Recent Posts

Pages: 1 2 [3] 4 5 ... 10

Strana fantastika / Re: Nagrade

« Last post by Lidija on August 09, 2018, 02:18:06 PM »

Prometheus Awards 2018

Novel
Winner: The Powers of the Earth, Travis J I Corcoran (Morlock)

Artemis, Andy Weir (Crown)
The Corporation Wars: Emergence, Ken MacLeod (Orbit)
Darkship Revenge, Sarah A. Hoyt (Bean)
Drug Lord: High Ground, Doug Casey & John Hunt (High Ground)
Torchship, Torchship Pilot, Torchship Captain, Karl K. Gallagher (Kelt Haven)

Hall Of Fame
Winner: “With Folded Hands…”, Jack Williamson (Astounding Jul 1947)

“As Easy as A.B.C.”, Rudyard Kipling (London Mar/Apr 1912)
“Conquest by Default”, Vernor Vinge (Analog May 1968)
The Island Worlds, Eric Kotani & John Maddox Roberts (Baen)
“Starfog”, Poul Anderson (Analog Aug 1967)

Strana fantastika / Re: Nagrade

« Last post by Lidija on August 09, 2018, 02:16:34 PM »

Rhysling Awards 2018

Eligibility Year: 2017

Short Poem

Winner: “Advice to a Six-Year-Old”, Mary Soon Lee (Star*Line 40.2)
Second Place: “How to Grieve: A Primer for Witches”, Sara Cleto (Mythic Delirium May 2017)
Third Place: “Gramarye”, F. J. Bergmann (Polu Texni 26 Dec 2017)

Long Poem
Winner: “The Mushroom Hunters”, Neil Gaiman (Brainpickings 26 Apr 2017)
Second Place: “For Preserves”, Cassandra Rose Clarke (Star*Line 40.4)
Third Place: “Alternate Genders”, Mary Soon Lee (Mithila Review #9)

Ostalo / Wikipedia

« Last post by Ghoul on August 09, 2018, 01:52:12 PM »

dr Dejan Ognjanović sada ima svoju stranicu na Vikipediji!

grdni podaci sada su po prvi put sistematizovani, pregledni, jasni, razvrstani - verujem da ni moji najpažljiviji pratioci ne pamte ili ne znaju mnoge od ovih horor radova, aktivnosti i podataka:

https://cultofghoul.blogspot.com/2018/08/dejan-ognjanovic-na-vikipediji.html

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by Lidija on August 09, 2018, 01:09:40 PM »

Quote from: Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 17, 2018, 05:46:47 PM

Та једна усамљена породица се брани рационалним, паметним средствима, у складу са научним погледом на свет?

Нагласак је на изналажењу интелигентне, паметне одбране? А не на количини крвопролића на екрану?

Ето још елемената који говоре да је то СФ.[/size][/color]

Nažalost, u krivu ste (a verujem da ne bi bili, kad bi samo taj film odgledali do kraja...), to ne samo zato što cenjeni kolega Ghoul misli drugačije, nego zato što većina proučavaoca žanra horora stipulira da je horor "suštinski povezan sa određenim emocionalnim učinkom - konkretno, sa onim od koga je dobio svoj naziv" (Noel Kerol), ili, recimo, da je horor "delo imaginacije koje je sa svesnom namerom uobličeno da prouzrokuje strah kao reakciju (Majkl Stuprič). Dakle, ovaj film radi upravo to - svakom sekundom svog postojanja upinje se da proizvede osećaj strave, strepnje i straha, a na momente i čiste užasnutosti nad sudbinom protagonista. Ta "racionalna i pametna sredstva odbrane, u skladu sa naučnim pogledom na svet" o kojima govorite su svedena na lepljenje papira po zidovima podruma, zarad zvučne izolacije. A i finalni "pronalazak" je sasvim slučajan, a pri tom i racionalno besmislen, ali bože moj - horor je to, ne treba mu smisao, naprotiv. I Ghoul je potpuno u pravu kad vam tvrdi da nema racionalnih naznaka da su u pitanju vanzemaljci - naprotiv, SF bi imao silne muke sa takvim "vanzemaljcima", koji su uspeli da pokore celu planetu i decimiraju njeno obilno stanovništvo, bez da ikada dođu u situaciju da se makar i približe nekom standardnom pojačalu ili da omirišu sound loop u bilo kom formatu, tako da... ima tu inteligencije taman koliko u oko da si natrunite a da vas ne boli nimalo.

