svesni levičarske perspektive koja ne idealizuje takav identitet, dok SF forsira ideju originalne levice, dakle ideju anarho-sindikalnog modela u kom su takvi  ekcesi daleko više prezira (i otvorene, aktivne borbe) vredni negoli sama konzervativna paradigma. Otud nam i jeste toliko teško da prepoznamo ideološki sine qua non format stremljenja savremenog SFa. Što je, valjda, ujedno i odgovor zašto ex-yu području više prija fentezi i horor, kao prirodni afirmatori konzervativnih stremljenja. (Naime, komunistička totalitarnost u svom padu po pravilu generiše soc-politički vakuum iz kog se svedoci i pasivni učesnici iste uvek nekako izmigolje kroz orkestrirane revizionističke napore, dok svi ostali nesrećnici suočavaju duhovnu apatiju koju ultra-desnica vazda spremno ispuni...)

Trenutna stvarnost u odnosu na socijalistički režim u bivšoj Jugoslaviji je toliko "crnja" da bi se 70-80% današnjih stanovnika bivših jugoslovenskih republika koje se sećaju "starih vremena" smesta menjalo za bivši režim. A konzumenti fentazija, koji danas dominira na našoj "fanastičnoj" sceni  nisu ljudi od 40-50 godina na koje je uticao bivši režim, već uglavnom mlađa populacija koja nema gotovo nikakav odnos prema "starom" režimu, osim možda neke neodređene nostalgije koju im prenose roditelji koji su uglavnom "lepše" i "opuštenije" živeli u tom režimu.

Ja mislim da je osnovi razlog za prodor fentazija na globalnom nivou organizovano i promišljeno snižavanje nivoa obrazovanja novih generacija, koje je dovelo do smanjenog interesovanja za fundamentalne i tehničke nauke, a samim tim i naučnu fantastiku. S obzirom na to da populaciji u našem regionu nije namenjeno da prestavlja intelektualnu elitu u nekom budućem svetskom ustrojstvu, ovaj je proces zaglupljivanja doveden do ekstrema, time je i mogućnost prodora interesovanja za teme o kojima govoriš još više smanjena u odnosu na generalne trendove u svetu.

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.106
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #412 on: June 10, 2018, 11:26:07 AM »
Ono što mislim da možda ima i drugo objašnjenje je ova konstatacija:
Quote
Naša percepcija levičarskih ideja je silno opterećena totalitarnim nasleđem u kom su sve artikulacije emancipatorskih, internacionalističkih i pannacionalističkih premisa korumpirane i temeljito satrvene komunističkom tiranijom, diktaturom i autokratijom. Drugim rečima, mi skoro da i nismo svesni levičarske perspektive koja ne idealizuje takav identitet, dok SF forsira ideju originalne levice, dakle ideju anarho-sindikalnog modela u kom su takvi  ekcesi daleko više prezira (i otvorene, aktivne borbe) vredni negoli sama konzervativna paradigma. Otud nam i jeste toliko teško da prepoznamo ideološki sine qua non format stremljenja savremenog SFa. Što je, valjda, ujedno i odgovor zašto ex-yu području više prija fentezi i horor, kao prirodni afirmatori konzervativnih stremljenja. (Naime, komunistička totalitarnost u svom padu po pravilu generiše soc-politički vakuum iz kog se svedoci i pasivni učesnici iste uvek nekako izmigolje kroz orkestrirane revizionističke napore, dok svi ostali nesrećnici suočavaju duhovnu apatiju koju ultra-desnica vazda spremno ispuni...)

Trenutna stvarnost u odnosu na socijalistički režim u bivšoj Jugoslaviji je toliko "crnja" da bi se 70-80% današnjih stanovnika bivših jugoslovenskih republika koje se sećaju "starih vremena" smesta menjalo za bivši režim.

