[Miodrag Milovanovic]

U poslednje vreme sam imao nešto više vremena i trenutno se, s jedne strane, bavim iščitavanjem sprskog SF-a na prelazu iz osamdesetih u devedesete (sve do Tamnog vilajeta 4) - razlog su  neke interne rasprave sa Lidijom, dok sam, s druge strane, vođen idejom da baš potpuno ne ispadnem iz fazona čitanja domaćeg kratkog SF-a, počeo da detaljnije čitam najnoviju kratku produkciju. Iz prostog razloga što mi je bilo dostupno, krenuo sam sa dva UBIQ-a iz 2015, godine, pa sam nastavio sa Anomalijom 2 (ovo sam, naravno, već čitao dok sam bio član žirija, ali da utvrdim.).

Po meni, rezultat je poprilično porazan za savremeni SF. Ovo što se sada objavljuje bi pre dvadesetak godina jedva bilo na granici objavljivosti. Hvalospevi koje pisci jedni drugima upućuju na različitim forumima, kao što je ovaj, ili goodreadsu, ili govore o njihovom niskom kriterijumu kao čitatelja, ili o želji da se jedni drugima dodvore.

Jedan od problema leži u činjenici da su gotovo sve priče koje sam pročitao veoma kratke priče, što je izuzetno težak književni oblik u fantastičnoj književnosti. Da bi se napisala odlična kratka fantastična priča pisac mora da bude veliki majstor. Mnogo je lakše napisati dobru fantastičnu priču od 25-30 stranica, pa i novelu, ali domaći pisci gotovo da nisu u stanju da se uhvate sa toliko stranica u koštac, tako da uglavnom dobijamo prilično loše minijature. Tome doprinose i brojni konkursi u regionu koji gotovo isključivo forsiraju kratke priče, tako da praktično se vrtimo u krug, bez nekog napretka.

Jedino mesto gde su duže priče bile objavljivane u poslednje vreme (pored tek par dužih priča u Znaku sagite) bile su Skrobonjine antologije, koje su, nažalost, praktično ugašene.

Još jedan problem koji se uočava jeste veliko razmimoilaženje onoga što čitamo ovde i onoga što se piše u svetu. Naučna fantastika (a i fantastika) je žanrovska književnosti i gotovo potpuno odsustvo aktuelnosti je poražavajuće za domaću fantastičnu književnost. Da li smo do toga sami  (kao sto Lidija voli da istakne) doveli insistirajući na posebnosti, domaćoj tematici, i sličnim stvarima, ne bih smeo da tvrdim, ali da beskrajno prežvakavanje jednih istih priča o vlaškoj magiji, vampirima i sličnim stvarima, zaista je obespokojavajuće.

Ja bih, za razliku od drugih, ovako ocenio priče iz 2015 koje sam do sada pročitao - kao što znate, moje ocene su od 0-20

UBIQ 16
Jurica Ranj: Možeš li vidjeti zvijezde? – 4,5
Radoslav Slavnić: Tkivna – 3
Marko Marciuš: Sedmi ključ – 4
Ante Kraljević: Pad sa zvizdarnice – 3,5
Aleksandar Petrović: Bušotina – 2,5
Aleksandar Obradović: Oblak u odijelu – 1,5
Irena Hartmann: Ključevi – 3
Iva Šakić Ristić: Sjećanje u kostima – 2,5
Jelena Krističević: Terapija – 3,5
Vladimira Becić: Utvare – 3
Mario Lovreković: Jedanaesta – 2,5
Ksenija Kušec: Bogatstvo – 1,5
Biljana Malešević: Crvljive trešnje – 3
Boris Mišić: Dete Dinare – 2
Goran Gluščić: Hiperprokletnik – 2,5
Sara Kopeczky: Igrati se Boga – 2,5
Stevan Šarčević: Sa one strane reke, gradovi – 3
 
