Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 446 Replies
  • 9819 Views
*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 305
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #390 on: May 23, 2018, 02:23:57 PM »
dragi dr abn:
shvatite, nijedan žanr ne nastaje preko noći: danas ga nema nigde, a sutra ujutro kad se probudite, a on, eto ga, nastao, ceo celcat, formiran sasvim, kao neka gljiva koja je izrasla preko noći!
kao doktor književnosti to bi trebalo da znate.

dakle, neozbiljno je i nenaučno ovo vaše:
„Ако постоји хорор жанр, онда свакако мора постојати једно дело које јесте у том жанру, а хронолошки је прво. Чисто хронолошки, временски. Па, баш, буквално, прво.“

znači, kao i svaki drugi žanr, pa čak i vaš SF (!) - i horor se postepeno formirao.
prva faza je bio gotik, počev od prvog gotskog romana, otrantskog zamka (1764).
gotik se prirodno, neosetno, postepeno, utapa u horor – ne sa naglim REZOM, cap: do juče bio gotik a od danas, bato, samo horor! gotik je mrtav, živeo horor!
ne ide to tako u književnoj istoriji, ma koliko vi to možda priželjkivali sa vašim insistiranjem na fiokama, jasnim pregradama i na analogijama iz sveta biologije (voće-povrće) koje naprosto nisu prikladne za svet književnosti...

ipak, da ne ispadne da vrdam, neka vam bude: po meni, prvi horor roman u iole današnjem smislu te reči je monah (the monk, 1796) m.g. luisa.

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #391 on: May 23, 2018, 04:09:37 PM »
Одлично! хвала!

Дакле ја ћу то прихватити као кредибилну информацију од компетентног стручњака, који се разуме у хорор много боље него ја; нећу покушавати (не сад… али, можда у некој будућности…) да проверавам или оспоравам:

хорор жанр је настао 1796. године, романом Монах, аутор Метју Грегори Луис (Matthew Gregory Lewis, The Monk, 1796),


https://en.wikipedia.org/wiki/The_Monk

дакле, хорор жанр је настао 22 године раније него СФ. Тад је из готика изникао први прави (довољно прави, да, макар мало, пређе преко црте!) хорор.

(А први прави готски роман, са многим елементима хорор фантазије, био је још раније: Horace Walpole, The Castle of Otranto.)

Мени се чини да би отприлике тако и било реално: хорор је вероватно нешто старији од СФ-а.

Е сад, додатак, реминисценција:

ми смо овај дијалог већ водили пре око пет и по година, и то, 6. новембра 2012, док сам ја још био активан професор (а не у пензији), па сам Вас питао:


АБН:
Питање:  молимо аутора да се изјасни: да ли готик јесте, или није, део хорор жанра? Јер ако су те две речи, „у настанку”, промакле нехотично, то је онда само ситна омашка у једном одличном раду, али, ако су намерно остављене ту, то би значило да једна важна теоријска битка још није сасвим добијена.

а Ви сте, цењени др Гул, одговорили:

žanrovi ne nastaju preko noći, već tokom dužeg vremenskog perioda. rađanje žanra je PROCES a ne DOGAĐAJ. često taj proces ima ETAPE.
gotik je, istina, kao ideja, kao koncept, nastao 25.12.1764, kada je objavljen OTRANTSKI ZAMAK, s podnaslovom ‘gotska priča’ – ali gotik je postao žanr tek kada se javilo više dela sa istim ili sličnim odlikama, dakle, krajem 1780-ih. (ja ne verujem u postojanje ‘žanrova’ koji imaju samo jedan egzemplar!)
gotik je, u tom obliku (glomazni romani, složeni zapleti, jaki uplivi romanse itd) zamro oko 1820-te, ali su njegova ikonografija + teme i motivi + estetska namera (dakle, sve ono što čini suštinu žanra) – nastavili da žive, sumirani i donekle preobraženi, u delu E. A. POA, koji je udario temelj današnjem poimanju horora.
gledano u retrospektu, gotik je prva faza ili etapa u nastanku današnjeg horora.
nema nikakvog opravdanja da se smatra zasebnim žanrom – osim ako onda nećemo kao žanrove odvojene od horora posmatrati ‘priče o duhovima’, ‘contes cruels’, i druge PODŽANROVE. ja za time ne vidim opravdanja ni potrebe, niti teoretskog smisla.

