Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 1073 Replies
  • 90018 Views
*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.222
Re: Jelena Jokanović i Ilija Bakić o Ursuli, danas u Politici
« Reply #240 on: February 17, 2018, 12:14:15 PM »
ангел! Фантастични сте! па она је то стварно рекла! само је наша учесница (заборавио сам која од њих три) то пренела сажето, веома концизно – али, суштину је пренела одлично. Сад знамо! ХВАЛА!

ne, suštinu nije prenela, ali uopšte, u toj gore citiranoj izjavi, ili možda Vi niste preneli suštinu koju je ona pokušala da prenese... u svakom slučaju, suština tih konkretno Ursulinih izjava je sad već poprilično izgubljena, mada čisto sumnjam da je tu ikad i bila na plodnom tlu.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 703
Da li imamo i osmog doktora naučne fantastike u Srbiji?
« Reply #241 on: February 17, 2018, 09:34:08 PM »
Цењена Славо, молим подсетите нас, зашто би се робот звао умбот.

Цењена Либеат, Урсула се том изјавом (ако претпоставимо да је изјава аутентична) грубо али и врло духовито подсмехнула Хемингвејевој намештеној мачо пози, дала је доста циничну карикатуру нечега што је фалш у Хемингвејевом имиџу. Барем тако ја читам ту њену изјаву.

Само да знате, имао сам и ја нешто да замерим Хемингвеју, и то веома оштро. Тај мој рад је објављен, 2012, на српском, а наслов је:

Александар Б. Недељковић, Шта је старац Сантјаго заправо планирао да постигне на мору близу Кубе

Планирам да то објавим још једном, у књизи, а сад, ево само резимеа, који је на енглеском, и који је знатно опширнији него већина мојих резимеа. Дакле:

Summary:

Aleksandar B. Nedeljković

What Did the Old Man Santiago Actually Plan to Do at Sea off Cuba

Hemingway’s novella “The Old Man and the Sea” ought to be re-considered from a purely practical standpoint, as an economic fishing project. We applied the kind of strictness which we usually apply in the studies of another genre, science fiction: we demanded the same high level of plausibility and logical coherence. But Hemingway’s famous story did not endure such high criteria of quality. Here is why. The protagonist, old Santiago, is a professional fisherman, so his job is, simply, to catch fish and sell them as meat, for the markets in Cuba. We are told that for 84 days he did not catch anything at all, not a single fish, so his economic situation was very bad indeed, he was in deep poverty. It would stand to reason that he would want to catch some fish, any fish, and then return quickly to sell it. Then he happens to catch a huge fish, a 750-kilo marlin, about five and a half meters long, which could not possibly have fit inside his small boat (a skiff). This fish is about ten times heavier than Santiago, and much heavier than Santiago and the skiff together. He persists in the unreasonable, foolhardy task of overpowering the marlin. When he, quite improbably, does overpower the marlin, he lets it stay plump in the water, to be eaten by sharks. Definitely he could have carved four 25-kilogram chunks of best meat, and hurried home, but, instead, he attaches the fish to the outside of his skiff, and, in consequence, returns very slowly, so that the sharks have time to eat all the meat. But, previously, he did catch a dolphin, which, science tells us, could not have been of less than 40 kilo weight, and kills him; but instead of keeping this excellent catch, and hurrying back with it, he merely eats a few bites of dolphin’s very good meet, but raw, and without salt, and then throws him back into the water! So we really must ask ourselves what his business plan, with which he sailed out from a small fishing village Kohimar near Havana, was. Why did he not cut the line with the marlin, and return immediately, triumphantly, with the dolphin in his skiff? His plan must have been quite something else. But, it is incredible that whole generations of critics did not notice this. They should have been able to see through the author’s rather obvious narrative strategies. For us, only one possible conclusion remains, about Santiago’s motives.

