Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 446 Replies
  • 9814 Views
*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 185
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #270 on: March 02, 2018, 02:12:45 PM »
Za sada nigde ne vidim program za mart, no, Tika je najavio da će u ponedeljak (petog marta) u 19h u Tribinskoj sali Udruženje SCI&FI predstaviti svoje fanzine i knjigu Baka Mandini krugovi.

Za Čitaonicu (poslednji ponedeljak u mesecu, ako ne bude promena) je najavljen roman Strava u Ulici kuge Mirne Zakić.

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 185

na mnogo mesta o uspehu Ederlezi, i, filozofkinja Malabu, itd
« Reply #272 on: March 03, 2018, 02:56:06 PM »
Цењени Аномандер Рејк, хвала на труду (на топику “Романи у 2017”).

Цењена ангел 011, тачно сте рекли, ево данас у “Политици” најава за понедељак, о тој Тикиној књизи (фантази, са елементима СФ),
а за другу и трећу недељу, остаје мистерија, шта ће програм Лазе бити.

Е сад.

Прво треба да честитамо ауторима филма Едерлези на постигнутом великом успеху на ФЕСТ-у. Дакле:


     Ч Е С Т И Т А М О ! ! !

(2)   Тај линк, који нам је ангел 011 дала,  на чланак у “Вечерњим новостима”, где је цитирано како је жири образложио награде за Едерлези:  да, они су препознали оне вредности које је и АБН поменуо у свом приказу тог филма.

Додајмо: главна глумица је одлично дала један лик савршен, али хладан и празан, лик који функционише тачно, без грешака, али и без душе, барем у првој половини филма. Многе друге глумице биле би, у тој истој улози, напросто смешне. Осим тога, одлично је што је натуршчик, јер, гледаоци је не препознају, дакле она не носи са собом одјеке никаквих ранијих улога, што би се неминовно десило да је ту била рецимо Мила Јововић или Ума Турман.

(3)  Данас у “Политици” има чланак о ФЕСТ-у па и један велики пасус о Едерлези, потписује Весна Перић.

(4)  … а исто у “Политици” али у прилогу “Култура, уметност, наука”, на стр. 1, обиман чланак и интервју, потписује Гордана Поповић (средње слово не знамо…), о гостовању француске филозофкиње Катрин Малабу и њеним ставовима о вештачкој интелигенцији, роботима, и како да останемо иоле релевантни, кад нас роботи буду далеко, огромно надмашили, једног дана.

Малабу нас позива и да се одупремо данашњој принудној стандардизацији мишљења, и принудној политичкој идеологији коректности.

(5)  Исто у “Политици” али на страници “Погледи”, која је можда рецимо седамнаеста, Мирослав Лазански коментарише ову презентацију руског председника Путина о руском новом ракетном наоружању. Наравно ми се сви питамо, да ли је реално и да ли је икако могуће да постоји ракета на “атомски погон” – шта би то уопште значило?! – али, Лазански се не изјашњава експлицитно о реалности тога, али својим укупним ставом као да подржава, и сугерише, да то јесте реално, стварно могуће.

Авион на атомски погон, то бисмо разумели, али, “мали мотор на атомски погон”? ракета “неограниченог домета”?  Не разумемо. А није нам ни Лазански то разјаснио.

(6)  У данашњем “Данасу” па у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. 13, чланак “Чудовиште из надмене лагуне”, о филму Облик воде. Аутор чланка, Павле Симјановић, развија неку своју компликовану тезу да је онај много ранији филм, Створење из Црне лагуне (Creature from the Black Lagoon, 1954) био веома сличан, а у неким уметничким карактеристикама и много бољи, иако је био “намењен забави капиталистичке омладине” (??  е шта ли би то значило…).

(7)  У данашњем “Блицу”, цела стр. 23 је посвећена филму Едерлези, потписује Миона Ковачевић; горњу половину стране запрема слика са промоције тј. премијере, а доња половина стране је интервју са режисером (Лазар Бодрожа).

Бодрожа употребљава – најзад, неко! – за главну глумицу тај битни термин, натуршчик.

