M24

M24

  • 12 Replies
  • 674 Views
*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 449
M24
« on: September 19, 2017, 08:15:31 AM »
Доспех ја и до М24 у водећем српском књижевнотеоријском часопису...  :)

Др Никола М. Бубања и др Александар Б. Недељковић, Путовање кроз време као инструмент класних и националних преокупација у Х. Џ. Велсовој новели Времеплов и причи Равнодушност црвеног сунца Миодрага Б. Миловановића

http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSKJ_65_1.pdf

Још то нисам успео у мојој струци...  :'(

Re: M24
« Reply #1 on: September 20, 2017, 05:32:08 PM »
То је велики, заслужени успех за српску научну фантастику. Уједно и најбољи одговор онима који би можда били склони да тврде да (српска, или друга) СФ не постоји, или да је мртва итд, дакле да негирају њену дистинктност, идентитет и виталност показану у двадесетом веку.

Зборник Матице српске за језик и књижевност је једно од најбољих, врхунских, најугледнијих научних гласила (за ту област) у Србији и целом српском простору. За мене као научног радника, објављивање тог рада, па баш о СФ жанру, је отприлике круна каријере, која ето долази тек сад кад сам у пензији.

Е сад ће неки од мојих колега, у појединим институцијама, желети да прочитају “Равнодушност црвеног Сунца”… али, где, где…

– то је  ХИТНО ! ! !   и веома значајно ! ! !

али то би морало бити на папиру, а на нету тек можда неку годину касније.

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 339
    • the cult of ghoul
Re: M24
« Reply #2 on: September 21, 2017, 12:03:07 PM »
Уједно и најбољи одговор онима који би можда били склони да тврде да (српска, или друга) СФ не постоји, или да је мртва итд, дакле да негирају њену дистинктност, идентитет и виталност показану у двадесетом веку.

ko su ti neodređeni ONI?
pošto govorite u množini, možete li da navedete barem DVOJICU (ili dvoje, ili dve) koji tvrde to što tvrdite da neki fantomski ONI tvrde?

Re: M24
« Reply #3 on: September 21, 2017, 03:39:47 PM »
А, па не, то је само хипотетички речено, под “можда”, само у принципу је речено, и само о двадесетом веку; није усмерено ни на кога конкретног.
Него, приметио сам да је Радмило рекао, на


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12233.msg684466;topicseen#msg684466

ово, цитирам: “razmišljam gde i kako da napišem da SRPSKA NAUČNA FANTASTIKA nije sasvim samo popis pisaca”,
па, ту би могло бити неких интересантних резултата: неки можда његов допринос писању историје српске СФ?

А за начин како се продаје његов роман Уназад (тираж 100 примерака? то је он рекао, а то и стоји на ЦИП картици), ево Радмиловог данашњег коментара, који сам видео на:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15831.msg684507;topicseen#msg684507

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Kako stvari stoje UNAZAD možete da nabavite jedino kod mene. Tako izgleda gerila marketing. Drugi izvori vam ne mogu obezbediti zaštitni znak - moju ličnu posvetu.

КРАЈ  ЦИТАТА
.

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 339
    • the cult of ghoul
Re: M24
« Reply #4 on: September 21, 2017, 07:37:15 PM »
А за начин како се продаје његов роман Уназад (тираж 100 примерака? то је он рекао, а то и стоји на ЦИП картици), ево Радмиловог данашњег коментара, који сам видео на:[/size][/color]

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15831.msg684507;topicseen#msg684507

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Kako stvari stoje UNAZAD možete da nabavite jedino kod mene. Tako izgleda gerila marketing. Drugi izvori vam ne mogu obezbediti zaštitni znak - moju ličnu posvetu.

КРАЈ  ЦИТАТА
.

lepo je videti da je deka radmilo bar nešto naučio od mene.
on je bio 1. pretplatnik samizdata mog romana ZAVODNIK (koji je za godinu dana prodat u skoro 500 primeraka) i očito je shvatio da i sam može, u znatno skromnijem obliku, da pokuša nešto slično, a u skladu sa brojem čitalaca koje bi potencijalno moglo zanimati njegovo pisanje (mada je cifra od 100 zaista preoptimistična).
neka mu je sa srećom.

