Recent Posts

Pages: 1 ... 8 9 [10]
91
Vesti iz Fantastike / Re: Black Light za NIN-ovu, i, još 1 roman
« Last post by angel011 on December 27, 2018, 07:55:51 PM »
па се питам зашто су та три тако маркирана.

To nije markiranje nego linkovi. To troje pisaca ima objavljene priče na Art-Animi, a linkovi vode do stranica sa njihovim kratkim biografijama.
92
Vesti iz Fantastike / Black Light za NIN-ovu, i, još 1 roman
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 27, 2018, 05:05:15 PM »
Цењена ангел 011, хвала на информацији, и, Мићо, хвала на труду,
е сад,
ако има само 96 страна, а при томе, ако је велики број празних и напола-празних страница, онда је лако могуће да нема 240.000 карактера-са-размацима (Characters-With-Spaces), а у том случају је ипак новела.

Израчунава се, ако нема бољег начина, овако: нађете неку отприлике просечну сасвим-пуну страницу и у њој просечни, типични један (цео пун) ред, и у њему пребројите слова (па, и знакове интерпункције; и празнине такође), па, буде рецимо 55 њих;

онда пребројите колико има редова текста, рецимо 45,

то помножите, и добијете цифру рецимо можда 2.475  дакле толико има на једној пуној страници.

Сад још само треба да оцените колико стварно има пуних страница. Често пагинација почиње тек са бројем пет, или седам; дакле оно претходно се не рачуна; често на почетку и на крају поглавља буду велике празнине, или целе празне странице, можда и неке са илустрацијом; наравно да се ни то не рачуна. Па, ако има реално само, рецимо, на пример, 83 пуне странице,
пута 2.475 
то испадне рецимо 205.425 карактера-са-размацима,
дакле нема 240.000
дакле није роман.

Али наравно! то не значи да је лошије дело, или мање важно! Није новела дело нижег квалитета ! ! !

Ви бисте мени много помогли у раду, ако бисте преузели на себе да јавите у ком жанру је дело, Ф или СФ; али било би врло корисно и да знамо, уз то, и да ли је дело роман, или новела.

(2)  На Бобановом форуму јуче, 2018 12 26, ево цитирам, појавило се, на:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16507.msg716586;topicseen#msg716586

Objavljena dela DOMAĆIH autora

Ivan Teodorov Srdanović,    Poljubac sunca     (2018)

Izdavač: Školski servis Gajić, 2018

Boban:
Još jedan roman majstora apokaliptike. Možete li da zamislite gradove i Zemlju kojom besne vetrovi od 500 km/h?
Ivan Srdanović pripoveda o doživljajima ljudi koji se suočavaju sa razaranjima, strahom, tajnama duha i pobesnelim suncem.

-- ето то је Бобанов коментар, а ја се наравно питам, ког је то жанра, да ли је СФ.

(3)  Данас на Арт Аними, код Драже Игрошанца, на:


http://www.art-anima.com/vesti/nin-ova-nagrada-2018

имате информацију да је за НИН-ову награду пристигло 201 романа,
и, од тога је у ужи избор ушло 31, и наведено је који су,

е сад ја тамо видим на 14. месту, плаво означено, Миомир Петровић, Black Light,
али такође видим да су истом плавом бојом маркирана још два места, друго и седмо; наиме:
Марија Павловић, 24
и, Јелена Ленголд, Одустајање,
па се питам зашто су та три тако маркирана.


93
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Miodrag Milovanovic on December 27, 2018, 08:29:01 AM »
Deluje da je u pitanju talentovan i ambiciozan mlad čovek. Probaću da nabavim knjigu...
94
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by angel011 on December 26, 2018, 10:36:10 PM »
95
Vesti iz Fantastike / roman Mutant u vozu, da li je SF; i, Mars
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 26, 2018, 03:28:32 PM »
Цењени     ,

(1)  У “Данасу” је у уторак 25. децембра 2018. био на стр. 16 чланак, у коме су пренети најважнији делови из једног интервјуа; наиме, Бил Андерс (Bill Anders) који је пре пола века, 1968, летео у свемир на “Аполу 8” и облетео око Месеца, али се није спуштао на њега, сада је рекао новинарима да би сада слање човека на Марс било глупо. Изгледа да је употребио баш ту реч (stupid). Али није детаљније аргументисао зашто. Више се концентрисао на уопштену, генералну критику програма “шатл”, који је већ одавно укинут, и међународне свемирске станице, која још увек ради; и, нарочито, критику садашњег стања у НАСА-и.