Key words: Ernest Hemingway, “Old Man and the Sea”, Santiago’s business plan


(2)  Него, пропустио сам да јавим нешто! У данашњем чланку у “Политици” помиње се и трећа особа у Србији, дакле не само Бакић и Јокановић, него и, цитирам:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Артеа Панајотовић, која је на Филолошком факултету у Београду одбранила докторски рад о даоизму у делу Урсуле ле Гвин

КРАЈ  ЦИТАТА.

Дакле, написано је тако, нисам погрешно прекуцао: написано је о “даоизму”, не о таоизму.

Сад се поставља питање да ли је то докторат о научној фантастици, па, ако јесте, онда је Артеа Панајотовић наш осми доктор научне фантастике.


*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 269
Re: Da li imamo i osmog doktora naučne fantastike u Srbiji?
« Reply #242 on: February 17, 2018, 10:27:45 PM »

Цењена Либеат, Урсула се том изјавом (ако претпоставимо да је изјава аутентична)

Esej Introducing Myself, ne izjava. Kasnije je preuređen za The Wave in the Mind: Talks and Essays on the Writer, the Reader, and the Imagination.

Evo ga link: https://www.amazon.com/exec/obidos/ASIN/1590300068/braipick-20

Ako kliknete na link, pa na "Look Inside", moći ćete da pročitate taj esej.

*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 269
Re: Da li imamo i osmog doktora naučne fantastike u Srbiji?
« Reply #243 on: February 17, 2018, 10:55:44 PM »

Сад се поставља питање да ли је то докторат о научној фантастици, па, ако јесте, онда је Артеа Панајотовић наш осми доктор научне фантастике.

Evo ga link za doktorsku tezu, pa možete da je pročitate i procenite da li je to doktorat o naučnoj fantastici  :)

https://www.academia.edu/35470217/Jednostavnost_prirodnost_sloboda_i_neizrecivost_elementi_daoizma_u_delu_Ursule_Le_Gvin

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 604
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #244 on: February 19, 2018, 02:55:21 PM »
Poprilično, koliko se meni čini...  :)

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 703
u Blicu o horor zbirci koju je uredila Tamara Lujak
« Reply #245 on: February 19, 2018, 04:53:55 PM »
Хвала на информацијама! одлично, баш веома корисно!

Е сад.

(1)  Требало је раније да јавимо: у суботу 17. фебруара 2018, у викенд-броју “Данаса”, па у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. XI, био је чланак са насловом “Два хроничара старог Београда”, потписује Ј. Николић, а један од та два хроничара је наш Драгутин Ј. Илић, помиње се (па, баш и у поднаслову) да је написао и СФ драму. И историјски роман. Али, нечијом грешком, у набрајању дела, изостављено је једно слово “и”, па је испало нејасно, неки читалац би могао помислити да је та драма – историјски роман.

(2)  Невидљиви је пре неки дан пренео из “Вечерњих новости” један интервју, говорио је СФ писац Енди Вир (Andy Weir), по чијем роману је снимљен познати (подношљивог квалитета, али не одличан) филм Марсовац (The Martian, 2015). Имате то на:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/15/vecernje-novosti-endi-vir-prvo-cu-u-srbiju-pa-na-mesec/

Енди Вир је рекао, између осталог, да је ипак вероватно да ће пре доћи у Србију, него на Месец.

Само да не помешамо, то није онај очајно, тужно промашени (због лошег сценарија) филм Мисија на Марс (Mission to Mars, 2000) у коме је глумац Гари Синис, без икакве своје кривице, испао саставни део нечег баш неуспелог.

(3)  У данашњем “Блицу” на стр. 26 у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков извештава да је изашла једна антологија са 20 кратких хорор прича, на укупно око 90 страница, уредник је (ако смо добро схватили) Тамара Лујак, аутори су из земаља екс-Југославије па и из Србије, наслов је Град уклетих, а издавач “Пресинг”.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 703
X Files?
« Reply #246 on: February 19, 2018, 08:04:04 PM »
И још нешто данас,

(4)  молим информацију, шта је са Досијеом икс, да ли је на програму у четвртак, или кад?


*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 93
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #247 on: February 20, 2018, 08:24:50 AM »
Dragan Živadinov predlaže da se reč umbot zameni za robot, jer današnji roboti, zahvaljujući razvoju veštačke intelligencije, postaju sve pametniji i izvesno je da će nadmašiti ljudsku intelligenciju, jer artificijalci uče veoma brzo, postaju iz minuta u minut sve pametniji, ili bolje rečeno, iz nanominuta u nanominut. Neki entuzijasti se nadaju da će moći da se oformi decentralizovana vlada veštačke intelligencije. Dakle, u budućnosti bi artificijalci mogli da vode ljudsku vrstu. Za ljude koji žive u banana i batina državama to bi mogla biti dobra stvar. Onda bi i reč government možda mogla da se zameni sa governet? 

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 93
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #248 on: February 20, 2018, 08:39:51 AM »
U budućnosti možda neće postojati vladini službenici- government officials, već vladini artificijalci - governet artificials.

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 93
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #249 on: February 20, 2018, 11:33:25 AM »
Ispravka greške: Živadinov predlaže da se reč robot zameni za umbot.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 703
u Blicu, o hororu u srpskom pozorištu; rat dronova, itd
« Reply #250 on: February 20, 2018, 03:06:18 PM »
Хвала на информацијама!
Славо, не нано-минут, јер, рачуна се као основна јединица за мерење времена секунд (по светском систему, метар – килограм – секунд), па је мања јединица наносекунд.
За “умбот”, можда је добра идеја, али, гавернет – governet – компјутерска, интернетска светска влада, па, то је свакако одлична реч, мајсторски погођена, заслужује да буде наслов једног СФ романа! (Само, треба га написати...)

(1)  У данашњем “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на стр. 4 и 5, имамо чланак Слободана В. Ивкова, у рубрици “Несвакидашња издања”, наслов је “Каобајаги вампири”, ту је гигантска илустрација (не знамо да је иједан чланак Ивкова икад добио толику илустрацију! усправно 22,5 цм, ширина 18 цм; у боји), тема је: хорор у српском позоришту; поента је да вероватно никада у историји српског позоришта није, ни у једној представи, вампир приказан као буквално, баш стварно вампир, за озбиљно, него је увек приказано да је то само обичан човек који се другима у драми лажно представља као вампир. Дакле само кобајаги, никад права ствар. Пред крај чланка, Ивков врло духовито помиње недоступност тј. веома тешку доступност научног рада Александре Белић о томе:




али на другом месту помиње оне књиге у серији “Драмска баштина” о томе, издавач Музеј позоришне уметности Србије.

(2)  Амерички министар војни, Џим Матис, рекао је да би вештачка интелигенција могла битно да измени природу ратовања, нарочито кад дронови добију већу самосталност и слободу воље, да сами процењују да ли да пуцају, и на кога; али се оградио, да он не зна како ће се ствари онда даље развијати. Линк:


https://www.yahoo.com/news/artificial-intelligence-poses-questions-nature-war-mattis-192356463.html

Хммм… кад министри војни почну тако да најављују долазак робота… онда… то можда треба схватити озбиљно…

(3)  Опет нешто за хорористе: у најновијем ПЗАБ (бр. 3445, петак 16.02.2018, нема СФ причу), укратко је објашњено, на стр. 20, зашто су кловнови страшни: кловн је маскиран, не види се ни ко је, ни која су му права осећања или намере, итд.

(4)  Британски министар за Брегзит (излазак Британије из Европске Уније) каже да Брегзит неће бити дистопија као у Лудом Максу (Mad Max-style dystopian world):


https://www.yahoo.com/finance/news/uk-will-not-thrown-mad-max-dystopia-brexit-promises-david-davis-094159607.html

Добро... ваљда неће, али ако ипак буде... па ако у Брисел, на некој моторчуги, дође Луди Макс Рокатански... онда министарка нек буде Тина Тарнер! (Tina Turner) и то она из 1985. године.

(5)  Да ли ико од учесника на овом форуму чита НИН? Било би лепо да нас неко обавести кад год нешто значајно о СФ изађе у НИН-у, али, то можда бива само веома ретко…

(6)  X Files? – па кад је на програму? Зна ли ико?



*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 269
Re: u Blicu, o hororu u srpskom pozorištu; rat dronova, itd
« Reply #251 on: February 20, 2018, 03:21:36 PM »
поента је да вероватно никада у историји српског позоришта није, ни у једној представи, вампир приказан као буквално, баш стварно вампир, за озбиљно, него је увек приказано да је то само обичан човек који се другима у драми лажно представља као вампир.

Bilo nekad... Sada postoji mjuzikl/crna komedija Sava Savanović - muzička simfonija gde je vampir stvarno vampir. Dobio je i nagradu "Korak u hrabrost" u Banjaluci.

http://pozoristekikinda.rs/sava-savanovic-vampirska-simfonija-subota-4-februar-u-20-sati/

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 93
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #252 on: February 20, 2018, 11:45:19 PM »
Poštovani ABN,
sf roman o Governetu je verovatno već neko napisao. A možda je opšta veštačka inteligencija već krenula da osniva decentralizovanu globalnu internetsku vladu? Recimo da je u to uključen i mozak naučnika Minskog. Mi znamo da je on mrtav, ali šta je urađeno sa njegovim mozgom?  Pa još kad ta AI vlada ostvari kontakt sa vanzemaljcima, e to će biti pravi cirkus! Ima onih koji se boje razvoja veštačke intelligencije, misle da je ona opasna. Upozoravaju da bi ona mogla da započne rat. Ali realno, ljudi su ti koji su krivi  za ratove i užasna zverstva i patnje. Možda bi  veštačka inteligencija mogla da ima upliva na tragične istorijske događaje? Na primer, da predupredi nastanak krvoprolića na područjima bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 703
Artea D. Panajotović je naš osmi doktor naučne fantastike
« Reply #253 on: February 21, 2018, 02:13:44 PM »
Хвала на информацији, ангел!

Цењена Славо, можда и није нико написао такав роман, нити лансирао ту нову реч, одличну.

Е сад, данашња тема ових вести:

др Артеа Д. Панајотовић (рођена 1985), асистент за англистику на Алфа БК универзитету на Новом Београду, је наш осми доктор научне фантастике. Али, тек друга жена са тим својством; дакле сада имамо шест мушкараца, и две жене, доктора СФ. Њен ментор био је један од тих претходних седам, и то, др Новица И. Петровић.

(Раније смо имали само један такав случај, АБН је био ментор кад је дисертацију припремао, и бранио, Марко Ј. Тасић, седми наш доктор СФ.)

Наслов Артеине дисертације гласи:

Једноставност, природност, слобода и неизрецивост: даоизам у делима Урсуле Ле Гвин

а одбрањена је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 2017. године.





У резимеу, на енглеском, па у наслову дисертације, појављује се у Урсулином пуном имену и оно слово К – Урсула К. Ле Гвин:

Simplicity, naturalness, freedom and inexpressibility: daoism in the work of Ursula K. Le Guin

Ово јесте дисертација о научној фантастици. Разматра са пуним поштовањем научну фантастику као жанр, анализира главна Урсулина СФ дела а не (или, врло мало) њена фантазијска дела, ослања се на теоријске поставке Дарка Сувина о СФ, дакле, Артеа Д. Панајотовић јесте наш осми доктор СФ. Она цитира и поједине теоријске поставке др Зорана А. Живковића.

Додајмо – презиме Ле Гвин је свуда у њеној дисертацији написано како треба, раздвојено, дакле исправно: Ле Гвин. Ево једног одломка у коме то можете видети:




Колегиница Артеа анализира Урсулина дела из перспективе таоизма. Добро је што се неко од нас разуме у то. Оно што вас можда највише може зачудити је назив “даоизам” за ту филозофију. На Википедији се прецизира да је даоизам исто што и таоизам,

https://en.wikipedia.org/wiki/Taoism

али се ипак предност даје изразу таоизам, а не даоизам. Међутим др Артеа Панајотовић се определила за ово друго. Ви се не морате са њеним тезама сложити, али, њен рад је свакако вредан, користан и драгоцен за нашу науку о књижевности. Надамо се да ће што пре доћи дан да ово Артеино дело буде објављено и као књига, и на српском, а и на енглеском.

(Али, признати морамо, неким појединцима, ето на пример АБН-у, је за објављивање дисертације на српском био потребан дуги низ година… и, још увек није објавио на енглеском…)

Ево неколико цитата из Артеине дисертације.

На стр. 02, пре почетка пагинације:

Даоистичка мисао је, показује се, усађена дубоко у темеље њеног уметничког израза: сам избор научне фантастике своје исходиште има у начелима старокинеске теорије уметности,

на стр. 7:

Научна фантастика се, на први поглед неочекивано, открива као жанр близак старокинеским естетичким погледима и погодан за исказивање даоистичких идеја.

на стр. 9:

Научна фантастика, дакле, подразумева сасвим дословно, недвосмислено и отворено стварање нових светова. Урсула Ле Гвин је у многим приликама истицала значај који за њену уметност има креирањe потпуно нових светова, животних облика, друштвених уређења које научна фантастика омогућује: „Ако научна фантастика има нешто велико да дарује књижевности, верујем да је то управо способност за суочавање с једним отвореним универзумом. Физички отвореним, психички отвореним. Без затворених врата“ (Le Guin, 1979: 206).

на стр. 12 назначено је која Урсулина дела се у овој дисертацији анализирају:

Рад се првенствено заснива на анализи романа из Хаинског циклуса који имплицитно или експлицитно тематизују виталне даоистичке принципе једноставности, природности, слободе и неизрецивости: Човек празних шака (The Dispossessed),  Лева рука таме (The Left Hand of Darkness) и Причање (The Telling), као и одабраних приповедака из збирки Дванаест четврти ветра (The Wind’s Twelve Quarters) и Четири пута до опроштаја (Four Ways to Forgiveness), али се осврће и на друга дела из опуса Урсуле Ле Гвин у мери у којој су она релевантна за предмет истраживања.

(крај ових цитата)

Пожелимо дакле добродошлицу Артеи Д. Панајотовић у тај мали клуб – са само осам чланова – клуб доктора научне фантастике, у Србији.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 703
PZAB, Kraftwerk, jedna zbirka, anti-anti-Darvin-izam, itd
« Reply #254 on: February 24, 2018, 05:43:26 PM »
Цењени   ,

(1)  У “Политици” је у четвртак 22. фебруара 2018. на стр. негде-око-двадесете, рубрика “Култура”, изашао приказ књиге Изабрани списи, аутор је Лукијан из Самосате, превео са старогрчког и приредио Дејан Ацовић, издавач Српска књижевна задруга, то су оне књиге прилично тамне плаве боје. Чланак потписује М. В.
Изгледа да међу изабраним, није и дело “Истинита историја” које је прото-СФ; или, барем се у чланку не помиње. Такође се не помиње да је заправо постојао, касније, и други Лукијан из Самосате, који је онда прешао у Антиохију и сређивао поједине текстове за Библију, постао светац, а данас га називају Свети Лукијан од Антиохије. Али из чланка се види да се мисли на првог, “нашег”.

(2)  У “Данасу”, у петак 23. фебруар 2018, па на стр. 23, био је обиман чланак о музичкој групи “Крафтверк” која се прославила оном механичком СФ песмом “Ми смо роботи” (Kraftwerk, “We Are the Robots”, 1978) у којој се могу чути и речи на руском, “Јa твој слуга, ја твој работник”. Али, у чланку се помиње: остарили су… а јасно је, да су прави роботи, не би остарили. А ево данас и у “Политици” на страници отприлике 18-тој, чланак о њиховом гостовању у Београду, наслов је “Крафтверк вечерас у Арени”.

(3)  “Политикин забавник” бр. 3446, петак 23.02.2018, нема СФ причу. Али, на стр. 42-45, имате чланак, како Алехандро Ходоровски није успео да сними Дину 1974, али је ипак утицао на историју СФ филма, а снимили су Дину (Dune) други људи, 1984, и није много успешна. Потписује Никола Драгомировић. Чланак је врло обиман, добро написан, и добро илустрован: Мебијус, Крис Фос, Гигер... Помиње се и Салвадор Дали, а наслов чланка је “Немогући Дали на немогућој планети”.
А на стр. 52-53, глумац из Досијеа икс, Дејвид Духовни, такође је и музичар, па, о томе, о њему као музичару, чланак, потписује Давид Вартабедијан. Наслов је – “Духовна музика”! али само због његовог презимена. У првом ступцу помиње се и СФ, и како је у тој серији он Фокс Молдер.

(4)  У суботу 24. фебруара, дакле данас, у викенд-броју “Данаса”, у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. (римски број) X, имате чланак,
наднаслов (веома приметан, плавом бојом) гласи
НАУЧНА ФАНТАСТИКА,
наслов је “Високе сфере спекулативне фикције”,
а тема је колекција Голи гласови (2017), аутор Адријан Сарајлија, издавач “Еверест медиа”,
чланак потписује С. Шкеровић (то је, вероватно, Слободан Шкеровић, претпостављамо).
Али, и поред наднаслова, не добијамо јасну информацију да ли је ова збирка, жанровски, стварно баш СФ, или је мешавина разних жанрова фантастике.
Па, и кад је 4. децембра 2017. била у “Лази К” промоција, изгледа да није на то питање дат неки категоричан одговор, или барем нама није познато; имате приказ о тој промоцији, и слику са промоције, код Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/

Сам наслов збирке, Голи гласови, не упућује изричито и једнозначно на СФ, а слика на корици приказује ратника, можда Јапанца из Средњег века, са високо подигнутим мачем који је, чини нам се, од оне јапанске врсте, која се зове катана; е то нас нимало не упућује на СФ. Зашто таква илустрација? Слика која више наводи на мисао, рецимо, о роману Шогун (то је био војни управитељ у старом Јапану) Џејмс Клавела (James Clavell, Shogun, 1975, била је и телевизијска серија, и то веома добра).

Па, на основу тога свега што, ето, знамо, стиче се укупан утисак да Голи гласови јесу значајна збирка прича фантастике, са високом литерарном амбицијом, али, жанровски…  нисмо сигурни, напросто не знамо.

(5)  У истом “Данасовом” прилогу али на стр. III, налазимо чланак са насловом “Како је Дарвин убио душу?” у коме Алексеј Кишјухас наставља битку против анти-Дарвиниста.

(Ех подсећа нас то на једно давно предавање на пост-дипломским студијама на Филолошком факултету у Београду, “Превладавање анти-позитивистичке побуне”. Јер, знате, био је један као покрет, позитивизам, па, касније, отпор позитивизму, итд.)

Врло интересантно је Кишјухасово питање зашто нема тако жестоких и страствених полемика и протеста на пример против теорије релативитета, или неких заиста тешких (за схватање, и прихватање) ствари у квантној физици, а има против лако разумљиве и очигледно истините теорије о еволуцији путем природне селекције у борби живих врста за опстанак.