То је у српском језику реч руског порекла (а у руском је изведена из латинске речи natura, природа), а означава неког ко није студирао глуму ни на каквој академији драмских уметности, и није професионалац глуме, а ипак се појави у некој улози у филму.

« Last Edit: March 03, 2018, 03:07:46 PM by Aleksandar_B_Nedeljkovic »

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 305
    • the cult of ghoul
Re: na mnogo mesta o uspehu Ederlezi, i, filozofkinja Malabu, itd
« Reply #273 on: March 03, 2018, 10:47:06 PM »
главна глумица је одлично дала један лик савршен, али хладан и празан, лик који функционише тачно, без грешака, али и без душе, барем у првој половини филма. Многе друге глумице биле би, у тој истој улози, напросто смешне. Осим тога, одлично је што је натуршчик, јер, гледаоци је не препознају, дакле она не носи са собом одјеке никаквих ранијих улога

dragi abn,
ne bih da vam rušim iluzije i teorije, ali stoya nije baš zaista 'naturščik' (tj. moglo bi se o tome diskutovati), ali budući da JESTE igrala u brojnim filmovima do sada - tačnije, PORNO filmovima - ona itekako "носи са собом одјеке ранијих улога" - i baš zbog tih odjeka je pre svega angažovana!  ;D

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.006
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #274 on: March 06, 2018, 11:03:10 AM »

За мене је то сада решено питање, и стављено    ad acta   ; збирка: Адријан Сарајлија, Голи гласови, није СФ. Дефинитивно. Дакле, у жанру је фантазије. Али, ја са пуним поштовањем гледам писце тог жанра, па и Адријана Сарајлију, и немам ништа против фантази жанра! Па, и Реј Бредбери је писао претежно фантази! Пa, и Урсула је имала Земљоморје (Earthsea)! Ја ценим и поштујем тај жанр, али не стижем њиме да се бавим. Као ни хорором. Јер, не могу све…


Samo da preciziram, da bi se izbegli nesporazumi: ja ne mislim da ova zbirka spada u fantazi žanr. Čak štaviše, mislim da ova zbirka tu definitivno ne spada, taman koliko ne spada ni u horror ili SF.

Fantazi žanr ima svoje zakonitosti i pravila, ima svoje norme i kanone, dok iracionalna fantastika toga naprosto nema. Otud se iracionalna fantastika koristi motivima i elementima svih triju pomenutih žanrova, ali bez namere i težnje da ispoštuje ortodoksna pravila koja uz rečeni motiv ili element idu. U tom smislu, iracionalna fantastika je bliska nadrealizmu i apsurdu, a ne žanrovima fantastike koje prepoznajemo kao fantazi, horror ili SF.

Now, smatram da je jedan od glavnih uzroka sudbine SFa na domaćem terenu bio upravo upliv iracionalne fantastike, a ne toliko ‘mešanje’ samih SF, F i H, pa otud i moram da insistiram na ovom pojašnjenju, jer smatram da je zaista nužno uspešno razlikovati tu vrst fantastike od tradicionalnih žanrova. 








Међутим, ја такође имам евиденцију, од 8. новембра 2014, да прича:

Адријан Сарајлија, „Хроновизија”, у антологији Горана Скробоње Нова српска приповетка, Београд, издавач „Паладин”, 2013, на стр. 194-210,
јесте СФ, али је прилично слаба СФ прича. А знам да јесте СФ јер сам је прочитао (добио сам од поузданих саветника и пријатеља сигнале да јесте, и, зато сам је прочитао…) па сам се уверио. Дакле Сарајлија јесте и СФ писац, макар само са том једном објављеном СФ причом (не знам да ли их има још).