на шта сам ја закључио:

Јесте процес, наравно, али, у мом схватању, тај процес има и крај:  родило се! Наиме сваки жанр има једно дело које је прво у том жанру, и годину од које постоји.

Уосталом, морамо нешто јасно и запамтиво да кажемо студентима. Ја баш у новембру предајем Castle of Otranto, – a Gothic religious FANTASY novel with elements of horror, but, not horror, and not science fiction. (Готска религиозна фантазија са елементима хорора, али није хорор). Шта да кажем студентима, шта је став наших експерата за хорор, је ли Отрантски замак ово, или оно? Морам да кажем нешто јасно, сажето и запамтиво, а не расплинуто и двосмислено, јер двосмислено је муљаво, тешко се учи а лако заборавља. Замолио бих за одговор, кад-тад, нема ту журбе (јер, он има велику теоријску тежину): да ли Отрантски замак ЈЕСТЕ  хорор или НИЈЕ  хорор.
Али генерално овај Ваш рад је изузетно добар.


Ипак, ето после пет и по година, стигосмо до податка – први хорор роман је The Monk.

Дакле ипак је данас, са становишта теорије, велики дан!

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 435
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #392 on: May 23, 2018, 04:16:09 PM »
Ako mu je verovati...  :P

ponešto u novinama
« Reply #393 on: May 27, 2018, 01:02:52 PM »
Цењени    ,

(1)  У петак 2018 05 25, имали сте у “Блицу” па у уметнутом Блицовом ТВ магазину, па на стр. 10, промо чланак о филму Solo, Star Wars, потписује Миона Ковачевић,

(2)  а истог дана у “Политици”, па у уметнутој Политикиној ТВ ревији, па на стр. 32-33, такође промо чланак о филму Solo, Star Wars, потписује Иван Аранђеловић.

(2)  У “Данасу”, у викенд-издању за 26. и 27. мај, па у прилогу “Недеља” па на стр. X тог прилога, имате (и биће можда још који сат времена, на неким киосцима…) врло опширан чланак о оном фантази, не СФ, серијалу о, као, академији за дечаке и девојчице чаробњаке; наслов “Бесмртни Хари Потер”, потписано је “припремио Драган Стошић”.



*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 305
    • the cult of ghoul
umro je GARDNER DOZOA
« Reply #394 on: May 28, 2018, 12:14:45 AM »
u nedelju 27. maja u 4 popodne umro je GARDNER DOZOA.

Gardner Raymond Dozois ( /doʊˈzwɑː/ doh-ZWAH) (born July 23, 1947) is an American science fiction author and editor. He is the founding editor of The Year's Best Science Fiction anthologies (1984–present) and was editor of Asimov's Science Fiction magazine (1984–2004), garnering multiple Hugo and Locus Awards for those works almost every year. He has also won the Nebula Award for Best Short Story twice. He was inducted by the Science Fiction Hall of Fame on June 25, 2011.

Gardner Dozois dead
« Reply #395 on: May 28, 2018, 06:24:00 PM »
Хвала на информацији, др Гул… Изгубили смо једног великог и славног уредника.

poema, galaksije i planete za svako dete
« Reply #396 on: May 29, 2018, 01:40:00 PM »
Цењени    ,
у данашњем “Данасу” па на стр. 19, у рубрици за приче из науке (у сарадњи са ЦПН – Центром за промоцију науке), имате данас један књижевни покушај, наиме то је поема (песма, али не за певање него за читање) о телескопу “Џејмс Веб” који би требало за коју годину да буде лансиран у орбиту; потписује Дарко Доневски. Поема је за децу, хумористичка је, али промотира науку; по форми има неке сличности са оним што је познато као српски десетерац, али више у духу народног стиховања. Наслов је: “Џејмс Веб телескоп: кроз галаксије и планете за свако дете”. Пример тих стихова:

Међу астрономима приче круже да многе галаксије воле да се друже.
А када су близу, услед гравитацијског дејства, настају нека доживотна пријатељства.


