Recent Posts

Pages: 1 ... 8 9 [10]
91
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Lidija on October 08, 2018, 09:05:34 AM »


Суштина питања, да ли је Франкенштајн СФ:  не разумем баш. Да ли Ви то кажете да дело мора да буде оптимистично, дакле ведрог расположења, да има срећан крај (happy ending), и да хвали науку као позитивну друштвену појаву, да би било СФ?


Pa, to i jeste problematični deo, naše insistiranje da se prema proto-SFu izjašnjavamo binarno, ili jeste, ili nije…

Po logici stvari nije, ali to svakako nije pitanje ikakve njegove faličnosti, jer naprosto nije mogao biti, baš kao što ni neandertalac nije mogao da bude astronaut. Ali, to svakako ne znači da neandretalca moramo vrednovati kao bilo kakav neuspeh; recimo samo da je on bio savršen za okolnosti u kojima je postojao, i da su te okolnosti njega oblikovale baš koliko su i ove savremene oblikovale nas.

A ako preciznije sagledavamo okolnosti SFa, onda svakako nije dovoljno obraćati pažnju samo na one čisto tehnološke aspekte, jer oni su deo ‘neravnomerno raspoređene stvarnosti’, kako je to Gibson lepo rekao. Otud, bitniji je tu svetonazor per se, a svetonazor Frankenštajna je prilično očigledan; Viktor je čovek koji je uznemirio izvesni poredak, poredak ‘višeg reda’, da tako kažemo, u kom čovek ima svoje precizno mesto, a ono svakako nije na apeksu života. To mesto je rezervisano za Kreatora, a otud i svetonazorna pravila ondašnjeg vremena (a bogami i današnjeg, u velikom procentu) insistiraju da se čovek nekim domenima ne sme baviti, čak i kad mu tehnologija to omogući. Taj svetonazor uvelike dominira ovim delom, pa se otud i Viktorova sudbina percipira kao ‘zaslužena’ - uostalom, i on sam je  toga svestan u svojim poslednjim rečima.

E sad, daleko bilo da smatram kako je SF svetonazor optimističan per se, ali jeste suštinski protivan ovakvom konkretno pesimizmu: recimo rađe da je SF svetonazor prvenstveno kritički, u smislu u kom procenjuje da li nas naša visoka tehnologija čini boljima ili ne. U tom domenu, SF  stremi da bude neopredeljen, u smislu da je kritički svestan kako apsolutno sve može da se zloupotrebi ako ima volje da se to uradi, pa se otud i bavi misaonim eksperimentima koji te upotrebe/zloupotrebe pogodbeno analiziraju. Ali razlika je u tome što SF svetonazorno prihvata tehnološki napredan ne samo kao neizbežan, nego kao suštinski deo Čoveka, kao tamen temeljac njegovog postojanja. Ovo što danas jesmo, i sve ono što ćemo sutra biti, rezultat je primarno našeg samo-stvaranja, pa se otud tako i vrednuje; sve zasluge su naše, a konzekventno tome, i sva krivica je naša. Takav stav uslovljava svetonazor u kom nema niti Kreatora niti kosmičke pravde, a Čovek jeste na apeksu svih privilegija i obaveza planete na kojoj živi.

Smatram da SF stremi ka političkoj i estetskoj platformi suočavanja sa stvarnošću koja je, u svojoj suštini, logička, materijalistička i svakako transhumanistička. A to jeste direktan amanet spoznavanja sveta upravo kroz nauku, u kontekstu von Neumannove opaske ‘dužnost je naučnika da otkrije sve što se otkriti može’… Što, naravno ne znači da je takav svetonazor amoralan, daleko bilo, nego samo znači da se povinuje moralu kojim dominiraju norme znatno drugačije od onih koje su dominirale svetonazorom Meri Šeli.

Pa otud smatram da SF delo ne mora da ima srećan kraj, nego je samo nužno da nudi bar nekakvo kritičko preispitavanje šta je tačno do nesrećnog kraja dovelo, i da li je to ipak moglo nekako da se izbegne.

