Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 392 Replies
  • 8144 Views
*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 997
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #345 on: April 26, 2018, 11:04:41 AM »
Ma da. Deluje da je to bila stranputica, ali taj postmoderni pristup je ostavio neku vrstu uticaja koji se može ogledati u povećanju zahteva prema književnom kvalitetu i nekoj vrsti unapređene svesti o intertekstualnim potencijalima žanra, ako me razumeš šta pokušavam da kažem.

Naravno da razumem šta hoćeš da kažeš; ja ovde više govorim o književnoj formi, a SF se ionako bavi sadržajem, tako da ne vidim u tome bog zna kakvu stranputicu (taman koliko i u poeziji, recimo), no tvoja reakcija mi je zanimljiva zato što sam onomad dosta često na nju nailazila. Sad, ne znam da li me pamćenje vara (bar ne znam koliko) ali prilično sam sigurna da su tvoje oduševljenje delili ljudi koji Tolkina nisu čitali, pa im je format bio nov i intrigantan. To je važilo i za Levu ruku tame, sećam se kako su neki ljudi bili iskreno oduševljeni tim formatom, možda više nego samim sadržajem…

Naravno, i ja mislim da je Ursula to unapredila, tako da smatram kako je oduševljenje sasvim na mestu, ali iskreno priznajem kako smatram da SFu više leže realističkiji formati.

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 183
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #346 on: April 26, 2018, 01:14:22 PM »
Moguće je da deo oduševljenja potiče od toga što je u to vreme izbor bio užasno ograničen, bar za one koji su čitali samo ono što je objavljeno kod nas (i, u nekom periodu, samo ono što može da se nađe u biblioteci). I onda vidiš nešto drugačije, a i to drugačije je SF, i vidi, pa može i tako...

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 420
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #347 on: April 26, 2018, 02:10:02 PM »
Sasvim si u pravu. То je vreme pre Interneta. Imali smo Lokus i druge izvore informacija, ali knjige nisu bile tako lako dostupne kao danas. Većinu moje literature u to vreme činili su prevodi, bez obzira na to što sam povremeno dobijao knjige iz inostranstva.
U stvari, kad bolje razmislim, ja sam nekako uvek bio više čovek kraćih formi, tako da sam jedno vreme bio pretplaćen na Asimov's, a i većinu knjiga koje su stizale bile su antologije i zbirke priča.

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #348 on: April 26, 2018, 02:19:19 PM »
Цењена Либеат, тај израз,  mythopoeia, не користи се данас у Србији нешто много често (не знам како је у другим  ex-Yu  републикама), а значио би “у књижевности, измишљати и писати нове митове”,
е али како се преводи? Тешко, ето како. Наиме на српском се понекад у књижевним студијама употреби као придев, каже се да је неки текст митопоетски, али се, хм, помало избегава казати нека именица као “митопоетика” или “митопоезија” јер би деловало збуњујуће. Можда би могло “митопоезис” као именица мушког рода? Претпостављам да др Гул има нека своја сазнања или уверења о овом терминолошком питању.

(2)  Извештај са те трибине, и две слике, имате код Невидљивог на:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/23/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-stalno-se-vracajuci-ursuli-le-gvin/

(али је лако могло да вам промакне, јер се црвена слика фаце астронаута, у скафандру, из филма Одисеја у свемиру 2001 појавила двапут, и то, у извештају:

Повратак у биоскопе 5 (4. дан) и
Повратак у биоскопе 5 (5. дан)

иста слика! идентична. Е па ово са трибине је окачено негде испод “пети дан”. Узгред, ево те исте слике окачене тамо и данас, сада за 7. дан, ха ха.

(3)  Цењена ангел, тако је, знате, ми смо у оно време могли отприлике сви да прочитамо све релевантно, то је сасвим друкчије функционисало.

(4)  Тај Урсулин роман, Стално се враћајући кући, није постмодерни, него је баш права научна фантастика, али, садржи читав један конгломерат, или компендиум, антрополошке документације о животу и менталитету тог народа (Кеша) у далекој будућности. Пошто је ауторица измислила (и то веома обимно) њихову митологију, онда то јесте митопоезис, али, тиме роман не одлази у фантази жанр, јер је то реалистичко информисање о неком тамо народу (па и о његовим веровањима, поезији, обичајима, итд) кроз, рецимо, двеста хиљада година, на планети Земљи. Колекција антрополошког материјала! Али је оријентација на друштвене и психолошке теме, а не на ракете и астероиде, па је у томе можда био капитални утицај тог романа на неке српске писце – нисам пратио рецепцију, не, али свакако тај роман је отворио те неке нове тематске видике, претпостављам да је на то Мића мислио.