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.031
Re: M24
« Reply #5 on: September 23, 2017, 10:25:09 AM »
А, па не, то је само хипотетички речено, под “можда”, само у принципу је речено, и само о двадесетом веку; није усмерено ни на кога конкретног.

Vidite, problem sa ovakvim izjavama i stavom je taj što neopozivo zamagljuju fokus i maksimalno otežavaju razumevanje kao takvo. Takva vrst izjava ne samo da unosi visok nivo proizvoljnosti u diskurs, nego ga zapravo i potpuno razara, zato što unosi podskup nekih sasvim neprimerenih značenja, metafora i predstava, to u smislu da eventualno nećemo znati ni od čega smo krenuli, a kamoli ka čemu to stremimo. Isto važi i za relativizacije tipa "Границе између дана и ноћи су понекад нејасне и дискутабилне, нису прецизне нити лако доказиве. На пример, кад, тачно, престаје дан, а почиње ноћ?"

Po meni, to su vrste izjava koje su potpuno strane diskursu oko bilo kakvih žanrovskih tema i pitanja, da ne kažem upravo su pogubne za isti. Jer na taj način mi ekstremno lako možemo relativizovati bilo koji fenomen iz sveta oko nas - kad to završava zima a počinje proleće, kad to jedna vremenska zona smenjuje drugu, kad to čovek prestaje da bude dete i postaje odrasla jedinka... izaberite po volji bilo kakav prirodni proces i bićete u stanju da "dovedete u pitanje" bilo koje generalno zapažanje o istom.

Poenta je da se takva vrst razgraničenja upravo i reguliše konvencijama, a konvencije su po svojoj prirodi konstrukti koje treba ili prihvatiti kakve jesu ili zameniti boljima. Ono što im svakako ne treba raditi jeste relativizacija, jer kud to onda vodi sem u besmisao? Ajde onda da kažemo kako je besmisleno i da čovek postaje punoletan u ponoć jednog proizvoljno odabranog dana kad je jasno da on naprosto ne može u tom sekundu da sazre kao jedinka, ili recimo onda da je besmisleno i ravnati se po solsticijima, ili meridijanima, ili mesečevim menama, ili bilo kojoj od konvencija koje nam omogućavaju konkretnije sagledavanje fenomena oko nas, i procesa kroz koje se oni manifestuju.

Otud diskurs oko žanrovskih tema i pitanja naprosto mora da primarno podrazumeva upravo žanrovske konvencije a ne meteorologiju, jer ako krenemo od realtivizacije žanrovskih konvencija upravo ovakvim "dilemama", garantovano nećemo nikud stići.  Isto tako, u današnje vreme baratati konvencijama i korpusom starim ceo vek će slabo pomoći pri razaznavanju obličja savremenog žanra, pa bio taj žanr SF ili bilo koji drugi.

Naravno, ne kažem da to per se neće pomoći pri sticanju jedne kompletnije, dublje, plastičnije slike - to svakako da hoće - ali smatram da iznositi bilo kakva konkretna zapažanja o savremenom SFu bez ispomoći upravo savremenog žanrovskog korpusa biva produktivno taman koliko i sve te silne kontemplacije o sumraku i svitanju.

Re: M24
« Reply #6 on: September 23, 2017, 01:53:29 PM »
Гле па Ви ту погађате, Либеат, у центар нечега што (сад кад помислим) постоји можда као једно колебање и у Мићиној књизи. Заправо сте ми помогли да ево овог тренутка формулишем то, да јасно видим. Наиме:

претпоставимо да у неком периоду, можда у некој земљи (или у целом свету) хиљаде писаца крену да стварају приче и романе који ће се продавати под фирмом СФ, а заправо бити фантази.
Хиљаде писаца... рецимо, 95% писаца, или 99% писаца, сад рецимо пређу на то, да су им дела о мачевима и врачевима, акрепима и караконџулама, магији итд, а писац и издавач инсистирају да је то СФ.

Ако се тако нешто деси, да ли је историчар СФ дужан да усвоји све то, и да напише да се жанр изменио, као, дошло је до промена у жанру, еволуција жанра је то, нова су времена, сад је дефиниција много лабавија, сад може и    sword and sorcery,   може све, јер ето то је главнина прозе која настаје, за то су се аутори СФ определили, дакле, ура, ширимо дефиницију?


