Recent Posts

Pages: 1 ... 8 9 [10]
91
Domaća fantastika / Re: Bibliografija/popis domaće fantastike
« Last post by zakk on July 12, 2020, 04:23:53 PM »
Prvo mora neko da postavi te knjige na Goodreads, jelte

Drugo, popis postoji, nepotpun je, a pošto ga prave Boban i Mića i dalje smo polujugosloveni - taguju sa SRH srpsohrvatske autore

http://www.znaksagite.com/sfbiblio/index.php?cmd=q&ord=&page=0&autor=%28SRH%29&naslov=&izdanje=&datum=

Postoji ažurniji, koliko sam shvatio, ali nije prebačen online.

I treće, ne znamo šta da radimo sa regionalnim zbirkama gde smo svi zajedno u veselom polupismenom složencu
92
Vesti iz Fantastike / Marvelova enciklopedija kod nas
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 11, 2020, 05:06:49 PM »
Цењени    ,

у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, на стр. XIII културног прилога, имате три ствари које би нас могле интересовати.

(1)   Изгледа да је код нас изашла, код “Чаробне књиге”, илустрована енциклопедија Марвеловог филмског универзума (МФУ), са насловом Marvel Studios, ilustrovana enciklopedija, од групе аутора, превео са енглеског Драшко Рогановић. Ликови, и њихово оружје, па, разне справе, тајни списи, локације, њихове моћи, итд. Чланак потписује Д. С.

(2)   Изнад тога, на истој страници, часопис “Култура” број 165 (са краја године 2019), тема му је “стрип и идентитет”, то је међународни темат са 20 текстова, аутори су из разних земаља па и Русије, а и неколико наших, ту је и доајен, Жика Богдановић; дат је линк на коме се, ако смо добро разумели, наводно могу бесплатно преузети сви бројеви тог часописа:   casopiskultura.rs

(3)   На истој страници, горе лево, приказ романа: Дарко Тушевљаковић, Јегермајстер (то на немачком значи “мајстор ловац”), приказ потписује Марија Ненезић, није СФ, него је наводно “доминирајући аутофикционални жанр” (??  - -  шта ли је то?!) али стичемо утисак да има неке елементе фантазије. Наслов чланка је “Повратак кући” а наднаслов “тумачење снова”. Чланак толико хвали ауторову књижевну вештину, да је врло тешко разабрати о чему је роман, заправо.  –  Помињемо само због аутора, који је имао везе и са СФ.


93
Vesti iz Fantastike / odlomak 002, iz ABN Istorije srpske SF
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 10, 2020, 12:21:42 AM »
Алманах Андромеда 1 има следећу садржину:

увод, на стр. VII-IX, белим словима на црним страницама, потписује Гаврило Вучковић, између осталог он тврди да је часопис „Космоплов“ престао да излази зато што је имао само СФ прозу, а не и текстове о СФ, а да ће то алманах Андромеда, у складу са својим друштвеном мисијом, исправити. Износи претпоставку да ће Андромеда излазити двапут годишње. (То се није остварило.) За овим следи стр. X која је сасвим црна и тотално празна.

први блок фотографија, на осам црних страница. То су фотографије из, већином итекако славних, СФ филмова. Дате су ту 22 фотографије, са информацијама за сваку из ког је филма.

Прва је она из Жорж Мелијесовог филма Пут на Месец из 1902; три ствари ту треба да поменемо. Прво, проверили смо код универзитетских професора француског језика и књижевности: то презиме се изговара са тим словом, тј. гласом, „с“, на крају; дакле он је, на српском, Мелијес, није „Мелије“. Друго, тај филм лако можете пронаћи и одгледати на интернету, например на Ју-тјубу; Le Voyage dans la Lune. И треће, та слика у Андромеди 1, то је она слика коју сви знамо, и коју смо видели небројено пута, где се свемирска капсула у облику топовске гранате забила Месецу у десно око, и остала тако забодена. Ми смо сви осуђени да заувек гледамо (повремено) ту слику, али, из поштовања према Мелијесу и његовом временском приоритету, да никад не кажемо отворено да је то једна прилично примитивна и груба шала, и да је, као слика, прилично одвратна!

Затим иду слике из Метрополиса (роботкиња), па урбани пејзаж из руске Аелите (1924), на петој позицији је филм Ово острво Земља (This Island Earth, 1955) који је потпуно погрешно назначен као „Борба у свемиру“. Нису далеко ни Рат светова, ни 1984, па Забрањена планета, итд. – великим делом је то добар избор. Необична и забавна грешка десила се на самом почетку, наиме, наслов овог блока фотографија написан је двапут, овако:
sf film
sf film


роман: Поул Андерсон, Ходници времена. Тај аутор је једном приликом у америчком фандому изјавио да његово име (Poul) треба изговарати „Поул“, што је баш неуобичајено, али у сваком случају то је у Србији прошло незапажено. Али, у овом алманаху ипак је остао један траг тога: иако у садржају пише „Пол“ Андерсон, и на насловној страници романа самог (стр.1) такође „Пол“, у преводилачкој белешци Зоран А. Живковић, на стр. 2, исправно пише : Поул Андерсон.