Znaš šta, ja jesam sklona da se intuitivno složim sa ovim tvojim zapažanjem, ali ono malo studioznog uvida što mi je palo šaka po tom pitanju ipak te osporava. Ne u smislu da ti je zapažanje pogrešno per se, nego u smislu da je ta konkretno stavka bila (ili da uopšte može biti) toliko odlučujući faktor koliko ti smatraš da jeste. Naravno, u retrospektivi ona to možda i izgleda, ali u suštini, u real-time zbivanjima, taj faktor ekonomske stabilnosti nikad nije bio toliko presudan kad je reč o populističkim izlivima euforije. Jer ja se dobro sećam političkih floskula 90tih tipa "ješćemo i travu ako treba, ali bogami nećemo dati ovo-ili-ono..." no, u suštini, niko nije zaista verovao da bi do toga stadijuma ikad moglo da se stigne. Svi su bili iracionalno ubeđeni da će biti isključivo bolje, upravo ekonomski: Hrvati su tvrdili da će pare od turizma da ih preporode, Srbi su tvrdili da će pare od "žitnice Evrope" da ih obogate... svi su iracionalno verovali da će ekonomska situacija po raspadu yu biti samo bolja, nikako gora. I to jeste odlučujući faktor pri populističkom uprisingu, ta iracionalna, neobaveštena ekstrapolacija koja nema ama baš nikakve osnove u stvarnosti.

I naravno, sad, 3 decenije kasnije imaš stvarnost koja zariva svoje oštre zube u populističku euforiju, i neke stavke neminovno moraju da se rekalkulišu, ali to i dalje ne znači da iza te rekalkulacije stoji iole racionalnija ili obrazovanija pretpostavka nego što je stajala iza one originalne. Drugim rečima, i jedna i druga procena su podjenako u domenu ishitrene iracionalnosti nezadovoljnog populusa, pa su otud obe podjednako nestabilne da se na njima išta ideološki zdravog izgradi. I to nije samo falinka balkanskog populističkog tela, možemo da vidimo i u evropskim okvirima kako ultra-desnica postiže zamah bez obzira na ekonomski faktor: u pitnaju su isključivo atavistički nacionalni nagoni koji se ne hrane sa racionalnim ili objektivnim informacijama ili privrednim indeksima. U tom smislu, tvoje zapažanje je možda tačno ali je utoliko i beskorisno, jer čak i da ad hoc ankete pokažu taj trend 90% trenutačno tačnim, na prvim izborima to sve voda odnese ispod mosta.

To bih isto tako mogla da primenim i na tvoju opservaciju o obrazovanju: iako nesumnjivo tačna, ni ona sama po sebi ne nudi decidiran odgovor na problem. Neosporno je da se može govoriti o odlivu specijalizovanog kadra, pa otud i visokog nivoa formalnog obrazovanja, ali činjenica ostaje da ni ono samo po sebi nije garanntija intelktualnog kapaciteta, jer se ultradesničarke tendencije daju primetiti i kod viskog formalnog obrazovanja, dakle, opet se vraćamo na grass-root mentalitet kojem nije primarno fromalno obrazovanje, nego mu je primaran populistički sentiment osnovne zajednice, dakle, bazični nivo vaspitanja, a ne toliko formalnog obrazovanja. Najveći društveni problemi koje sam ikad u životu suočavala profesionalno, po pravilu su dolazili sa nivoa visokog menadžmenta, dakle sa pozicija koje su po prirodi stvari bile maksimalno obrazovane, ali ipak i rasističke i seksističke i ultra netolerantne. Što nas opet vraća na mentalitet i primarne ćelije koje mentalitet uspostavljaju.

A to uvek primarno leži na "srednjoj" generaciji, da tako kažem, a ne na onoj najmlađoj, iako ga ona najmlađa bez sumnje najdirektnije manifestuje. Ako se strikno fokusiramo na popkulturni status između "onda" i "danas", nalazim da su današnji 40+godišnjaci najpatetičniji gutači savremenog popkulturnog šunda, bar u smislu u kom pokušavaju da ga pseudoracionalizuju kao "odmor za mozak" i slične bezvezarije. One starije i mlađe (među)generacije bar umeju objektivnije i iskrenije da sebi obrazlože zašto konzumiraju to što konzumiraju. 