šta Ajnštajn nije rekao; Art Anima fest 5; nad-osobe, itd
« Reply #397 on: June 05, 2018, 04:54:50 PM »
Цењени    ,

(1)  У “Политици” је 29. маја била кратка али позитивна и добра вест, на стр. 12 (рубрика “Култура”) да је проф. др Сава Дамјанов добио награду Арт Анима за ову годину. И током следећих неколико дана, Арт Анима фест бр. 5 био је лепо испраћен у “Политици”. На пример, у недељу 3. јуна у рубрици “Предлог за вечерашњи излазак”.

(2) Био је, рекосмо, Арт Анима фест бр. 5 (дакле, пети по реду), први дан био је у оној одличној сали, Његошева 77, у приземљу општинске палате која (рекли смо) гледа на Каленића пијацу,

а други и трећи дан у кафићу “Полет” у Цетињској улици бр. 15, далеко лево у једном пространом дворишту у комплексу негдашње Бајлонијеве пиваре, која је изграђена 1892. године, а то је, ех, пре више од 120 година… па, око век-и-четврт… али, ти зидови, које видите и на сликама код Невидљивог, херојски, још увек, стоје.

Где је “Полет”? Ево где. Кренете од палате “Политике” и од Радио-Београда у Хиландарској, па низбрдо, низ Цетињску, низ Цетињску… пређете једну јако прометну улицу, прођете даље поред оне спомен-табле једном возачу камиона који се жртвовао, и погинуо, да не би згазио колону деце, пре много, много година… па још мало низбрдо, и, пронађете. А ако пођете још додатно низбрдо, тад стигнете на домак доњег краја Скадарлије, и видите прекопута Бајлони пијацу.

Зачудо, фестивал је био врло слабо пропраћен на СФ форумима; на једном великом форуму где учествују многи, изгледа, барем колико смо видели, да није ни поменут, ни једном једином речи (!), а ни овде на Либеатином и Мићином форуму (нико…?), па заправо ни на самом Арт Анима форуму није ни приближно добро извештавано о том фестивалу; ни издалека добро. Једино се показао Невидљиви, који је коректно и солидно, али кратко, известио, са по неколико слика, о првом дану:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/06/01/prvi-dan-5-ffk-a-od-klarka-preko-urusle-i-verna-do-krbe/

и, о другом дану, мада је ту негде међу датумима имао неку малу конфузију око тога који дан је који датум:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/06/02/drugi-dan-5-ffk-a-od-refestikona-do-luzitanije/

али, видети, такође у “Погледу из свемирског брода”, и о награди проф. Сави Дамјанову:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/05/19/savi-damjanovu-nagrada-art-anima-za-popularizaciju-srpske-fantasticke-knjizevnosti/

и, свака част, известио је и о трећем дану:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/06/03/treci-dan-5-ffk-a-za-zavrnicu-kal-juga/

Боље и обимније извештавање од тога, о том фесту, вероватно добити нећете, никад.

(3)  Изашао је и пети број Арт Аниминог алманаха Књижевна фантастика, сада са портретом Урсуле Ле
    Гвин на предњој корици; известићемо кад прочитамо.

(4)  У “Блицу” је у понедељак 4. јануара 2018. на стр. 22 Слободан В. Ивков дао приказ колекције прича Адријана Сарајлије Голи гласови. Вероватно у силној жељи да помогне том писцу а и фантастици уопште, Ивков је дао наговештаје да је то роман, и то СФ роман, али (барем колико је АБН-у познато) то није роман, и није научна фантастика, па ће неки читаоци “Блица” вероватно да се “испале” и онда, кад прочитају, да се разочарају, а укупан коначни ефекат, на дуги рок, ће бити губитак поверења у критику и критичара, и замућење, замагљивање, жанровских граница.

