Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 570 Replies
  • 15730 Views
*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 79
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #330 on: April 16, 2018, 01:28:57 PM »
Jedna ispravka u vezi prethodnog posta: Mark Cukerberg se ne deklariše javno kao levičar, ali zbog nekih njegovih stavova i ideja koje promoviše ima onih koji sumnjaju da je sve više naklonjen levičarima.

Ivkov o knjizi Bobana Kneževića Vampirijada
« Reply #331 on: April 16, 2018, 02:10:13 PM »
А, па знам ја, цењени др Гул, да је Скробоња писао и СФ. Али мени се чини да је он претежно хорориста.

И, кажете, сад није 200-годишњица СФ? Него кад је?

Цењена Славо, хвала на примедбама. Заправо се у тој области (постхуманизам, и шта ће бити кад вештачка интелигенција постане јача од нас…) доста радило, последњих петнаестак година, дакле, у 21. веку, само то код нас није много познато.

А о Цукербергу, да, видео сам ту фотомонтажу где он заиста личи на поручника Дејту из Звезданих стаза. Само, сад некако нема да се нађе на нету.

(2)  Данас у “Блицу” на стр. 22 у рубрици “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје приказ књиге (са само стотинак страница, можда је то новела, а не роман?) Бобана Кнежевића са насловом Вампиријада. Прва помисао била би да је то фантазијски хорор о натприродно моћним вампирима, али, познајући Бобана Кнежевића, нећемо се изненадити ако испадне да није хорор, и да у тој новели нема ни једног јединог вампира, итд. – таква изненађења била би типична за Бобана.

Ивков додаје и кратки приказ Бобанове Слободаниде, о којој је АБН рекао, 28. децембра 2014:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Међутим, барем по уверењу А. Б. Недељковића (који јесте прочитао овај роман, недавно), Слободанида је, у жанровском погледу, без икакве дилеме, баш прави СФ; по форми, дефинитивно јесте роман; а по квалитету је једно од најбољих-икад дела Бобана Кнежевића. То је прави, добар, јак, квалитетан, српски научнофантастични роман.
На неким другим местима видели смо да коментари о овом роману истичу чињеницу да се ту сусрећу Тито и Дража Михајловић, Исидора Секулић и Иво Андрић, Исидора Бјелица и Слободан Пенезић Крцун, Милена Павловић Барили и Титов партизан Сава Ковачевић, Доситеј Обрадовић али и политичар Слободан-Слоба Милошевић, па, Милева Марић-Ајнштајн али без сукње, док је Божа Копривица главни за обезбеђење једног мистериозног објекта на Великом ратном острву у једном алтернативном Београду године 2006.

КРАЈ  ЦИТАТА.


*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 202
Re: Ivkov o knjizi Bobana Kneževića Vampirijada
« Reply #332 on: April 16, 2018, 03:26:09 PM »
(2)  Данас у “Блицу” на стр. 22 у рубрици “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје приказ књиге (са само стотинак страница, можда је то новела, а не роман?) Бобана Кнежевића са насловом Вампиријада. Прва помисао била би да је то фантазијски хорор о натприродно моћним вампирима, али, познајући Бобана Кнежевића, нећемо се изненадити ако испадне да није хорор, и да у тој новели нема ни једног јединог вампира, итд. – таква изненађења била би типична за Бобана.

Vampirijada je SF.

http://www.art-anima.com/c14-prikazi/boban-knezevic-vampirijada

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 79
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #333 on: April 16, 2018, 10:27:54 PM »
Poštovani ABN,
možda je kod nas još uvek prisutna zastarela praksa da ljudi za sebe čuvaju informacije kao nekakvog zeca u rukavu. To su kao elitne informacije . Ali to je prilično bedno i na taj način se ne skriva nikakav zec, već neznanje.

PZAB, Westworld na HBO, Kinoteka, itd
« Reply #334 on: April 20, 2018, 04:57:40 PM »
Па, да, цењена ангел 011, али, ја на књизи Вампиријада видим пре свега једну несумњиво вампирску илустрацију; друго, тема је сва у знаку вампира, али, то, као, нису прави; завршетак јесте СФ али са јако много елемената баш вампирског хорора; тако да баш и нисам много сигуран који елементи (ког жанра) претежу, доминирају. Књига изгледа дизајнирана да привуче хорор фанове (да је читају) а да се ипак угради претежно у СФ.

Славо, хвала на примедби.

Е сад.