Знате, у Емитору бр. 109, мај 1992. године, гле уредник тог броја сам био ја,
е, па, на стр. 9 постоји приказ (потписује Илија Љ. Бакић) тог Урсулиног романа, веома позитиван. Ето рецимо то је рецепција.

У дискусији су учествовали и др Тијана Тропин, и Невидљиви, и то је све снимано камером, па, ја се надам, ако та трибина буде окачена једног дана, кад-тад, на Youtube, да ћете моћи да гледате.
Ех нико не помиње да је приказано, на биму, више од педесет слика.


*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 997
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #349 on: April 26, 2018, 06:18:13 PM »
U pravu ste, cenjeni ABN, ja mitopeju nisam uspela da nađem ni u jednoj od referentnih knjiga koje ste mi svojedobno poslali... zapravo, nisam uspela da nađem skoro ništa od svega što sam ikad tražila. Prilično frustrirajuće, s obzirom da težinu i debljinu te gomile prerađenog drveta.

Elem, možda je zbog toga praktičnije koristiti termin “veštačka mitologija”, makar da se olakša sporazumevanje. Koliko shvatam iz nekih pređašnjih konverzacija, u srpskoj književnosti je tome najbliža “autorska bajka”, ali kao što se jasno nazire iz oba termina, to je maltene i samopodrazumevajuće područje fentezija. No naravno, Ursula je tu model adaptirala u svrhe nekakvog “posrednog worldbuildinga” u svojim pogodbenim svetovima, tako da se može percipirati kao SF, ali ne sam po sebi, nego ga legitimizuje ostatak pogodbenog sveta, da tako kažem. E sad, koliko to donosi benefita u žanrovskom smislu, otvoreno je pitanje; sigurno je očigledno da su ti delovi u Levoj ruci tame tu striktno u alibijskom smislu, da dočaraju pozadinu sveta koji ne bi mogao tako detaljno i ornamentalno  da se prezentuje na bazi samih aktivnih zbivanja. Otud, svakako donosi benefit po pitanju worldbuildinga, ali smatram da taj benefit ne proističe iz samog mitopejskog formata, nego iz krucijalne informacije koja se kroz njega plasira.

No, Mića je neuzdrmani formalista, pa je otud i taj argument verovatno futilan... ;)

Angie, to jeste tačno ako se referišemo na sam žanrovski korpus, koji je u to vreme bio beznadežno i infantilno zlatnodopski. Ali van te žanrovske perspektive, postojala je konfuzija po pitnaju prepoznavanja narativnih žanrova, verovatno zbog insistiranja da se oni sagledavaju striktno kroz populističku prizmu. Otud, konsenzus je bio da svako delo može negde da se strpa - ili SF, ili fentezi, ili krimić ili kaubojac ili ljubić, to striktno na bazi formalističkih, klasifikatorskih normi. Ako u prozi ima robota, to je SF, a ako ima bogova i akrepa, to je fentezi, bez obzira na narativni format. Otud, kad su se pojavili Vulf i Le Gvinova sa svojim narativnim egzibicijama, to je prihvaćeno kao norma SFa. Ok, da, može da bude to i SF, na način na koji i Peta simfonija može da se odsvira na guslama, i uvek će biti nekoga kome će se to iskreno dopadne, pogotovo ako nikad nije čuo istu u izvedbi filharmonije. Ali po prirodi stvari to naprosto nije naidealniji medijum za izvedbu. Po mom mišljenju, naravno. :)

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 183
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #350 on: April 26, 2018, 06:50:36 PM »
Pa, i jesam mislila na žanrovski korpus. Plus sam ja u to vreme bila u srednjoj školi, pa računaj dodatna ograničenja zbog nedostatka iskustva.  :)

Nisam sigurna kojim sam tačno redosledom čitala neke stvari, no jesam u neko slično vreme pročitala SIlmarilion i Stalno se vraćajući kući, i, dok mi je SIlmarilion bio impresivan, Stalno se vraćajući kući mi je bila nešto novo. Ne impresivno kao Silmarilion (sećam se da su je u to vreme poredili sa Tolkinom, i da mi je to bilo preterano, kao što se nisam slagala ni sa tadašnjom tvrdnjom da joj je to najbolje delo), i ne nešto na šta bih prvo pomislila kad neko pomene naučnu fantastiku, ali vrlo zanimljivo poigravanje (a ja volim poigravanja te vrste).