Комплетан тај интервју имате на енглеском на:


https://www.bbc.com/news/science-environment-46364179


(2)  А данас у “Данасу”, на стр. 14, имате кратку вест о једном новом роману: наслов је Мутант у возу, аутор је Тадија Чалуковић, уз његово име написано је (16) па зато помишљамо да он има само 16 година. Радња се дешава у 22. веку, и прати судбину неког усвојеног дечака. Промоција је заказана за сутра, 27. децембар, у Дому омладине у Београду, у трибинској сали, али, није написано у колико сати; лако би било претпоставити, и погрешити, јер, ми видимо, на сајту Дома омладине, на:

http://domomladine.org/debate/promocija-romana-tadije-calukovica-mutant-u-vozu/

да ће то бити у 18 часова!  дакле не оно што бисте “из прве” претпоставили.
Говориће књижевник Миљенко Јерговић, и, уредник културе у “Блицу” Милојко Божовић.

Препознајемо елементе научне фантастике, али, не знамо да ли је то баш, стварно, СФ. Кад би неко прочитао тај роман, па јавио (о жанру), то би баш добро било.

Изглед књиге, баш велику слику, а и напомену да је Чалуковић сарадник “Искре”, а да је издавач “Нова поетика”, можете видети на:


http://iskra.co/kultura/mutant-u-vozu-iz-stampe-izasao-prvi-roman-tadije-calukovica/

где је и похвала коју је роману дао књижевник Матија Бећковић. Цитат: “Тадија Чалуковић (16) стиже из будућности као готов писац са романом будућности Мутант у возу у којем мутира не само давну прошлост и постбудућност, могуће и немогуће, него и особине романа и представе о писцима.”
96
Цењени     ,
само једна вест! наиме, прва, и друга! – и трећа!       :)     (шалимо се)

у данашњем “Блицу”, на стр. 26, Слободан В. Ивков даје приказ једне код-нас-изашле антологије јапанских СФ прича. Наслов те књиге гласи 14,5
дакле добро сте прочитали, то је цифра, ту пише: четрнаест и по. Четрнаест кома пет.

Издавач је “Танеси”, а преводилац, ако смо добро схватили, Дина Хрецак.

Одлично је, заиста одлично, што антологија има наднаслов, који гласи, јасно и чисто:

Антологија савремене јапанске научно-фантастичне приче

И, сад, пошто је још нисмо прочитали, остаје само да се надамо да је (жанровски) уистину СФ.

Гле ево тог приказа, Ивковљевог, и на нету, па баш и са сликом књиге, на:


https://www.pressreader.com/serbia/blic/20181224/282149292425737

Прошле годиne, 2017, била је, у издању истог тима, јапанска антологија са насловом 13, Ивков ју је приказао 12. марта 2018, али, то је била антологија хорор прича, што је тада јасно било наведено на корици. А корицу можете видети на нету на више места, на пример на:

https://www.delfi.rs/knjige/117016_13_-_antologija_savremene_japanske_horor_price_knjiga_delfi_knjizare.html

(2)  Како треба писати, на српском, са или без цртице, ово:

научнофантастични         (једна реч, сасвим спојено)   или:

научно-фантастични        (једна реч, али полу-сложеница, дакле делимично раздвојена том цртицом)?

Наше уверење:  па, хмм, због две-три зврчке, у српском правопису, стручњаци нас убеђују да то треба да иде као једна реч, сасвим спојена,

(наиме, као, рецимо “зеленоплаво” би као значило неку мешовиту, једну боју, некакву мешавину зелене и плаве,
док би “зелено-плаво” значило да су поређане боје наизменично једна, па друга, парче зелене, па онда парче плаве, али нису смућене у једну боју… )

имате објашњења о томе, на пример у Матицином Правопису (Нови Сад и Загреб, 1960), на стр. 75,

“састављено се пишу и придеви постали од скупова речи”, помињу се и придеви типа:

народноослободилачки, научноистраживачки

па се онда препоручује, на стр. 76, да треба писати:   књижевноисторијски   и   књижевнотеоријски  ,  и, исто на стр. 76:

“од сложеног придева радикалсоцијалистички треба разликовати полусложеницу радикал-социјалистичкирадикално-социјалистички) која се пише с цртицом између саставних делова онда када означава нешто што је радикално и социјалистичко”

па ваљда зато и Иван Клајн у свом Речнику језичких недоумица, ћирилично издање, година 2000, стр. 176, изричито баш каже да треба писати спојено, научнофантастични

али, али, живот каже друкчије, живот каже да је то погрешно правило и да га треба напустити, јер настају тако спојене много гломазне речи, непрегледне, ружне за око, тешке за читање, непопуларне, нефункционалне, типа политичкопропагандни итд.

па, кад бисмо се договорили, милиони нас, да пишемо ипак са цртицом:

народно-ослободилачки,     научно-истраживачки,      научно-фантастични 

и ако бисмо остали упорни у томе једно педесет година, можда би језикословци прихватили то као ново правило!

Као, ех, правилно правило!   Па, ви видите.

(3)   У истом, данашњем броју “Блица”, цела, баш-дибидус-цела страница 30, прекривена је рекламом која промотира Ратове звезда. Ту је слика где зли отац Дарт Вејдер напада свог племенитог сина Лук Скајвокера, изнад дубоке, огромне провалије, а текст гласи:

Roditelje ne možete birati.
Birajte filmove koje ćete gledati!
STAR
WARS

PRVA
plus
od 24. decembra
Svakog dana
22.00


дакле ту се, изгледа, најављује нешто као ретроспектива, цела серија. Хм, па то је кроз мање од сат времена. Требало је раније да вам јавимо...   пардон.

Али питање је да ли ће у томе бити и спин-оф филмови (spin-off) настали као допуна или проширење тог серијала.
97
Цењени    ,

у данашњим дневним новинама, и то у „Блицу“, имате један као засебно укоричен прилог на финој хартији (ја бих рекао да је то „кунстдрук“ хартија, али мало заталасана) са 84 странице,

главна тема на насловној страници је “Победити робота у трци за посао”,

а на стр. 7-9 је чланак (потписује Небојша Радишић), богато илустрован, о једној наставници рачунарства и информатике, крагујевачке Прве гимназије,

то је Катарина Вељковић (средње слово не знамо! ако неко зна, молимо да јави!)
која је добила „Global Teacher Award“ а то значи да се ове године пласирала међу 50 најбољих наставника на свету, у оквиру тог такмичења, где је наводно учествовало 179 земаља. Па, у оквиру тога,

она је била у Америци и тамо је (можда у месту Хантсвил у Алабами?) имала 45 сати обуке за астронауте, налик на праву НАСА обуку за праве астронауте.

Зато је у „Блицу“ у том прилогу па на стр. 7 велика слика где је Катарина Вељковић у свемирском скафандру, на једној као платформи, а иза ње је окачена слика планете Земље виђене из космоса. Додуше, ту је и велики наслов, који збуњује јер је мало неповезано-са-темом формулисан (као, “Шта је неопходно за живот у 21. веку”).

А на стр. 8 њена слика у летачкој одећи, испред Прве краг. гимназије.

Вести о овоме постоје данас на нету, на неколико места, на пример на:


https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nastavnica-iz-srbije-medu-50-najboljih-na-svetu/88wb73j

а слика ње у скафандру, али мања, и са другом сликом постављеном иза, на:

https://www.google.com/search?q=Katarina+Veljkovic,+Kragujevac,+Global+Teacher+Prize,+Blic&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiGsvPxibbfAhUF3KQKHXQWB6sQ_AUIDygC&biw=1440&bih=760#imgrc=8UETrLsgNopuRM:

Био је у септембру чланак о њој и у „Крагујевачким новинама“, на:

http://www.kragujevacke.rs/Aktuelno/KATARINA-VELJKOVIC-KANDIDAT-ZA-NAJBOLJEG-NASTAVNIKA-SVETA

То јављамо зато што даје неку везу између научне фантастике, Србије, и космоса.

Ех али само да знамо, у протеклих пола века, људи из 40 разних земаља били су у космосу, преко 500 особа, о томе има на:


https://en.wikipedia.org/wiki/Timeline_of_space_travel_by_nationality

али из Србије, и Југославије, још нико...

98
Ostalo / Časopis LIBARTES o strahu i hororu
« Last post by Ghoul on December 22, 2018, 10:37:50 AM »
ovde ima lepih i jezovitih stvari za čitanje!
i gulovskih, naravno.
horor priče, horor eseji, fotke, ovo ono...

klikni ako smeš!

LIBARTES o strahu i hororu

http://cultofghoul.blogspot.com/2018/12/libartes-o-strahu-i-hororu.html

99
Vesti iz Fantastike / PZAB, i, završen Mars, i Nele vremeplovac
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 21, 2018, 06:45:48 PM »
Хвала на информацији, др Гул.

Е сад,

(1)  “Политикин забавник”, данашњи, бр. 3489, петак 21.12.2018, нема СФ причу, али на стр. 58-59 има фантазијску причу, дакле није СФ: Иштван Еркењ, “Балада о моћи поезије”, илустровао Алекса Гајић.
На илустрацији, види се телефонска говорница у сред густе шуме, где никаквих улица нема; лепо осветљена, неким хладним белим јаким светлом, иако је околна шума сва у ноћном мраку. (А извор светлости се не види.)

Прича је ова: у Будимпешти, једна телефонска говорница, са које је неки песник јавио свом уреднику важна четири стиха неке песме, покренула се, шетала се (говорница) по граду, па отишла у шуму, а тамо …

стр. 1, насловна, карикатура, Лох Нес монстер, главом подигао чамац пун посматрача и сниматеља, а они то не примећују. Натпис: “Неси, где си?”

стр. 8-11, чланак о (непостојећем) чудовишту из Лох Неса.

стр. 20, како би изгледала дуга (атмосферска појава) у облацима сумпорне киселине, на Венери; и,
шта би се догодило на Земљи кад би се океани заледили.

стр. 29-39, стрип “Спиру у Берлину”, текст и цртеж Фликс, превод С. Николић, па, последња од тих стрип-страница, 39, састоји се цела од само једне огромне слике, где неки булдожери раде око огромне симетричне машине налик на свемирски брод, која се уздигла изнад њих; дакле, то је један јак елемент научне фантастике.

стр. 54-57, чланак о духовима: приче, цртежи, веровања, и (старе) фотомонтаже, итд, о духовима.

Гле, у ПЗАБ је сад убачен, по први пут после много година, засебан рекламни материјал, мало мањег формата, 16 страница у колору, рекламе за разне, многе, компјутерске (па, и СФ) игрице.

стр. 67, претпоследња, сентенције о слободи.

(2)  Прошле недеље, у шестој, последњој епизоди друге сезоне ТВ серије Марс, (у производњи Нешенал Џиографика) видели смо катастрофу: радници су, по наређењу свог шефа, поставили експлозив у бушотину која се налазила у сред њиховог насеља (а то су модули, као велике кабине, на површини), грунуло је, настала је силовита ерупција воде и вероватно гаса, и настао је јак земљотрес; ова катастрофа је разбила и развалила то њихово станиште; многи су погинули, нарочито они који у том моменту нису били у скафандру.

Неуверљиво је да би они тако минирали практично сами себе.