Е сад ја сам, у мојој ранијој Историји српске СФ, узео у обзир само приповедаче са најмање пет објављених СФ прича, а оне са мање од пет нисам ни поменуо. (Мада је, у том приступу, могућ изузетак ако је нечија прича изузетно заблистала.) Па, лако би могло да се деси да и у новом, обимнијем издању (које полако, полако почињем да припремам) буде исто тако. Али вероватно ће критеријум бити нешто оштрији – међу ауторовим објављеним СФ причама мораће да буде барем једна добра.[/size][/color]


U suštini, naslovna priča ‘Goli glasovi’ može biti prepoznata kao SF, ali sama priča je prilično slaba, to u više bitnih aspekata. Najbolje priče u zbirci su po pravilu lako prepoznatljive kao iracionalna fanrastika, tako da ta procena utiče i na generalnu procenu same zbirke, bar kad je žanrovska pripadnost u pitanju.

o književnim nagradama bez para, i, PZAB, i Blic
« Reply #275 on: March 06, 2018, 11:29:39 AM »
Цењени др Гул, одговорио сам на топику који сте, о Едерлези, отворили.

Цењена Либеат, интересантна је та теза да постоји и ирационална фантастика као засебан феномен, али за мене је то једна под-врста фантазије. Па, и бајке су део фантази жанра; а имају понекад поприлично ирационалног.
Некад се говорило и о “ониричкој” (као сан, као у сновима) фантастици, па, и она је, некад, ирационална, рецимо сањар иде улицом својих снова, и док он иде, иде, даљина, која му преостаје до жељеног одредишта, све више се повећава, развлачи, улица се пред њим издужује до фантастичних размера.

(1)  у “Политици” је у недељу 4. марта био још један чланак о чињеници да већина књижевних награда у Србији не доноси награђеном никакве паре, ни један динар. Наслов чланка је “Чек без покрића”, поднаслов гласи “Највећи број књижевних признања у Србији нема поуздане спонзоре и зависи од среће на конкурсу Министарства културе или од општине”, а чланак потписује Марина Вулићевић.
Постоји и антрфиле који гласи “Укупан новчани део НИН-ове награде је милион динара, а у трошкове се убрајају и хонорари за чланове жирија, и организација уручења”.

(2)  “Политикин забавник” бр. 3447, петак 02.03.2018, нема СФ причу.
На стр. 4-6,  како је протекао први авионски путнички лет Београд-Загреб, 1928. године, авионом “Потез 29”

стр. 11-13, како је један преварант крајем 19. века у Енглеској правио лажне фосиле “пилтдаунског” човека, и успео да превари многе, током низа година.

стр. 20, зашто би живот на Марсу био веома нездрав (слаба гравитација, космичко зрачење, и, можда, токсичне материје на појединим местима у Марсовој прашини…), и, други мали чланак:

стр. 21, ванземаљци не би морали да имају ДНК, него можда неке сасвим друге механизме наслеђивања.


Хајде да се договоримо нешто: да убудуће онај ко хоће да пише научну фантастику о насељавању Марса, треба да зна о Марсу барем онолико колико знају деца која читају “Политикин забавник” ! ! !

На стр. 58, чланак о шпијунским проналасцима, потписује Немања Баћковић, а наслов, заиста одличан, гласи:

Мој голубе, дрону један!


(3)  У данашњем “Блицу” је уметнути прилог “Поп и култура”, па на стр. 5 је чланак, потписује Милојко Божовић, а у наслову је промакла словна грешка, па гласи овако: “Како је пропао српски фим”. (Изостављено је слово “л”.) Теза чланка, не особито уверљива, била би, да су из српског филма отишли многи великани, или се пасивизирали, а нове генерације немају тако велика имена; о три српска филма, а међу њима и о Едерлези, Божовић се изјашњава овако: “Нажалост, ниједно од ова три дела не заслужује високу оцену. Нису лоши, али нешто им фали. Фест им је учинио велику част омогућивши им премијете под својим окриљем и доделу награда пред око 3000 људи …”[/color]


*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.006
Re: o književnim nagradama bez para, i, PZAB, i Blic
« Reply #276 on: March 06, 2018, 11:58:33 AM »

Цењена Либеат, интересантна је та теза да постоји и ирационална фантастика као засебан феномен, али за мене је то једна под-врста фантазије. Па, и бајке су део фантази жанра; а имају понекад поприлично ирационалног.
Некад се говорило и о “ониричкој” (као сан, као у сновима) фантастици, па, и она је, некад, ирационална, рецимо сањар иде улицом својих снова, и док он иде, иде, даљина, која му преостаје до жељеног одредишта, све више се повећава, развлачи, улица се пред њим издужује до фантастичних размера.