Тај роман говори о временским тј. времепловским патролама, њиховим борбама, и сличном.

После романа, у Андромеди 1 у простор између стр. 156 и 157 убачена су два блока црно-белих илустрација, и то, блок „СФ стрип“ (четири странице, са примерима из 11 стрипова, ту су „Бак Роџерс“, „Флаш Гордон“,„Барбарела“, „Супермен“ итд, и, други блок, „СФ ТВ серија“ (такође 4 странице, знатно слабији избор, али ту су Звездане стазе) и Планета мајмуна, и то слика која се врло слабо види, и за коју је назначено, можда грешком, да јој је порекло „серија из 1975“. Подлога око свих слика је потпуно црна, то су црне странице, са сликама. Тих осам страница – то је пола штампарског табака.

иностране приче:
(али, није тако написано, него је – са становишта теорије некоректно – написано „Новела и прича“, као са новела није врста приче; можда се хтело избећи да се напише нешто у смислу „новела и кратка прича“; ту је уграђена и друга теоријска грешка, јер постоји и блок домаћих прича, па се стиче утисак да се приче деле на приче и домаће приче; опет, можда се хтело избећи да се напише, упадљиво, „иностране приче“). У овом блоку је дато 18 иностраних. Само један од тих аутора је жена, Мириам Ален де Форд. Неки од аутора су из источне Европе, ту је Лем, ту је један Француз, један Италијан, итд; била је то хотимична, пажљиво извагана мешавина – да не буду сви са енглеског говорног подручја, и не сви из капиталистичких земаља. Вероватно се на тај начин морала платити политичка „улазница“ да не би све то скупа било забрањено.

Платило се и на још један начин. Прва од ових 18 иностраних прича је руска из 1958. године: Иван Јефремов, „Срце змије“ (Андромеда 1, стр. 159-178), превела Десанка Поликарпов. Срце Змије, то је назив за једну звезду, на латинском Кор Серпентис (Cor Serpentis; а на руском то је „Сердце змеи“), која је позната и као Алфа Серпентис, у екваторијалном сазвежђу Змија (Serpens). То је, као наслов, врло добро. Али, у причи, која се дешава у далекој будућности, наши астронаути путују са Земље, политички уједињене, ка другим звездама, и већ у првој сцени објашњавају једни другима ствари које би свакако сви они већ морали знати – само да би се на тај начин представио новум; да би се објаснило каква је будућност. Ово је у њиховим дијалозима невероватно неспретно и наивно, лоше изведено. Они веома неуверљиво декламују. Али то није најгоре. Најгоре је што ту морате да читате и сугестије о врлинама и неизбежности једог друштвеног модела, који се у суштини своди на комунизам, на Земљи али и у целом свемиру. На пример:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:
Далеко, далеко, на раздаљини од седамдесет осам светлосних година, остала је прекрасна Земља коју је човечанство преуредило за диван живот и надахнут стваралачки рад. У том бескласном друштву сваки човек је добро познавао своју планету. (Андромеда 1, стр. 160-161)
КРАЈ  ЦИТАТА.

Додуше, Јефремов не помиње баш експлицитно комунизам, а уз то, он пажљиво заступа неке опште-људске моралне вредности које су актуелне и данас – очување природе, равноправност разних друштвених група, избегавање ратова, итд. (Али нисмо приметили да помиње парламентарну демократију.)

У оно време, у Титовој Југославији и у источно-европским земљама, појам „бескласно друштво“ значио је да нико није пролетер, и нико буржуј; нико раденик, и нико капиталиста; а то је био један од главних декларисаних циљева комунизма.

Уверени смо да је присуство таквих прича, као што је „Срце змије“ Јефремова, утицало на један разочаравајући начин на српске фанове, па и на оне који су желели да постану СФ писци.

Поменућемо још неке, не све, приче у овом блоку иностраних.

Друга прича у том блоку је Лемова „Истина“, о претпостављеним живим бићима у врелини плазме.

На стр. 212 наслов приче Реј Бредберија дат је као „Вечити летач“ а заправо је то прича „Икар, Монголфије, Рајт“.

На стр. 216 је сатирична прича „Доба мудрости“ (аутор: Пјер Бул) у којој су, у утопији, две политичке странке, таласисти и корпускулисти, изазвале врућину на половима и смрзавање на екватору.

На стр. 228 је прича: Јозеф Несвадба (Чехословачка, рођен 1926), „Вампир Ltd“, ово би била прича са елементима хорора и фантазије: у тој причи аутомобили су, у Енглеској, и рекло би се другим земљама вишестраначке парламентарне демократије, вампири: кад ви ставите ногу на папучицу за гас, они...