*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.031
Re: M24
« Reply #7 on: September 23, 2017, 02:54:06 PM »
Najpre, da se složim oko kolebanja u Mićinoj knjizi, mada ga Vi i ja najverovatnije prepoznajemo na različitim mestima: po meni, Mića je svoj problematični odnos sa SF konvencijom dodatno zakomplikovao u onom famoznom odeljku o definicijama. Moram da priznam kako me je to užasno zasmetalo pri čitanju - Mića navodi bukvalno sve definicije koje su mu pale šaka, s tim da su mnoge od njih potpuno nenamenske, nežanrovske i donesene kao stipulativne u nekom sasvim drugom kontekstu, da bi kasnije poentirao na upravo toj svojeručno kreiranoj zbrci nekakvim prilično pasivno aporičnim stavom tipa "eto vidite, ni oni ne mogu da se slože oko definicije, što dalje znači da je SF nemoguće definisati!".  :-*

Strašno me to zasmetalo, priznajem, iako znam da su mu namere bile ponajbolje... smatram da je to najkardinalniji od svih uredničkih propusta na ovoj knjizi. Koji su odviše brojni za moj ukus, jelte, s obzirom da je ipak tu reč o Mići, koji je sam veoma dobar materijal za urednika. No eto, valjda to tako ide, u dobrog brice neobrijana brada...  ;D

I upravo je to kolebanje da SFu priđe iz konkretnog ugla i pod okriljem konkretne stipulativne definicije rezultovao tako ogromnim korpusom iz kojeg nije bio u stanju da isfiltrira SF. (Obaška što nije ni hteo, naravno, jer u tom slučaju ne bi imao mnogo toga da navodi, plus Mića veruje da kvantitet ipak makar donekle podrazumeva kvalitet, tako da... to je bio njegov živi pesak.)

Ali ja slutim da ni Vi, cenjeni ABN, ne bi bili u stanju da bolje isfiltrirate taj korpus koji Mića navodi, bar ne pod okriljem onih konvencija koje ste ovde navodili kao Vama primarne za procenu žanrovske pripadnosti.

Također da pojasnim jedan mali nesporazum u koji smo upali nekako: ja zaista ne mislim da je definicija SFa danas labavija, daleko bilo. Ako išta, ona je preciznija, pa kao takva i prozivodi precizniji korpus. Naravno, ne tvrdim da je to čini manje "labavom", ali tvrdim da je labavost isključivo u oku posmatrača, dakle - za labavost je zaslužan onaj ko definicijom barata, a ne definicija per se. Klasifikatorske definicije sviju popkulturnih žanrova su nastale na glavnini korpusa, na njegovom najmasivnijem segmentu, a on je po pravilu primarno eksploatacijski orjentisan. Dakle, njemu su dovoljni motivi, elementi, standardne teme, tropi, šabloni, ili ukratko - on je zaslužan za najpopulističkiji deo žanrovskog identieteta, i ako se SFu pristupa pod tim uglom, Mićin izbor korpusa je onda neminovan. Prosto rečeno - ako korpus merite istim tim aršinom, dobićete isto što i Mića, u dlaku.

Naravno, problem ostaje što Mića tvrdi kako je taj korpus stekao pod drugim aršinima, onim akademskim, to Suvinovim uglavnom. Što je naprosto netačno, i neodbranjivo, ma koliko se Mića i dalje koprcao po tom pitanju. Ali problem, naravno, nije do Suvinove definicije, nego do Mićine vrlo selfserving upotrebe te definicije. (Afkors, on to neće da prizna, ali to nije važno. :) )

Drugi po veličini kardinalni urednički propust Mićine knjige je, po meni, krajnje nediskriminisano uvrštavanje njegovih ranih analiza domaćih dela: iako dragocene i veoma zanimljive za čitanje, većina njih je napisana poodavno, kad je Mićin ukus i sentiment bio poprilično drugačiji, i kad je njegov pristup analiziranju uvek bio više fokusiran na književni aspekt proze, a ne toliko žanrovski. Otud i sve ono što on dezignira kao "lapsuse" zapravo i nisu lapsusi: u principu, Mića je onomad zaista percipirao mač-i-magiju kao nekakav periferni deo SFa, i to se jasno vidi iz njegovih analiza. Uklanjanje tih nekoliko spornih "lapsusa" iz samog teksta svakako ne može da promeni taj aksiom.   