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #413 on: June 10, 2018, 03:00:10 PM »
KSR – je li to Kim Stenli Robinson?

Ово за разне алтернативне заменице, типа “fae”, не знам.

Због компјутера “ХАЛ 9000” у Одисеји 2001, коме смо у небројеним нашим дискусијама залепили да је “он”, мушко, хм, да ли је требало извињавати се мушком роду?

fentezi i horor, kao prirodni afirmatori konzervativnih stremljenja – па, цењена Либеат, то је врло интересантна мисао. То би ишло у смислу, да СФ (често, не увек) нуди алтернативе које се можда и могу једног дана остварити, јер су у блискости са научним погледом на свет, и барем претендују да буду научно засноване, док фантази нуди такође мноштво алтернатива али признато неостваривих. Питање је, да ли је то баш тако, али, свакако има неких основа за такво размишљење о фантазији.

Мићо, памтим ја, живео сам 30 година у Титовој држави: у Будви, немачка радничка класа је летовала у хотелу “Авала” са пуним пансионом и имала скупе фотоапарате, а ми смо тражили најјефтинији приватни смештај, храна нам је била (већини нас) парадајз, со и хлеб, а сликали смо помоћу руске “Смене 8” са малим, малим сочивом. У Београду, сива уједначена маса, то смо били ми, а странац се на улици препознавао, још издалека, сав некако шарен, упадљив, као папагај, и са демонстративно окаченим неким великим скупим фотоапаратом око врата. (Странац, класни непријатељ, подли капиталиста, потенцијално агент стране силе… па иако су то били углавном немачки радници, сељаци, собарице, занатлије, итд, а не заправо богаташи нити власници фабрика, који су летовали у неким другим земљама; свеједно – није било паметно, нешто много контактирати са странцима, одмах сте под сумњом, Озна све дозна, Удба је судба…) Па, знамо ко је ишао код кога у гастарбајтере…  итд. Памтим. Али, боље је да не идемо у све то, да не би ово прерасло у политички форум, који би нам био некористан.

Интересантна је, цењени Мићо, Ваша идеја, да смо ми популација којој није намењена улога да предњачи у светској науци, те да је, стога, узалудно очекивати јак развој СФ код нас. Или игде на Балкану?

Додао бих, “Политикин забавник” већ дуги низ година не подржава научну фантастику, нимало, ни домаћу нити инострану, а то је велики, стратешки ударац нашој СФ. Катастрофалан ударац. Не постоји респектабилно, високо-тиражно место где би српска деца могла да читају кратке СФ приче. ПЗАБ нас је баш “угасио”, као свећу.

Додао бих и још нешто. На Арт Анима фестивалу 5, Димитрије Војнов је, на трибини, рекао неке итекако стратешке ствари, наиме, да српски СФ филм, ако га уопште правимо, не треба да буде на српском језику јер то природно вуче ка пародији; него, на енглеском, као Едерлези; штавише, рекао је да српски филм, генерално, треба да почне полако да прелази на енглески језик; “досад се од тога бежало”, рекао је он.

Чекајте да размислимо, познати кримић Борнов идентитет се дешава где, а на ком је језику?


