Recent Posts

Pages: 1 ... 8 9 [10]
91
Domaća fantastika / Re: Romani u 2018
« Last post by zakk on May 24, 2018, 12:01:50 PM »
Proveriti kad izađe:
Tajna ognjenog zmaja / Goran Jovanić. - Mladenovac : Društvo za afirmaciju kulture Presing, 2018
92
Domaća fantastika / Re: Romani u 2018
« Last post by zakk on May 24, 2018, 11:55:58 AM »
Aleksandar Stamenković - Baš Čelik: trilogija (CFP Apostrof, 2018)

https://salonknjiga.rs/moja-knjizara/bas-celik-trilogija-po-motivima-srpskih-narodnih-pripodevaka-epskih-pesama/

Jedinstvena na našem tržištu knjiga, trilogija Baš čelik objedinjava tri mitološka romana po motivima srpskih narodnih pripodevaka i epskih pesama pretkosovskog i kosovskog ciklusa:

Jezergrad – prvi tom

Svarožnici – drugi tom, bio je nominovan za nagradu Meša Selimović.

Gota planina – treći tom

Kao nekad davno Vuk Stefanović Karadžić, koji je naslutio, otkrio i tamo gde je drugi nisu ni videli, ni osetili iskonsku, pagansku, mitsku snagu i lepotu u narodnim bajkama, tako danas Stamenković hodajući nepreglednim poljima mašte utkanim u kratke narodne priče fantastičnog sadržaja, oživljava bajkovite predele i likove, objedinjujući svekolika čuda u jednu celinu i dopunjujući je detaljima, neretko začudne lirske snage i lepote, za koje su usmena predanja bila uskraćena.

Za označavanje svojstva likova i situacija kao natprirodnih i nemogućih, Stamenković zadržava model iz narodnih priča – korišćenje čudesnog i fantastičnog kao način prenošenja arhetipske istine. U njegovoj trilogiji se takođe veoma oštro deli dobro od zla, slavi se herojstvo, plemenitost i uzvišenost, a posebno se ističe verovanje o snazi volje. Na taj način se ističu i neguju, ne samo etičke vrednosti, već se ukazuje da se čovek snagom volje i upornošću mora stalno suočavati sa izazovima, kao jedinim efikasnim načinom njihovog prevladavanja.

Stamenković ovom trilogijom epske fantastike budi uspavana čula, podstiče na razmišljanje, maštanje, i neke nove forme stvaralaštva. Kao nekad narodne umotvorine koje su bile ogledalo narodne duše i misli, Stamenkovićeva savremena reinterpretacija priča o Baš Čeliku, careviću Plamenu i Svarogmaču, može biti naš preko potrebni, kolektivni mit koji je, samo naizgled, isčezao iz života savremenika, potisnut novim tehnološkim čudesima u vremenu u kom je tehnika napredovala brže od etike. Ipak, ni najsavremenija tehnologija nije uspela da poništi Nepoznato, niti da umanji čovekovu potrebu da ga spozna i objasni koristeći mitove i legende. Kako je to divno rekla Nadin Gordimer u najlepšim besedama književnih nobelovaca „Mit nikad nije bio potpuno napušten. Nastavio je da postoji, živ, i da nudi umetnost kao sistem posredovanja između pojedinca i postojanja.“


Dakle prethodne tri knjige sabrane u jedan tom, 900+ strana
93
Domaća fantastika / Re: Romani u 2018
« Last post by zakk on May 24, 2018, 11:43:58 AM »
Miroslav Spasojević  - Zvezde pakla (2018, samizdat)



94
Domaća fantastika / Miloš Petković - Patuljci i vile - proleće (Pčelica, 2018)
« Last post by zakk on May 24, 2018, 11:38:27 AM »
Miloš Petković - Patuljci i vile - proleće (Pčelica, 2018)
 [ You are not allowed to view attachments ]
http://www.pcelica.rs/izdanja/patuljci-vile-prolece/

Šumska gospa, namudrija i najstarija među vilama, bolesna je. Čudnom povezanošću zajedno sa njom i priroda pati, umire, a očekivano proleće ne dolazi. Protiv zlih čini koje su odgovorne za ovu pošast niko nema rešenje. Niko – osim dvoje malih, hrabrih i po svemu drugačijih junaka.
Patuljak Barbut Riđobradi, sin Mandragorov, živi u patuljačkom gradu ispod Đavolje varoši. Za razliku od svojih saplemenika zlato i dijamanti ga ne interesuju, ne pije pivo, niti uživa u bučnim patuljačkim zabavama.