Vesti iz Fantastike / Re: u Blicu o žanru, i, Tiho mesto

« Last post by Lidija on August 09, 2018, 12:53:48 PM »

Quote from: Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 17, 2018, 01:02:01 PM

(2) У истом прилогу “Поп и култура” али на стр. 7, у рубрици “Белешке једног уредника”, Гојко Божовић у чланку са насловом “Зашто бирамо?” дискутује о издавачкој индустрији и о питању да ли се издавачи опредељују за максималну продају и приход, или за максимални литерарни квалитет, или кривудају, лавирају између та два, у складу са разним околностима (да, управо то раде… али не сви исто), али, пред крај другог ступца, Божовић каже: [/size][/color]

дакле, видите, ту је питање – да ли је издаваштво књижевни жанр. Заиста нас изненађује да један такав професионалац може да постави такво питање. То је као да се питамо, на пример, да ли је продаја четкица, боја, и платна, један сликарски, ликовни жанр. Како може продаја материјала да буде жанр? Ово нас наводи да се, даље, запитамо, какав је уопште статус речи “жанр” у нашем књижевном простору данас.

Znate, cenjeni ABN, postoji razumna mogućnost da je ova Božovićeva izjava trapavo transkribovana (blic je to... '-' ), no ako ispadne da ipak nije, onda se u potpunosti slažem i delim Vaš nivo zaprepaštenja... i nadam se da ćete ga pamtiti i često koristiti u svrhe empatije za svog sagovornika.

Vesti iz Fantastike / Dimitrije Vojnov 2020, itd

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on August 07, 2018, 04:07:57 PM »

Хвала, Славо.

(1) У Венецуели је у суботу 4. август 2018. био један можда покушај атентата на тамошњег председника, наводно помоћу два дрона са аматерски прављеним, малим бомбама, или се барем тако тврди у вестима. Размишљамо: да ли то има елементе роботског напада… O tempora, o mores.

(2) У “Блицу” у понедељак 6. августа 2018. Слободан В. Ивков дао је приказ стрип књиге, са стрипом Мали Немо који је фантазија, не СФ, а настајао је отприлике негде пре Првог светског рата.

(3) Такође у понедељак 6. август 2018. био је приказан, од отприлике осам сати ујутро, СФ филм 1984, онај са Џон Хертом (John Hurt). По роману Џорџ Орвела.

(4) Данас, 7. август 2018, сценариста и филмски професионалац Димитрије Војнов објавио је у “Блицу” отворено писмо комисији Филмског центра Србије због тога што његов пројекат са насловом 2020 (мисли се на годину, то је две хиљаде двадесета година) одбијен на конкурсу за доделу пара за продукцију. Он помиње жанр, и у том контексту каже да би тај филм био акциони трилер, али, сценарио је о политичкој будућности и има елементе СФ, јер је о будућој замишљеној, претпостављеној побуни у Србији против сарадње са НАТО пактом. Тако да би то пре био СФ жанр? Писмо је у уметнутом прилогу “Поп и култура”, најављено је на стр. 1 (насловној) тог прилога, цело је дато на стр. 2 (то је пуна страна текста!) а слика Војнова налази се на стр. 3. Од овога би могао испасти најбољи српски СФ филм! Претпостављамо да ће и без тих пара ипак бити снимљен. Само, рок је сувише близу, требало је одредити годину две хиљаде и четрдесету, или тридесету барем, јер, док Димитрије стигне да сними тај филм и док почне приказивање, већ ће и проћи година 2020. па ће филм бити у старту застарео! Осим тога, у научној фантастици је било наслова који су гласили управо “2020”, а то је зато што на енглеском, то “twenty-twenty” значи не само годину, него и одличан вид, јасно гледање, кад неко нема ни најмањи проблем са диоптријом.

Постоји рецимо роман 2020 Vision:

https://www.amazon.com/2020-Vision-Roy-S-Neuberger/dp/1598262130

па, постоји и друга књига са тим насловом, али из области економије;

https://www.amazon.com/2020-Vision-Stan-Davis/dp/0671778153

па, постоји СФ роман једне жене, времепловски, са насловом 20/20 Vision:

https://www.amazon.com/20-Vision-Pamela-West/dp/0345367367

а уосталом још 1974. године била је СФ антологија 2020 Vision, edited by Jerry Pournelle.