Pa, generalno govoreći, to je onda opet terminološki problem, u kom za Vas termin ‘fantazi’ označava  daleko širi korpus literarnih dela nego za mene. Čak štaviše, meni izgleda da kad kažete ‘fantazi’ Vi zapravo podrazmevate čitavu proznu vrstu, a ne prozne žanrove.

Termin ‘iracionalna fantastika’ koji ovde upotrebljavam zapravo označava korpus u engleskom poznat kao ‘weird’, tako da se stvarno ne može reći da je slabo poznat, čak i vikipedija ima sumarizaciju koja je prilično upotrebljiva:

Weird fiction is a subgenre of speculative fiction originating in the late 19th and early 20th centuries. It can be said to encompass the ghost story and other tales of the macabre. Weird fiction is distinguished from horror and fantasy in its blending of supernatural, mythical, and even scientific tropes. British authors who have embraced this style have often published their work in mainstream literary magazines even after American pulp magazines became popular.[1] Popular weird fiction writers included Edgar Allan Poe, William Hope Hodgson, H. P. Lovecraft,[2] Lord Dunsany,[3] Arthur Machen,[4] M. R. James,[5] and Clark Ashton Smith.

Although "weird fiction" has been chiefly used as a historical description for works through the 1930s, the term has also been increasingly used since the 1980s, sometimes to describe slipstream fiction that blends horror, fantasy, and science fiction.


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 305
    • the cult of ghoul
umro je Peter Nicholls
« Reply #277 on: March 06, 2018, 02:32:09 PM »
umro je Peter Nicholls (1939-2018),
ko-autor čuvene, najbolje svetske (?) SF enciklopedije, The Encyclopedia of Science Fiction



https://www.actualitte.com/article/monde-edition/mort-de-peter-nicholls-editeur-de-l-encyclopedie-de-la-science-fiction/87651








da, umro je Piter Nikols, autor najbolje SF enciklopedije
« Reply #278 on: March 06, 2018, 03:18:54 PM »
Хвала на информацији! како то Ви увек сазнате први? Да, ево, видим, испада да је Питер Николс умро буквално данас, јутрос; од рака:

https://www.sfsite.com/news/2018/03/06/obituary-peter-nicholls/

Слава му, и поштовање.

Да, он нам је дао најбољу СФ енциклопедију на свету. Др Гул, да ли је она сад доступна бесплатно на нету, окачена у облику огромног броја засебних чланака?

(4)  Допуна вести од јутрос:

код Невидљивог имате, са неколико слика, о јучерашњој, у ЛК, промоцији Тикине књиге Бака Мандини кругови, рекло би се да је то књига хумористичке фантазије са елементима СФ:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/03/05/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-baka-mandini-krugovi/


*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 305
    • the cult of ghoul
Re: da, umro je Piter Nikols, autor najbolje SF enciklopedije
« Reply #279 on: March 06, 2018, 07:17:24 PM »
Хвала на информацији! како то Ви увек сазнате први? Да, ево, видим, испада да је Питер Николс умро буквално данас, јутрос;

ne zovu me džabe GHOUL!
jave mi kolege odmah čim se neko sveže ohladi.

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 435
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #280 on: March 09, 2018, 09:37:30 AM »
Aco,

Kod vas su jedno vreme bili originali pojedinih Emitora. Da li to još posedujete i koje brojeve i da li imate možda neke originalne fotografije sa početaka rada Društva 80-ih i 90-ih godine (skenirane ili papirne)?




Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #281 on: March 09, 2018, 01:48:44 PM »
Фотографије, ни папирне ни скениране, немам, мада не искључујем да је негде нешто запало – у некој од многобројних фасцикли... али није вероватно. Ми смо се врло мало сликали.