Неке од прича у овом блоку превео је са енглеског Гаврило Вучковић, а неке Зоран А. Живковић.

На стр. 238 је заиста врло слаба и потпуно застарела прича Артура Ч. Кларка „Пре раја“, у којој, на романтичној Венери, венеријанске биљке страдају од наших, земаљских бактерија.

Следећа прича, на стр. 247, је: Владимир Колин, „Контакт“, то је наравно први контакт, а ЕТ (дакле, ванземаљац) мисли да на нашој планети владају биљке.

Мириам Ален Де Форд (1888-1975) заступљена је причом „Велики кавез“ („The Cage“) у којој усамљени научник одгаја, у кавезу, супер-паметна створења, која му затим побегну.

Питер Филипс аутор је следеће, врло кратке фантазијске, али са СФ елементима, приче, чији наслов је преведен као „Чаробни бројач“, а у којој тролови или нека слична малена вилинска бића, у футурском пост-холокаустном медиевалном свету, налазе један наш Гајгеров бројач. Отуд и наслов (енгл. „Counter Charm“). Идеја је да, ако пропадне, путем атомског рата, наша рационална и научно заснована цивилизација, онда могу да нас наследе мала магична бића.

Петнаесту причу у овом блоку дао је Примо Леви, за кога је у редакцијској белешци назначено да је „прогресивни италијански писац“. Наслов је „Мимета“. У причи, која је у шаљивом тону, проналазач Ђилберто направи дупликатор материје, а онда дуплира и своју жену, Ему, тако да настане двојница, Ема Два. „То је и личило на Ђилберта, малог Прометеја невоље, опасног и немирног трагача и импровизатора.“ (стр. 273)

Следећа прича, Алан Е. Норс, „Тешка погодба“, је фантазијска, о погодби са ђаволом; није СФ.

Последња, осамнаеста прича у овом блоку, Херберт В. Франке, „Налог“, је хумористична, и врло кратка; ванземаљац наручује код једне рекламне агенције кампању популаризације СФ, да би становници наше планете били психолошки спремни, приправни, да не паниче итд, кад се догоди први јавни и званични контакт са свемирцима.

домаће приче (то је, дакле, засебан блок), у Андромеди 1, јесу четири приче, и то:

Звонимир Фуртингер, „Дјед и унук“, у причи један грађанин Загреба из будућности (рођен 2003. године, „астронаутски техничар“, има личну карту издату 2031. године; видети стр. 291) долази да разговара са Загрепчанима двадесетог века.

Душица Лукић (једина жена, дакле једина Југословенка, у овом блоку), стр. 297-300, „Лућола“, то значи, на италијанском, једну врсту инсекта, то је свитац (италијански: lucciola), у причи се испоставља да је један свитац заправо ванземаљац, добронамерни и супериорни мали осматрач из једне мирољубиве свемирске цивилизације. Дешава се то у Југославији, на мору, у Ровињу, „чувеном светском летовалишту“ (стр. 297) Ту лућолу откривају Ив, млади дописник једног листа, и његова супруга Елен; они су на меденом месецу, и узели су у Ровињу собу у приватном смештају, код шјора Марије, па онда на шеталишту уз море, дакле на риви, на једном високом каменом зиду, виде сјај овог малог посетиоца са далеке звезде. А касније, ванземаљац на Ивовој писаћој машини откуца (не видимо на који начин... ваљда телекинезом...) своју поруку, на добром српском језику, граматички и правописно исправно.

Наравно данас новинари не носе на путовања никакве писаће машине, тај елемент је застарео, пожутео.

Прича „Лућола“ је за децу, али несумњиво СФ; прича је наивна, са донекле неспретним дијалогом, али има смирену и тиху лепоту своје добронамерности; вероватно је (можда и због препознатљивог, запамтивог наслова) најпознатије СФ дело Душице Лукић.
Не можемо а да се овом приликом не запитамо зашто онда неко није написао причу која би се звала, рецимо, „Коћинела“ (coccinella).

Дамир Микуличић, „Граничар“, добра СФ прича о божанском бићу које упорно брани космос од напада сила хаоса.

и,

Есад Јакуповић, „Бекство“, прича у којој свемирски пилот Горан бежи од звездане експлозије; та врста звезде кад експлодира зове се „нова“.

поезија: 13 песама, све иностране, ниједна домаћа; заправо су све са енглеског. Наслови тих песама у енглеском оригиналу дати су на стр. 312, то је врло коректан и добар поступак. Ове песме је превео Драгослав Андрић (1923-2005), истакнути српски преводилац поезије. Песме већином нису СФ, него су о научним темама, астрономским појавама које песник гледа, итд. На пример, прве две нису научна фантастика, али јесу својом тематиком блиске научној фантастици, и доносе нам осећај чудесног (енгл. sense of wonder): Едгар Алан По, „Сонет: Науци“, и, Волт Витмен, „Док слушах ученог астронома“.