у тој антологији, била је, на стр. 121-128, једна добра прича, од једне ауторице:

Dian Girard, “Eat, Drink and be Merry”, a diet enforced by a machine. But the machine does not know that the patient is pregnant and needs more food.

О тој ауторици имате на нету, у Николсовој СФ енциклопедији:

http://www.sf-encyclopedia.com/entry/girard_dian

(5) У данашњем “Блицу” на стр. 12 налази се чланак о радовима на уређењу једног градског трга у Београду, и то, Славије, па, у поднаслову су нас “поздравили” примедбом да радови највероватније неће бити готови до сутра – такав завршетак био би “раван научној фантастици”:

па, хвала им, много им баш хвала, што нас помињу… тако…

(6) Данас у “Данасу” па на задњој страници, Басара у својој колумни дискутује да ли Србима треба трансплантација додатне памети, или, кад би било хируршки могуће, трансплантација целих глава. Његов закључак, о томе, наговештен је већ самим насловом чланка – “Трансплантација памети”. Нама остаје да размотримо да ли је то Басара кренуо у правцу научне фантастике, или хорора. Наиме неко би могао да брани тезу да је та Басарина идеја хорор. А неко други би онда бранио тезу да је то ипак претежно СФ идеја са елементима хорора!

(7) А у истом листу, али на стр. 22, у чланку из Центра за промоцију науке, расправља се о једној врсти хране, а то су – месне прерађевине; знате већ, паризер, разне виршле, шунке, тобожње “пилеће кобасице” итд; то стоји у самопослузи а не уквари се, између осталог зато што је препуно хемикалија, нарочито нитрата и нитрита; у чланку се расправља о штетности те јаке прехрамбене хемије, па се тврди да то може чак утицати на мозак и навести потрошача, који једе јако много тога, да почне да се понаша као манијак! Наслов чланка је: “Утицај месних прерађевина на манију”.

Ostalo / 2 nova japanska sf-trilera

« Last post by Ghoul on August 06, 2018, 11:47:17 AM »

2 nova japanska sf-trilera, jedan na ivici horora, a oba by k. kurosawa:

Before We Vanish
/ Foreboding (2017)
– Kiyoshi Kurosawa

http://cultofghoul.blogspot.com/2018/08/before-we-vanish-foreboding-2017.html

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by Slava on August 05, 2018, 11:46:30 AM »

A propos rečenice Vudija Alena- na Jutjubu može da se pogleda dokumentarni film o porodici Vagner pod nazivom 'The Wagner Family'. Sagovornici u filmu su potomci i članovi porodice Vagner.

Vesti iz Fantastike / PS, i ovo danas

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on August 04, 2018, 02:48:33 PM »

Заборависмо,
и ово данас:
(6) у “Данасу” али на стр. 19, изнад укрштених речи, чланак из Центра за промоцију науке, наслов “Дубоко мистериозна Мебијусова трака”, потписује Слађана Шимрак, настоји да докаже да Мебијусова трака није само тополошка цака и атракција за забаву народа, него озбиљан тополошки феномен значајан за математику и друге науке, а врло редак у природи.

Vesti iz Fantastike / ostajanje izvan našeg dvorišta, a ipak blizu ograde; i, PZAB, itd

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on August 04, 2018, 01:37:47 PM »

Цењени ,
у данашњем (субота, 4. август 2018) “Данасу” (може се купити и сутра), па у убаченом прилогу “Недеља”, па на стр. XI, имате приказ, наднаслов гласи “Кратка проза”, наслов је “Англофона међужанровска књижевност”, то је приказ збирке коју је уредио Срђан В. Тешин (видите… има средње слово…) а наслов збирке је У шта смо се то претворили; наводно ту има преко 40 кратких прича, преведених са енглеског, а ниједна, наводно, не припада ниједном жанру. Приказ је потписан необичним иницијалима који гласе (латиницом) “K.A.D. 20” – необично је то “20”.
Добро… јасно су нам рекли, и то је коректно с њихове стране: ниједна од тих четрдесетак прича није СФ. Дакле они који траже СФ, неће бити преварени, неће бити обманути, да читају много страница тотално узалуд. Упозорење је јасно, и фер; нема уваљоце. Па, хвала им на коректности.
Али, не можемо а да не приметимо колики је труд ту уложен да се избегне страшна, разорна стигма СФ, јер ако би се рекло “ово је научна фантастика”, вероватно би чаршија у секунди одбацила целу збирку као тривијалну, као суб-литературу.
Док, ако је (претпоставимо) неки као сатирични магични реализам, онда ће збирка моћи да се окачи о Борхесов огртач и да се провуче у дворане високе књижевности… Битан је дакле потез, јасно се дистанцирати од СФ. Кад тако гледамо, онда је овај приказ (нама, барем) забавно читати. Неко даје приказ једне збирке и инсистира да то није ниједан жанр.