Sa svojim tvorom Pasuljem i davždenjakom Kaleidom živi povučeno čitajući knjige i učeći magiju sve dok ga ostali patuljci jednoga dana ne proteruju samo zato što je drugačiji od njih…
Nije samo patuljački svet netrpeljiv prema drugačijima. Vila Gaja Brezana zbog svog polomljenog krila, bele kose i pegica bila je predmet zadirkivanja i ismejavanja od strane drugih vila. Ali kada je trebalo pokazati hrabrost i mudrost, kada je trebalo žrtvovati se i sopstveni život rizikovati zarad opšteg dobra – patuljak Barbut Riđobradi i vila Gaja Brezana su pokazali svoju posebnost i veličinu!
95
Domaća fantastika / Mladen Milosavljević - Kal juga (2018, Strahor)
« Last post by zakk on May 24, 2018, 11:34:40 AM »
Mladen Milosavljević - Kal juga (2018, Strahor)
https://www.strahor.com/

Leta 1967. godine, u toku arheoloških radova na lokalitetu Lepenski Vir, grupa arheologa pronalazi ostatke nepoznate civilizacije. Dnevne novine datirane na 16. avgust iste godine, objavljuju senzacionalnu vest o ovom otkriću. Svi su ushićeni i oduševljeni osim Mijata, studenta arheologije i jednog od učesnika iskopavanja. Kako vreme odmiče, on počinje da veruje da su otkrićem nalazišta i neobičnih ribolikih skulptura, arheolozi oživeli nešto mračno, drevno i tajanstveno, nešto što vlasti po svaku cenu pokušavaju da sakriju.

Tačno dvesta pedeset godina ranije, ispred beogradske tvrđave sprema se do tada najveća bitka za Beograd. Snage Austrijske carske vojske, na čijem je čelu vojskovođa i princ Eugen Savojski, opkoljene su od strane višestruko brojnijih Turaka. Iznenada, bojište prekriva gusta magla pod čijim okriljem Austrijanci razbijaju neprijateljsku vojsku. U zoru 16. avgusta 1717. godine, neposredno nakon dobijene bitke, a u znak zahvalnosti što je ostao živ, službenik carske administracije i jedan od najbližih pratilaca Eugena Savojskog, Frombaldo, počinje da vodi dnevnik. Putevi Eugena Savojskog i njegovih pratilaca, volšebno će se ukrstiti sa putevima čuvenog rimskog imperatora Trajana, a vodiće do tajne skrivene na samom dnu tamnih dunavskih virova.

Mijat i Frombaldo, vođeni starim zapisima i neobičnim spletom događaja, na tragu su drevne tajne stare bezmalo osam milenijuma.

Kal juga je istorijski roman sa elementima folklorne fantastike, i predstavlja prvi deo trilogije o Lepenskom Viru. Prvo predstavljanje romana biće održano 03. juna 2018. u klubu galeriji Polet (Cetinjska 15) u Beogradu, u okviru V Festivala fantastične književnosti Art-Anima.

Iz Strahora su inače najavljena za sajam reizdanja i izdanja Gorana Skrobonje: ilustrovano izdanje PROROČANSTVA KOROTA koje se sastoji iz novele "Točak" i kratkog romana "Vojnici Korota". Sama novela objavljena je davne 1987. u Alefu br. 16 i potom u antologiji TRIFID; "Vojnici Korota" objavljeni su samo kao specijalno izdanje "Emitora" u tiražu od tridesetak primeraka početkom devedesetih.
Posle ove knjige epske fantastike, slede prve dve Skrobonjine dve zbirke priča fantastike i strave - OD ŠAPATA DO VRISKA i ŠILOM U ČELO.

Pišite da Skrobonja određuje Točak kao EF, ne znam šta bi sa onom mašinerijom s početka, dimenzijama i transferom svesti ;)
96
Tihomir Jovanović - Baka Mandini krugovi (2018, Everest media)
 [ You are not allowed to view attachments ]

Svaki znalac popularne evropske kulture XX veka lako je prepoznao model-obrazac ovog zamešateljstva – ingeniozni strip serijal „Asteriks“ Gosinija i Uderza (a ni Jovanović ga nije skrivao; selo u Galiji koje se suprotstavljalo osvajanju starog Rima pominje, čak, u svojim pričama i Baba Manda). Na ovaj temelj nad­zidana je nova literarna građevina uz još poneki ukras koji je – u slučaju Velikog Age i Ibrice – preuzet (opet) iz strip serijala „Iznogud“ Gošinija i Tabarija, odnosno iz ikonografskih arsenala naučne i epske fantastike, uz česte digresije i paralele sa tekućim nam društveno-političkim previranjima.

Vragolasti kalamburi i igrarije dopunjavani su, na čitalačku radost, svakovrsnim vrcavim (ne)veselim i (ne)pametnim digresijama i pojašnjenjima koji dosežu do tekuće nam stvarnosti a zbog čega se i poneki osmeh (baš) ukiseli. „Baba Mandini krugovi“ su „u celini celosti“ razbibrižno pisanije sa – (dobrodošlom) zadrškom.  Ali, sve to jeste deo svetova – izmaštanih i/ili realnih – koji se prožimaju, izlaze iz okvira reči i korica da bi, u našoj pojedinačnoj i kolektivnoj svesti, dodali još jedno, možda malo ali svakako važno, gorko-slatko zrno (soli).
I tako, avanture su se dešavale.