Ово је, нажалост, типично за нашу литерарну сцену: кад год неко напише фантази приче са понеким елементом СФ, на пример неку фантазију лаког апсурда и ирационалну (како је то, веома лепо, у једној полемици формулисала Либеат), одмах се нађе критичар или издавач да, можда са најбољом добром вољом на свету, прогласи да је то научна фантастика… иако добро знају да није… Издавач то ради, у некој својој нади, а критичар да би помогао фантази жанру да се афирмише као и Ф и СФ истовремено, па, као, и једно је, и друго је. Па, читајте, сви ви фанови и једног, и другог…

Не треба то радити… није фер, није ОК. На дуги рок, штетно је и за један жанр, и за други. А најштетније је ако почне да утиче на свест наших историчара књижевности, ако им замути јасноћу вида. Историчар не би смео да поверује у нејасне класификације, ма како да су можда племенито и несебично мотивисане.

(5) Тог истог дана, у понедељак 4. јануара 2018, али у “Данасу”, на стр. 18, у рубрици “Приче из науке”, био је чланак “Да ли је Ајнштајн говорио о пчелама?”, потписује Иван Умељић. Ради се о томе што по свету увелико кружи један лажни цитат (Умељић каже: псеудо-цитат), да је, као, Алберт Ајнштајн рекао да би без пчела пропала цела пољопривреда. Изгледа да је неко на неком конгресу пчелара трућнуо то, тек тако, недоказано, и цитат је “добио крила” у медијима широм света, иако Ајнштајн то никада није рекао.

Али како сад казнити кривца? А пре свега, како доказати да то Ајнштајн није рекао? Генерално је тешко изводити негативни доказ. Докажите ви сад за некога да нешто није, никада у животу своме, рекао? Ево рецимо наведите конкретан и поуздан доказ да писац Џејмс Џојс није никада рекао “Ове ирске магле су ипак боље него лондонске, мање имају сумпор-диоксида”?

За Ајнштајна и пчеле, једино можете да кажете да нема доказа да јесте рекао ишта тако, икад.

(6)  Данас у “Данасу”, на стр. 22, у “Причама из науке”, резултати неке анкете где се показало да народ више верује научницима кад их слуша а тонски снимак је добар, јасан, чист, а кад ти исти научници говоре исто, али је тон мутан и нејасан, тада народ верује – мање!

(7)  И такође у данашњем “Данасу” али на стр. 14, у рубрици “24 лажи у секунди”, Павле Симјановић говори о филмовима, и посвећује први стубац теми: какви су, да ли добри или лоши итд, они СФ филмови у којима се приказује порекло јунака; одакле је протагониста дошао, и слично. Ово је извучено у антрфиле, који гласи:

Како је неко постао над-особа? Да ли је недужна жртва експеримента? Или не толико недужни занети научник-богаташ? Ванземаљац? Мутант? Да ли је пре надбивствујућег идентитета био/била алфа или омега особа? Или је, од постања, сачувај ме боже, бог?




Да видимо.

Хм. Над-особа? То је да не би било “натчовек” па да испадне против жена? Да ли одсад морамо да говоримо “над-особа”? Баш се питамо (мада је можда већ забрањено и питати…) како ће онда бити спроведена родна равноправност код придева “натчовечански”, нпр. “натчовечански напор”?

Можда, као ето у том антрфилеу, “надбивствујући” напор? Да ли то значи то?

Овај новоговор су сигурно многи читаоци/читатељке приметили/приметиле и запрепастили/запрепастиле се, па и због поменутог/поменуте мутанта/мутанткиње и нарочито бога/богиње.

(8)  У данашњој “Политици” на стр. отприлике 30, лепо илустрован чланак о новим успесима у клонирању неких животиња, нарочито паса.

(9)  У данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на стр. 7 тог прилога, имате чланак, наднаслов “Блокбастери”, наслов “Соло”, потписује Иван Карл, оштро критикује тај филм као тежак промашај (па ипак, барем говори о њему), нарочито критикује главног глумца као неадекватног, и сугерише да се тих Star Wars наслова, тих spin-off- ова, мало много намножило, и да би требало мало дати прилику фановима да предахну, барем.

Недавно смо и од др Младена М. Калпића, који је магистрирао на Ратовима звезда, добили један текст у коме огромно критикује филм Соло.