UBIQ 17
 Danilo Brozović: Usporednice – 5
Saša Robnik: Okno K-14, Azra – 4,5
Marija Pilić: Poe, doktor i knjižničarka – 3
Filip Nikolić: Škrinja baziliskova – 2,5
Martina Barišić: Lijepo spavaj – 5
Zoran Janjanin: Lupus – 4
Mira Satarić: Pobunjenici – 2
Gluščić: Crkni već jednom, Đeni – 2
Igor Ivanišević: Ko(l)jač – 2,5
Toni Juričić: Škifovilka – 4
Nataša Milić: U dobru i zlu – 1,5
Boris Mišić: Vipera ursinii macrops – 3
Nenad Pavlović: Preko peska i zvezda – 2
Aleksandar Obradović: Čardak i na nebu i na zemlji – 1,5
Stevan Šarčević: RX5 – 2,5
Milena Stojanović: Beskovo prokletstvo – 1
Aleksandar Petrović: Jutarnja kafa – 1,5
Aleksandar Žiljak: Nosorog – 3
Marko Marciuš: Samo za vas – 4,5
Vladimira Becić: Nijedan – 2,5
Riva Zmajoki: Uspavani princ – 3,5
 ANOMALIJA 2
 Oto Oltvanji: Der Tunnel – 5
Miloš Petrik: Vreme/novac – 5
Predrag Tomić: Gde duhovi dolaze – 3
Aleksandra Đuričić: Dve karte za brod do Njujorka – 5
Aleksandra Đuričić: Na rtu – 3
Željko Obrenović: Tamo gde živi sunce – 2,5
Radovan Pavlović: Mesec malog marabua – 3
Mihajlo Vitezović: Hromi pastir – 3,5
Dragić Cvjetinović: Poslednje putovanje Čubra Čojkovića – 3
Stevan Šarčević: Sa one strane reke, gradovi – 3
Đerđ Marečko: Novo Jabukovo – 3,5
Mateja Vidaković: Andro-mnemonik – 5
Filip Rogović: Jedan susret i dve priče – 3
Sanja Pavošević Alisa: Noć tišine – 3
Ivica Milarić: Pastir – 2,5
Darko Tuševljaković: Pre i posle smrti – 3,5
Radoslav Slavnić: Largo al factotum – 4,5

Ako vas interesuju moje ocene za pojedine priče iz devedesetih (radi nekog uporedjenja) - evo ih
Naravno, ovo je krajnje nepravedno, jer su u pitanju duze price i novele, ali...