                   (Iz recenzije Ilije Bakića)

http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=324&controller=product
97
Domaća fantastika / Romani u 2018
« Last post by zakk on May 24, 2018, 11:15:37 AM »
prvo pa možda:

Jelena Lengold - Odustajanje (Arhipelag, 2018)
http://www.arhipelag.rs/knjige/odustajanje/
 [ You are not allowed to view attachments ]


 [ You are not allowed to view attachments ]
99
Ako mu je verovati...  :P
100
Одлично! хвала!

Дакле ја ћу то прихватити као кредибилну информацију од компетентног стручњака, који се разуме у хорор много боље него ја; нећу покушавати (не сад… али, можда у некој будућности…) да проверавам или оспоравам:

хорор жанр је настао 1796. године, романом Монах, аутор Метју Грегори Луис (Matthew Gregory Lewis, The Monk, 1796),


https://en.wikipedia.org/wiki/The_Monk

дакле, хорор жанр је настао 22 године раније него СФ. Тад је из готика изникао први прави (довољно прави, да, макар мало, пређе преко црте!) хорор.

(А први прави готски роман, са многим елементима хорор фантазије, био је још раније: Horace Walpole, The Castle of Otranto.)

Мени се чини да би отприлике тако и било реално: хорор је вероватно нешто старији од СФ-а.

Е сад, додатак, реминисценција:

ми смо овај дијалог већ водили пре око пет и по година, и то, 6. новембра 2012, док сам ја још био активан професор (а не у пензији), па сам Вас питао:


АБН:
Питање:  молимо аутора да се изјасни: да ли готик јесте, или није, део хорор жанра? Јер ако су те две речи, „у настанку”, промакле нехотично, то је онда само ситна омашка у једном одличном раду, али, ако су намерно остављене ту, то би значило да једна важна теоријска битка још није сасвим добијена.

а Ви сте, цењени др Гул, одговорили:

žanrovi ne nastaju preko noći, već tokom dužeg vremenskog perioda. rađanje žanra je PROCES a ne DOGAĐAJ. često taj proces ima ETAPE.
gotik je, istina, kao ideja, kao koncept, nastao 25.12.1764, kada je objavljen OTRANTSKI ZAMAK, s podnaslovom ‘gotska priča’ – ali gotik je postao žanr tek kada se javilo više dela sa istim ili sličnim odlikama, dakle, krajem 1780-ih. (ja ne verujem u postojanje ‘žanrova’ koji imaju samo jedan egzemplar!)
gotik je, u tom obliku (glomazni romani, složeni zapleti, jaki uplivi romanse itd) zamro oko 1820-te, ali su njegova ikonografija + teme i motivi + estetska namera (dakle, sve ono što čini suštinu žanra) – nastavili da žive, sumirani i donekle preobraženi, u delu E. A. POA, koji je udario temelj današnjem poimanju horora.
gledano u retrospektu, gotik je prva faza ili etapa u nastanku današnjeg horora.
nema nikakvog opravdanja da se smatra zasebnim žanrom – osim ako onda nećemo kao žanrove odvojene od horora posmatrati ‘priče o duhovima’, ‘contes cruels’, i druge PODŽANROVE. ja za time ne vidim opravdanja ni potrebe, niti teoretskog smisla.

на шта сам ја закључио:

Јесте процес, наравно, али, у мом схватању, тај процес има и крај:  родило се! Наиме сваки жанр има једно дело које је прво у том жанру, и годину од које постоји.

Уосталом, морамо нешто јасно и запамтиво да кажемо студентима. Ја баш у новембру предајем Castle of Otranto, – a Gothic religious FANTASY novel with elements of horror, but, not horror, and not science fiction. (Готска религиозна фантазија са елементима хорора, али није хорор). Шта да кажем студентима, шта је став наших експерата за хорор, је ли Отрантски замак ово, или оно? Морам да кажем нешто јасно, сажето и запамтиво, а не расплинуто и двосмислено, јер двосмислено је муљаво, тешко се учи а лако заборавља. Замолио бих за одговор, кад-тад, нема ту журбе (јер, он има велику теоријску тежину): да ли Отрантски замак ЈЕСТЕ  хорор или НИЈЕ  хорор.
Али генерално овај Ваш рад је изузетно добар.


Ипак, ето после пет и по година, стигосмо до податка – први хорор роман је The Monk.

Дакле ипак је данас, са становишта теорије, велики дан!
Pages: 1 ... 8 9 [10]