Две ауторице су жене. Једна од њих, Керен (али, написано је „Керин“) Андерсон, дала је прилог „Шест хаикуа“ (али је тај наслов лоше преведен, као „Шест песмица“), то су сада, у српском преводу, шест врло успелих приближно-хаикуа. (стр. 318) Само, постоји преводилачка грешка, енглеско Syrtis је преведено као „Сиријус“, то је вероватно преводиоцу промакло. Изворни текст, на енглеском (Karen Anderson, Six Haiku), можете врло лако наћи на нету (видети нпр. у нашој библиографији: Андерсон, Керен). Осим тога, уверени смо да је требало другачије, боље превести, да би био читаоцу јаснији, други стих шестог хаикуа; требало је да гласи (наиме, А. Б. Недељковић би то тако превео): „о коме ли сазвежђу они сањаре“. Смисао је, да становници неке планете која се окреће око Проксиме Центаури гледају своје ноћно небо и замишљају да је наше Сунце истакнути члан неког сазвежђа – али, ког? На први поглед, то није тешко питање, јер наши астрономи то могу лако да израчунају. Међутим, кад ви на ноћном небу гледате звезде, можете их заправо искомбинирати у различита сазвежђа, зависно од ваше маште, естетике, традиције итд. Па, тако можда могу и становници Проксиме Центаури, ако постоје.

Једна од тих песама зове се „Аполов лет“, на стр. 317-318, аутор је Стенли Куниц, алузија је очигледна на амерички свемирски програм „Аполо“ којим су људи летели на Месец, почев од јула 1969. године. (Stanley Kunitz, “The Flight of Apollo”) Постоји овде и песма о Гагарину, „Стопу по стопу до краја“, стр. 315-316, аутор је Вилијам Карлос Вилијамс. (William Carlos Williams, “Heel & Toe to the End”) Ово нам даје подесну прилику да разрешимо једно теоријско питање. Да ли је то СФ?

Са становишта теорије књижевности, ако је рецимо Гагарин летео у свемир, па после тога настане песма о њему, или је Нил Армстронг закорачио на Месец, па после тога настане песма о њему, а у песми нема никаквог СФ новума, него се само коментарише оно што се стварно јесте догодило, онда то није СФ. Дакле, генерално, песме накнадно настале о нечему научном што је јесте остварило, нису фантастика. Али, опет, могу бити у понечему, можда у својој духовној поставци, усмерености интересовања, итд, блиске или сличне научној фантастици.

У овом блоку поезије у Андромеди 1, заправо само две песме, од укупно тринаест, јесу СФ, и то: десета по реду, а то је комплет већ поменутих шест хаикуа Керен Андерсон, и, једанаеста: „Долазак“, аутор А. Пулен млађи, то је Алфред Пулен, стр. 319 (A. Poulin Jr., “The Coming”). Преосталих једанаест нису СФ!

драма: Хауард Кох, Инвазија са Марса, запрво је то радио-драма заснована на роману Х. Џ. Велса Рат светова; тај текст је дакле споменик културе, али пошто смо у оним временима вероватно сви већ видели филм Рат светова (1953), изгледи су да је мало ко хтео да чита ово. Дакле, укључење овог текста у Андромеду 1 било је похвално као културолошки потез, али, вероватно слабо са становишта интересовања читалаца, па, дакле, вероватно слабо и као комерцијални потез.

У простор између страница 340 и 341 убачена су, опет, два блока црно-белих илустрација, и то, блок „СФ портрет“, четири странице са фотографијама Асимова, Брајана Олдиса, итд, и, блок „СФ у Југославији“, четири странице а на свакој изглед по четири књиге или часописа, ту је на пример Планета сањара, ту је Сувинова књига Од Лукијана до луњика, ту је магазин „Космоплов“, али и „Галаксија“, и „Политикин забавник“. Ова два блока са сликама не помињу се у садржају.

94
Vesti iz Fantastike / deo buduće knjige, Istorije srpske SF
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 08, 2020, 12:14:41 AM »
Цењени    ,

(1)  У “Данасу” 2020 07 07 дакле јучерашњем, па на последњој страници, Басара је рекао да нам је ова корона-вирус епидемија показала колико је људски род “немоћан пред полуживим нано створењцима”. Хм, то је једна ес-ефична формулација.

(2)   Ваш скромни АБН кренуо је, пре него што је пандемија почела, са писањем књиге, Историје српске СФ 19. и 20. века, па, ево, неки делови ће бити, сад одмах, овде окачени, у некој првој, припремној, делимичној верзији.