Zoran Jakšić   Jeka   1992   Tamni vilajet 2   17
Aleksandar Marković   Avanture Belog Nosoroga: Ekstazi   1993   Tamni vilajet 3   17
Radmilo Anđelković   Dan Mitre   1992   Tamni vilajet 2   16
Radmilo Anđelković   Nema mesta za svilene bube   1991,01   Monolit 6   15
Dragan R. Filipović   Slovenska   1992   Tamni vilajet 2   15
Zoran Jakšić   Dubrava   1991,01   Monolit 6   14
Radmilo Anđelković   Sva vučja deca   1993   Tamni vilajet 3   14
Zoran Jakšić   Severnjak   1996   Tamni vilajet 4    14
Dragan R. Filipović   Kad zlo spava?   1988,12   Tamni vilajet 1   13
Dragan R. Filipović   Bjaska   1991,03   Alef 24   13
Zoran Jakšić   Morana   1993   Tamni vilajet 3   13
Zoran Nešković   Predveče se nikako ne može...   1988,12   Tamni vilajet 1   12
Zoran Jakšić   Zvezdani vrtlog   1990,01   Alef 18   12
Zoran Stefanović   Šeol-Dolfi-Behemot   1993   Tamni vilajet 3   12
Vladimir Lazović   Lovac Zmajeva, Prijatelj Vilenjaka   1993   Monolit 8   11
Goran Skrobonja   Gumena duša   1993   Tamni vilajet 3   10
Ilija Bakić   Jesen skupljača   1993   Tamni vilajet 3   10
Radmilo Anđelković   Oči svetovida: Falus   1996   Tamni vilajet 4    10
Ilija Bakić   Begunci, krv   1992   Tamni vilajet 2   8
Radmilo Anđelković   Franko isporuka   1993   Monolit 8   8
Boban Knežević   Otisak zveri u pepelu   1993   Tamni vilajet 3   8
Goran Skrobonja   Sveti rat   1996   Tamni vilajet 4    8
Lidija Beatović   Konačni krug   1988,12   Tamni vilajet 1   7,5
Vladimir Lazović   Noć koja bi mogla promeniti sve   1988,12   Tamni vilajet 1   7,5
Goran Skrobonja   Rouzvil   1988,12   Tamni vilajet 1   7
Vladimir Lazović   Veliko vreme   1992   Tamni vilajet 2   7
Ilija Bakić   Visoka orbita   1996   Tamni vilajet 4    7
Zoran Stefanović   Vreme buke i besa   1996   Tamni vilajet 4    7
Zoran Jakšić   Kraljevi Septembra   1988,12   Tamni vilajet 1   6,5
Boban Knežević   Naselje Sunca   1988,12   Tamni vilajet 1   6,5
Goran Skrobonja   Kuća na brdu   1992   Tamni vilajet 2   6,5
Boban Knežević   Ljudi ne ubijaju svoje sestre   1992   Tamni vilajet 2   6,5
Goran Skrobonja   Noćni soko   1992,06   Emitor 113   6
Danijel Reljić   Izlet za jedan život   1996   Tamni vilajet 4    6
Dragan R. Filipović   Trinaesta škola   1996   Tamni vilajet 4    6
Vladimir Lazović   Dečak reče: "Imaš moje oči"   1993   Tamni vilajet 3   5,5
Noel Putnik   Iskušenja Bernarova   1996   Tamni vilajet 4    5,5
Boban Knežević   Zaklana u Lapis Lazuliju   1996   Tamni vilajet 4    5,5
Goran Skrobonja   Samo ti meni lepo ručkaj   1991,03   Alef 24   5
Oto Oltvanji   Licemer: Bloody Mary Blues   1993   Tamni vilajet 3   5
Nenad Dunović   Starac   1993   Tamni vilajet 3   5
Oto Oltvanji   Klaustofobična žaoka   1996   Tamni vilajet 4    5
Vladimir Lazović   Srećan kraj se podrazumeva   1996   Tamni vilajet 4    5
Ivan Nešić & Zoran Petrović   Trick or Treat   1996   Tamni vilajet 4    5
Slobodan Ćurčić   Eta Zmaja   1988,12   Tamni vilajet 1   4,5
Slobodan Ćurčić   Na kolenu jude   1992   Tamni vilajet 2   4,5
Borivoje Todorović   Bekstvo iz podzemnog sveta   1990,06   Alef 20   4
Ilija Bakić   Poslednja toplota   1991,01   Alef 23   4
Igor Dragišić   Neka bude Šuma   1993   Tamni vilajet 3   4
Dragan R. Filipović   Rame sokolara   1993   Tamni vilajet 3   4
Vasa Ćurčin   Bogovi ne krvare   1996   Tamni vilajet 4    4
Vojislav Vasiljević   Pod suncem Trigonija   1993   Tamni vilajet 3   3
Milan Konstantin   Ves   1993   Tamni vilajet 3   3
Ljiljana Praizović   Najmilija slika   1996   Tamni vilajet 4    2
Danijela Tanasković   Vrisak Dragocenog   1996   Tamni vilajet 4    2

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Ваш огроман труд (који, ако добро схватам, равноправно гледа и приче из других   ex-Yu   земаља) заслужује сваку похвалу, али, ја морам да питам… оно што морам…   

Жанр?

Без тога је све пусто и узалудно.