Њихов шеф је у први мах преживео, али је онда ушао у један разваљени модул, мислећи да нађе и можда спасе неког преживелог; али, нешто се срушило на њега, па је стакло на предњој страни његове кациге напрсло, ускоро се појавила рупица, ваздух је наравно побегао ван, и тај човек се одмах угушио. Тако смо барем видели једну истину о Марсу: тамо сте непрестано у опасности да вам се баш то деси… јер је ваздушни притисак мање од 1 проценат (заправо негде око 0,6%) од притиска нашег ваздуха, овде, код нас, на Земљи… а и састав је грозан, углавном угљен диоксид… па, ако се нешто на вашем свемирском оделу само мало поцепа, расече, пробуши, или буде ето рупица на кациги (шлему), одмах настрадате, то је смрт. Не, није нам пријатељски амбијент за живот, тај Марс, па ипак ћемо ићи тамо...

У овој епизоди, код научника је земљотрес јако продрмао њихово насеље, они су падали тамо-амо, али, ипак, без икакве катастрофалне штете. Преживели су сви, па и беба (која је у претходној епизоди рођена царским резом: дакле! они тамо имају и операциону салу! и хирурге!) која је добила име Габријела.

На самом крају те, завршне епизоре, видели смо и један кратки инсерт који показује да ће Габи кроз три године, дакле, године 2045, бити здрава и нормална девојчица… без последица због недовољне гравитације! (Ово је неуверљиво.)

Неуверљиво је и то да би они (у насељу научника, у дубокој пећини) прошли без икаквог обрушавања стена са таванице. У пећинама, барем на Земљи, таваница се понекад, због геолошких догађаја, сруши… громаде камена попадају одозго… па, вероватно ће тако бити и на Марсу.

(3)  У “Блицу” је у недељу 16. децембра на стр. 8-9 био чланак, потписује Милијана Миликшић, илустрован сликом испружене роботске руке, о примени “вештачке интелигенције” – реално, само неких елемената ње – у данашњем новинарству. Дакле у журнализму. Па, ако сте ви, рецимо, спортски новинар, и треба да средите и некако прикажете резултате двадесет или тридесет утакмица… није немогуће да у неким редакцијама компјутер помогне око тога.

(4)  А у “Блицу” данас, на стр. 26, музичар Неле Карајлић позива народ на свој концерт који ће бити кроз једно пет месеци (!), и то, 25. маја 2019, у Београду, на стадиону Ташмајдан; а позив је срочен у СФ маниру: “Пријатељи, букирајте карте и заузмите своје место у лудом времеплову др Нелета Карајлића. 25. маја са космодрома Ташмајдан полазимо на узбудљив пут кроз време у прошлост и будућност. Вежите се, полећемо ( … )”

(5)  Јуче је у “Данасу” на последњој страници, па баш на дну странице, где је рубрика “Читам, слушам, гледам”, своје изјаве о томе дао Никола Здравковић (средње слово не знамо) који је представљен тј. потписан као главни и одговорни уредник часописа “Одисеја, наука у друштву”, па, на прво питање, шта чита, одговорио је: “Земљоморје Урсуле Легвин. Никако да се окренем и њеном СФ-у, али у фантастици је непревазиђена. Има ону особину митологија: све је на свом месту.”

На ово имамо примедбе, поменућемо само две: 
прво, презиме Ле Гвин пише се раздвојено, то су две речи, засебне: Ле Гвин.
Друго, тај жанр који није СФ, зове се фантазија (а не фантастика). – Али, добро је што Здравковић тако јасно види, и јасно каже, да је Урсула нека своја дела писала у једном жанру (СФ) а нека у другом жанру, који није СФ.


100
Vesti iz Fantastike / Frankenštajn je preokrenuo svet
« Last post by Ghoul on December 19, 2018, 04:57:10 PM »
dr ghoul o dr frankenštajnu - u več. novostima:

Frankenštajn je preokrenuo svet

https://cultofghoul.blogspot.com/2018/12/frankenstajn-je-preokrenuo-svet.html?
Pages: 1 ... 8 9 [10]