Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 1116 Replies
  • 100134 Views
*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
u Politici, Vern, Marvel
« Reply #1065 on: November 14, 2020, 04:49:28 PM »
Цењени   ,

(1)   данас на стр. 5 “Политикиног“ културног прилога „Култура, уметност, наука“ имате други део фељтона о једној истакнутој личности по имену Михаило Петровић Алас. Потписује Момчило Ђорговић.

Први део био је прошле суботе (7. новембар 2020, на стр. 4 и 5), под насловом „Мој отац, Жил Верн“, и тада је започет, а сада изразито развијен приказ духовних паралела у интересовањима (о истраживачким путовањима по свету) Аласа и Верна.

Наслов данашњег (14. новембар 2020, на стр. 5) чланка гласи: „У најдаљим даљинама“. Дакле није нагласак на Верновој фантастици, него на истраживачком духу. Запажамо реченицу (први стубац, други пасус): „Жил Верн је први књижевник који је своја дела стварао на плодовима индустријске револуције“.

(2)   Такође данас, у том “Политикином” прилогу али на стр. 4, имате чланак “Марвел против Дизнија”, потписује Бранко Анђић. У чланку се развија теза да су Дизнијеви стрипови и цртаћи, Паја Патак итд, данас превазиђени, наива, да су данас у моди неки други стрипови и филмови, циничнији, огорченији, деструктивнији, јер је за данашњу децу “насиље природна средина” (то читамо у другој половини четвртог ступца). Наводно и модерни супер-хероји, али и њихови зли противници, подједнако млатарају разним супер-оружјима и уништавају све око себе. Испада да је оно раније доба било наивно, а ово садашње изопачено, дакле – испада да је лоше и једно, и друго. Претвара се то и у критику данашњег човечанства: “Идеал данашњег света – са и без вируса корона – јесте просто преживљавање.” Овде чланкописац улази у уобичајене токове критике Запада, само и једино Запада, јер, на пример, зашто не критикује руске стрипове?



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
program LK za novembar, i Sentinel, i Rusi, itd
« Reply #1066 on: November 19, 2020, 12:17:09 AM »
Цењени   ,

(1)   Заборависмо, у “Политици“ је у суботу 14. новембра 2020. у културном прилогу па на стр. 3 био и чланак „Компјутерска алхемија“, потписује Александар Мандић, о питању да ли ће компјутери моћи да компонују добру музику, и да ли то можда могу већ сад (читаоцима су понуђена и два линка...). И, наводно, у неком клубу „Театренеу“ у Барселони, за стенд-ап комедије, био је инсталиран компјутер који је, помоћу камера у наслонима седишта, снимао и мерио колико пута сте се насмејали, па је после свако морао да плати улазницу (заправо излазницу), одговарајућу суму, на основу тога. – Лепа идеја, ако се не морају носити маске против корона вируса...

(2)   А заборависмо и ово, у “Блицу” је у понедељак 16. новембра 2020. на стр. 25 Ивков у колумни “Стрипологија” дао приказ поново о српској и регионалној фантазијској књизи стрипова Вековници али сад о новом, другачијем издању, тако да наслов сад гласи Вековници 1-2. Узгред Ивков дискутује шта заправо на Балкану, у контексту разних издања фантастике, значи реч “регионално”, да ли се мисли само на земље бивше Југославије, или на цео Балкан, и да ли у томе треба бити опрезан да се не повреде нечија осећања.

(3)   Па, изгледа да заборависмо и ово, програм ЛК, програм који ето још увек постоји и поред ове страховите офанзиве вируса:

Програм Лазе К за новембар 2020:

2. novembar 2020 – Promocija strip-romana “Prokleto igralište” Aleksandra Petrikanovića

“Prokleto igralište” je strip roman-prvenac Aleksandra Petrikanovića, i najnovije izdanje u ediciji Džambas, u kojoj Besna kobila promoviše domaće autore. U njemu pratimo lik Čarobnjaka, koji traži svoje mesto u neobičnom i apsurdnom svetu. Čarobnjakove fantastične avanture obrađene su na fantastičan i parodičan način, uz humor svojstven autoru, inače poznatom čitaocima portala emitor.rs po mini-stripovima elegične i mračne tematike.

Ovo i druga izdanja Besne kobile predstaviće Aleksandar Petrikanović i Goran Lakićević, suosnivač izdavača i urednik. Moderira Miloš Petrik.

9. novembar 2020 – Nemamo tribinu iz tekućih razloga

16. novembar 2020 – Nekromanseri i mačevaoci u svemiru: “Gideon the Ninth” Tamsyn Muir

U probnoj epizodi potencijalnog web serijala “40+yo ya book club” društvance ocvalih čitalaca se okuplja da komentariše YA (young adult) hit serijal “Locked Tomb” autorke Tamsyn Muir. U pitanju je mlađa autorka, poprilično zapažena i uspešna već sa svojih nekoliko prvih priča koje su mahom uvrštavane u antologije najboljih priča godine, bilo to SF, horor, fantasy ili LGBT+ književnost (ima sveee).

Ono što je konkretno poteralo krv da kola zakrečenim venama je roman “Gideon the Ninth”, dramatično blurbovan kao “lezbo nekromanserke u svemiru”. To svakako nije netačno ali je i malo obmanjujuće/provokativno i daleko od najbitnijeg. “Gideon” jeste YA roman koji se oslanja na trope škole magije i glavne junakinje jesu to što blurb kaže, ali takođe je fenomenalno štivo koje povezuje na izgled nespojivo, što žanrovski (spejs operu, teen melodramu, junački ep), što tematski (Ilijadu, pop kulturu devedesetih, tinejdžerski goth angst, te stotine internet mema i trulih fora) na neočekivane i efektivne načine.

Nastavak, “Harrow the Ninth”, izbija tlo pod nogama promenom naratora  i tempa i drastično drugačijim prikazom poznatih likova i situacija, prelazak sa lakog tona i humora “Gideona” izaziva vrtoglavicu i mučninu a kompleksnost sveta se otkriva u grandioznom sukobu od koga naravno zavisi celo morbidno i bizarno nekro carstvo.

Autorki čestitke, sramite se, prelepo ali i ružno što još nemamo treći deo.

Fangirluju preko Zoom-a koji se streamuje na YouTube: Ivana Nešić, Tijana Tropin, Jelena Jokanović, Žarko Milićević

samo na yt    nije u dob

23. novembar 2020 – Fantastična čitaonica 81: Frenk Herbert, “Dina”

Dina je jedno od ključnih dela naučne fantastike, začetnik nekoliko podžanrova i ep koji traje duže od 55 godina. Ovoga puta, ova knjiga je trebalo da bude uvod u još jednu ekranizaciju ovog remek-dela, ali je to, iz poznatih razloga, odloženo. Ipak, to nas ne sprečava da o Dini diskutujemo on-lajn, u našoj čitaonici na Goodreadsu. Priključite nam se.


https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica

30. novembar 2020 – Veseli četvrtak opet u Lazi!

Najveći strip izdavač u zemlji, Veseli četvrtak, ponovo će biti gost-domaćin u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”! Predstavnici Četvrtka pričaće o svojim najnovijim izdanjima, otkriće nam šta smo sve propustili bez sajma knjiga, pričaće nam u kakvom je stanju izdavaštvo zbog trenutne situacije, i drugim temama. Kapacitet dvorane je smanjen zbog situacije, ali tribina će, kao i uvek, biti postavljena na YouTube. Naši gosti-domaćini biće urednici Veselog četvrtka Marko Šelić i Dušan Mladenović. Moderator: Pavle Knežević

То је програм ЛК, новембарски.

Настављамо са неким другим темама:

(4)   Причу Артура Ч. Кларка “Стражар” (Sentinel) можете да гледате и слушате, лепо се чита баш буквално цео текст, странице се излиставају на екрану и чује се тон, то траје око 22 минута, на:




(5)   Интересантно је да су Руси још давно снимили, изгледа, неки СФ филм у коме се појављује свемирска станица чији стамбени део је о облику точка који ротира да би центрифугална сила служила уместо гравитације. Имате то на:

https://youtu.be/mXt30Ing3Kk?t=1290

Али изгледа да је то у свету прошло тотално незапажено, изгледа да ту није било ни славе, ни зараде. Непословност? недостатак промоције, пропаганде? Ко би то сад знао…


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
najtiražnija priča ikad, i, PZAB
« Reply #1067 on: November 21, 2020, 12:05:45 AM »
Цењени   ,

(1)   Константин Тезеус, кратка прича „Туга“ (умире последњи пар интелигентних диносауруса), 3,2 шлајфне, објављено у „Вечерњим новостима“ у четвртак 20. децембра 1984. године, на стр. 16-17, у броју који је због календара, и постера са Лепом Бреном, имао 700.000 примерака. То је највећи тираж који је иједна српска СФ прича икада имала – дакле ова прича је најтиражнија, свих времена – седам стотина хиљада примерака!

(2)   “Политикин забавник” бр. 3589, петак 20.11.2020, дакле јучерашњи, овонедељни, нема СФ причу, али има причу спиритистичке фантазије, на стр. 58-59, Емброуз Бирс, “Психолошка олупина” (“A Psychological Shipwreck”, 1879), тајанствено путовање 1874. године, паробродом преко Атлантика, Американац се враћа из Ливерпула у Њујорк али полази једним бродом а мистериозно се враћа другим, појављује се дух једне лепе младе даме по имену Џенет Харфорд, и тајанствена књига, итд.

стр. 7, као, ПЗАБ добио писмо од Шерлок Холмсовог секретара.

стр. 8-10, чланак “Има ли кога?” (у свемиру, сем нас). Врло добар текст, потписује Драган Кесић. Илустрацију, у колору, дао Растко Ћирић: ванземаљац чита текст који је изврнут наглавачке, а где се дискутује о тој истој теми, и каже се да у свемиру има тако много звезда, 1024, да за свако зрнце песка на Земљи, има барем по хиљаду звезда у свемиру. Ово је права СФ фановска, хумористичка, карикатурална илустрација, одлична, на нивоу најбољих таквих икада објављених у “Емитору” у клубу ЛК. Остатак те карикатуре обухвата и следећу страницу, наиме, полеђину странице 9, а то је, дабоме, страница 10; ви окренете, преврнете лист, кад, гле, ту су пипци.

Али промакла је једна велика грешка у том ванземаљчевом тексту! Бројеви, који настају степеновањем, “десет на двадесет други” и “десет на двадесет четврти” нису наштампани како треба, са експонентом у суперскрипту, овако: 1022 и 1024, него су написани без степеновања, као 1022 и 1024, а то би значило: хиљаду и двадесет два, и, хиљаду и двадесет четири, а то је трилионима пута мање него што треба. Дакле неко је прогешио у млатемлатици.

стр. 11, једна Хемингвејева прича од само 6 речи, а ипак дирљива. После је ову причу похвалио Артур Ч. Кларк.

стр. 22-24, чланак, потписује Немања Баћковић, Хитлерови авиони и авијатичари камиказе, постојали су, наводно.

стр. 44-45, забавни необични детаљи о животу у некадашњем СССР.

стр. 46-48, биографија Емброуза Бирса, са уметнутим цитатима из његовог Циниковог речника.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
i dopuna, danas
« Reply #1068 on: November 21, 2020, 06:21:52 PM »
... само неколико допуна данашњим вестима,

(3)   код Невидљивог можете видети неколико фотомонтажа, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2020/11/20/zato-su-dinosauruse-u-parku-iz-doba-jure-zamenili-tvorovi/

неко је у кадрове из Јура парка убацио фотографије, не диносауруса, него гигантских ласица (то су она створења налик на хрчкове, али са лепшим крзном, склона да, у природи тј. у дивљини, нападају и прождиру друге, мање животиње; дакле нека фантастична, огромна ласица не би била нимало безазлена; на енглеском се зову ferrets; то нису творови, нити хрчкови, него су ласице).

(4)   Данас у “Блицу” па на стр. 53, десни стубац, изненађујући наслов који нас је препао – “Одлазак Зорана Живковића”. У поднаслову се каже да је преминуо од последица вируса ковид-19. Али, у том чланку видимо да то није наш СФ Зоран, нити је то бивши премијер Србије Зоран Живковић, него је један филмски и културни радник, организатор филмских фестивала и других културних активности у Црној Гори. Овај тренутак забуне нам показује колика је важност средњег слова.

Наш СФ Зоран има средње слово А: Зоран А. Живковић.

(5)   У данашњем (и сутрашњем, викенд-број) “Данасу”, па на стр. XIII културног прилога, кратак приказ једног романа, наслов чланка је „Наставак вишедимензионалне партије шаха“, наднаслов „Фантастика“, потписује К. П. Д, аутор тог романа је Душан Паучковић, наслов романа је Раван: поднебесје, то је други део трилогије Раван, а у чланку се наводи, на крају, мишљење које је дао један други писац, Милош Петковић. У чланку се помињу астрална раван, народ Сармата, борба са богом, итд, па, стичемо утисак да је то вероватно роман у жанру фантазије, и то, епске фантастике.

(6)   А такође у том прилогу “Данаса” али на стр. V, имате веома обиман чланак под насловом “Шта је Запад?”, потписује Алексеј Кишјухас, он аргументише да много коришћени политички и идеолошки појам “Запад” није географски прецизно одређен, јер се односи, у мањој или већој мери, на многе земље на разним континентима, него је више један скуп особина, принципа, погледа на свет, и друштвених и економских институција, различито реализован у разним земљама. А кад га критикују, виде га (барем неки) као скуп рђавих идеологија и карактерних мана, расизам, колонијализам, грамзивост итд.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
casopis Kultura 168, o tome u Politici
« Reply #1069 on: November 22, 2020, 06:45:19 PM »
... ево и ово је допуна,

(7)   данас, у недељу 2020 11 22, у „Политици“, на стр. 14, приказ најновијег броја часописа „Култура“, а то је број 168.

Да не буде забуне: у октобру 2020 смо вас обавестили да је изашао часопис

“Култура”, број 167, са тематом о СФ

а сад, ево, у новембру 2020,

“Култура”, број 168, са тематом претежно о Ф а не СФ.

Уредник оба та темата је др Младен М. Јаковљевић, наш шести доктор научне фантастике (одбранио дисертацију 2012. године).

Дакле то су два разна броја тог часописа, узастопна, па би неко могао помислити да је грешка, да је то само један број.

За број 167, о СФ, приказ је дао Ивков, у “Блицу”, а дао је и линк! веома битно!

Међутим, приказ броја 168, данас у “Политици”, не даје линк, а потписан је само иницијалима, М.Д.

Али ми знамо линк:


http://casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=178

А зашто на крају пише “178” кад је то број 168? Е то не знамо! дибидус не знамо! али то није битно, битно је да тај линк лепо ради.

Surprise – неки од радова у том темату су на енглеском! а само резиме (на крају рада) на српском.

Хмм, онај ранији темат, о СФ, није представљен у “Политици”, а овај сад темат претежно о фантазији, јесте “прошао” у том листу. Да ли је то преференција за Ф жанр, на уштрб СФ?

Значајан део данашњег чланка у “Политици” заузима цитат професора Јаковљевића где он каже да су светови фантастике “непосредни или посредни одраз стварног света” а то мишљење је блиско главно-токовцима, знате већ, блиско онима који мисле да је СФ само одраз, само алегорија на ово овде, криво огледало у коме гледамо ипак себе, итд.

У сваком случају добро је што је тај чланак данас изашао.


*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 269
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #1070 on: November 24, 2020, 02:02:28 PM »
Priređivač u broju 167. nije dr Mladen jakovljević nego dr Nenad Perić.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #1071 on: November 24, 2020, 03:25:31 PM »
Уупс! да! тако је! Хвала на исправци.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
dopuna programa, i, PZAB
« Reply #1072 on: November 29, 2020, 06:55:22 PM »
Цењени   ,

(1)   Допуна (захваљујемо се Милошу Петрику) шта је било на програму ЛК у септембру последњи термин, и, у октобру последњи термин:

28. септембар 2020: разговор о књизи: збирка прича Саре Пинскер Раније или касније све падне у море (Sarah Pinsker, “Sooner or Later Everything Falls Into the Sea”). Ово је било на „Гуд-ридсу“ путем писмених постова, дакле на дискусионом форуму. Линк би, наводно, требало да буде:


Fantastična čitaonica - Čitaonica #80 - septembar 2020: S. Pinsker Showing 1-9 of 9

па онда ваљда треба скроловати мало на доле.

26. октобар 2020 – роман “Gods of Jade and Shadow” Silvije Moreno-Garsije. Разговор је на „Гуд-ридсу“, требало би да је на линку:


Fantastična čitaonica - Čitaonica #81 - oktobar 2020: S. Moreno-Garcia Showing 1-10 of 10

али, то нешто неће, нешто не ради. Ако неко може ово да објасни, добро би било.

Програм за новембар смо окачили, а ускоро ћемо окачити и за децембар.

(2)   Са овим смо закаснили, требало је јавити раније: у “Данасу” за овај викенд (али, киосци су већ затворени…) на стр. XI културног прилога, имате још један приказ часописа “Култура“ бр. 168, и,  у оквиру тога, на крајње сажет али ипак респектабилан начин поменута је и научна фантастика.

(3)   “Политикин забавник” бр. 3590, петак 27.11.2020,

стр. 4-7, биографија Милеве Марић Ајнштајн, наслов “Дама са свемиром у коси”, потписује Весна Живковић.

стр. 9-11, о разним темама из науке, а нарочито из астрономије.

стр. 44-47, веома обиман чланак о писцу Џорџ Р. Р. Мартину, наднаслов “Зашто волим епску фантастику”, наслов “Преко трња до престола”, ту су илустрације са мачевима, ту је и Мартинова биографија (у антрфилеу на стр. 47), приредио Н. Б. (то би могао бити Немања Баћковић). Главнину чланка заправо чини Мартинов обиман аутобиографски текст: његово детињство, одрастање, живот, рад итд. На крају је назначено: “Преузето из књига Песме снова 1-3 у издању Лагуне и преводу Николе и Иве Пајванчић”.

стр. 48, једна свиња уме да држи четкицу у устима и слика тј. дрља по платну, и зову је Пигкасо.

стр. 67, сентенције о науци. Илустрација: људска рука и роботска рука, па, да ли се то човек и робот поздрављају, или (ово изгледа некако вероватније) обарају руку да се види ко је јачи.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
You-tube kanal, a i program, LK, itd
« Reply #1073 on: December 01, 2020, 04:19:38 PM »
Цењени   ,

(1)   прво, заборависмо: јуче, дакле у понедељак 30. новембра 2020, у “Блицу”, на стр. 28, Слободан В. Ивков је дао приказ стрип-књиге о супер-херојима Тор и Локи у земљи дивова, и уједно је развио тезу да и у српским народним песмама, на пример код гуслара Филипа Вишњића, постоје елементи измаштаног, елементи епске фантастике.

(2)   На тој истој страници, али, на дну странице, су рекламе за четири књиге српске новије епске фантастике (не СФ), код издавача “Порталибрис”, и то, Владимир Ђурић, Урошеве хронике (две књиге) и, Душан Паучковић, Раван (мисли се на астралну; две књиге).

(3)   Код Басаре на задњој страници “Данаса”, наслови те његове колумне, јуче појам из нуклеарне физике, “Период полураспада”, а данас, изврнуто, “Распад полупериода”, наравно код њега је то све политичка сатира.

(4)   Ево линка (захваљујемо се Милошу Петрику) за Ју-тјуб  (YouTube) канал друштва “Лазар Комарчић”:


https://www.youtube.com/user/lkomarcic

(5)   Почео је децембар… месец у коме би требало, надамо се, да свет почне да се вакцинише против вируса ковид-19…  Ево програма ЛК:

(али, у новембру је било неких отказивања, одустајања, итд, због огромног размаха епидемије вируса ковид-19, разболи се и по шест или седам хиљада људи у Србији дневно, од тога можда око две хиљаде у Београду... )

програм Лазе за децембар 2020:

7. decembar 2020 – Nemamo tribinu

14.decembar 2020 – Fantastična čitaonica #83: Susanna Clarke “Piranesi”

Dugo, dugo očekivani roman Suzane Klark (tek drugi) konačno je pred nama. Šta god sledeće da je napisala autorka Džonatana Strejndža i Gospodina Norela, dovoljan je povod za čitaonicu. Diskusija traje na našem Goodreads profilu (kanalu?):


https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica

21. decembar 2020: Pregled filmske 2020: Šta nam je to novo skrenulo misli s pandemije

2020. godina nije bila dobra za… Pa, za praktično bilo šta, ali ovde ćemo govoriti o filmovima. Bioskopi su se praktično ugasili, budućnost im je neizvesna, ali bilo je filmova – što u bioskopu, što po striming servisima. Naši goniči filmova Miloš Cvetković i Miloš Stojković će proći kroz sve značajnije i zanimljivije žanrovske (SF/H/F i slično) filmove iz ove godine. Tribina je virtuelna na našem YouTube kanalu.

28. decembar 2020: Pregled serijske 2020: Ovako smo svi preživljavali godinu

Svi smo ove godine pogledali Netfliks, HBO Go, Amazon Prime i ostalo do samog kraja, počistili skoro sve zaostalo sa spiska, a onda stigli da pogledamo svašta novo. Bilo je i dosta zanimljivih žanrovskih (SF/H/F i slično) serija. A o njima (i nekim nežanrovskim, ali nek ostane među nama), govoriće vam serijski manijaci Miljan David Tanić i Pavle Lurd Knežević. Ova tribina je uživo. Ura?



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
Arecibo, Mileva, Vladan Desnica, Ršum
« Reply #1074 on: December 05, 2020, 04:47:38 PM »
Цењени   ,

(1)   срушио се телескоп у Арецибу.

Велики, стари и славни амерички радио-телескоп у Арецибу, у Порторику, у СФ веома омиљен као визуелни симбол истраживања свемира, и, нарочито, као место где би, ех, могла бити ухваћена порука ванземаљаца (кад би је било), срушио се дибидус.

Имате видео снимак тог рушења (јер, безбедносне камере су радиле) на:


https://www.yahoo.com/huffpost/arecibo-collapse-video-212249208.html

У овом тренутку не изгледа вероватно да ће они то покушати да поправе… адиос, Арецибо…

(2)   У данашњој „Политици“ на стр. 10 (последњој) културног прилога, стручњак за српски језик Рада Стијовић дискутује о питању како би најбоље било изговарати нека презимена (на ком слогу да буде нагласак) и закључује да о томе не треба доносити круте и догматске одлуке, па пред крај свог чланка и цитира шта су о томе рекли други стручњаци за ову област. Наиме, Митар Пешикан је рекао, између осталог: „Ма како био наоко оправдан захтев да се треба придржавати изговора својственог самим носиоцима презимена, он је неостварив, па и погрешан, јер је супротан најосновнијим захтевима језика: тежњи језичкој економији и тежњи системским решењима у уобличавању језичке материје“. А Павле Ивић је рекао, између осталог, и ово: „бесмислено би било покушавати да се стане на пут природном процесу развитка који се не може зауставити никаквим забранама“.

Дакле, они овим потврђују да српски језик треба и да се мења и развија.

(3)   На истој страници, одмах десно од овог чланка, имате поезију, једну песму са јаким СФ елементом. Аутор је Љубивоје Ршумовић познат и под надимком “Ршум”, наслов је на италијанском, „SALITA AGLI ORTI LXIV”, а песма, сачињена од 19 стихова, углавном врло кратких, оцртава људски род као животињску врсту опасну и штетну на планети Земљи. Реторика је привидно неутрална и објективна, научна, као у неком уџбенику биологије или географије, али, аутор тог уџбеника толико се дистанцирао од људског рода, да можемо помислити да је неки интелигентни робот из будућности, или хроничар у неком далеком миленијуму, или ванземаљац.

Наслов? Не знамо толико италијански, а “Гугл транслејт” даје превод “успон до повртњака”, “ascent to vegetable gardens” (???) и онда видимо тај латински редни број 64.

(4)   У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, па на стр. XI културног прилога убаченог у средину, видимо обиман чланак о причи Владана Деснице “Проналазак атханатика”. Потписује Немања Вељовић Суброса (дато је латиницом, Subrosa, па, неко би могао то прочитати и Суброза).
Наднаслов гласи: (НЕ)ДОВРШЕНО.
Наслов гласи: “Фантастика с кључем и лешине бесмртних”.
Издавач је “Прометеј”, 2019. Видимо податак да је поговор том издању написао проф. др Александар Јерков. Ви то већ знате, јер обавестили смо вас, овде, о том издању, опширније, на дан 3. августа ове године, зато што је тог дана био чланак Марине Вулићевић у “Политици”, о тој књизи.

Аутор данашњег чланка сматра за то Десничино дело да је “недовршени роман”. (За разлику од тога, ваш скромни коментатор АБН сматра да је то новела.) Аутор не прецизира жанр Десничиног дела. (АБН сматра да је “Проналазак атханатика” у жанру фантазије, не СФ, али има и неке СФ елементе.)

Око средине другог ступца аутор чланка помиње “младог теоретичара књижевности … у предворју литературе” па смо склони уверењу да да он то мисли на себе. Али, та метафора са предворјем, која сугерише скромност и ненаметљивост, подсећа нас на наслов књиге У подножју књижевних пропилеја (Београд, 1974) професора Радослава Јосимовића.

Генерално Субросин чланак се тешко чита, тешко се прати, пун је далеких референци на разна друга дела и друге теме.

(5)   У истом “Данасовом” културном прилогу али на стр. XIV и XV, на те две целе стране, налазимо одломак из романа који је, ако смо добро разумели, написала Габријела Грејсон, а објавила код нас, у Новом Саду, “Академска књига” (у преводу са италијанског, превела Кристина Копрившек), наслов књиге је Ајнштајн и ја, а у књизи говори, износи своје успомене, као главна јунакиња романа, Милева Марић Ајнштајн. Најављује се и снимање првог филма о њој. Али, тешко ће ико надмашити блиставо квалитетан начин како је Милева приказана, у интерпретацији глумице по имену Саманта Коли, у оној ТВ серији са насловом Геније (Genius), о животу Алберта Ајнштајна, на каналу “Нешенал џиографика”, обавестили смо вас овде о томе у вестима на дан 31. март 2017.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
PZAB, i 2 knjige
« Reply #1075 on: December 09, 2020, 02:54:35 PM »
Цењени   ,

(1)   За Арецибо, па, заборависмо, човечанство има још један такав велики радио-телескоп (штавише, и већи!), који се налази у Кини, али он није толико популаран и познат у светском СФ фандому. Зове се, ако добро читамо, „Тиан-јан“, што би наводно значило „Небеско око“, или (скраћеница од неких енглеских речи) „Фаст“.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3591, петак 04.12.2020, нема СФ причу, али има причу фантазије са елементима СФ, на стр. 58-60, Рох Гулар, “Лек против ћелавости”,

у причи, уредник у једној издавачкој кући продаје душу ђаволу, у замену за успех у послу. Помињу се имена – СФ писац Харлан Елисон, и, филмски глумац (српског порекла) Карл Малден.

Ко би био “Рох Гулар”? Једино, можда, Рон Гуларт (Ron Goulart, 1933 -   ), нашли смо информацију да је он 1996. године имао, у магазину Fantasy and Science Fiction, причу са тим насловом (“A Cure for Baldness”).

Преводилац је потписан само иницијалима “ВС” (то је ћирилица).

стр. 8-12, нуклеарна физика и астрофизика, трагање за петом силом, припремио Срђан Николић

(3)   У “Блицу” је у понедељак 7. децембар 2020, Ивков објавио приказ једне хумористичне фантази књиге са СФ елементима, изашло код “Лагуне”; Тери Прачет (1948-2015) и Нил Гејмен, Добра предсказања (Good Omens: The Nice and Accurate Prophecies of Agnes Nutter, Witch, 1990), то је “урнебес” (каже Ивков) почев од Адама и Еве па до Армагедона итд.

(4)   Такође у “Блицу”, али дан касније, дакле у уторак 8. децембар 2020, у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 6 тог прилога, опет приказ једне књиге, али, потписује Владимир Д. Јанковић, који је уједно и преводилац те књиге; издавач је „Чаробна књига“, а то је роман: Џозеф О’Конор, Игра сенки (Shadowplay, 2019). Рекло би се да је то хорор-фантази, а појављују се познате личности из Енглеске викторијанског доба: Оскар Вајлд, Брем Стокер, глумица Елен Тери, итд.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
Koni, ali ne Vilis, u PZAB, itd
« Reply #1076 on: December 13, 2020, 12:06:20 AM »
Цењени   ,

(1)   у четвртак 10. децембар 2020, на задњој, 24. страници “Данаса“, Светислав Басара даје своју колумну али са насловом на енглеском, Minority Report. Е сад, већ смо овде помињали, и то 18. агуста 2016, и, опет, 8. априла 2019, али, ево, казаћемо и по трећи пут: наслов тог филма би требало превести као Мањински извештај (код нас преведено погрешно, као „Сувишни извештај“; узгред напоменимо, на латинском је то votum separatum, што би значило „издвојени глас, приликом гласања“).

Басара сада у том чланку, у последњем пасусу, замишља себе као хероја тог филма, који би могао бити ухапшен и осуђен за убиство које још није починио; само, Басара је ту реченицу мало укриво саставио, поменуо је „хушкање“, а то је нешто сасвим друго, па тако, због те непрецизности (хмм, утисак је наш: због немарног, набрзину, писања) испада да је погрешно схватио филм.

(2)   У јучерашњем-и-данашњем “Данасу”, на стр. 8, имате кратак чланак у коме се каже да је тај дневни лист успео, у сарадњи са београдском Универзитетском библиотеком, да дигитализује, пребацивањем у    pdf    формат, целу своју архиву за последњих 23 године, наиме, у суштини да сними све своје бројеве још од јуна 1997, и да ће то бити сасвим доступно члановима њиховог Клуба читалаца, а од 1. марта и свим осталим грађанима, наводно „под одређеним условима“. То би требало да значи, вероватно, да ћете ви моћи да читате све странице тих старих бројева „Данаса“, па, ваљда, и све оне приказе књига, о којима смо вам годинама јављали, тако да они неће бити изгубљени у измаглицама времена – lost in the mists of time.

(3)   Арт Анима јавља, на:


http://www.art-anima.com/vesti/devojka-koja-je-skakala-kroz-vreme-japanski-kultni-sf-roman

да је код нас објављен јапански СФ роман из 1967. године Девојка која је скакала кроз време, аутор Јасутака Цуцуи (мушкарац), издавач је “Танеси”, са енглеског превео Мирко Бижић. У роману, она има 15 година, зове се Казуко, и прави кратке временске скокове да би се суочила са проблемима свог одрастања и младости.

(4)   “Политикин забавник” бр. 3592, петак 11.12.2020, нема СФ причу, али има причу фантазије са елементима СФ, на стр. 58-59, наслов је “Лептиров лет”, али је погрешно потписана ауторица, написано је
Кони Вилис”,
то је једна прослављена СФ ауторица која је добила неколико награда Хуго и Небула; требало је написати
Кони Вилсон”,
то је Констанс Коркоран Вилсон, потпуно друга особа.

Прича је фантазијска хумористична, али о једној научној теми, која је веома позната у СФ, а то је такозвани ефекат лептира (butterfly effect); у причи, један лептир се хвали пред девојкама (лептирицама) како је баш он, замахивањем својих крила, изазвао овај или онај торнадо у свету. Прича заправо и није лоша, прилично је успела, у својим оквирима, и, има евидентне блискости са СФ.

Преводилац није потписан, а ни илустратор, а илустрација није лоша, приказује једног великог лептира и испод њега мапу – Европе! Јасно се види италијанска “чизма” а ту је и географски простор Балкана, Грчке, и баш Србије! А ту је и једно људско лице, човек у некој паници, могло би се претпоставити да је видео неку страшну олују… изазвану можда ефектом лептира…

на стр. 7-11, а то је пуних пет страна, имате детаљно објашњену структуру све четири вакцине против вируса ковид-19. Дакле, Фајзер, Астра-Зенека, Спутњик 5…  То је читав један елаборат, обиман и озбиљан, али подешен да буде лако разумљив. Потпис: припремио Срђан Николић.

стр. 46-47, интересантно питање: кад читамо неко књижевно дело, и у њему неко нешто говори, да ли у нашој машти “чујемо” тај глас, да ли вокализујемо, и да ли то буде неки одговарајући глас, за који би се могло претпоставити да би припадао том лику, или “чујемо” увек само свој сопствени глас.
Чланак потписује С. Лазић.
У саставу чланка, на стр. 46 је велика надреалистичка слика у којој се једно лице састоји од више лица а у средини је огромно уво… и један коњ са јааа-ко дугачким ногама.

Осим тога, ово је и насловна тема броја, наиме, на стр. 1, насловној, је стилизовано приказано људско уво које се надреалистички трансформише у змију.

(5)   Јучерашња је вест “Асошиејтид преса”, са фотографијама, на:


https://apnews.com/article/asia-pacific-china-chongqing-84436504dbf59c587cb227eb4c1fe0c5

да су у Кини употребили дрон са закаченим малим бацачем пламена, да спали нека гнезда опасних и штетних оса које су нападале људе. Оправдана самоодбрана… али, замислите у некој будућности, десет хиљада дронова, мало већих, са бацачима пламена…


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
o Pekiću ali ne o SF, i, crveni SF tim
« Reply #1077 on: December 15, 2020, 04:52:33 PM »
Цењени   ,

(1)   у „Блицу“ је данас, уторак 15. децембар 2020, у уметнутом прилогу „Поп & култура“ па на стр. 3, изашао, преко целе те странице, извештај са једне трибине где су говорили поштоваоци Борислава Пекића, њих четворица (ниједна жена), све у сасвим похвалним тоновима, па је поменуто и да неки студенти сматрају да је Беснило његов најбољи роман (у трећем ступцу: „занимљив роман за читање ... зато што на неки начин упућује на ово што нам се сада дешава“), а учесник Гојко Божовић је (у првом ступцу) поменуо и појам „жанр“ („по броју жанрова које је писао ... текстови различитих жанрова“), али, у чланку се ни један једини пут не помиње научна фантастика, нити се Пекић ту посматра као СФ писац. Дакле, чланак хвали Пекића али се доследно дистанцира од СФ.

(2)   Француска држава је оформила “црвени тим” од десет истакнутих СФ писаца, са задатком да предвиде будуће опасности, а нарочито оне опасности за које се сада не припремамо, а које би могле да наиђу као потпуно изненађење. Резултати рада овог тима изгледа да ће остати у тајности, да се не би терористима давале идеје. За неке чланове овог тима се јавно зна ко су, док други остају у тајности.

Имате о томе на:


https://www.yahoo.com/news/france-lifts-lid-future-national-191142784.html

Пример, како то будућност може да нас изненади?
“Година 2020. је била тотално изненађење”, каже један од њих.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
dobra SF u PZAB
« Reply #1078 on: December 19, 2020, 12:21:48 AM »
Цењени   ,

“Политикин забавник” бр. 3593, петак 18.12.2020, има СФ причу, на стр. 57-59, а то је прича: Џон Кесел, “Ајнштајн експрес”, један грађанин улази у воз који ће се кретати блиско-светлосном брзином, а то ће имати последице. Прича има и елементе фантазије, али они не преовлађују.

Прича је у мало ведријем тону, није песимистична. Џон Кесел (рођен 1950) је прослављени СФ писац. Ова прича је добра. Била би одлична као основ за сценарио, за Зону сумрака. Преводилац је потписан иницијалима (ћирилицом) В. С. Прва илустрација приказује великог лептира, а друга приказује футуристички воз, елегантног изгледа, зелене боје, претпостављамо способан за велике брзине, мотор локомотиве је можда електрични али не видимо одакле би добијао струју; за једног џентлмена, који је на слици сасвим лево, чини нам се да је кренуо, похитао, да пређе испред воза, по шинама, што би се наравно трагично завршило ако је струја у шинама, или ако воз крене баш тад. И, гле, интересантно, на перону, на тој врло модерној железничкој станици, у лепом и сунчаном дану, видимо шест џентлмена и две даме, сви су белци, свих шест џентлмена имају сличан шешир (са сличном траком у круг, око усправног дела) и сличне капуте, једна дама има на глави неку лаку капицу а једна је гологлава; код четворо присутних видимо ципеле и мада су им ноге дугачке, ципеле су мале, малецке, евидентно ти људи имају нека врло мала стопала, заиста. То је нека можда викторијанска мода у сликарству, сматрало се да, на сликама, елегантни људи из виших друштвених слојева, отмени, треба да имају врло узана и мала стопала, чија дужина није ни десет процената од висине тела, него је знатно мање од 10%. По том ликовном коду, ако је неко насликан са стопалима нормалне дужине, то је могло да значи да је неки сељак или радник, нижа социјална класа, народ. Викторијански илустратори чак су настојали да се код дама само предњи део ципелице види, само врх, како вири испод дугачке хаљине, да би ципела изгледала што мања, минијатурна.

У овом броју ПЗАБ, та СФ прича је насловна, јер, стр. 1 је о њој: видимо у пустињи, на коњу, Ајнштајна, који нам весело домахује шеширом, коњ се пропиње, а ту је и натпис “фантастика, Ајнштајн експрес”.

стр. 44-46, биографија, песник Дилан Томас

стр. 50, забавни превиди у сликарству и литератури, нпр. Мојсије предводи Израиљце и има пушку сачмару; неко има две десне рукавице; Робинсон Крусо нема па има џепове, итд.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 738
tri dopune
« Reply #1079 on: December 19, 2020, 06:41:02 PM »
... дакле само допуне данашњег,

(2)   у данашњој “Политици”, у суботњем културном прилогу, на стр. 6 и 7 тог прилога, имате чланак са насловом “Флаш Гордон претеча скајпа”, потписује Живојин Тамбурић, присећа се каква су била наша детињства пре око 55 или 60 година (он је рођен 1957), и то, можемо потврдити, присећа се неких ствари прилично добро и тачно; разматра каква су ова детињства данас, са мобилним телефонима итд; и – ово је врло ретко у српском културном амбијенту данас – пита се каква ће бити детињства у Србији кроз још пола века, око 2070. године. И да ли ће нас уопште бити, тада. Уједно он указује да је СФ стрип “Флаш Гордон” предвидео још пре много година да ћемо једног дана имати двосмерну аудио-видео везу, у колору штавише, коју данас имамо и зове се Скајп. (А заправо Скајп и није једини такав систем данас, има и других.)

Као доказ, аутор чланка дао је (то је на стр. 6) и једну слику из стрипа, са преводом на српски, вероватно из “Политикиног забавника”, где Флаш Гордон разговара са једном женом (да ли је то Дејл Арден?) а она га не само чује, него и види, у боји, на једној направи која изгледа као телевизор са оном дебелом кутијом, дакле, са катодном цеви. А на стр. 7 је друга слика, на којој је, врло умањена, једна насловна страница “Политикиног забавника” из 1965. године, кад је тај лист још увек био штампан у облику новина у колору, у новинском формату; ту насловну испуњава углавном стрип о Флаш Гордону, и, чини нам се да се и ту појављује та комуникација помоћу слике и тона.
Чланак је паметан, добронамеран, и у знатној мери истинит.

(3)  У данашњем “Блицу” на стр. 50-51 имате обиман биографски чланак о једној особи која се звала Христина “Тинка” Топузовић Миланковић, из Шапца, или скраћено Тинка Топузовић, била је супруга научника који је написао Кроз васиону и векове, а ви знате ко је то. Тако много биографских података о тој жени тешко да ћете наћи негде другде.

(4)  У данашњем и сутрашњем “Данасу” имате, у културном прилогу “Недеља”, на стр. XII тог прилога, приказ хорор-фантази романа Фирентински дублет, сфумато који су написали Горан Скробоња и Иван Нешић. (У роману се појављују српски вампир Сава Савановић, и Џек Трбосек, итд.) Чланак потписује, само иницијалима, К.Л.Д.
Издавач “Лагуна”. Наслов чланка гласи “Интригантан заплет и привлачни ликови”, а наднаслов гласи “ У 4 руке”.
На корици је крупно истакнут, верзалом, тај додатак наслову, реч “СФУМАТО”, па, иако тај појам нема много везе са СФ, барем почиње словима – СФ! то нам може послужити као нека, жанровска, утеха! а питамо се и да ли се баш сасвим случајно подударило да су одабрали реч која тако почиње.