*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.006
Re: šta Ajnštajn nije rekao; Art Anima fest 5; nad-osobe, itd
« Reply #398 on: June 06, 2018, 09:39:12 AM »
(3)  Изашао је и пети број Арт Аниминог алманаха Књижевна фантастика, сада са портретом Урсуле Ле
    Гвин на предњој корици; известићемо кад прочитамо.

Ово је, нажалост, типично за нашу литерарну сцену: кад год неко напише фантази приче са понеким елементом СФ, на пример неку фантазију лаког апсурда и ирационалну (како је то, веома лепо, у једној полемици формулисала Либеат), одмах се нађе критичар или издавач да, можда са најбољом добром вољом на свету, прогласи да је то научна фантастика… иако добро знају да није… Издавач то ради, у некој својој нади, а критичар да би помогао фантази жанру да се афирмише као и Ф и СФ истовремено, па, као, и једно је, и друго је. Па, читајте, сви ви фанови и једног, и другог…

Sa ovim Vašim zapažanjem ja generalno mogu da se složim: smatram da je oduvek bio ohrabrivan taj pristup da se SF percipira isključivo kroz prizmu osnovnih sastojnih delova, dakle elemenata i motiva, to nauštrb motivacije, odnosno načina na koji se ti elementi i motivi koriste. Taj pristup je, po meni, još i armiran tendencijom da se elementi SFa "pronalaze" u očigledno nemimetičkim narativima, dakle u prozi koja očigledno nema nameru da bude realistička, bilo zato jer joj je primarnije da bude metaforična ili parabolična ili naprosto van-žanrovski iracionalna, kao što je to slučaj sa tim famoznim autorskim bajkama. Otud se SF vazda "iznalazio" tamo gde ga je, po logici stvari, veoma teško naći, dakle nadrealizam ili signalizam ili kafkijanski apsurd... i već u tom pravcu. Mislim da je to prilično očigledno, i lako se može potvrditi kroz korpus domaće rivjuistike ili kritike, to malo što je ima u suvislom i neserdarskom obliku.

Recimo da je moja namera uvek bila da se bavimo podrobnijim sagledavanjem i shvatanjem tog konkretno pristupa, a ne samog žanra SF, koji je, jelte, vrlo dobro i podrobno istražen na svetskom nivou, pa naši dalji napori u tom smislu mogu  da izrode samo rupe na saksiji i ništa više. Lično smatram da je taj pristup odnegovan (ako ne u celosti onda svakako u velikom procentu) upravo u fandomu, i upravo kroz aktivno objavljivanje. Stoga i mislim da "krivca" za današnju sudbinu SFa svakako ne treba tražiti van fandomskog dvorišta, bez obzira na sve okolnosti.   

U globalu, ja ne zalazim u vrednosne dileme tipa da li je sve to dobro ili ne, da li je korisno ili ne... svaki fenomen ima svoje dobro i loše strane, pa su takve procene uvek u domenu i pod pritiskom subjektivnih percepcija. Ali objektivna stvarnost ipak počiva na činjenicama, a one se ipak daju premeriti i klasificirati, otud ni neki zaključci ne bi trebalo da budu van našeg domašaja. A jedan od takvih zaključaka navodi me da ustvrdim kako je glavnina korpusa domaće proze proizvedena od strane autora koji imaju vrlo malo afiniteta za mimetičku prozu, pa se otud i korpus povinuje toj tendenciji. I mada lično ne smatram da je to problem isključivo žanrovske prirode - pre bi se reklo da je u pitanju afinitet ili mentalitet autorskog korpusa - ipak mislim da nije zgorega razmotriti problem iz žanrovskog ugla. Recimo, isto kao što me zanima razmatranje tog problema iz čisto književnog ili jezičkog ugla: naime, zašto tako ogroman procenat autora veruje da sam aorist garantuje jezičku otmenost? Mislim, nema ništa tužnije nego naići na inače solidan komad naracije iskasapljen neukom upotrebom aorista... čovek naprosto poklekne pred tolikim transferom blama da nije u stanju da tekst dočita do kraja, a kamoli ga pravilno razume.

Otkud, dakle, te predrasude kod autora da forma, a ne sadržaj, obezbeđuje kvalitet? Lično ni najmanje ne sumnjam da je to stanje kondicionirano, da se te autore naprosto naučilo da proces pisanja i čitanja treba biti upravo takav a ne drugačiji.  Otud se i zatičemo u situaciji da danas maltene svaki novi naslov domaće produkcije možemo da dočekamo na nož i bez čitanja, prosto zato jer znamo kako je napisan. A tu falinku ni eventualno ingeniozni sadržaj rečenog dela naprosto ne može da prevaziđe.

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #399 on: June 06, 2018, 04:14:53 PM »
Само да знате, цењена Либеат, у алманаху Арт Анима 5, па на стр. 149-150, има преведен на српски језик (превод: Ирена Дајић) тај кратки говор који је Урсула Ле     Гвин   одржала кад је примала, из руку Нил Гејмена, своју добијену National Book Award, године 2014; била је то 65-та додела те награде која, иако није државна, рекло би се да има специфичан високи углед, углед малтене као да је национална званична и државна награда; Урсулин говор је био против капитализма, и отприлике је усмерен на то да не треба новац, финансије, капитал, да управљају књижевном сценом, него само аутентични литерарни квалитет, и, слобода.

О Урсулином говору, Дарко Сувин је у септембру 2015. дао свој коментар и пуну подршку, опет критикујући капитализам. То је у овом алманаху на стр. 145-148 (да, пре Урсулиног текста), превела Татјана Паић-Вукић.

Али прошло је три-четири године а капитализам није пао, нити ја видим да је неки ЦК ПМ (Централни комитет поштених мудраца) одобрио само штампање најквалитетније литературе а забранио све остало. Заправо не видим никакав ефекат. Никакав резултат Урсулиног говора.

Е сад, пре неки дан, на првом дану Арт Анима феста бр. 5, па на трибини о Урсули, критичарка и новинарка Нађа Бобичић је позивала на револуцију против капитализма, ја сам се јавио за реч и питао је за шта се залаже, и (то је оно моје уобичајено питање) како се зове тај неки други систем, који је, као, алтернатива капитализму; да ли социјализам? и Бобичић је на то одговорила: да, социјализам, али путем ненасилне, мирне револуције.

Мени, због мојих година (рођен 1950) некако изгледа, да би то била нека левичарска револуција без диктатуре пролетаријата, али свакако са оном марксистичком “експропријацијом експропријатора”
(expropriation of expropriators)
у смислу да се трилиони долара, који су сада у рукама најбогатијих, одузму, законским путем, и разделе народу: ево теби, ево и теби… и свакоме… ево узимај, народе… а после, народе, ипак пустити капиталисте да опет направе профит, да зараде, одлично зараде, нагомилају, па им опет све одузети, и тако, у циклусима, сваких рецимо 25 година, или на сваких 50 година, сваки пут узети од богатих све, и дати народу да све покрцка, све за џ.  (за џабе)

на шта ја одговарам да ће то решити роботи, на један сасвим други начин, кад наступи роботски комунизам (то сам и рекао, јавно, Нађи Бобичић, и додао сам: “То је једина револуција коју ћете добити”).

На књижевном плану, ЦК ПМ (Централни комитет поштених мудраца) би морао ваљда да спречи објављивање глупих серијала и разне друге лоше – а комерцијалне! – СФ прозе, и да нареди да се сваке године штампа само мало, малецко научне фантастике, али аутентично најквалитетније, за шта би препоруку, са снагом наређења, давао, претпостављам, ОНК-ОНК (Одбор некорумпираних критичара, одлучно негују квалитет).

Па или добијеш препоруку од ОНК-ОНК, или нема, бато, штампања; одбиј!

Је ли то план?

Али, можда сам ја старомодан, па не разумем те нове револуције.

Узгред речено, у једној антологији из 2008. године, и то:

Dozois, Gardner, editor, The Year’s Best Science Fiction: Twenty Fifth Annual Collection. New York, St. Martin’s Griffin, 2008.