(1)  у “Данасу” је у уторак 17. априла 2018, на задњој страни, Басара у својој колумни, под насловом “Ватрена немоћ”, размишљао како би изгледао Трећи светски рат; не као реприза Другог. (То је вероватно тачно.)

(2)  “Политикин забавник” бр. 3454, петак 20.04.2018, нема СФ причу.
На стр. 1, насловној, фантази слика крилате жене ратнице, која у руци има лопту светлости или већ неке енергије, испод тога је натпис “У загрљају златних ратница”. Не знамо ко је ово насликао, потпис не видимо, а у импресуму на стр. 65 не успевамо да нађемо име аутора тј. сликара.

Стр. 47-49, о настанку (пре педесет година…) филма 2001: одисеја у свемиру, опширно препричани догађаји током припрема и снимања итд, са сликама. Потписује Сања Лазић. Наслов: “До Бога и назад”.

На стр. 57-59, нордијска митологија, препричана, знате, Один, Тор, Локи, Валкире, и гигантска чудовишта, битке за Асгард, па, Валхала, итд. Потписује Никола Драгомировић.

Да ли је Ајнштајн рекао “Случајност је начин на који бог остаје анониман”? То му сад ево у ПЗАБ приписују, на стр. 67 (претпоследњој), али, на интернету


https://quoteinvestigator.com/2015/04/20/coincidence/

налазимо тврдњу да нема доказа да је ту реченицу (“Coincidence is God’s way of remaining anonymous”) Ајнштајн икада рекао или написао.

(3) Данас у “Политикином” (убаченом у те новине) ТВ магазину, имате на стр. 37 најаву ТВ серије Западни свет (Westworld) која је изведена из давног филма са истим именом, где је главна фаца био глумац руског порекла, а сасвим ћелав (и управо по томе познат), Јул Бринер. Тај “Западни свет” је огроман забавни парк где посетиоци могу да малтретирају и убијају роботе, који су обучени као каубоји и други насељеници на Дивљем западу (а ту су и роботкиње, жене, у костимима из истог периода тј. амбијента); а онда крене побуна тих малтретираних и понижаваних мушких и женских робота.

Чланак каже, не баш нај-јасније, да ће сутра (у суботу 21. април) у 19.55 на ТВ каналу Ха-Бе-О 3  (латиницом:  HBO 3) почети, као, маратон прве сезоне те серије (?) – шта ли би то значило? све епизоде једна за другом? до кад, до зоре? – а да ће онда у понедељак кренути, ваљда, друга сезона, али, понедељком у 20 ч, на Ха-Бе-О али без тројке??

Само да се зна, Дивљи запад је у тој серији онај тотално клишетирани, где практично нико не пије воду нити постоје икакви видљиви извори воде (бунари…?) а опет нико није жедан; не види се да постоје купатила нити WC-и; него, тако, градићи склепани од дасака, у врелој, сунчаној прерији, а без водовода и канализације… а сви пију само виски или вино. Тако замишљен град није много паметан.

(4)  Налазимо код Невидљивог да вештачка интелигенција почиње да помаже у прављењу нових епизода цртане серије Каменко и Кременко тако што ре-комбинира кратке одломке из многобројних ранијих епизода:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/19/vetacka-inteligencija-stvara-nove-epizode-kremenkovih/

(5)  а такође код Невидљивог налазимо да почиње вишедневна серија старих СФ филмова у биоскопу:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/04/20/povratak-u-bioskop-5-1-dan/

али није јасно прецизирао да ли је то само у Београду, и само у београдској “Кинотеци”.
« Last Edit: April 20, 2018, 05:07:31 PM by Aleksandar_B_Nedeljkovic »

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 202
Re: PZAB, Westworld na HBO, Kinoteka, itd
« Reply #335 on: April 21, 2018, 11:43:46 AM »

(2)  “Политикин забавник” бр. 3454, петак 20.04.2018, нема СФ причу.
На стр. 1, насловној, фантази слика крилате жене ратнице, која у руци има лопту светлости или већ неке енергије, испод тога је натпис “У загрљају златних ратница”. Не знамо ко је ово насликао, потпис не видимо, а у импресуму на стр. 65 не успевамо да нађемо име аутора тј. сликара.

Toshiaki Takayama.

nekoliko članaka, i, tribine iduće nedelje
« Reply #336 on: April 21, 2018, 11:51:15 AM »
Хвала на информацији, ангел 011.