[Miodrag Milovanovic]

Žanrova ima raznih... Morao bih priču po priču da vam objašnjavam. To nije bio cilj.

[Ghoul]

mićin ogroman trud JESTE za pohvalu, a daleko od toga da je pust i uzaludan!

ne mogu se žanrovi fantastike tretirati kao da su to jabuke, banane i ananasi koji se 'iz aviona' razlikuju jedni od drugih, nego kao razne vrste jabuka koje se ne mogu uvek i smesta i izdaleka uopšte razlučiti jedne od drugih.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Мићо, предлог:  једноставно избаците и игноришите све за шта нисте сигурни да је СФ.

Ваша књига се не зове Српска фантастика. А управо на ту страну почињете да пловите, то је један отклон у страну, под притиском вероватно неких неповољних околности. Па, не попуштајте.

Евентуално додајте неко поглавље, или нешто као допунску библиографију, “Списак дела о којима немамо сигуран податак да ли су СФ”, то ћу можда и ја урадити кад будем једног дана (надам се; то је план) писао књигу Историја српске научне фантастике 19. и 20. века. Само, ја нећу погледати, нећу читати ни прву реченицу, ни прву реч, хиљаде прича за које нисам унапред сигуран да су СФ. У том смислу – замолио бих да ми помогнете! Додајте два слова, само два скромна слова, СФ, тамо где сте сигурни. Ништа компликовано; немамо ми времена за хиљаде компликација.

О оном другом, нек пише неко други. То би био скромни мој предлог, ето као један скромни савет.

[Ghoul]

У том смислу – замолио бих да ми помогнете! Додајте два слова, само два скромна слова, СФ, тамо где сте сигурни. Ништа компликовано; немамо ми времена за хиљаде компликација.

ozbiljan naučni radnik ne bi tražio od drugih da mu 'češljaju' primarnu građu i da mu prave izbore unutar izbora... pored ostalog i zato što delo koje bi bilo rezultat toga ne bi bilo potpuno njegovo, zato što se SLEPO, BEZ LIČNE PROVERE I LIČNOG UVIDA, oslanja na tuđe klasifikacije i tuđe izbore.

osim toga, neozbiljno i slabo biće delo koje svoj predmet posmatra toliko IZOLOVANO - kao da on uopšte može postojati u IZOLACIJI, čvrsto ograničen i tvrdim ogradama utvrđen - da NE ŽELI DA ZNA za ono što postoji odmah iza 'zida', odmah iza granice žanra koji, kao, proučava.

to nije nauka, dragi moj abn.
to je amaterizam i fah-idiotizam dostojan, možda, nekog fanzina ali ne nekoga ko nosi tutulu 'dr'.

[Lidija]

Cenjeni dr.ug Ghoul je u pravu… intenzivan dislajk za neke od SFu bratskih populističkih žanrova lako (i često) odnese danak nad objektivnošću.

No, Mićin problem čak I to prevazilazi: Mićin problem leži u konfrontaciji fenomena kojeg Mića lako premeri u privatnom sagledanju, ali u ovako javnom, u analizama I rivjuima za koej zna da idu u štampu, e tu mu baš to suočavanje i ne polazi za rukom.

 Šta da se radi, to je valjda cena iskrenog entuzijazma…   

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Неко се изгледа труди да одвуче Мићу из СФ.

[Ghoul]

Neprijatelj nikad ne spava!

ONI protiv NAS!

Naše GRANICE su ugrožene!

Više se ne zna dokle smo MI a odakle su ONI!

Neimenovani ONI vrbuju NAŠEG čoveka, Miću, da se bavi pričama koje nisu čist SF!

Mića posustaje! Kleca! Uplivi NEČISTI šire se našim rasno... ovaj, žanrovski čistim snovima!

Mićo, izdrži! Ne daj da te ONI odvuku od NAS i zavedu svojim umilnim F-H glasovima! Ne čitaj ako nema rasno-čisti NOVUM!