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 997
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #351 on: April 26, 2018, 07:06:57 PM »
Pa, meni su obe knjige svojevremeno prijale, ali ne nešto preterano. Za Always sam smatrala da je pomalo razmetljiv a to i danas mislim, ali što se samog formata tiče, ne bih mogla reći da mi se nešto posebno dopada. U suštini, sve ovisi o mnogim drugim stvarima, sadržajnim, naravno; o temi, pristupu, a onda i stilu i svemu ostalom. Format per se mi ne znači gotovo ništa, a svakako mi ne garantuje književnu vrednost ili bilo šta slično.

Po meni, to je prirodan deo fentezija, onako kako mi je futuristički format prirodan deo SFa. Naravno, može oboje da se eksperimentalno prenosi u drugi žanr, otud nas to možda i impresionira toliko kad se to uspešno izvede, ali smatram da su primarno namenski alat za sopstvene žanrove.

verovatno slaba serija Distopija
« Reply #352 on: April 27, 2018, 07:03:33 PM »
Цењени     ,
(1)  у данашњој “Политици” на стр. отприлике 19 имате чланак у коме се помиње сестра славног руског режисера Андреја Тарковског (знате, режирао филм Соларис, 1972) а она се презива, гле, Тарковскаја. Наиме, зове се Марина Арсениевна Тарковскаја. Ту је и њена слика.

(2)  и, такође у “Политици”, али у уметнутом магазину “Политика, ТВ ревија”, па на стр. 14, имате необичну најаву о почетку емитовања СФ ТВ серије са насловом Дистопија (Dystopia). (Ето већ сам наслов је лош.) Ако смо иоле разумели, требало би да се приказује суботом и недељом на каналу РТВ1, али, четвртком и петком на РТВ2 – на два разна канала, оба из Војводине?? – али сваки пут од 22.50 ч.
У серији, година је 2037, а већ 25 година се није родило ниједно дете јер су сви постали неплодни. (То је већ пропало јер значило би да је неплодност завладала још 2012. године… али, забога, па видимо да није завладала… ) Онда неко успева, случајно, о да, случајно, да направи времеплов ( … шта рећи…) и тиме ће се отићи у прошлост да се уништи корпорација која је изазвала ту катастрофу…  не звучи као добар сценарио. Имате трејлер на:




(3)  У данашњем “Данасу” на стр. 22, Слободан Бубњевић даје чланак са насловом (не баш савршено формулисаним) “Колико је на свету штампаних књига?”. По неким подацима, у досадашњој историји наше планете, на свим језицима света, објављено је око 135 милиона наслова, а да бисте то све прочитали, каже Бубњевић, требало би вам око 60.000 година… кад се не би штампале и нове… Е сад, књиге настају у тиражима обично по неколико стотина примерака, или пар хиљада примерака, али понекад и много више, било је и милионских тиража, али, има и “опскурних дела, или пак херметичних докторских теза које су објављене тек у неколико примерака”. Па, само храбро; пријатно читање…


dva članka u današnjoj Politici
« Reply #353 on: April 28, 2018, 03:54:15 PM »
Цењени     ,

(1)  у данашњој “Политици” па у уметнутом културном прилогу (Култура, уметност, наука) па на стр. 1 тог прилога, имате чланак, потписује чувени историчар др Предраг Ј. Марковић, наслов “Век (не)рада”, поднаслов “Повратак у будућност”, а тема је: како нам генерални напредак науке и технике, и, нарочито, такозвана вештачка интелигенција, постепено одузима поједине професије (занимања), за којима престаје потреба; “тај процес, који је доскора звучао научнофантастично, мења природу људског рада” (каже он, у првом ступцу; чланак укупно има четири ступца).

На пример, да ли се уопште сећате једне професије, која се звала “дактилографкиња”? (Марковић то помиње у другом ступцу).

Чланак је усмерен и на питање да ли идемо ка цивилизацији људског нерада, у којој ће доминирати пензионери и незапослени, и да ли ће то бити остварена утопија.