(1)  Заборависмо, у “Данасу” је у четвртак 19. априла 2018. био на стр. 22 чланак, и то је једна од оних “77 прича из науке” (у организацији Центра за промоцију науке), о познатој чињеници да ми кад читамо текстове, реално обухватамо погледом многе речи као целине, па чак и ако је неко слово погрешно или недостаје, а не читамо слово-по-слово. Потписује Слободан Бубњевић.

(2)  Такође у тој серији прича у “Данасу”, али, данашњем, па на стр. 23, прича, заправо чланак, о роману Х. Џ. Велса Рат светова. Потписује и данас Слободан Бубњевић. То није у уметнутом прилогу, не, него је на стр. 23 (претпоследњој) баш “Данаса” самог.

(3)  … али имамо нешто и у уметнутом прилогу “Недеља”, и то на стр. XI, потписује Зоран Андрић, то је о роману Мери Шели Франкенштајн. Наднаслов је “Јубилеји” – јасно… двестагодишњица… а наслов гласи “Једна од највећих моралних прича европске књижевности”. Чланак је добро написан. Помиње и једно немачко издање, прошлогодишње. Е да видимо колико знате немачки:  Frankenstein oder der moderne Prometheus.

(4)   Али није то све. Такође у данашњем (дакле и сутрашњем; викенд-број) “Данасу”, и такође у том прилогу, али, на стр. VI и VII, имате јако опширан чланак на тему: да ли ће вештачка интелигенција једног дана уништити човечанство. Овај чланак најављен је и на насловној страници “Данаса”, што показује да га редакција сматра значајним. Потписује Миша Бркић. Ту је и велика илустрација која личи на робота са почетка филма Терминатор (онај први), као блистави метални костур са мртвачком лобањом (поприлично зубатом) и са великом аутоматском пушком у руци. Бркић опширно наводи аргументацију за веровање да ће нас “АИ” (енгл. AI, artificial intelligence) једног дана надмашити, а онда и преузети власт. Али, на крају опширно аргументише да ће у међувремену бити и много користи од АИ, јер ће нам она убрзавати прогрес и омогућити бољи живот. Зато је наслов чланка: “Терминатор или акцелератор”.

(5)  У данашњој “Политици”, па у суботњем културном додатку који се зове “Култура, уметност, наука”, па на стр. 2 (заправо је написано 02, дакле “нула два”), имате чланак Милене В. Ђорђијевић “Слободан и поробљен интелектуалац” о томе да је потребан слободан интелектуалац а не роб капитала и тржишне привреде (али, опет недостаје позитивни предлог, који систем је бољи… него, само, треба едуковати, образовати, интелектуалца – да се индивидуално опире лошем систему…) а ово помињемо зато што је ту и велика карикатура у боји, њу потписује Драган Стојановић, где Дон Кихот, без коња, атакује на огромну ваљда ветрењачу светског система електронске информатике. То би био СФ елемент.

(6)  И најзад, такође у том “Политикином” културном прилогу, али нешто касније, на стр. 08, имате оно “Идуће недеље у Београду”, штампано сад већ невероватно ситним словима, али са непотребно великим размацима између пасуса, и ту се (ситно…) може прочитати, да ће у понедељак 23. априла у 19 ч у Лази К говорити, о У. Ле Гв, Тамара Лујак и АБН:




Али гле, одмах испод тога видимо, за следеће дане, још неколико тема које су итекако “наше”, а и неке од тих личности су афирмисани СФ фанови! (види слику)

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 79
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #337 on: April 21, 2018, 05:27:08 PM »
Crtež 'U potrazi za izgubljenim vremenom' mladog umetnika Nikolaja Tolmačeva:

https://www.pinterest.co.uk/pin/152770612334926475/

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 470
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #338 on: April 23, 2018, 02:49:05 PM »
A večeras...