Да ли је то увредљиво за нас? Па, ваљда није, осим што испада да смо ми ту неки губавци.

Тема збирке је, изгледа, друштвена критика, и то критика савременог друштва (нагађамо: само и једино западног?) са становишта медијске и друштвене “будућности која је већ почела”. Хм, то је, као тематика, врло близу СФ.

Значи књига се врти око нашег дворишта али добро пази да у њега не уђе.

Да ли је то победничка формула за књижевну афирмацију, за успех на литерарној сцени, у Србији данас?

(2) На истој “Данасовој” страници је и приказ (потписује Александар Чотрић) једне колекције афоризама, са насловом, гле, Историја будућности. Аутор је недавно преминули (1929-2014) словеначки афористичар Жарко Петан, велемајстор те тако кратке литерарне форме.
Случајно знамо један његов одличан афоризам: “Историја је цензурисана прошлост” (то је било објављено у дневном листу “Вечерње новости”, Београд, 26. јануар 2014, стр. 23). Да, један велики део националне историје, неких народа (па и неких које јако добро познајемо), јесте, заиста, цензурисана прошлост…

(3) Данас у културном прилогу “Политике” који се зове “Култура, уметност, наука”, па на стр. 9 тог прилога, Слободан Бубњевић има чланак “Колико је људи потребно за нови почетак?”, поднаслов “о апокалипси”, где он обрађује две-три теме, међусобно блиско повезане: колико би људи требало да буде у генерацијском броду који би путовао рецимо 6000 година до најближе настањиве планете, да би они могли да преживе толико дуго, и онда населе тај нови свет; и, колико мало људи је у некој давној преисторији било живих на нашој планети, можда само неколико стотина, или и мање, па ипак, успели смо да преживимо, да не изумремо, и данас нас има неколико милијарди. Осим тога Бубњевић разматра да ли би у случају глобалне катастрофе било довољно рецимо стотинак преживелих (“стотинак људи, и то, половина жена, а половина мушкараца”), па да се човечанство обнови, да не изумре.

Чланак је интересантан, али избегава (игнорише) питање урођавања, енгл. in-breeding, јер, у том генерацијском броду, или на тако опустошеној Земљи, они би се женили и удавали између себе… па опет између себе… и опет између себе… и врло брзо би сви били једни другима врло блиска родбина. А то онда буде врло штетно.

(4) “Политикин забавник” бр. 3469, петак 03.08.2018, нема СФ причу, али на стр. 8-11 има обиман чланак о генерацијским свемирским бродовима, наслов “Путовање кроз време”, веома обилато илустровано, потписује само иницијалима С.Н, наднаслов “Наука без граница”.

стр. 20-21, да ли је пре 10.000 година иједан човек имао плаве очи; да ли људи настављају да еволуирају; зашто је скоро свака орбита елипсаста (а није савршени круг); и, ко је нетачно пријављивао да је открио прву планету изван Сунчевог система.

стр. 60-61, чланак “Орвел у учионици”, о камерама за надзор у неким школама данас.

На стр. 67, сентенције о музици, једна је добра: Вуди Ален: “Не могу више да слушам Вагнера, одмах осетим порив да покорим Пољску”.

(5) Књижара “Знак сагите” изгледа да је добила још бољу локацију, у истом подземном пролазу али много ближе Дому омладине (у Београду). О томе јавља Невидљиви, имате и слику, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/08/02/knjizara-znak-sagite-ponovo-radi/

Pages: 1 2 [3] 4 5 ... 10