Re: M24
« Reply #8 on: September 23, 2017, 08:26:08 PM »
Исфилтрираћу ја лако, јер моја историја ће се зауставити на 31. децембру 2000. године, са само једним, можда, скицираним погледом на касније време. А скоро сва дела до 2000. ионако већ знам. А моја дефиниција СФ је једноставна и поприлично поуздана: СФ приказује СФ новум, дакле нешто што се још није десило или још није откривено, али је у складу са општим научним погледом на свет.

Свака историја књижевности мора имати неку тачку у времену где се зауставља – неки   cutoff point   . Зато поједини професори књижевности понекад напишу историју српске књижевности неког одређеног века. Мада је рецимо покојни професор Јован Р. Деретић (1934-2002) имао и књигу Историја српске књижевности (Београд, „Нолит“, 1983), са око 700 страница, али, то се сматра за гигантски подухват. – и на стр. 404-405 је имао осврт на Драгутина Ј. Илића, па чак посветио (на стр. 405) целу једну реченицу СФ драми После милијон година.

(Не треба професора Деретића мешати са једним публицистом по имену Јован И. Деретић. Средње слово је важно!!!)

Имали су Мића и Бобан дискусије са фановима о томе која треба да буде његова тачка заустављања.

Е сад, која је најзгоднија тачка заустављања? Па, или нека округла, цела година, као што је двехиљадита,

или неки период кад је наступило велико попуштање и слабљење жанра; опадање, посустајање; е то је природно место да се подвуче црта и напише историја СФ књижевности. А то је баш сад. Сад кад се СФ жанр у Србији готово сасвим угасио, а малтене сваке недеље изађе по једна домаћа књига фантази жанра. Управо је најпогоднији тренутак.


*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.031
Re: M24
« Reply #9 on: September 25, 2017, 11:27:46 AM »
Исфилтрираћу ја лако, јер моја историја ће се зауставити на 31. децембру 2000. године, са само једним, можда, скицираним погледом на касније време. А скоро сва дела до 2000. ионако већ знам. А моја дефиниција СФ је једноставна и поприлично поуздана: СФ приказује СФ новум, дакле нешто што се још није десило или још није откривено, али је у складу са општим научним погледом на свет.


Naravno, pozdravljam svaki napor u tom smislu i cilju, što više raznih pogleda i pristupa, to će slika svakako biti potpunija i dublja.

A kad smo kod navedene definicije, evo Vam lep primer za start: Skrobonjina priča Rouzvil  nedvosmisleno ima novum - opisuje nešto što se još nije desilo niti je otkriveno - i prikazuje ga u skladu sa opštim naučnim pogledom na svet, tu uključujući i element novuma - spore sa druge planete, koje uzrokuju... pa, recimo, uzrokuju izvesne alteracije organske materije. Dakle, formalisti bi bez sumnje zaključili kako Rouzvil formalno jeste SF, a čak ni ja to ne bih mogla da opovrgnem, ukoliko bih pristala na parametre definicije koju navodite u ovom citatu.

No ipak, ako pažljivo pročitate priču, garantujem da ćete intuitivno znati da je ona nedvosmisleno horor.  :) Nakon čega bi Vam ostalo samo da na primeru Rouzvila modelišete parametre koji bi tu Vašu intuitivnu spoznaju inkorporirali u samu definiciju.

Re: M24
« Reply #10 on: September 25, 2017, 01:38:50 PM »
Није то редак случај – доста често се дешава (и, то ће, претпостављам, обрадовати Ghoul-а); ствар је процене: ако преовлађују хорор елементи, дакле, ако је поента на масакрирању људског тела и духа, онда јесте хорор. Чувени пример био би филм Осми путник (Alien, 1979), класик, оправдано славан (и прави уџбеник како не улетати у био-хазард ситуације; после њега, сви филмови који то не поштују су, барем по том питању, промашај) који има јако много елемената и СФ, и хорора; ја сам уверен да СФ преовлађује, а  Ghoul  већ годинама настоји да докаже да је то хорор филм.