(2)  У истом културном прилогу, али на стр. 9, имате чланак, потписује Никола Здравковић, наслов “Шест умова Џорџа Заркадакиса”, поднаслов “Једна прича о интелигентним машинама и сличним заблудама”, други поднаслов (верзалом; сва слова велика) “Вештачка интелигенција”. Аутор тврди да смо врло далеко од ма какве вештачке интелигенције, јер, да бисмо је икада направили, морали бисмо прво да проучимо до детаља како функционише људска интелигенција, а за то ће нам (каже он) требати можда још векови.
У првом пасусу, Заркадакис (грчки аутор, ради у Лондону) цитира да је Илон Маск рекао да је вештачка интелигенција “опаснија од нуклеарног оружја”, и затим носиоце таквих уверења карактерише као “алармисте”, дакле људе склоне да дижу узбуну без оправданих разлога. “Поред многих истраживача, футуриста, инвеститора и писаца научне фантастике, међу алармисте се убрајао и недавно преминули Стивен Хокинг”.
Зашто шест умова? Па, Заркадакис каже да је у историји људске цивилизације досад било шест главних метафора за описивање како функционише људски ум, у складу са развојем технике; од времена кад је доминирала пољопривреда (?), па, индустријска револуција, па наука о електрицитету, па сад компјутери… шест разних метафора, а све је то било само зато што нисмо умели стварно да разумемо људски ум.
У чланку се, у петом ступцу, помињу и “прашки голем, Франкенштајново чудовиште … (и) … HAL9000”.

(3)  Исто у “Политици”, али негде око двадесете странице, фељтон о Андреју Тарковском, његова сестра наставља са описивањем својих успомена, а у другој половини петог ступца помиње и филмове Сталкер и Соларис.


večeras u 21 h Jedan čudan kamen, naučno-popularna
« Reply #354 on: April 29, 2018, 07:05:52 PM »
ПС, заборависмо, за вечерас у 21 ч, а то је, гле, кроз само два сата, најављена је, на каналу Нешенал џиографик (National Geographic), научно-популарна емисија о планети Земљи, са насловом Један чудан камен (One Strange Rock), а та чуда науке презентираће глумац Вил Смит (Will Smith) чији уобичајени лик у филмовима је отприлике у складу са науком, фантастиком и то са неком позитивом. Требало би то да буде у истом тренутку и у Јоханесбургу, ми смо (Београд и Јоханесбург) у истој временској зони, зар не? Само, код нас је сада “летње време” а не знам да ли и тамо.
И, имате у данашњој “Политици” наставак фељтона о Тарковском.

roboti na naslovnoj strani Politike, itd; i, percepcija žanra i vrednost
« Reply #355 on: April 30, 2018, 02:13:54 PM »
Цењени     ,

(1)  у данашњој “Политици”, а то је празнични првомајски троброј (важи за данас, и за први, и за други мај), па као доминантна тема на насловној страни, гле – роботи; ту је велика слика, избацили смо (због копирајта) средњи део где се види једна роботска рука како се, испружена са леве стране, поздравља са једном људском руком, која се пружа са десне стране; поздрављају се пријатељским а не јаким сударом песнице-у-песницу, слично оном фазону “баци коску!”; наслов је уграђен у слику и огроман је, ево га:




дакле, главна ствар данас је нешто наше! Ми смо прича са насловне стране! Додуше, не са нешто много ургентности, јер и није ургентна вест, него као једна ипак лежерно дата тема, једна од великих тема наше епохе. Потписује Аница Телесковић. (Узгред, само да знамо, ове године је 200-годишњица не само настанка СФ, него и рођења Карла Маркса.) Чланак се наставља, под истим насловом, на стр. 11, где заузима целу горњу половину странице, и где се у првом пасусу помињу “Карел Чапек и његово научнофантастично дело”.
Ту је и слика, друга, коју можете видети (а део текста прочитати) на “Политикином” сајту, на:


http://www.politika.rs/scc/clanak/402861/Roboti-ne-traze-radnicka-prava

Али, у истом овом броју има и много других обимних чланака из културе, историје, и разних других области, како то већ буде у празничном дво- или троброју.