Зашто објављивати тако, део по део, парцијално, у журби, зашто не довршити па објавити, кроз, рецимо, две године, књигу целу? Зато што, у овим тешким и неизвесним временима, не знамо кад ће и не знамо да ли ће бити довршено.

Молим критикујте, укажите на грешке, недостатке, промашаје… 

Дакле, крећемо:


године 1976-8: „Галаксијина“ Андромеда, алманах научне фантастике 1, 2 и 3

Уводне напомене

Прво, једна наша напомена о наслову ове едиције: у научној фантастици, реч Андромеда појављује се, као име једне галаксије, често, као и имена звезда Антарес, и Алдебаран, и речи „комета“, и „метеор“, јер су то популарни и препознатљиви астрономски појмови, одличног звучања (звуче и научно, али и поетски, веома романтично), па баш доликују СФ-у; као и Вега, звезда према којој се, отприлике ка њој, наше Сунце креће; Поларис, а то је звезда Северњача, дакле северна поларна звезда, око које се, привидно, врти цело ноћно северно звездано небо; Касиопеја; па, Сириус, а то је, кад се гледа голим оком, најсјајнија од свих звезда на нашем ноћном небу; Проксима Центаури, звезда најближа нашем Сунцу, мала али дуговечна, очекује се да ће живети још око четири хиљаде милијарди година; па, и једна звезда чије име још лепше звучи, а то је Алфа Центаури тј. Алфа Кентаура, па због тога и сама реч кентаур; итд. Нека од тих имена дали су арапски астрономи у давним, античким временима, пре Христа. Али заправо није велики број тако популарних, широко познатих имена у астрономији. Има их вероватно мање од стотину. Али у одговарајућем контексту, кад се зна о чему се ради, могу лепо зазвучати и мање познати, али ипак импресивног звучања, астрономски називи као што су Сагитариус, Ета Еридани, Тау Цети, итд. За оне који још боље знају астрономију, важна је и звезда Волф 359 (Wolf 359), они знају зашто.

Напомена: алманах Андромеда 1 има свој поговор, на стр. 401-402, а у њему редакција даје и образложење зашто се алманах зове баш тако; о томе ћемо дати наш коментар, у нашем под-одељку о томе (дакле, о поговору Андромеде 1).

Други чест извор имена за СФ публикације и клубове итд. је нуклеарна физика, са речима типа: неутрон, протон, позитрон, фотон, тахион, и сличним.

Галаксија Андромеда, која има око хиљаду милијарди звезда, је нашој галаксији (Млечни пут) најближа велика галаксија; она се, у ведрој ноћи без месечине, чак и голим оком може видети на северном небу у истоименој констелацији (сазвежђу) Андромеда; а иначе је име једне жене из древне грчке митологије – принцеза Андромеда (чија мајка се звала Касиопеја) кад је одрасла удала се за хероја по имену Персеј, тј. Персеус. И он, Персеј, као и она, Андромеда, има данас своју констелацију, дакле обоје су, у том смислу, веома високо. Међу звездама. Изнад нас.

Алманаси Андромеда 1, 2 и 3 су импозантне и амбициозне књиге, нешто већег формата (230 са 150 мм), свака са по више од 400 страница, мада су формално-правно биле само специјална издања магазина тј. часописа „Галаксија“; вероватно су се на тај начин организатори лакше провукли кроз неке правне и организационе препреке у оном, позном Титовом времену. Главни и одговорни уредник сва три ова алманаха био је Гаврило Вучковић, познат и популаран у српском фандому под надимком „Гаја галаксија“. Истакнуту улогу у редакцијском колегијуму имао је Танасије Гаврановић, познат и популаран под надимком „господин Таса“.
У редакцијском колегијуму за први број, 1976. године, били су, осим њих двојице, још и Есад Јакуповић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, и Јова Регасек, а наведено је да су у припреми учествовали, поред чланова редакције, и Драгослав Андрић, Ненад Бировљев, Жика Богдановић, Желимир Кошчевић, и Зоран А. Живковић. (Морамо напоменути: ниједна жена, само мушкарци.) Избор илустрација дао је Есад Јакуповић. За ликовну и графичку опрему био је надлежан Добрило М. Николић, у редакцији популаран под надимком „Доца Николић“.

Ликовно решење предње корице Андромеде 1 састојало се од сивог тона на коме се налази десет једнаких кругова, а у сваком од њих по један призор (у црно-белој техници), у првом кругу, који је горе лево, изнад наслова, је нека галаксија, могла би то бити баш Андромеда али нисмо сигурни, слабо се види а и не личи баш; у једном кругу је неки СФ цртеж, рекло би се стриповски; а у преосталих осам су призори из СФ филмова.

(Та иста насловна страница, али некако чистија, блиставија, појавиће се 14 година касније у Живковићевој енциклопедији, на стр. 30; рекло би се да је Живковић сачувао и употребио неки редакцијски припремни материјал за ту страницу; тако да је она у његовој енциклопедији лепша – него у стварности!)

