Recent Posts

Pages: 1 ... 8 9 [10]
91
Vesti iz Fantastike / Vladan Desnica, u Politici o njemu
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on August 03, 2020, 05:20:14 PM »
Цењени      ,

(1)  у “Политици“ данас, велики чланак на стр. 13, наслов је „Недовршени роман Владана Деснице“, потписује Марина Вулићевић, поднаслов је: „Александар Јерков чак сматра да би Десница, да је довршио ‘Проналазак Атханатика’, заузео место поред Хакслија, Орвела и Замјатина, а ставља га напоредо и са Сарамагом”. Ту је и велики, изузетно добар портрет Владана Деснице, рекло би се из млађих средњих година.

У поднаслову је промакла словна грешка, именица “атханатик” је написана великим почетним словом, а треба малим. У чланку се ова грешка негде поновила, а негде не. Изгледа да је забуна око тога настала због издавачевог промотивног текста у коме је на једном месту велико “А” у тој речи.

Ово Десничино дело изашло је у новом издању, 2019. године, код новосадског издавача “Прометеј”, а проф. др Александар Јерков написао је поговор, који је и основ овог чланка.

Владан Десница (1905-1967) био је српски и југословенски књижевник у Хрватској, Србин, изразито ијекавског језичког израза. Из различитих чланака на латиници и на ћирилици на Википедији, видимо да је Десница проглашаван и за српског, и за хрватског, али и за југословенског писца; али, чланак Марине Вулићевић не залази у то трновито, и потенцијално конфликтно, питање.

Такође не помиње СФ жанр, али помињање Замјатина, Хакслија и Орвела чини јасну импликацију, вуче наше мисли у том правцу. Али Марина Вулићевић у првом ступцу помиње “романескни жанр” а такође помиње шта “због могућих критика жанра фантастике” Десничин протагониста хоће.

Марина Вулићевић приказује Десницу као великог критичара капитализма и тржишног система; инсистира на актуелности (данас) такве његове критике. Тако долазимо до политичког утиска да је Десница – левица!    :)

Својевремено је А. Б. Недељковић у својој књизи Историја хрватске научно-фантастичне књижевности (1989) поменуо Десницу, посветио му један цео пасус, али, у поглављу које се звало “Треће поглавље: блиска и сродна дела”, што значи да то нису СФ дела. АБН у том пасусу каже да је Десница објавио:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

сатирично-фантазијску новелу (око 80 шлајфни, јасно завршену, али уредништво Десничиних сабраних дела ипак назива ту новелу “недовршеним романом”) под насловом “Проналазак атханатика”. У новели, један кафански гост нашироко објашњава другоме како би могао написати СФ роман о проналаску атханатика, лека против смрти. Лек је тако лековит да човек погођен митраљеским рафалом у леђа устаје и иде кући жив и здрав, љут једино због рупа на капуту. Да се човечанство не би сувише намножило, лек би многима био ускраћен па би зато настале побуне и револуције, каже тај гост.

КРАЈ  ЦИТАТА.

У предстојећој својој књизи, АБН ће поменути Десницу, али, отприлике исто тако.

Да ли је Мића у својој историји српске СФ поменуо Десницу, нисмо пронашли, наиме, нисмо се присетили (у ком би то поглављу било?) а није дат ни индекс који би нас упутио на којој страници је које презиме поменуто. У научним књигама које нису у електронској форми, него папирној, такав индекс је веома важан и користан.

У сваком случају, дугујемо захвалност професору Јеркову, и новинарки Марини Вулићевић, што су фантастику Владана Деснице тако јако извукли из заборава.

(2)   А у данашњем “Данасу”, на стр. 14, Срђан В. Тешин даје чланак са насловом “О будућности у којој нас нема”, о роману Раптус

(поменули смо раније, сећате се, јавили смо вам 30. маја 2020. о томе, аутор је Светослав Нахум, са бугарског превела Елизабета Георгиев, издавач “Архипелаг” у едицији “100 словенских романа”, поговор у српском издању дао Срђан В. Тешин),

међутим, ако добро видимо, Тешин сада у овом чланку не помиње да је то бугарски аутор, па ће неко од читалаца можда помислити да је то српски аутор.

(3)   Амерички астронаути вратили су се успешно са орбиталне станице, превозом који није био руски (као што је био у последњих десетак година откад је шатл повучен из употребе…), него њихов, амерички, и то (та ракета, и капсула, итд), производ нове приватне америчке индустрије таквих направа. – То вам је “Спејс-икс”, оснивач је Илон Маск, а мисија се звала “Змај са посадом, демонстрација 2” (SpaceX, Elon Musk, Crew Dragon Demo 2). – То је један нови досег паметне “државне плус приватне” иницијативе. То им у последње време прилично иде од руке.

Капсула је, висећи о падобранима, бућнула у море, мало лево од Флориде, у Мексички залив. Летели су двојица мало старијих, искусних астронаута, који су већ раније, у време шатла, били горе. Ако смо добро разумели, следећи пут ће летети, на орбиталну станицу, и једна жена, Шенон Вокер (Shannon Walker), такође искусна астронауткиња. Дакле кадровска стратегија НАСА-е је јасна, прво се уверити да ракета фукционише, да капсула функционише, да је цео систем исправан, а тек онда постепено уводити нове, млађе снаге. То је она пословица: уради једну ствар добро, а после другу. (Do one thing right, and then do another.)


92
Strana fantastika / Re: Nagrade
« Last post by angel011 on August 03, 2020, 02:01:14 PM »
Ne bih rekla da je najbolji, ali od nominovanih svakako jeste najpopularniji.
93
Strana fantastika / Re: Nagrade
« Last post by Anomander Rejk on August 03, 2020, 09:40:37 AM »
Proglašeni Hugo dobitnici : https://fantasticnivodic.com/dodeljena-nagrada-hugo-2020/
Tjah, ako je Prostranstvo najbolji SF serijal...probao sam čitati, onako, ništa specijalno,
ako je to vrh savremene SF književnosti, onda je SF u popriličnom problemu...
94
Strana fantastika / Re: Nagrade
« Last post by angel011 on August 02, 2020, 10:46:15 PM »
“Anxiety Is the Dizziness of Freedom”, Ted Chiang (Exhalation)

Dobra ideja, razrađeno kako valja, ali mi je vremenom postalo dosadno, uz sve vraški dobre momente.

“Omphalos”, Ted Chiang (Exhalation)

Ovo mi se daleko više dopalo (mada je to i pitanje ukusa). Opet dobra ideja, opet razrađeno kako valja, kraj bi nekom možda mogao da bude cheesy, ali meni je baš fino leglo.

Bašbaš gotivna omladinska knjiga. Pomalo me je asocirala na Among Others Jo Walton.

95
Strana fantastika / Re: Upravo pročitah i...
« Last post by angel011 on August 02, 2020, 10:28:17 PM »
Pretpostavke koje The Power nudi su suštinski proizvoljne generalizacije (da, samo da mogu i smeju, žene bi isto tako silovale muškarce kako oni danas siluju žene) koje se ni ne trudi kognitivno analizirati; da li je to zbog biološkog imperativa homo sapiensa ili su u pitanju samo imperativi datih okolnosti?

Meni se čini da se tu namerno otišlo u krajnost. Kao što se danas čuje pseudonaučno lupetanje da je muškarac biološki uslovljen da štiti i lovi, a žena da rađa i neguje (ili kako već glasi ta pretpostavka), tu se istom lošom logikom došlo do toga da su žene, tako gipke i šta sve ne, biološki uslovljene da love, a muškarac, kao fizički jak, da dirinči. I čini mi se da autorka nije ni nameravala da se bavi kognitivnom analizom, već da pokaže koliko je kompletan takav pristup apsurdan.
96
Vesti iz Fantastike / i, strip dr Menhetn
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on August 01, 2020, 02:40:39 PM »
… и, само још три додатка јучерашњим вестима,

(4)   у данашњем “Данасу”, на стр. XI, приказ, наднаслов „Кутак за девету уметност“, наслов „Др Менхетн на потезу“, изашао је наставак тог стрипа, код „Чаробне књиге“, у преводу Драшка Рогановића, на корици видимо натписе „Часовник судњег дана – део II – надзирачи срећу ДЦ универзум“.

(5)  испод тога је приказ антологије Пре времена чуда, о Бориславу Пекићу, текст опет врло сличан осталим текстовима (поменули смо их) о тој књизи.

(6)   и, вест, наводно та ракета која носи ровер ка Марсу има техничке тешкоће, искључила је главнину својих функција и ушла у “зимски сан”, па се не зна шта ће с њом бити.


97
Strana fantastika / Re: Upravo pročitah i...
« Last post by Lidija on August 01, 2020, 09:56:03 AM »
Vidiš kako je teško naći danas iole normalan roman za preporučiti...


Pa vidi, smatram da oba romana koja pominjem itekako jesu za preporuku, samo je za svaki od njih cilje te preporuke različit, bar što se mene tiče. Meni bi preporuka za The Power bila da roman nudi vrlo dobru referentnu tačku koja uspostavlja kontekst, bar kad je o SFu reč. Ne tvrdim sad da su Severance i The Power na suprotnim krajevima spektra, možda razdaljina ipak nije tako drastična, ali to i jeste procena za koju je nužan kontekst.

Meni je The Power vrlo dobar primer pseudo-naučnog i, što je daleko važnije,  pseudo-kognitivnog SF dela. I da, svesna sam da većina ljudi koji sebe smatraju SF poklonicima preferišu upravo tu varijantu žanrovskog ‘negativa’, da tako kažem; recimo da sam mali million puta čula od relativno ozbiljnih ljudi kako smatraju da sitnice tipa naučne spoznaje ili kognitivne analize ne bi baš smele da stoje na putu ‘dobre priče’, kako su to znali da mi formulišu. Jednom mi je neko upravo ovde rekao da SF ne bi smeo da bude “misaoni eksperiment”, i mislim da je upravo to bila precizno iznesena linija razgraničenja šta to od SFa očekuje ciljna grupa kojoj ta komponenta nije baš toliko bitna. Naravno, problem je u tome što je upravo ta komponenta baza identiteta Sfa, a ciljna grupa o kojoj govorim je zapravo poklonik esefičnih hibrida, a ne samog žanra. The Power je tu vrlo dobar primer korpusa koji opslužuje upravo tu ciljnu grupu, pa otud i smatram da predstavlja vrlo dobru referentnu tačku za raspoznavanje korpusa. Pseudo-naučni i pseudo-kognitivni korpus je uvek bio i najpopulističkiji deo žanra, zato jer veoma dobro komunicira sa poklonicima raznih varijanti fantastike, u onom najširem “volim sve što vole mladi” smislu. Kad se to uporedi sa zahtevima naučno-kognitivnog SFa, neretko se dolazi do zaključka da se poklonička baza ne preklapa, u smislu da poklonici prvog veoma retko budu poklonici drugog. Žanrovski zahtevi su tu naprosto previše različiti, pa se afinitiet više preklapa u grupama poklonika mejnstrima i naučno kongitivnog SFa. Mislim da to možemo da vidimo iz užih izbora za mejnstrim nagrade, pa smo tu i našli Fabera, Hrbeka, Vatkinsovu, Eriksona, Vintersa i Evensona, koji čak i horor piše unutar ovih zahteva koji su bazični žanru SFa. A to je već samo po sebi neoboriv dokaz da naučna spoznajnost i kognitivna analitičnost ne moraju da ‘stoje na putu dobroj priči' - pre će biti da oni podrazumevaju vrstu priče kakvu pripadnici rečenog korpusa jednostavno ne vole da čitaju jer tu ne nalaze fantastike.

Sto dovodi do pomalo paradoksalne situacije da lakše nalazim kvalitetan SF u mejnstrimu negoli u žanru. Valjda zato što mejnstrim piscima kognicija i spoznajnost već postoje kao ključni parametri za stvaranje fikcije, dok žanrovski pisci tek treba da shvate kako ta dva parametra ne samo da ne stoje na putu dobre priče, nego su njen primarni uslov.

Kroz tu prizmu gledano Severance je veoma dobar komad SF proze dok je The Power čitljiv ali generalno osrednji komad žanrovske fikcije koji u SF spada samo duž eksploatacijskih normi, dakle – ima uslovnu ikonografiju i malo šta više. Pretpostavke koje The Power nudi su suštinski proizvoljne generalizacije (da, samo da mogu i smeju, žene bi isto tako silovale muškarce kako oni danas siluju žene) koje se ni ne trudi kognitivno analizirati; da li je to zbog biološkog imperativa homo sapiensa ili su u pitanju samo imperativi datih okolnosti? Niti jedna od mnogih scena seksualne egresije u The Power ne nudi povod za ma kakvu narativnu introspekciju, što ih čini suštinski pornografskim; Severance pak trudi da kontemplira svaku vrst agresije, bilo fizičke ili psihičke, i to joj daje kontemplativni aspekt kakvog je The Power potpuno lišena.

Generalno govoreći, drago mi je da se percepcija ovih dvaju romana povinuje nekakvoj karmičkoj pravdi: Naomi Alderman ima blarb Atvudove na svojim koricama, ali Ling Ma ima 50k dolara Kirkusove nagrade, pa smatram kako će taj stimulus biti svakako pozitivan da je zadrži na toj anti-populističkoj stvaralačkoj putanji…   :D

 



98
Vesti iz Fantastike / poleteo rover sa imenima
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 31, 2020, 06:17:14 PM »
Цењена Славо, колико ја знам нема сад неког посебног начина да се то провери, него, само можемо да претпоставимо да су имена тамо; ако сте својевремено, кад сте се јавили, добили онај цертификат,







дакле потврду да је Ваше име унето, онда – то је то, нема начина да се сад контролно прочитају ти чипови.
На Википедији кажу да је понето 10.932.295 имена.
Узгред, име тог ровера је мало дугачко, и изговара се отприлике „Перси-виа-ранс“ (Perseverance) па су га неки скратили у надимак, „Перси“ (Percy)
Само да додам, за оне који нису то пратили: полетела је та ракета, јуче, 30. јула, уздигла се у свемир, и после неког времена кренула од Земље путањом ка Марсу, а у њој је тај ровер, који има 25 камера, и једно перо-лако мини-хеликоптерче, итд. А има и чипове са микро-ситно урезаним именима нас који смо се јавили за то.