(2)  јесте кренула на Нешенал џиографик (National Geographic) каналу, јуче увече, научно-популарна емисија Један чудан камен, о планети Земљи, и није лоша. Траје, са рекламама, око 55 минута. Говорили су поједини астронаути, наиме људи (укључујући жене) који су већ били неко време “горе”, у космосу, и говорио је (одличном дикцијом, а опет прилично лежерно… дао нам је прави школу те вештине) филмски глумац Вил Смит. Тема је била добро позната неким искусним фановима, оним који се интересују за путовање у свемир. (Има у СФ и много других тема, које нису о свемиру!) Наиме, зашто, историјски и цивилизацијски гледано, да бисмо на дуги рок опстали, морамо да се проширимо са ове планете на друга, разна боравишта; и шта су велике препреке, тешкоће, у томе: недостатак гравитације током путовања (много незгодна и штетна ствар… повраћате, надује вам се глава, срце има проблеме, кости губе калцијум итд), јака космичка радијација кад се удаљимо од Земље (опет, врло незгодно…), и стравична пустош и сиромаштво кад се нађете на Марсу, препуштени себи, у безваздушној, сувој, а врло хладној пустињи црвенкастог голог камена и прашине, много милиона километара далеко од плодних и богатих простора планете Земље, итд.

(3)  Бобан Кнежевић је најавио отварање, сад око 1. маја, његове књижаре,


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16265.msg701011;topicseen#msg701011

у непосредној близини Дома омладине (у Београду), то би било у оном подземном пролазу који иде у правцу, отприлике, Нушићеве улице, и теразијског тунела, и који вас онда доведе испод Нушићеве улице; јавићемо кад погледамо.

(4)  Заборавих, цењена Либеат, а ни на трибини нисам стигао да кажем, али, видите, Урсулина прича „Они који одлазе из Омеласа“, ако се схвати као фантази, онда је то врхунска књижевност, али, ако се схвати као СФ, онда је то сасвим лоша СФ, дакле, оцена квалитета битно зависи од перцепције жанра.
Добра тестера је веома лош чекић... а добар чекић је веома лоша тестера... па, није фер истим мерилима их вредновати, јер и нису исто, и не служе истој сврси, мада су и једно и друго алати за обраду материјала.


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 286
    • the cult of ghoul
James Cameron’s Story of Science Fiction
« Reply #356 on: May 01, 2018, 03:53:08 AM »
sinoć je na AMC-u emitovana 1. od 6 epizoda serije James Cameron’s Story of Science Fiction.

iz najave:
The series explores the evolution of sci-fi from its origins as a small genre with a cult following to the blockbuster pop-cultural phenomenon we know today. It will consist of six one-hour episodes and debuts on AMC in 2018.

From Star Wars and Avatar to The Hunger Games and The Walking Dead, sci-fi has become a cornerstone of pop culture. In each episode of James Cameron’s Story of Science Fiction, Cameron introduces one of the “Big Questions” that humankind has contemplated throughout the ages and reaches back into sci-fi’s past to better understand how our favorite films, TV shows, books, and video games were born, and where the genre — and our species — might be going in the future. Cameron and his contemporaries, who have helped to fuel sci-fi’s spectacular growth over the last several decades, debate the merits, meanings, and impacts of the films and novels that influenced them.

James Cameron’s Story of Science Fiction is produced by Left/Right. Executive producers are James Cameron, Maria Wilhelm, Ken Druckerman and Banks Tarver. Seattle’s Museum of Pop Culture (MoPOP), which houses the Science Fiction and Fantasy Hall of Fame, is consulting on the series.

Episode 1

Aliens
From its earliest days, science fiction has asked whether or not we're alone in the universe. Steven Spielberg, Ridley Scott, Sigourney Weaver and others ponder the question: What can aliens teach us about ourselves?

Episode 2

Space
What does science fiction imagine about what waits for us in outer space - and how will those discoveries change who we are? George Lucas, Zoe Saldana, Jeff Goldblum and others share their thoughts and theories.

Episode 3

Monsters
From Frankenstein to Stranger Things, what terrifies us about monsters in science fiction? Guillermo del Toro, Ridley Scott, Milla Jovovich and others explore why we like being scared so much.

Episode 4

Dark Futures
Steven Spielberg, Christopher Nolan, Robert Kirkman and others explore what happens... when the world goes to hell? How does science fiction imagine the end will come about? And could I survive?

Episode 5

Intelligent Machines
Technology is at the heart of science fiction. Steven Spielberg, Arnold Schwarzenegger, George Lucas and others attempt to answer the question: Will the smart machines that science fiction predicted save humankind or lead to our demise?