па у уредничкој речи (Summation 2007), па на стр. XX, наишао сам на Дозоа-ову тврдњу да широм света запљускује “океан аматерске фикције, на располагању свуда, бесплатно”

ocean full of amateur fiction available everywhere for free

па, можда је то план? можда је то оно супротно од капиталистичке индустрије књиге?

PS, i predstava Kepler 452-B
« Reply #400 on: June 06, 2018, 07:10:09 PM »
ПС, заборависмо, још и ово данас:

(10) у данашњој “Политици”, па на стр. отприлике двадесетој (рубрика “Култура”), имате чланак, потписује Ана Тасић, наднаслов “Позоришна критика”, наслов “Личне, друштвене, и космичке драме”, тема су две драме приказане на Стеријином позорју; од те две, друга драма има наслов Кеплер 452-Б. Није СФ, али има тај јак елемент СФ – у наслову!

То је једна планета. Наиме, астрономи данас мисле да вероватно, или можда, постоји та планета,


https://en.wikipedia.org/wiki/Kepler-452b

али, њено постојање није сасвим сигурно констатовано.

Драму Кеплер 452-Б написала је Тијана Грумић, режија Југ Ђорђевић, изведба позориште “Бора Станковић” из Врања, и то је (каже нам критичарка) “интимна психолошка драма” из модерног живота, “сплет исповедних монолога и дијалошких сцена”, али, актери помињу вести, које чују на медијима, да је откривена планета Кеплер 452-Б и да би на њој, можда (због њених особина) могао да постоји живот.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 435
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #401 on: June 07, 2018, 08:12:22 AM »
Quote
Дозоа-ову тврдњу да широм света запљускује “океан аматерске фикције, на располагању свуда, бесплатно”

У тих десетак година од његове изјаве, океан не да нас је наставио да запљускује, већ једва да прстићима додирујем дно.

i, PZAB, od prošle nedelje
« Reply #402 on: June 07, 2018, 01:54:11 PM »
заборависмо,
(11)  “Политикин забавник” бр. 3460, петак 01.06.2018, још само данас је на киосцима; нема СФ причу.

стр. 8-9, смешни називи појединих хемијских једињења

стр. 10-12, како је у “несрећи критичне масе“ (criticality accident) настрадао, 1945. године, нуклеарни научник Хари Даглан (Harry Daghlian), јер се играо са нуклеарним материјалом па га испустио на други нуклеарни материјал, и тиме изазвао делимичну ланчану реакцију. Умро је од последица зрачења, неколико дана касније. (То није био једини такав случај.)

стр. 25, “мајмуном на Шекспира”, колико октилиона година би требало мајмуну да откуца колико Шекспирових речи путем насумичног тупкања тамо-амо по тастатури

стр. 27, музеј науке у Варшави, назван Музеј Николе Коперника; популаран, много посетилаца.

стр. 40-41, нацртана унутарња структура руског ловачког авиона Су-57  (Сухој 57).

на стр. 67, претпоследњој, сентенције о држави.



*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 305
    • the cult of ghoul
Tragovi života na Marsu?
« Reply #403 on: June 07, 2018, 10:00:54 PM »
June 7, 2018
RELEASE 18-050

NASA Finds Ancient Organic Material, Mysterious Methane on Mars


NASA’s Curiosity rover has found new evidence preserved in rocks on Mars that suggests the planet could have supported ancient life, as well as new evidence in the Martian atmosphere that relates to the search for current life on the Red Planet. While not necessarily evidence of life itself, these findings are a good sign for future missions exploring the planet’s surface and subsurface.

The new findings – “tough” organic molecules in three-billion-year-old sedimentary rocks near the surface, as well as seasonal variations in the levels of methane in the atmosphere – appear in the June 8 edition of the journal Science.

Organic molecules contain carbon and hydrogen, and also may include oxygen, nitrogen and other elements. While commonly associated with life, organic molecules also can be created by non-biological processes and are not necessarily indicators of life.

“With these new findings, Mars is telling us to stay the course and keep searching for evidence of life,” said Thomas Zurbuchen, associate administrator for the Science Mission Directorate at NASA Headquarters, in Washington. “I’m confident that our ongoing and planned missions will unlock even more breathtaking discoveries on the Red Planet.”

“Curiosity has not determined the source of the organic molecules,” said Jen Eigenbrode of NASA’s Goddard Space Flight Center in Greenbelt, Maryland, who is lead author of one of the two new Science papers. “Whether it holds a record of ancient life, was food for life, or has existed in the absence of life, organic matter in Martian materials holds chemical clues to planetary conditions and processes.”

Although the surface of Mars is inhospitable today, there is clear evidence that in the distant past, the Martian climate allowed liquid water – an essential ingredient for life as we know it – to pool at the surface. Data from Curiosity reveal that billions of years ago, a water lake inside Gale Crater held all the ingredients necessary for life, including chemical building blocks and energy sources.

“The Martian surface is exposed to radiation from space. Both radiation and harsh chemicals break down organic matter,” said Eigenbrode. “Finding ancient organic molecules in the top five centimeters of rock that was deposited when Mars may have been habitable, bodes well for us to learn the story of organic molecules on Mars with future missions that will drill deeper.”

Seasonal Methane Releases

In the second paper, scientists describe the discovery of seasonal variations in methane in the Martian atmosphere over the course of nearly three Mars years, which is almost six Earth years. This variation was detected by Curiosity’s Sample Analysis at Mars (SAM) instrument suite.

Water-rock chemistry might have generated the methane, but scientists cannot rule out the possibility of biological origins. Methane previously had been detected in Mars' atmosphere in large, unpredictable plumes. This new result shows that low levels of methane within Gale Crater repeatedly peak in warm, summer months and drop in the winter every year.

"This is the first time we've seen something repeatable in the methane story, so it offers us a handle in understanding it," said Chris Webster of NASA’s Jet Propulsion Laboratory (JPL) in Pasadena, California, lead author of the second paper. "This is all possible because of Curiosity's longevity. The long duration has allowed us to see the patterns in this seasonal 'breathing.'"

Finding Organic Molecules

To identify organic material in the Martian soil, Curiosity drilled into sedimentary rocks known as mudstone from four areas in Gale Crater. This mudstone gradually formed billions of years ago from silt that accumulated at the bottom of the ancient lake. The rock samples were analyzed by SAM, which uses an oven to heat the samples (in excess of 900 degrees Fahrenheit, or 500 degrees Celsius) to release organic molecules from the powdered rock.

SAM measured small organic molecules that came off the mudstone sample – fragments of larger organic molecules that don’t vaporize easily. Some of these fragments contain sulfur, which could have helped preserve them in the same way sulfur is used to make car tires more durable, according to Eigenbrode.

The results also indicate organic carbon concentrations on the order of 10 parts per million or more. This is close to the amount observed in Martian meteorites and about 100 times greater than prior detections of organic carbon on Mars’ surface. Some of the molecules identified include thiophenes, benzene, toluene, and small carbon chains, such as propane or butene.

In 2013, SAM detected some organic molecules containing chlorine in rocks at the deepest point in the crater. This new discovery builds on the inventory of molecules detected in the ancient lake sediments on Mars and helps explains why they were preserved.

Finding methane in the atmosphere and ancient carbon preserved on the surface gives scientists confidence that NASA's Mars 2020 rover and ESA’s (European Space Agency's) ExoMars rover will find even more organics, both on the surface and in the shallow subsurface.

These results also inform scientists’ decisions as they work to find answers to questions concerning the possibility of life on Mars.

“Are there signs of life on Mars?” said Michael Meyer, lead scientist for NASA's Mars Exploration Program, at NASA Headquarters. “We don’t know, but these results tell us we are on the right track.”

This work was funded by NASA's Mars Exploration Program for the agency’s Science Mission Directorate (SMD) in Washington. Goddard provided the SAM instrument. JPL built the rover and manages the project for SMD.

https://www.nasa.gov/press-release/nasa-finds-ancient-organic-material-mysterious-methane-on-mars


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 435
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #404 on: June 08, 2018, 02:16:53 PM »
Ništa im ne priznajem dok mi ne nađu Tweela!
 [ You are not allowed to view attachments ]