 
92
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Lidija on October 08, 2018, 08:17:55 AM »
Хвала за податак о књизи. Да, ја је имам. Али, коју то илустрацију о путу на Месец помињете, ја је не видим.





Ne, nema ilustracija, to je samo rezultat moje nepreciznosti u izražavanju, naime, referisala sam se na citat o letu na Mesec;


Quote
“… žanrovska pripadnost određuje se, naime, ne prema ishodu, već prema prirodi dejstva činioca “fantastičnog”. Primera radi, od Lukijana Samosaćanina do Žila Verna postojao je niz dela o putovanju na Mesec, koja su neki izučavaoci žanra olako proglasili za naučnu fantastiku, previdevši pri tom činjenicu da u ovom slučaju merilo utvrđivanja žanrovske pripadnosti nije sam čin prispeća na Mesec, (odnosno, ishod dejstva činioca “fantastičnog”), već način na koji je to ostvareno (odnosno, priroda dejstva činioca “fantastičnog”).” 

Dakle, samo uzimanje leta na Mesec ovde ilustruje koliko je ova zakonitost zapravo versatilna, odnosno, koliko to ima aspekata i situacija u SFu gde ona može da posluži kao veoma stabilan parametar.

Naravno, prva na listi je ova direktna primena, da se na Mesec mora stići (žanrovski) realističnim putovanjem, pa ZŽ tu prepoznaje Vernovu rudimentarnu raketu, kao prvi pokušaj koji uslovno ispunjava taj uslov. No ima tu i jako puno drugih aspekata u kojima je ova norma korisna; recimo, posredno nam definiše i onu sitnu ali često veoma značajnu razliku između samog novuma i njegovog instrumenta. U ovom slučaju, ta zamišljena raketa svakako jeste nekakav novum per se (pošto u to doba nije postojala, niti su postojale njene glavne naznake koje bi Vernu ‘pomogle’ pri ekstrapolaciji), ali, u suštini, njena funkcija bi trebalo da bude samo na nivou instrumenta novuma, odnosno elementa koji će novum da omogući i uspostavi: dakle, raketa je samo instrument koji će da protagonistu odnese do Meseca, a sve ono što on tamo zatekne i doživi je zapravo novum.

Taj naoko sitan, ali suptilan i suštinski parameter, omogućio je SFu da se ne samo iskobelja iz svoje tinejdžerske palp-magazinske verzije koja je na Mesecu ‘nalazila’ zelenokože devojke u bikinijima, nego je omogućila i distinkciju od stripovske super-herojske ‘esefičnosti’, a kasnije i filmskog vizuelnog ‘triksteraja’, kojim su dominirali vizuelno atraktivni, ali suštinski ne-zdravorazumski pogodbeni svetovi. SF delo je moralo biti esefično od svog naslova pa do poslednje interpunkcije, i tu više nije bio dovoljan samo jedan singularni i suštinski nekonzekventni element kao što je sama raketa.  Novum je žanrovska nadogradnja na svet kakvog empirijski znamo, pa je otud i razlog postojanja SF dela - dakle, cilj je ne samo da novum uspostavi u prvom poglavlju romana, nego se i podrobno ostvari kroz celo delo.

Naravno, Suvin se po tom pitanju silno uvijao, jer mu nije prijalo da kroz taj parametar izgubi neka književno vredna dela (metaforička u svojoj suštini i svrsi), no to nam je šta je; SF nema potrebnu da ugodi našem (često snobovskom) osećaju za kvalitetnu beletristiku, nego ugađa isključivo sebi i sopstvenim stremljenjima. Jedna od spoznaja koju sam stekla još u poznom detinjstvu je da SF, baš kao i svaki drugi pojedinačni žanr, nema za cilj vaskoliku dominaciju svih naših proznih prohteva, niti želju da nam bude samodovoljan u kulturnom pogledu, u smislu da teži zadovoljavanju svakog nam bogovetnog apetita. Otud, SF više stremi da udovolji ovaj jedan konkretan, a za ostale naše gladi ka vaskolikoj fantastici, pa, to su nam ostali žanrovi, njih tušta i tma. Raznovrsnost je tu imperativ, baš kao i pri svakoj drugoj konzumaciji.  ;D