Episode 6

Time Travel
Christopher Nolan, Keanu Reeves, Christopher Lloyd and others take a look at how, in science fiction, time travel offers the chance to correct history's mistakes... while creating entirely new ones.

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 72
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #357 on: May 01, 2018, 01:48:55 PM »
ABN nas je u prethodnih nekoliko postova obavestio o novinskim člancima o veštačkoj inteligenciji koji su objavljeni uglavnom u listu 'Politika'. Ja te tekstove nisam čitala, ali evo nekoliko komentara baziranih na ABN - ovim sažetcima tih novinskih tekstova. Prvo, već nam današnjica potvrđuje da veštačka inteligencija pretiče ljudsku intelligenciju. U veštačku inteligenciju je utkana ljudska inteligencija, ali ona je samo jedan njen deo. Tvrditi da veštačka inteligencija nikad neće doseći ljudsku je besmislica. Zatim, čovek neradnik je nesrećan čovek, pa zbog toga on mora da aktivno razmišlja o načinima kako da bude aktivan i zaposlen i u vremenu dominacije veštačke intelligencije. Stavljati penzionere i nezaposlene pod istu kapu nije logično, jer mnogi penzioneri ostaju aktivni i treba da budu aktivni i u penziji. Penzija ne znači nerad, to je samo novčana naknada za dugogodišnji rad i doprinos društvu. Da li su kod nas prevođene knjige Minskog, Kurcvajla, Gercla? Tematika o veštačkoj inteligenciji treba mnogo više da bude zastupljena u glavnim medijima, ali nažalost nama običnim građanima se u lokalnim medijima servira trivijalni ekstremizam i taj prenategnuti šundizam je prisutan u svim sadržajima, od informativnog preko igranog do zabavnog.

PZAB, itd
« Reply #358 on: May 01, 2018, 08:04:38 PM »
Хвала на информацији, др Гул – још ће од вас бити прави научно-фантастичар! Дакле, шта, James Cameron’s Story of Science Fiction, то ће бити на нашој телевизији на каналу АМЦ   (латиницом: AMC) понедељком у... колико сати увече? Да ли ће бити, и кад, реприза ове прве епизоде? Да ли сте је Ви гледали, вреди ли то труда, да се гледа?

Цењена Славо, заправо мислим да има код нас један издавач, који објављује преводе научно-популарних књига, али, то некако пролази непримећено. Хм, требало би о томе направити једну трибину у клубу.

Е сад:

(1)  “Политикин забавник” бр. 3455, петак 27.04.2018, нема СФ причу,
али има на стр. 13-15, како је изгледао студио, и каснија судбина, Жорж Мелијеса, аутора првог СФ филма у историји, Пут на Месец (Le voyage dans la Lune, 1902).
На стр. 42-44, Руси су измислили компјутерску игру тетрис, али су западне компаније покушавале да им украду и да не плате ништа.
на стр. 56-58, чланак о филмском лику Џокеру, како је настао у књижевности па на филму, и код Бетмена. Потписује С. Лазић.

(2)  Ево да најавим и ја нешто из хорора и фантазије, ово је најављено да ће бити у Дому културе Студентски град, на Новом Београду, кроз месец дана (латиница):

Četvrtak, 31. maj 2018,
19.00, Klub Magistrala
Naš gost OTO OLTVANJI
Razgovor o knjizi PRIČE MISTERIJE I MAGIJE (Laguna, 2017)
Učestvuju Goran Skrobonja i autor

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 286
    • the cult of ghoul
Re: PZAB, itd
« Reply #359 on: May 01, 2018, 08:41:16 PM »
Хвала на информацији, др Гул – још ће од вас бити прави научно-фантастичар! Дакле, шта, James Cameron’s Story of Science Fiction, то ће бити на нашој телевизији на каналу АМЦ   (латиницом: AMC) понедељком у... колико сати увече? Да ли ће бити, и кад, реприза ове прве епизоде? Да ли сте је Ви гледали, вреди ли то труда, да се гледа?

ne znam da li je AMC kanal u ponudi domaćih provajdera, ostavljam ponešto i vama, SF-ovcima da otkrijete - ja ću je pogledati čim bude dostupna onlajn, ali verujem da je vredna gledanja barem zbog profila učesnika koje sam gore naveo. a i zato što se u njoj naširoko priča i o hororu - r. skotovi ALIEN filmovi, g. del toro i ČUDOVIŠTA, itd.