*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 81
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #414 on: June 10, 2018, 09:26:21 PM »
Evo nekoliko mojih komentara na prethodnih nekoliko postova.
Prvo, broj obrazovnih ustanova se povećava, dok se broj dece i omladine smanjuje. To neminovno dovodi do smanjenja zahteva za upis u škole i smanjenja zahteva za dobijanje visokih ocena. Jedan profesor iz matematičke gimnazije je u jednoj emisiji na televiziji rekao da nikada nije bilo više vukovaca u školama, nego što je to danas. U školama danas značajnu ulogu igraju i tzv. pepsi službe. U tim službama uglavnom rade pedagozi i psiholozi, koji nadgledaju rad nastavnika, postavljaju po školskim hodnicima sandučiće za žalbe učenika protiv nastavnika ...Neretko se dešava da učenik koji dobije četvorku, tu četvorku doživi kao jedinicu. Ništa ne vredi osim najviše ocene. Takva je politika, jer svako dete treba da bude odlično, da se oseća sjajno, da dobije prvu nagradu na takmičenju, jer gorući problem je depopulacija stanovništva. Dete ili omladinac je retka biljka, pa još ako ga ubijamo u pojam sa lošim ocenama neće hteti u budućnosti da se razmnožava. Svakom mladom biću treba pružiti osećaj uspeha i pobednika. Nema veze što će taj osećaj biti veštački proizveden tj. lažan. Čemu vodi takva politika budućnost će pokazati, ali da vodi znanju, nisam baš sigurna.
Drugo, reći da se sf filmovi ne trebaju snimati na srpskom jeziku je apsurdno. Na Internacionalnoj svemirskoj stanici svi astronauti su u obavezi da nauče ruski jezik. Bez znanja ruskog jezika nema putovanja u svemir. A srpski i ruski jezik imaju mnogo toga zajedničkog. Moglo bi se reći da je neko sa znanjem srpskog jezika  na pola puta do svemira.
Treće, slažem se da je insistiranje na fantasy i horror literaturi donekle povezano sa konzervativizmom i desnim ideologijama. Ipak, to je zamagljeno.


« Last Edit: June 10, 2018, 09:37:41 PM by Slava »

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 81
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #415 on: June 10, 2018, 10:27:01 PM »
I još jedna sitnica.
Porediti obrazovni sistem u nekadašnjoj Jugoslaviji i trenutni obrazovni sistem je prilično besmisleno. Pre nisu postojale privatne škole i fakulteti koji su učestvovali u određivanju pravila igre. Današnje privatne obrazovne ustanove sve više utiču na način funkcionisanja državnih obrazovnih ustanova.

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #416 on: June 10, 2018, 11:35:29 PM »
Пепси службе? Да ли је то скраћено од “педагошко-психолошке службе”?

Цењена Славо! подсетили сте ме на дане кад сам ја радио као активни професор! (Пре пензије.) Ваши коментари су драгоцени јер су, да тако кажем, извештај са терена! из конкретне данашње стварности у просвети у Србији.

Хитам да додам – оцењивање мора бити објективно и селективно. Објективно, то значи: да се јавно зна конкретно шта је потребно за коју оцену, дакле да то није ствар професорове произвољности, тајности, веселог или зловољног расположења, итд;

а селективно, то значи да неко од ђака мора добити скромну оцену, неко вишу, или високу, или највишу, већ на основу заслуге, дакле колико ко заслужује, показаним знањима и резултатима; а никако не сви исту оцену. То је једна од најосновнијих ствари у методици наставе. Е, али, да ли се то поштује… какви су, у пракси, притисци… то је сасвим друга прича.

У високом образовању, добро је да постоје и (легално акредитовани) приватни универзитети, као здрава и жустра конкуренција државним. Маштовити, адаптивни, продорни, иновативни. Зашто би био државни монопол.

Међународна свемирска орбитална станица – да, одлична примедба, заиста је добро да сте то поменули: од астронаута се очекује да знају и руски, али, нисте поменули, астронаути Руси морају да знају и енглески. Ево сад сам потражио, има о томе на:


https://www.quora.com/Do-many-American-astronauts-speak-Russian

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 478
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #417 on: June 11, 2018, 08:47:00 AM »
Quote
Porediti obrazovni sistem u nekadašnjoj Jugoslaviji i trenutni obrazovni sistem je prilično besmisleno.