Ипак имам скенирану једну ону из НУБС-а где Бобан стоји горе изнад свих нас а поред мене седи Љиља Праизовић. И ту мало десно и Мајк Драсков. И још многи други. Али она је ваљда и објављена у неком Емитору?

Емиторе имам  првих 200 и нешто, можда 250 бројева, баш лепо све, редом, добро су сређени и одлично очувани али на дну једног ормана – не бих могао сада да то гледам...

а онда, дакле после тог времена, сам почео да купујем само оне о СФ, а оне који нису о СФ, него о хорору, или фантазији, немам, нисам куповао све редом, а и зашто бих. Прескочио сам једно двеста таквих бројева. То треба да чувају људи који се баве тим другим жанровима.

Имам ја и још нешто, што би мало ко помислио да је могуће имати! За све оне Емиторе којима сам ја био уредник, или технички асистирао да се направе, имам врло уредно, рекао бих савршено сачуване мастере, формата А4, то је двадесетак целих, пуних, врло уредних фасцикли, то се после носило у фотокопирницу и редуковало на, беше ли, 71 % величине, у оној фотокопирници код нашег великог пријатеља Жељка
(како беше презиме, можда Котис?)
у Џорџа Вашингтона 36, прекопута Очне клинике, и умножавало. (Али, тамо је сад продавница ваљда пластичних прозорских оквира, или тако нешто…)

Ове оригинале мастера у А4 формату сам, у принципу, вољан да предам некоме, једног дана, не сад; кад их прегледам и евентуално понешто и скенирам; некоме ко има јааа-ко велики стан па може то да чува, у добрим условима (а не у неком лошем магацину…).

Али, Мићо, зар није неко још давно окачио на нет комплетно скениране многе Емиторе, и Сиријусе ваљда комплетне? Не марећи нимало за копирајт, не питајући никога за дозволу? Негде то постоји. Скенирано, окачено, за џ. Чак сам некад и видео један лист тога, скен је био груб и лош али се могло прочитати.

Имам и јако велики број примерака српско-мађарског фанзина “Метеор” из Суботице, А5 формата, резултат огромног труда једног професора по имену Томислав Раданов, и његових ђака; није немогуће да имам редом свих рецимо око 185 бројева. (У међувремену Раданов је преминуо. Као и Љиља Праизовић. Као и Џејмс Блиш, Асимов, Кларк, Урсула, па ево сад и Питер Николс, енциклопедиста.)

(2)  Били сте на премијери Едерлези, да ли се тон добро чуо? Дијалози? Дикција? Само немојте рећи да је то апсолутно свеједно и да дијалози ако се чују муљаво и нејасно, то нимало не утиче на квалитет и успех филма – надам се да то није Ваше мишљење о томе.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 435
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #282 on: March 09, 2018, 05:47:40 PM »
Aco. Pre svega, ne bacajte ništa od toga. Ako vam ponestane mesta, naći ćemo rešenje za preuzimanje.
Imam ja Emitore, gotovo sve, ali je nemoguće raditi dobre skenove fotografija koje su objavljene u Emitorima.
Zato bih voleo da skeniram fotografije iz Društva u Emitorima koje ste vi radili, ako ih ima.
Tu sliku sa Bobanom koji stoji imam. I u pravu ste, prosto je neverovatno koliko smo se malo slikali.
Ja sam najviše slikao, pa opet imam samo par fotografija. Sve je izgubljeno.
Voleo bih, na primer, da nađem fotografije koje sam ja snimao na dodeli prve nagrade Lazar Komačić - Emitor 22 ili 23.
Tada su te fotografije lepljene na papir, pa fotokopirane. Nemam više tih originalnih fotografija, a fotokopije su praktično neupotrebljive. Takve stvari me zanimaju. Ta dva broja je uređivao Saša Gatalica - ne verujem da ih vi imate, ali pogledajte.
Skenirani su neki Emitori, ali nisu okačeni, ali skenovi vrlo lošeg originala su očajni.
Boban ima sve Meteore, ali ne bacajte ni to.