(2)   У “Политици“ од среде, 2020 07 29, на стр. негде-око-двадесете, видели смо вест (потписује К.Р.) да је изашла, код „Лагуне“, књига, са насловом Пре времена чуда, антологија прича 16 аутора, које су они (писци на српској сцени данас), написали у спомен на Борислава Пекића; уредник је Вуле Журић. Приче су омаж Пекићу, неке су инспирисане његовим романом Беснило, или су о његовом животу у Лондону, итд. Међу ауторима је, ако смо добро схватили, 15 мушкараца, међу којима и Филип Давид, Ото Олтвањи, и Тушевљаковић, и само једна жена, Весна Голдсворти.

Оваква омаж-антологија свакако учвршћује репутацију тих 16 аутора, као угледних писаца, а наравно и репутацију Пекића као великог писца. Текст чланка је знатним делом подударан са промо текстом на једном „Лагунином“ сајту а и на још неколико других места на нету; изгледа да се то само “штанцује” на основу једног, основног (да ли рећи “званичног”?) промо текста.

Из чланка не видимо да ли је иједна од тих 16 прича СФ, али, дало би се претпоставити да у некима од тих прича постоје елементи СФ, али можда само алегоријски и фантазијски, дакле не баш буквално и „за озбиљно“. Па, ако неко прочита ту књигу, молимо да јави, да ли је иједна од тих прича СФ.

(3)   “Политикин забавник” бр. 3573, петак 31.07.2020,
има СФ причу, на стр. 54-56, Реј Бредбери, “Ногавице у улози издајице”. У оригиналу: “The Fox and the Forest”. Преводилац није потписан. Илустровао Гоце Балковић, а на слици видимо, сасвим десно, неупадљиво, уграђено и његово име, написано латиницом, као “GOTZE”. Изгледа да је ова прича и снимљена 1965. године као једна епизода у серији Из непознатог (Out of the Unknown).

У причи: уз помоћ времепловске туристичке агенције, прешли из рђаве године 2155. у добру годину 1938. (али, погрешно је написано “1983”), и то одмах на летовање у Мексико. Али то је забрањено, постоје “гоничи” (енгл. searchers), задужени да их провале. Прича је старомодна. У духу је “Зоне сумрака”. Ово је прва озбиљна (не комична) СФ прича у ПЗАБ након две и по године (била је једна 19. јануара 2018).

На стр. 8-11, чланак, да ли ће икад бити могућа над-светлосна брзина као што је, на пример, “ворп” у “Звезданим стазама”. Припремио Срђан Николић. Ту је и неколико илустрација, укључујући и велики, детаљан план унутрашњости свемирског брода “Ентерпрајз” у тој серији.

На стр. 29-40, српски фантази стрип “Дуге ноћи и црне заставе”, текст Дејан Стојиљковић (кога у фандому неки појединци зову “Декса”, то је латиницом “Dexa”), цртају Ивица Сретеновић, Алекса Гајић и Иван Стојковић, колор Тибериу Бека. Епска фантастика, мачеви и врачеви, коњи и јунаци, није СФ. Радња почиње 1386. године.

Али пре тога је, на стр. 26-27, под насловом “Три добра јунака”, Дексин чланак о том стрипу, и о српској фантастици мача и мађије. На стр. 26 је Дексин велики портрет.


99
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog dru%u0161tva za nau%u010Dnu fantastiku
« Last post by Slava on July 30, 2020, 10:23:18 PM »
Po%u0161tovani,
danas je lansiran rover Perserverance ka krateru Jezero na Marsu. Zahvaljuj%u0107i dr. ABN - u moje ime bi trebalo da bude na Marsu u februaru idu%u0107e e godine,kada se planira sletanje rovera na Mars. Oko jedanaest miliona imena Zemljana leti ka Marsu. Jedno pitanje za dr. ABN - a: kako mo%u017Eemo da proverimo da li je na%u0161e ime zaista na tom spisku?
100
Strana fantastika / Re: Nagrade
« Last post by Anomander Rejk on July 29, 2020, 10:34:48 PM »
Crni leopard, crveni vuk mislim da će izaći i kod nas-Laguna izdaje.
Kingov Institut većina koja je čitala ne hvali previše, ni blizu izgleda njegovih najboljih dela, malo već drvi po istom...
Pages: 1 ... 8 9 [10]