Zašto je besmisleno? Poredim znanje sa kojim deca izlaze sa fakulteta sa znanjem sa kojim su izlazili pre 30 godina. Ja vam garantujem da u mojoj oblasti (građevinski fakultet) to je oko 70-80% znanja sa kojim je izlazila moja generacija. Skraćeni programi, profesori koji nisu imali prilike da u proteklih 30 godina učestvuju u projektovanju i izgradnji bilo kog značajnog objekta, spuštanje nivoa sa kojim deca dolaze na fakultet, lakša prolaznost o kojoj i sami govorite. Gotovo sam siguran da je i u drugim oblastima slično.
Ono što je zanimljivo, to je da smo i pored takvog spuštanja znanja u mojoj oblasti i dalje vrlo solidni u odnosu na okruženje, pa i na mnoge zapadne zemlje. Znanje je vrlo žilava živuljka je ne da se tako lako istrebiti. Mada, uspećemo mi...

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.106
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #418 on: June 11, 2018, 09:28:33 AM »


Због компјутера “ХАЛ 9000” у Одисеји 2001, коме смо у небројеним нашим дискусијама залепили да је “он”, мушко, хм, да ли је требало извињавати се мушком роду?

Slutim da se Vi i ja ne razumemo po jednom suštinskom pitanju: ja uopšte ne tvrdim da je ovde izvinjenje nužno zbog bilo kakve uvrede bilo kom rodu, nego tvrdim da je nužno skrenuti pažnju kako je prevodilačka opcija dodele roda AIju suštinski narušila koncept koji tekst pokušava uspostaviti, a to dalje znači da je suštinski narušila i mogućnost našeg potpunijeg razumevanja tog koncepta. Jer ovo uopšte nije pitanje bilo kakve političke korektnosti ili ljubaznosti pri ophođenju sa rodovima i polovima, nego je pitanje koliko ćemo tom prevodilačkom opcijom ostati uskraćeni za razumevanje proznog entiteta čiji kognitivni procesi nisu uslovljeni rodnom percepcijom. I time ne mislim na onu rodnu uslovljenost koju stičemo odgojem, nego mislim na njenu biološku podlogu, dakle na našu organsku uslovljenost sopstvenim rodom. Milenijumski  SF se veoma ozbiljno bavi tim pitnajem, i ima za svrhu neku vrst reevaluacije kako nas samih, tako i našeg mesta na ovoj planeti, a i šire. Recimo da je tu u pitnaju temeljito preispitavanje mnogih koncepata koje civilizacijski oduvek držimo kao dobreo poznate i maltene svete; odnos prema podmlatku ljudske vrste, na primer – koliko je to uslovljeno rodom? Hormonima? Genetskim mejkapom? Evolutivnim rafinmanom? Kako to (sa)znati, ako nemamo adekvatne alternative da se sa njom uporedimo? I ako SF tekst u tu svrhu nudi alternativu tipa AI ili vanzemaljskog pandana kognitivnog entiteta koji je rodno neutralan, i ako mu prevodilac svojim prevodom taj aspekt ukloni, ako mu prevodom dodeli rod kojeg entitet nema, onda se kontekst premise naprosto gubi, i onda jednostavno više nemamo tu neophodnu jukstapoziciju koja je i bila osnovna svrha rečenog teksta.

A tekst kome tako nasilno uklonimo primarnu svrhu postaje… šta? Pa, besmislen, eto šta. A da li će zbog tog postupka uslediti fusnota sa izvinjenjem ili ne, od male je važnosti.