93
Ostalo / SF Konovi...
« Last post by Ygg on October 07, 2018, 10:54:40 PM »
Možda je trebalo u novi topik, ali može valjda i ovdje.

Program prve (?) SF konvencije, sa sve kosplejom, iz 1891. godine, a na temu knjige "Vril, the Power of the Coming Race".  :)



U sadržaju se pominje i neka Madame Mijatovich, koja bi mogla biti naše gore list.


EDIT: Madame Mijatovich je zapravo Elodie Lawton Mijatović, supruga srpskog političara i diplomate Čedomilja Mijatovića. Zanimljivo je da je prevodila na engleski srpske bajke i srpske narodne pjesme iz kosovskog ciklusa. I sama je pisala poeziju, a s obzirom na to da joj se pjesma našla u ovoj knjižici, možda je to i SF poezija.
94
Хвала за податак о књизи. Да, ја је имам. Али, коју то илустрацију о путу на Месец помињете, ја је не видим.

Суштина питања, да ли је Франкенштајн СФ:  не разумем баш. Да ли Ви то кажете да дело мора да буде оптимистично, дакле ведрог расположења, да има срећан крај (happy ending), и да хвали науку као позитивну друштвену појаву, да би било СФ?

95
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Lidija on October 07, 2018, 08:27:34 AM »
Živkovićevi "Ogledi o naučnoj fantastici - Poetika, Motivi, Film" su objavljeni 1995, u Beogradu, u biblioteci XX VEK, urednik je tu bio Ivan Čolović. Citati koje navodim mogu se naći na stranama 48 i 72 (ova ilustracija o putu na Mesec je na 48), no datum originalnog objavljivanja seže do 1976te, u izdanju Bigza. Te originale nemam ali Mića bi mogao da Vam pomogne po tom pitanju. Živkovićeve sistematizacije Suvina (i nekih žanrovskih proučavalaca) su nam svakako bile dragocene, jer smo ih nalazili više "user friendly", da tako kažem...  :)

Što se Vaših skenova tiče: značaj Frankenštajna nije sporan, kad se osvrćemo na poreklo i poetiku SFa. No, kao i sa svim proto delima, njegov značaj nije toliko u hronološki direktnom pedigreu, koliko u ilustraciji jedne značajne faze za SF. Naime, nije sporno da sve to što ste podvukli u okačenim skenovima ima funkciju worldbuildinga, no to se ipak ne bi trebalo posmatrati van narativnog konteksta. A unutar tog konteksta, mislim da bi lako došli do zaključka da navedeni opisi Viktora imaju inkriminirajuću funkciju, da služe više Viktorovom prokazivanju, negoli svrsi u koju ste ih Vi podvukli... Drugim rečima, upravo ti delovi koje ste podvukli grade "argument" protiv Viktora, argument koji u celini romana stoji kao neka vrst tehnofobičnog upozorenja, koje je tako često prisutno u proto SFu. Budući da se ovde radi o amanetu gotika u ovakvim delima, nema sumnje da bi Ghoul mogao pobliže da objasni taj mehanizam per se, ali u kontekstu poetike SFa, rekla bih da je taj sentiment zapravo sušta žanrovska negacija SF stremljenja, te da je njena podrobnost svrhovita samo toliko koliko je autoru neophodno da iskaže svoj stav na moralnom nivou. Ili, da još više pojednostavim - ti podvučeni delovi služe primarno u svrhu karakterizacije, da nam objasne koliki je (i kakav) to Viktor zapravo bio zabludeli grešnik, koji se pačao u Božji posao.

Ne znam da li je uopšte potrebno potencirati koliko je ta perspektiva u suprotnosti sa SF svetonazorom, no vredi napomenuti da je ovaj roman značajan i upravo zbog toga: recimo da služi kao nekakav marker za podrobnije sagledavanje čega je sve to SF morao da se ratosilja, u toj specifičnoj fazi svog nastanka. A ti balasti - koji su direktno poticali od svetonazora u sestrinskim žanrovima sa kojima je SF odrastao u simbiozi, da tako kažem - su uvelike poslužili kao elektrode kojima je žanr postepeno eliminisao primese uticaja sestrinskih žanrova, da bi eventualno došao do svog sopstvenog i unikatnog pristupa kreiranju pogodbenog sveta.

Naravno, ne tvrdim da je to bio nekakav kratkoročni proces koji se završio upravo sredinom 19tog veka; pre će biti da je u pitanju konstantan proces koji i dandanas traje, a trajaće verovatno dok je i samog SFa. U pitnaju je konstantna evolucija kojom žanr stalno pribavlja nove mutacije, usvaja one koje služe napretku (viđenom iz žanrovske perspektive, naravno), a ratosilja se onih drugih. Jer SF ima zaista unikatan mehanizam za veoma suptilno razgraničavanje između puke tehnofobije i kritičkog sagledavanja tehnološkog napretka; recimo da otvoreno favorizuje upravo ovo potonje.
96
Не могу да верујем да је цењени колега рекао:
umesto toga, možete li mi reći koji je NOVUM prisutan u GOTSKOM HOROR romanu FRANKENŠTAJN i kakve veze ima sa naukom i tehnologijom?”,
некако је невероватно да је то цењени др Гул за озбиљно рекао.

Цењена Либеат, молим библиографски податак, цитирате ЗЖ, Огледе... , молим наведите за ту књигу не само име аутора и наслов, него и град где је објављена, издавача, годину објављивања, и, нарочито битно, страницу са које је тај цитат. Ја мислим да знам, и да имам ту малу али корисну књигу, али, можда нема свако од оних који прате овај форум.

Него, ево да погледамо мало, зашто је Франкенштајн прави СФ роман. Одавно је ово окачено, неколико слика; ја се надам да ови стари линкови још увек раде.






Ево, ово је следећи скен из тог издања:





Па још један скен:





А гле шта налазимо на овој страници:





Ево и још једне странице:





Ето, то би били аргументи.
Она је гвоздено упорно, бетонски упорно, инсистирала да је чудесни новум постигнут помоћу врхунске расположиве науке… НАУКЕ…  е зато је она, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели, мајка научне фантастике.

97
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Lidija on October 06, 2018, 04:42:40 PM »
"I između svetova koji se zamišljaju u sklopu fantastičke proze postoje, međutim, razlike – i upravo te posebnosti predstavljaju differentie specifice pojedinih “vrsta”, odnosno žanrova, unutar roda fantastike. Ne treba posebno dokazivati da se između, recimo, fantastike bajke, alegorijske fantastike, fantastike natprirodnog, oniričke fantastike i naučne fantastike – da nabrojimo samo neke vrste – nikako ne može staviti znak jednakosti:"

Dakle, iz istog izvora, vrlo lepa i lako primenjiva diferencijacija mnogih stvari o kojima danas izgleda niko nema pojma: da, cenjeni ZŽ je bio svestan oniričke fantastike, i njenog odnosa prema SFu, sve to decenijama pre no što je izvesna Tanja Popović objavila svoj "Rečnik"...  :)

I kaže ZŽ "ne treba posebno dokazivati..." ma ajde?! Ne treba? Pa, "onda" zaista i nije trebalo, a danas izgleda da nema svrhe.
98
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Lidija on October 06, 2018, 04:28:20 PM »
Nego, pošto se upravo bavim nečim konkretno vezanim za SF i ovaj problem, evo da podelim sa svima vama par citata koje sam izabrala da mi ilustruju tekst:


“… žanrovska pripadnost određuje se, naime, ne prema ishodu, već prema prirodi dejstva činioca “fantastičnog”. Primera radi, od Lukijana Samosaćanina do Žila Verna postojao je niz dela o putovanju na Mesec, koja su neki izučavaoci žanra olako proglasili za naučnu fantastiku, previdevši pri tom činjenicu da u ovom slučaju merilo utvrđivanja žanrovske pripadnosti nije sam čin prispeća na Mesec, (odnosno, ishod dejstva činioca “fantastičnog”), već način na koji je to ostvareno (odnosno, priroda dejstva činioca “fantastičnog”).” 

Da, ovo je citat Zorana Živkovića, iz njegovih "Ogleda o naučnoj fantastici". Ogledi su štampani 1995te, ali sami tekstovi datiraju dvadeset godina ranije, kako to zam ZŽ kaže, dakle, datiraju u sredinu 70tih. A i zaključci u ZŽovim ogledima su više nekakva sistematizacija Suvinovih opažanja, koji pak datiraju u sredinu 60tih.

Eto, dakle, odakle potiče taj naš nivo opšteg žanrovskog znanja iz kraja 80tih. Bukvalno sam mogla da nasumično izaberem 10 ljudi u klubu i da imam 8 njih koji se slažu oko ovoga, da sam čin prispeća na Mesec nije SF, ako si tamo stigao u snu, ili u halucinaciji, ili ispaljen iz džinovskog topa ili katapulta ili šta ja znam kakve super-praćke.  :)

A kao i sa svim SF normama, i ova poseduje visok stepen funkcionalnosti: zamenite u ovom citatu "putovanje na Mesec" sa "futurizmom" i dobićete potpuno isti rezultat - ako stigneš u tu budućnost u snu ili halucinaciji ili ispaljen iz ....

Danas naprosto ne postoji dvoje ljudi koji ovu normu mogu ne samo da shvate, nego i prihvate. Jednostavno ih nema.
99
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Lidija on October 06, 2018, 03:55:05 PM »
znam, znam... nemaš pojma koliko sam toga svesna.
da ironija bude veća, ja ti tvrdim da recimo krajem 80tih stanje uopšte nije bilo takvo. Ali uopšte. Postojali su kojekakvi ekstremi, naravno, ali definitivno ne na razini ovog danas, ovod totalnog povratka u štajaznam, sredinu 19tog veka, kad je poimanje SFa u pitanju. Ti krajem 80tih jednostavno nisi mogao da nađeš čoveka koji ne zna da se SF ne može naći u oniričkom materijalu, pa kakav god da je, fantastički ili ne. To je jednostavno bila prosta stvar oko koje si mogao da navedeš 8 od 10 ljudi da se glatko slože, čak i kad ih teorija ni najmanje ne zanima, niti je čitaju.

ovo danas je fascinantno, zaista. 
100
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Ghoul on October 06, 2018, 03:46:42 PM »
jasno je i to, i nesporno, ali ne možemo sad neki roman proglasiti za PRVI PRAVI SF samo zato što je njegov autor ili autorka imao-la-lo 18-19 godina kad ga je začeo-la-lo.
mene zanima samo to što piše između korica, a ostali auto - bio - i ostali grafski podaci su mi samo fusnote i anegdote a ne činioci na kojima ću da gradim definicije i tumačenja.

'nauka' u tom romanu je duboko kompromitovana i sumnjiva, nedovoljno razlučena od okultizma, i kao takva, meni neprihvatljiva.

mislim, nalazim se u apsurdnoj poziciji da JA, 'hororista', branim 'vaš' SF od vas samih, tj od dr ABN-a i njegovog insistiranja da je taj gotski horor roman - „први прави СФ роман“...  ::) ;D
Pages: 1 ... 8 9 [10]