[Lidija]

Неко се изгледа труди да одвуче Мићу из СФ.

Nisam se, izgleda, dovoljno precizno izrazila. Htela sam da kažem kako Mića – baš kao i svi mi, uostalom, u većoj ili manjoj meri – daleko lakše dolazi do objektivne procene u intimnoj, privatnoj analizi proze koju čita, pa bavila se ta procena čisto žanrovskom ili literarnom analizom teksta. Problem nastaje kada se ta procena saopšava javno, jer tu onda u igru ulaze određene konsideracije na koje smo intimno prilično imuni: odjednom se tu javljaju dodatni obziri, bilo za sam žanr, bilo za kvalitet proze, bilo za same autore… a kad se i sve to nekako prebrodi, i dalje nam ostaje određena doza one sasvim bazične učtivosti koja nas tera da kažemo ono što znamo da će ljudi kojima to govorimo ipak rađe želeti da čuju. To je sasvim normalan obzir koji većina ljudi rado neguje, makar zato što im olakšava život znatno više negoli alternativa.

E sad, ako ste na to konkretno okrilje mislili, pa, onda moram da vam kažem kako je njegovo (o)čuvanje nadasve lako: čovek jednostavno odluči da bilo kakvo mišljenje o prozi naprosto zadrži za sebe, i tu bude kraj svim njegovim iskušenjma. I ne vidim kako ga se iz tog okrilja može na silu odvući, naravno, to pod uslovom da je sposoban svojim impulsima da  iole vlada. Što Mića, naravno, jeste, to već decenijama. 

A za Ghoulove opaske oko primarne građe, sa tim također moram da se složim, makar zato što bih zaista volela da pročitam makar jednu kompletniju elaboraciju neke vaše procene da neki konkretan domaći tekst jeste upravo SF, to i pored eventualnih premisa ostalih žanrova. Jer znate, to sa Venerom kao primerom je svakako vrlo ilustrativno kad se koristi u akademskom radu kao ilustracija, ali nekako i nije odviše praktično, kad se latimo same primene eventualnih definicija. Svakako bi daleko ilustrativnije bilo u te svrhe koristiti nekakav konkretan domaći tekst, a onda bi i potpunije razumeli  (a time se i lakše složili sa) opaske kolege Ghoula.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Ја разумем да се фанови хорор и фантази жанрова надају да се некако још и више (него досад) убаце у Мићину књигу, па да буду и они, као, научна фантастика. Јер ето их у књизи Српска научна фантастика! Неоспорни доказ, зар не? То је борба за медијски простор, и за што угледније место у историји књижевности.

То се на енглеском зове vested interest.

У том смислу, њима је, једноставно, у интересу да разлике између жанрова буду максимално замагљене, или чак укинуте, и да Мића прихвати њихову филозофију, по систему “може све! ма може било шта!”, и у том правцу га наговарају, а баш их брига што би онда наслов Мићине књиге био дибидус неистинит.

Као што су преотели клуб “Лазар Комарчић”, па се он више не зове клуб љубитеља НАУЧНЕ фантастике, него, само: фантастике, тако исто сада гледају да преотму и ову веома битну књигу једног од оснивача тог клуба, једног од првих и најбољих – Миће Миловановића. И да преовладају и у њој.

Отуд теоријско настојање да се докаже да су сви жанрови фантастике умуљани у једну исту муљавину – да су сви једна иста каша.

Али, нису иста каша. Нешто јесте СФ. Нешто није. У књизи са насловом Српска научна фантастика треба да буде само научна фантастика. Али наравно да неко треба да пише и о другим жанровима, ако их добро познаје.

Конкретни пример СФ приче? Па ево рецимо кратка прича “Исток” Илије Љ. Бакића (Кикинда, часопис “Северни бункер” бр. 6, новембар 2000, стр. 16-17), приказује како би било да искрцавања у Нормандији 1944. године није било, и да су Руси ослободили целу Европу, дакле и Западну Европу. То је СФ прича.

Поједине приче Бобана Кнежевића, Мајк Драскова, и многих других, такође су СФ.

[Ghoul]

Ја разумем да се фанови хорор и фантази жанрова надају да се некако још и више (него досад) убаце у Мићину књигу,

pa, uh, ovaj, zapravo NE. 

ti fanovi su svoju valorizaciju već dobili u POETICI HORORA i nemaju pretenzije na 'osvajanje' navodno 'tuđih' teritorija (iako je sf detence rođeno iz okrilja gotika/horora, dakle rod najrođeniji a ne stranac).

interes je dodatno umanjen činjenicom da se radi o samizdat knjizi nepostojećeg izdavača sa nikakvom distribucijom, plasmanom i prisustvom bilo gde izvan najužeg geta tako da nikakve vajde ne bi bilo od eventualnog 'laktanja' i guranja i vrbovanja autora da rođenoj braći iz H i F dodeli više mesta.

ono što ja pokušavam da vam utuvim jeste NEOZBILJNOST tretmana SF-a kao nekakvog pustog ostrva okruženog prazninom u kojoj nema ničega i gde proučavaoca SF-a niti može niti treba da zanima šta ima okolo.

SF nije ostrvo, nego kopnena teritorija sa vrlo upitnim granicama.
proučavati tu teritoriju a svesno gajiti militantno NEZNANJE i SLEPILO pred onim sa čime se ona graniči (I PREKLAPA) je - NEOZBILJNO, kratkovido, ograničeno, i ne može dati relevantan rezultat.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Ех, па, добро, али разлог за неупадање у туђе двориште треба да буде част, и добросуседско поштење, а не маленост и безначајност плена. Не дирати у туђе, поготову ако је сиромашно, али, ни кад би било богато.

Српска научна фантастика је (рекло би се… утисак је…) сад веома сиромашна, слаба и посустала. Пустите је нек тугује… немојте је проглашавати за мешовити жанр без самосталног постојања.

Ово што кажете о издавачу, то су врло озбиљне тврдње, које активирају многа алармна звона, ја не знам да ли су истините, али, Бобан је битан помагач и у настанку те књиге, међутим, он се није отимао да буде потписан као коаутор. Био сам присутан кад су га питали о томе, на промоцији, да ли је требало и он (Бобан) да буде потписан, а он је тада одговорио, на начин типичан за њега, наиме, са оном његовом аверзијом према опширном причању; одговорио је са само четири речи, “Он је то писао…” (мислећи на Мићу), и, ја мислим да је то прилично коректно и широкогрудо с његове стране; дакле кад размишљамо ко је издавач, треба да се сетимо и да је то дело ипак настало у једној (пре свега библиографској) сарадњи која траје, са гигантском количином труда и истрајности, већ преко тридесет година.

Него, да видимо ми: питање које би могло бити врло болно за Вас, др Гул, а захтева велику широкогрудост и коректност, и једно самоодрицање:

да ли постоји српска СФ проза и поезија која јесте СФ, а није ни хорор, нити фантази?

Жанровски чиста, права, несумњива СФ?

Постоји, или не постоји?

Бакићев “Исток”, рецимо?

[Lidija]

Znate, cenjeni dr ABN, Vaš stav veoma dobro ilustruje fenomen koji je SF suočio 90tih godina prošlog veka, naime fenomen pada levičarskog svetonazora i rast konzervativnih stremljenja. I ne, ne mislim pri tom na bilo koje lokalne varijante tog zbivanja, nego podrazumevam upravo fenomen na svetskom novu: recimo, pogledajte kako je samo nekad masivni ruski SF krahirao u suočavanju… not with the bang but a whimper.

Naravno, kad kažem ‘levica’ ne mislim time na njenu komunističku varijantu bajgon totalitarnih režima, nego mislim na striktno ideološku komponentu, na sam levičarski svetonazor koji je sa SFom oduvek delio društvenjački horizont zbivanja, makar samo zato jer je stremio da sve  suštinski bitne ljudske teme sagledava na svetskom, internacionalnom nivou, da sad ne kažem na nivou ljudske vrste generalno; a nacionalistički svetonazor to, naravno, nije u stanju, pa je otud i došlo od rečenog whimpera. Jer SF naprosto ne može da funkcioniše unutar tako skučenog horizonta, otud su sve takve ‘varijante’ nacionalističkog SFa redovito osuđene na mešanja sa žanrovima kojima to ide daleko bolje od ruke; epski fentezi, recimo, ili bajka, ili njima slične folklorne varijante čiji svetonazor vuče koren iz feudalnog perioda lokalne istorije. A u toj i takvoj koegzistenciji te varijante redovito nadvladaju SF komponentu, makar zato jer su strukturalno jače i stabilnije, prosto zato što su drevnije i imaju oslonce u jačim tropima i kolektivnom identitetu.

Znači, to Vam je to, whimper je proziveo isključivo svetonazor, ili cajtgajst ako Vam je milije, a ne bilo kakva žanrovska zavera ili ‘krađa’ ili ičija ‘proglašavanja’ ovoga ili onoga… jednostavno, SF kao žanr i svetonazor naprosto ne funkcioniše ako nema onu neophodnu kritičnu masu - čitalačku i autorsku jednako – koja bi delila njegove inklinacije, tako da je to bio jedan sasvim prirodan, da ne kažem sasvim prost (d)evolutivni proces, a ne bilo kakva ili bilo čija zavera.

A za priču koju pominjete: činjenica da se neka proza prepoznala kao alternativna istorija svakako je ne dezignira kao SF. Možete Vi u Vašu alternativnu istoriju da stavite i vampire i zombije i magiju i mač i štagod Vam srce ište – nema nikakve garancije da alt. istorija per se mora biti SF. Alternativna istorija može sama po sebi da garantuje kvantitativni žanrovski aspekt – pogodbeni svet će svakako biti različit od našeg empirijskog – ali nikako time ne podrazumeva i kvalitativni aspekt – dakle, ne podrzumeva da će taj pogodbeni svet biti upravo SF a ne horor ili varijante fentezija.
 
Tako da, ako zaista smatrate da je “Istok” SF priča onda bi morali da nam kažete i po čemu tačno je kao takvu prepoznajete, van te same konstatacije da je alternativna istorija.

[Aleksandar_B_Nedeljkovic]

Препознајем је по томе што нема дедицу чаробњака, са магичним штапићем; нема мачеве и врачеве, акрепе и караконџуле, итд; него, приказује једну алтернативну историју (штавише, поприлично плаузибилну и озбиљну) а остаје при научном погледу на свет, при научном начину размишљања.

Па, ево још једног примера. Још једну причу препознајем на исти начин. То је Мићина прича “Равнодушност црвеног Сунца”, најбоља (барем по мом уверењу) српска дужа СФ прича деветнаестог и двадесетог века. Објављена је, колико знам, само двапут:

Миловановић 1996: Миодраг Б. Миловановић, “Равнодушност црвеног Сунца”. Београд, фанзин “Емитор” (интерно гласило, не за јавну продају, клуба “Лазар Комарчић”), број 260, јуни 1996, стр. 3-25.

Миловановић 2007: Миодраг Б. Миловановић, “Равнодушност црвеног Сунца”. Либер, часопис за уметност, културу и књижевност. Београд, издавач Удружење библиофила “Либер”, уредник Синиша Лекић. Број 4, новембар 2007, ISSN 1452-5291, COBISS.SR-ID 130837020, стр. 27-49.

Узгред, да ли је он њу уопште и поменуо (своју сопствену најбољу причу) у својој књизи? Пошто у књизи нема индекса, нити библиографије, не могу сад да нађем, немам времена да прелиставам целу ту књигу испочетка.