Издавач је био БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод), који се налазио у оној огромној, вишеспратној, монументалној згради у булевару Војводе Мишића 17, мало иза Мостарске петље, отприлике прекопута Београдског сајма. То је зграда дебелих зидова, масивних стубова, са дебелим плочама између спратова, па ипак, кад уђете у зграду могли сте (тих година) јасно да осетите како те масе армираног бетона свуд око вас подрхтавају од рада тешких ротационих штампарских машина, јер то је била пре свега штампарија. Поједини простори су изгледали више као фабричке хале; ви улазите, и приближавате се редакцији „Галаксије“ (чији прозори гледају ка Сајмишту), на бетонском поду су мрље од машинског уља, а ту-и-тамо леже огромни бели котурови штампарске хартије, намотани, спремни за употребу, тешки и по неколико стотина килограма, тако да то никако нису могли људи да подигну, него само машина звана виљушкар.
Издавач се звао: ООУР (то је „основна организација удруженог рада“) Новинска делатност „Дуга“. Постојао је магазин „Дуга“, у колору, на глаткој хартији.

У редакционом колегијуму Андромеде 2 појавила се и једна жена, Гордана Мајсторовић, а у Андромеди 3 опет само једна жена, Зорка Симовић.

У импресуму броја 2 и 3 видимо речи: „Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић“.

„Галаксијина“ Андромеда била је замишљена као југословенско издање, са прилозима и из Љубљане, Загреба, итд, имала је и наградни конкурс за СФ причу, где се очекивало да приче шаљу аутори из целе Југославије. Био је планиран и четврти број, али се од њега одустало; колико нам је познато, била је прикупљена велика количина материјала, који, можда, никада и неће бити објављен. Ми заправо не знамо зашто се одустало, а сад је остало још врло мало живих који би могли посведочити о тим временима. Вероватно је опало интересовање на тржишту, за ове алманахе; смањио се број претплатника и купаца; али, зашто? Можда је пројекат напросто био превише велики, мамутски, па су се учесници, али и читаоци, заморили. Можда је избор текстова био у нескладу са жељама читалаца. Или је некима сметало југословенство, упорно присуство других југословенских република у овим алманасима?

обим текста: једна цела страница Андромеде, баш сасвим испуњена текстом, без наслова и без нових пасуса, има око 3220 словних знакова са размацима, дакле, близу 1,8 шлајфни.

Часопис „Галаксија“ доносио је повремено огласе тј. наруџбенице за Андромеду, и вести о њој; могло се претпоставити (логично је било) да ће Андромеда 4 изаћи 1979. године; међутим, знатно касније, тек у јулу 1981, дакле после Титове смрти, у часопису „Галаксија“ бр. 111, на стр. 81, појављује се тужни текст који настоји да објасни зашто Андромеда 4 није изашла, а онда нуди и нереално алтернативно решење. Цитирамо:

(почетак цитата)

На жалост, догодило се оно чега смо се и прибојавали.
Ваш одзив на наш позив за претплату на четврти број алманаха за научну фантастику „Андромеда“ – од чега је превасходно зависило његово излажење – сасвим је заказао. Уместо очекиваних три хиљаде наруџбеница, колико је најмање било потребно, у нашу редакцију приспело је једва три стотине. А то је било крајње недовољно да се започне један тако обиман посао... Но, без обзира на овај неочекивани фијаско са претплатом, ипак не одустајемо од четврте „Андромеде“.

(крај цитата)

(Памтимо да је таква употреба речи „превасходно“ баш у вези са издавачким питањима била карактеристична за стил и начин изражавања др Зорана А. Живковића, у раним годинама првог српског фандома, дакле отприлике од 1980. године.)

Затим се у том саопштењу износи тврдња да је висока цена била пресудни фактор неуспеха, и да ће зато алманах убудуће бити јефтинији, а садржински само мало краћи, продаваће се на киосцима, имаће облик и обим „Галаксије“, биће дакле у часописном облику. – Ово се никада није остварило, а тешко је и замислити како би могло да успе.

Познаваоци тадашњих прилика могли би се запитати који читаоци су више напустили алманахе Андромеда – да ли они из западних република Југославије, или они из источних; да ли су, рецимо, више одустали Хрвати, или Срби; али то вероватно никада нећемо знати.

Можда је већу штету нанело то стално колебање, то концепцијско лутање, да ли се хтео алманах или се хтео месечни СФ часопис.

Или, можда, прилози, чланци, приче, нису били довољно добри.

И, најзад, у марту 1982, у „Галаксији“ број 119, појављује се оглас, са наруџбеницом, организатори нуде на продају преостале примерке Андромеде 3, јер им је остао известан број непродатих примерака, док су Андромеда 1 и 2 распродате. Ни речи о броју 4. То је било последње што смо чули о комерцијалном аспекту тих „Галаксијиних“ СФ алманаха. Али то не поништава њихов културни утицај, који остаје значајна чињеница у историји српске научне фантастике.

Пре него што дамо преглед садржаја Андромеде 1, напоменимо да су неке странице, а нарочито прве (импресум, садржај, и увод) и последње, штампане тако да су црне, са белим текстом, то се можда покушавао дочарати мрак космичког простора, у коме сијају звезде. То изгледа елегантно и свечано, изгледа уметнички, али тешко се чита, и заморно је за око. Бела слова, да би се иоле добро видела на црној подлози, морају бити много већа и дебља него црна слова на белој подлози. Дакле и крупна, и болд.
Једна веома лоша особина црних страница састоји се у томе, што на њима не можете графитном или хемијском оловком написати неки знак, малу белешку, или стрелицу – ништа; а ни посвету. То би вам било као да бележите „црном кредом у оџак“ (тако је гласила једна српска народна изрека, метафорична, о узалудном бележењу).

На црној страници пре импресума, која би требало да буде (али, није) означена, у смислу пагинције, римским бројем I (један), налази се астрономска слика галаксије Андромеда, али, можда зато што није у колору, не изгледа онако импресивно као што су се они, у редакцији, можда надали. У Андромеди 2, идентична слика на истом месту, а у Андромеди 3, једна емисиона маглина (не галаксија), која се зове Лагуна (Lagoon), у сазвежђу Сагитаријус. Дакле за трећи број променили су астрономску слику.


95
Vesti iz Fantastike / strip Šrafko
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 06, 2020, 03:42:52 PM »
Цењени    ,

(1)  “Политикин забавник” бр. 3569, петак 03.07.2020, стр. 12-15, чланак, шта би се конкретно могло предузети против глобалног загревања (скоро ништа реално, осим да се смањи производња угљен-диоксида а повећа број биљака; али, предлагана су разна маштовита решења).

(2)   “Блиц” 2020 07 06, дакле данашњи, на стр. 30, Ивков даје приказ о српском хумористичном дечјем црно-белом стрипу “Шрафко”, о роботу који се тако зове. Аутор Душан-Дуда Вукојев, обновљено издање 2019, поговор Зоран Стефановић. Наводно у Србији постоји петнаестак малих продавница ситне металне робе, са тим веселим називом, “Шрафко”.


96
Ostalo / ZLATNI GHOUL ZA HOROR u 2019.
« Last post by Ghoul on July 04, 2020, 10:56:01 PM »
97
Domaća fantastika / Bibliografija/popis domaće fantastike
« Last post by Izitpajn on June 29, 2020, 10:43:21 PM »
'bar dan.

U zadnjih nekoliko tjedana dao sam si (ne previše) truda i na Goodreadsima napravio "policu" sa svim djelima hrvatske fantastike koja se tamo nalaze (a da sam ih pronašao; u zadnja dva tjedna polako su posustale dojave o novim stvarima tako da je sasvim moguće da je tu sad gotovo sve).

"Polica" se nalazi ovdje:
https://www.goodreads.com/review/list/37346823-dalibor-perkovi?shelf=hrvatski-sf

Sad, ovo definitivno nije najelegantniji način vođenja evidencije jedne nacionalne književnosti, postoji određeni broj problema koji su imanentni baš portalu Goodreads. Međutim, ima i nekoliko bitnih prednosti:
- količina uloženog truda bila je bar za red veličine manja nego da sam koristio ijednu drugu metodu
- baza podataka koja se koristi je interaktivna; s obzirom da se svi fantastikom bavimo amaterski, pitanje je vremena kad će netko pokleknuti i odustati od bilo kojeg projekta, uz veliku vjerojatnost da će zajedno s njim taj projekt umrijeti; međutim, na Goodreads svatko može dodati knjigu; doduše, ova "polica" je moja "privatna" i na nju samo ja mogu dodavati stvari, ali ovo je samo jedan način na koji se ovo može napraviti
- NAKNADNO se pokazalo da je trivijalno eksportirati ovu bazu u .csv format (kompatibilno s Excelom i svim sličnim programima)
- svaki makar osrednji programer BI MOGAO iz ove police napraviti konkretniju i pregledniju bazu podataka koja će s Goodreadsa povlačiti sve: naslove, autore, ocjene, recenzije, i prezentirati ih na bilo kom drugom web sajtu (Goodreads ima tehnologiju koja to omogućuje)
- najmanje bitno, a možda i ne, na Goodreadsima svatko može ostavljati ocjene i recenzije i zapravo je riječ o odličnom centralnom mjestu za sve što se tiče knjige; da, jasne su mi loše strane ovoga, ali s obzirom na lokalnu stvarnost, uz sve minuse, ovaj aspekt je i dalje jako dobra stvar.

Ono što sam htio pitati je: što je s bibliografijom srpske fantastike? Znam da je Mića imao nešto takvo, ali u kom je to obliku i koliko je dostupno? I postoji li kakva lista na Godreadsima ili, zapravo, bilo gdje drugdje?
98
Vesti iz Fantastike / i, u Blicu o Karmili
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 29, 2020, 01:34:41 PM »
Цењени    ,
јучерашњим вестима додајмо још ову: данас је у „Блицу“, на стр. 31, Слободан В. Ивков објавио приказ издавачке судбине једне хорор новеле, која је код нас објављивана више пута, код разних издавача, а то је: Шеридан Ле Фану, „Кармила“ (“Carmilla“, 1872). Ивков тачно напомиње да је један од тих превода дао и ваш скромни АБН.

99
Vesti iz Fantastike / o SF, bez pominjanja SF
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 28, 2020, 02:26:34 PM »
Цењени    ,
ево, и у данашњој “Политици”, нешто о СФ: на страници негде-око-двадесете, рубрика “Култура”, чланак, потписује Мирјана Сретеновић, наслов “Живот у подземном граду”, то је приказ једне књиге која је недавно изашла, наиме: ауторица је Ана Банић Грубишић са Филозофског факултета у Београду (са Одељења за антропологију и етнологију),
наслов књиге је Филмови на тему постапокалипсе, антрополошки огледи, издавач је “Досије”, није речено где и кад је било то издање, али нашли смо, на другом месту, податак да је било 2018. године, а претпостављамо да је у Београду.

Ауторица развија тезу да су филмови у свету од 1950. до 2014. године приказали разне врсте катастрофа, а нарочито нуклеарне, и да то одражава нашу свест да смо превише угрозили природу и своју цивилизацију. Поменуто је десетак СФ филмова, почев од једног црно-белог готово заборављеног, који се звао Пет (Five) из 1951, који је снимљен са микро-буџетом, и у коме последњих петоро преживелих, након нуклеарног холокауста, углавном само луњају по свету и полако умиру један по један, и филмови Побеснели Макс, Логаново бекство, Сојлент зелено, па онда (у чланку се каже да су то класици) Бекство из Њујорка, Блејд ранер, Бразил, Водени свет, Поштар, Матрикс, и нарочито АИ (вештачка интелигенција) као и Ја сам легенда.
(За неке од тих филмова, питање је да ли су о пост-апокалипси.)
Међутим, у чланку се нигде, ни један једини пут, не појављују речи “научна фантастика”, вероватно да би се истакла филозофска димензија теме, тј. да се, одласком у жанр, не би изгубило на академском угледу те књиге.

100
Vesti iz Fantastike / danas u Politici
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 27, 2020, 05:12:23 PM »
Цењени    ,
у данашњој “Политици”, па у прилогу “Култура, уметност, наука”, имамо три ствари које се дотичу нашег поља.

(1)   На првој страни, дакле на првој, ударној позицији, “Бетмен на тротинету”, чланак са две-три сродне и блиске теме, поднаслов “Маске и суперхероји”, потписује Љубица Арсић, о маскирању, нарочито младих, о косплеју (костим-плеју), и, о појави да се неко у градском метроу појави маскиран као Бетмен, и о теорији да помоћу ових сада маски које носимо у граду (против епидемије), уједно културолошки покушавамо да се бранимо од вируса тако што ћемо бити безлични, анонимни и сви једнаки, јер су и корона вируси такви, па, имитирмо противника да бисмо се одбранили.

(2)   А на четвртој страници, чланак “У потрази за добром биографијом”, потписује Драгана Пољак, између осталог подсећа нас (у трећем ступцу) на чињеницу да је славна списатељица Ребека Вест (Rebecca West), која је написала и књигу о Југославији, била неко време љубавница (или невенчана друга жена?) великог СФ писца Х. Џ. Велса (знате... „Времеплов“...), и имала дете с њим, и да је Велсова жена то знала али није тражила развод.

(3)   И, на стр. 9, дакле претпоследњој, чланак, потписује Слободан Бубњевић, наслов “Хамлетов парадокс”, подсећа нас на један познати времепловски парадокс који се састоји у томе да ако ви купите у књижари примерак Шекспирових дела, па ускочите у времеплов, одете отприлике четири века у прошлост, и дате Шекспиру рецимо текст Хамлета (пре него што га је он написао!) и он једноставно препише, комплетну драму, и прослави се с њом, онда у тако насталој временској петљи остаје питање ко је заправо, и кад, стварно написао Хамлета.
Бубњевић помиње и друге теме, приче, и хипотезе и разна нагађања о времену, шта је време, итд, па и оно кад су питали Светог Августина шта је време, а он одговорио да кад га не питају, тад зна шта је време, али кад га питају, да каже, тад не зна.


Pages: 1 ... 8 9 [10]