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 470
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #339 on: April 25, 2018, 09:00:34 AM »
Tja. Niko da se oglasi, pa moram ja.
U ponedeljak uveče Aca Nedeljković je, uz pomoć Tamare Lujak, održao predavanje Stalno se vraćajući Ursuli Le Gvin (da ga ispoštujem i napišem njeno ime na način na koji on instistira da se piše, a ne kako neki pišu). Predavanje je, na neki način, bilo odavanje pošte ovoj izuzetnoj književnici i privuklo je nešto veći broj slušalaca nego što ga imamo u poslednje vreme na predavanjima - bilo je i nepoznatog sveta.
Uz prilično muke sa tehnikom, predavanje je počelo sa dvadesetak minuta zakašnjenja, ali je zato i trajalo poprilično, sve do granice da je postojala opasnost da nas poizbacuju iz DOB-a.
Na početku su Tamara i Aca prikazali kratku priču Oni koje odlaze iz Omelasa, sa naglaskom na činjenicu da je ova priča ušla u redovni školski program u SAD (ako sam dobro razumeo), pri čemu se priča koristi za postavljanje pred decu poznate etičke dileme koja leži u osnovi priče.
Mnogo zanimljiviji mi je bio drugi, znatno širi deo priče, koji je publici prikazao jedan od najzanimljivijih Ursulinih romana Stalno se vraćajući kući. Na moje iznanađenje, čini mi se da je velika većina prisutnih nije bila pročitala ovaj roman, tako da je predavanje bilo mnogo korisnije nego što sam mislio kad sam video program. Očito je da nešto što je mojoj generaciji bilo opšte mesto i knjiga koja je u mnogome uticala na promenu mog (i ne samo mog) viđenja naučne fantastike, prilično nepoznata većini prisutnih. Nadam se da grešim.
Aca je lepo prikazao osnovne postavke knjige, Tamara je čitala (malo prebrzo) poeziju Keša, a mi smo dobacivali i, generalno, lepo se provodili.
Ja sam pohvalio njegov možda najbolji prevod, kad se sve uzme u obzir.
A onda smo otišli u kafanu, gde je Žarko bezuspešno pokušavao da preda nekome pravljenje programa za LK.

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.099
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #340 on: April 25, 2018, 12:11:44 PM »
Očito je da nešto što je mojoj generaciji bilo opšte mesto i knjiga koja je u mnogome uticala na promenu mog (i ne samo mog) viđenja naučne fantastike, prilično nepoznata većini prisutnih. Nadam se da grešim.


Jel' može malo da pojasniš ovo citirano; na kakvu promenu misliš? Kakvo je voje mišljenej o SFu bilo pre čitanja ovog romana a kakvo posle?

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 470
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #341 on: April 26, 2018, 08:45:56 AM »
Pa, ove knjige se veoma dobro sećam, za razliku od mnogih koje sam pročitao u to vreme.
Ta knjiga je objavljena negde krajem 1991. ili na samom početku 1992. i znam da sam se dugo borio sa njom.
Primerak mi je sasvim raskupusan, što izgleda potvrđuje moje krajnje nepouzdano sećanje.
Hteo sam da kažem da je ta knjiga bila dokaz da se SF može pisati na razne načine, i da SF može da postoji čak i kada naizgleda ne liči na SF.
Jer na prvi pogled ona još manje liči na SF od Knjige Novog Sunca, koja se pojavila kod nas neposredno pre toga.
Meni lično je bilo zanimljivo tada razmatrati veze postmodernizma i SF-a - preveo sam čak i neke eseje vezane za to.
To sam hteo da kažem.
Mislim da je knjiga uticala i na neke pisce, kao što je Jakšić, ali to bi već zahtevalo detaljniju elaboraciju.
Na tribini sam pitao Acu da li je proučavao recepciju knjige kod nas - on kaže da nije.

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.099
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #342 on: April 26, 2018, 09:36:07 AM »
Da, nekakva analiza recepcije bi dobro došla, mada slutim da bi dobar deo bio pokriven recepcijom Tolkinovog The Silmarillion, pošto verujem da je Ursula jednostavno preuzela taj model i nastavila da u njemu kreira glavninu svog opusa. Znam da ima dosta domaćih proučavaoca Tolkina (Kravar, beše li, dosta toga je objavljeno u Ubiku), tako da bi se to lako moglo preciznije ustanoviti.

Ne znam kako se u nas mythopoeia prevodi i koji se termin za taj konkretno književni žanr kod nas koristi, ali meni je taj žanr prikladan za SF taman koliko i tebi poezija, tu negde.  :)

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 470
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #343 on: April 26, 2018, 10:49:21 AM »
Ma da. Deluje da je to bila stranputica, ali taj postmoderni pristup je ostavio neku vrstu uticaja koji se može ogledati u povećanju zahteva prema književnom kvalitetu i nekoj vrsti unapređene svesti o intertekstualnim potencijalima žanra, ako me razumeš šta pokušavam da kažem.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 470
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #344 on: April 26, 2018, 10:52:44 AM »
Verovatno si u pravu za Silmarilion. On se kod nas pojavio 1993. godine, nešto kasnije od Stalno se vraćajući kući, ali to je to.