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 339
    • the cult of ghoul
Re: M24
« Reply #11 on: September 25, 2017, 01:40:45 PM »
ako pažljivo pročitate priču, garantujem da ćete intuitivno znati da je ona nedvosmisleno horor. 

pa i film ALIEN - kad pročitate sinopsis - može da zvuči kao SF.
ali kad ga POGLEDATE - naježene dlačice, ubrzan puls i iskolačene oči vam jasno kažu da gledate HOROR!  ;D

*

Lidija

  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • 1.031
Re: M24
« Reply #12 on: September 25, 2017, 05:01:12 PM »
Није то редак случај – доста често се дешава (и, то ће, претпостављам, обрадовати Ghoul-а); ствар је процене: ако преовлађују хорор елементи, дакле, ако је поента на масакрирању људског тела и духа, онда јесте хорор.

Pa, ne tvrdim da to nije tako, nego samo ukazujem da to daleko lakše funkcioniše u teoriji negoli praksi.

Jer ako Vi uzmete toliko mnogo slobode pri primeni same definicije - naime, Vašu slobodu (intuitivne? ) procene koji su to horor elementi, i zašto su oni baš horor a ne SF elementi) onda ostaje pitanje šta je to ostalo za samu definiciju da izreguliše.

A pored toga, taj pristup otvara i još jedan dublji problem: naime, da bi Vi (ili bilo ko drugi, naravno) mogli da sa sigurnošću ustanovite koji su to elementi horor, pa, to znači da ćete morati i dosta toga o hororu da znate, i to da unutar definicije nekako elaborirate. Jer verujte mi na reč kad Vam kažem da je horor veoma, veoma suptilan žanr, i iskreno smatram da ga Vi u razgovoru veoma često prezentujete u krajnje simplificiranom maniru. Naravno, ja ne kažem da u hororu nema tih motiva koje vi pominjete (ale, akrepi ili tome slično), ali ta simplifikacija se uglavnom odnosi na njegov niži oblik, dakle, na uglavnom eksploatacijski deo korpusa. A to svođenje žanra na njegov najniži oblik je taman toliko nepravično koliko i je svođenje SFa na pomahnitale robote i male zelene vanzemaljce.  Vi dobro znate da SF nije samo to (zapravo, uopšte nije to), pa tako dajte šansu i hororu da ipak nije svodiv pod slične simplifikacije.


ako pažljivo pročitate priču, garantujem da ćete intuitivno znati da je ona nedvosmisleno horor. 

pa i film ALIEN - kad pročitate sinopsis - može da zvuči kao SF.
ali kad ga POGLEDATE - naježene dlačice, ubrzan puls i iskolačene oči vam jasno kažu da gledate HOROR!  ;D

Da, jeste. Ali i to je kompleksno za objasniti, (bar meni)...

Kao prvo, taj stav uvelike daje kredibilitet nekim tvrdnjama sa kojima se intimno baš i ne slažem, a koje horor svode na samo atmosferu ili, u slučaju filmova, na bizarne i groteskne vizualne efekte.

Kao drugo, kad smo već kod Aliena, ja (ipak, skoro pa) spadam u generaciju koja je taj film odgledala "taze", i to u vreme koje je bilo znatno drugačije od današnjeg: najpre, tu nije bilo današnje brzine formiranja tumačenja i mišljenja preko interneta (danas to gotovo svaki film ima kao datost, bukvalno čim izađe), a onda i zato što u to doba horor aspekt naprosto nije bio toliko prevalentan pri doživljaju žanrovskih filmova sa prepoznatljivo SF tematikom. Pa sam tako ja uspevala bez po muke da i Aliena i The Thing  i Invasion of the Body Snatchers doživim kao primarno SF filmove, a da mi taj njihov "naježene dlačice, ubrzan puls i iskolačene oči" aspekt ne bude ni na koji način žanrovski paramaunt. Otud ja to svojevremeno nisam doživela ni kao ikakav žanrovski hibrid, a kamoli ikako dovodila u pitanje njegovu SF pripanost.

Naravno, danas je to drugačije, danas takvu vrst lako filmova prepoznajem kao hibridne, mada ih i dalje mogu da odgledam kao primarno SF filmove kojima je sama hibridizacija ipak malko više oduzela negoli pridonela, kao recimo Life;D

Ali iskreno da priznam, ako bi se ikako moglo valjano primeniti književnu definiciju SF na Aliena, onda da, priznajem da bi veoma lako prevagnuo na horor.