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.106
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #419 on: June 11, 2018, 10:56:48 AM »
Evo nekoliko mojih komentara na prethodnih nekoliko postova.
Prvo, broj obrazovnih ustanova se povećava, dok se broj dece i omladine smanjuje. To neminovno dovodi do smanjenja zahteva za upis u škole i smanjenja zahteva za dobijanje visokih ocena. Jedan profesor iz matematičke gimnazije je u jednoj emisiji na televiziji rekao da nikada nije bilo više vukovaca u školama, nego što je to danas. U školama danas značajnu ulogu igraju i tzv. pepsi službe. U tim službama uglavnom rade pedagozi i psiholozi, koji nadgledaju rad nastavnika, postavljaju po školskim hodnicima sandučiće za žalbe učenika protiv nastavnika ...Neretko se dešava da učenik koji dobije četvorku, tu četvorku doživi kao jedinicu. Ništa ne vredi osim najviše ocene. Takva je politika, jer svako dete treba da bude odlično, da se oseća sjajno, da dobije prvu nagradu na takmičenju, jer gorući problem je depopulacija stanovništva. Dete ili omladinac je retka biljka, pa još ako ga ubijamo u pojam sa lošim ocenama neće hteti u budućnosti da se razmnožava. Svakom mladom biću treba pružiti osećaj uspeha i pobednika. Nema veze što će taj osećaj biti veštački proizveden tj. lažan. Čemu vodi takva politika budućnost će pokazati, ali da vodi znanju, nisam baš sigurna.
Drugo, reći da se sf filmovi ne trebaju snimati na srpskom jeziku je apsurdno. Na Internacionalnoj svemirskoj stanici svi astronauti su u obavezi da nauče ruski jezik. Bez znanja ruskog jezika nema putovanja u svemir. A srpski i ruski jezik imaju mnogo toga zajedničkog. Moglo bi se reći da je neko sa znanjem srpskog jezika  na pola puta do svemira.



Odmah da priznam, ja smatram da obrazovanje treba biti dostupno (a time i uslovno besplatno), da je pristup akumulaciji civilizacijskog znanja bazično ljudsko pravo svake jedinke na svetu, i smatram da jeste dužnost  i obaveza države da to omogući, tako da verovatno jesam pristrasna po pitanju.  S druge strane, smatram da za to pitanje (baš kao i za svako drugo) jeste neophodno imati  ne samo kritički pristup, nego i adekvatnu odgovornost, tako da je to opet relativno: svakako da nisu sve drzave na svetu jednako u stanju da to priušte svojim građanima, otud je nekakav globalni napor u tom smislu prilično poželjan. I tako se opet vraćamo na bazične levičarske ideje koje jesu neophodne, ako želimo da kao vrsta imamo budućnost kojoj se možemo radovati. S te strane, bez levičarskih stremljenja, crno nam se piše kao vrsti.

Ali za tako nešto je potreban i adekvatan mentalitet - a to je ono što generalno svima na svetu kao da fali – koji bi obezbedio da se situacija u bilo kojoj zemlji ne promatra kao striktno unikatan ili izolovan fenomen. A u tom smislu, svaka zemlja jeste krojač sopstvene sudbine, a time posredno i sopstvene budućnosti, tako da je to pitanje kojim se treba baviti upravo na nivou građanskih sloboda, a ne na samom skučenom obrazovnom planu. Drugim rečima, po tom pitanju većina zemalja uglavnom žanje što su posejale.

No van te moje pomalo utopističke percepcije, moram da priznam kako moja lična iskustva sa privatnim školstvom stvarno nisu dovoljno velika ili duboka za suvisle procene i zaključke, tako da samo mogu da primetim kako private škole, baš ako i sve ostalo na svetu, imaju svoju dobru i lošu stranu, svoju upotrebu i zloupotrebu jednako. I koliko god je nepravično imati privilegiju kojom dominira novac kao jedini uslov, toliko je i beskorisno imati uludo potraćene resurse na drugoj strani, bar kad je reč o tercijarnom nivou formalnog obrazovanja. Jedno od najvećih opterećenja koje siromašnije zemlje imaju jeste mentalitet koji počiva više na priučenosti negoli na stvarnoj upotrebi teško stečenog i skupo plaćenog formalnog obrazovanja, a u takvom kontekstu, obrazovnom sistemu zaista trebaju smernice i striktna kontrola, dok pak građanima treba validna alternativa u vidu privatnog obrazovanja. 



Treće, slažem se da je insistiranje na fantasy i horror literaturi donekle povezano sa konzervativizmom i desnim ideologijama. Ipak, to je zamagljeno.

Pa, verovatno jeste zamagljeno, ali tako će i ostati sve dok se podrobnije i pažljivije ne sagleda.   :)