Što se tiče tona, nije kristalno jasan kao u nekim drugim filmovima, ali nije ni katastrofalan.
Ja kad god ima prevod koji je iole dobar, čitam prevod, pa nisam obraćao previše pažnje na dikciju.
Nije mi nešto mnogo smetalo. Muškarac je Srbin pa priča malo divlje, što je OK, generalno.
Kod Stoye mi zaista nije smetao njen američki naglasak.  Više sam pažnje obraćao na druge detalje.
Mislim da preterujete kod zamerki glumcima. Nije to toliko bitno koliko prestavljate.

Ono što je mene zaista iznenadilo, a moram da priznam da sam na projekciju otišao sa velikom zebnjom
i strahom, imajući u vidu da u poslednih 10 godina praktično nisam uspeo da izdržim 15-tak minuta
nijednog domaćeg filma, tako da više i ne pokušavam, jeste dobar scenaristički rad Dimitrijev u smislu
zaista izvrsnog prenošenja osnovne ideje koja je ležala u pozadini Škrbine priče.

Prosto je zapanjujuće koliko je ta Škrbina priča relevantna u ovom trenutku na svetskoj SF sceni.
Naravno, ne mislim da je ona nekakvo spektakularno spisateljsko dostignuće. Mogu se njoj naći mnoge mane sa spisateljskog stanovišta, kao što se i filmu mogu naći sa tehničkog stanovišta (dosta toga ste naveli i sami).

Ali taj jedinstveni i specifičan pristup koji je priča donela davne 1985. godine, ta briljantna ideja koju je Dimitrije prepoznao dvadest pet godina kasnije i uspešno prilagodio filmskom jeziku, meni je tokom gledanja filma potirala sve nepreciznosti i mane (koje naravno nisam mogao a da ne primetim) i nosila me dalje, prilično opčinjenog. Domaća naučna fantastika je ovom pričom i ovim filmom meni pojaviše prišla nekoj lemovskoj naučnoj fantastici. Summa technologije u proznoj formi. Kao Solaris, kao Piknik kraj puta.

Zato vam Ghoul kaže da se bavite trivijalnostima. Ako to niste osetili u ovom filmu, nešto ne valja...

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #283 on: March 09, 2018, 08:45:49 PM »
Нећу бацати, али, и не могу сад да се бавим тиме.

Едерлези:  па, јесам свестан шире слике, и дао сам шири приказ, и у основи сам се позитивно изразио, па, зар нисам тамо рекао “вероватно најбољи српски СФ филм свих времена”.

(2)  дикција.

Тостео двм кажм:  многое вжн.

Наиме дикција


НИЈЕ  ИСТО  ШТО  И  ЗНАЊЕ  ЈЕЗИКА,

може неко одлично да зна свој матерњи језик, а да има очајну дикцију, или може да говори на страном језику и слабо га зна а ипак да има одличну дикцију.

Тотално је погрешно рећи “Ех том глумцу енглески није матерњи, нормално је да има слабу дикцију”, то апсолутно није тако.

Такође је тотално погрешно рећи “Ех тој глумици је енглески матерњи језик, дакле савршенство њеног говора је неупитно, наравно да она има изврсну дикцију јер то је њен матерњи језик”, то је

      ПОГРЕШНО    

јер рецимо тај глумац зна да у енглеским речима   very sweet    треба да постоји на крају сугласник   / t /   али он га не каже, он га не реализује. То није незнање,   

НИЈЕ  НЕЗНАЊЕ  ЕНГЛЕСКОГ  , него је лоша дикција, он само изговори:   very swee    .

Дикција је вештина да се речи и реченице изговарају јасно, разговетно, са понеком паузом и тишином понегде (али, да се не декламује извештачено!), да би се јасно и без напора разумело шта кажете.

Анезбрзано ибрбљуцво.


*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 74
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #284 on: March 11, 2018, 11:16:28 PM »
Evo snimka jednog italijanskog robota pijaniste koji svira kinesku pesmu 'Srebrni oblak'sa dvojicom kineskih pijanista: