2. Fantastika
  3. Recent Posts

Recent Posts

Pages: 1 2 [3] 4 5 ... 10
21
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Ghoul on June 10, 2020, 03:27:58 AM »
Quote from: Miodrag Milovanovic on June 09, 2020, 08:57:45 AM
Uz svo poštovanje, ovo što je Miloš pričao o srpskoj fantastici je ispod svakog nivoa.

možeš li to, naravno uz sve poštovanje, bar malo elaborirati?

probrauzovao sam njegovo izlaganje, i ne znam šta si tačno našao toliko problematičnim?
možda skoro totalno odsustvo bobana, radmila i tebe? i/ili preveliki naglasak na najpopularnijima? ili...?
22
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Anomander Rejk on June 09, 2020, 09:45:58 AM »
Imaćemo predstavnika i na Worldconu : https://sinhro.rs/snezana-kanacki-predstavnica-srbije-na-medunarodnoj-konvenciji-naucne-fantastike/?fbclid=IwAR3okRHr4A8YH4j4bfPX1VD3sbg5mSUdfLU868I5o3T_zGAO1gNy6r0J8eQ
23
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Miodrag Milovanovic on June 09, 2020, 08:57:45 AM »
Aco, baš ne znate da pretražujete internet:



Uz svo poštovanje, ovo što je Miloš pričao o srpskoj fantastici je ispod svakog nivoa.
24
Vesti iz Fantastike / umrla Milena Benini
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 08, 2020, 02:55:27 PM »
Цењени    ,

(1)   умрла је хрватска списатељица СФ која је у “Сириусу” својевремено имала три приче (у “Сириусу” 69, “Снег”, у којој је неко наредио роботима да почисте сав снег; у “Сириусу” 72, “Роберт”, о роботу који се заљубио; и, у “Сириусу” 81, “Једино решење”, неко се досетио (у духу Џонатана Свифта и његовог “Скромног предлога”… ) како да реши проблем превеликог броја старих људи на свету.

Имате информацију на Арт Аними:

http://www.art-anima.com/vesti/preminula-milena-benini

(2)   Био је, 2020 05 28, онлајн панел „Фантастика на западном Балкану данас“, учествовао је Милош Петрик:

http://www.art-anima.com/vesti/fantastika-na-zapadnom-balkanu-tema-onlajn-panela

али немамо никакав извештај шта су рекли, и да ли постоји линк где би се то могло одгледати.

(3)   У данашњем “Блицу” на стр. 32, Слободан В. Ивков даје приказ фантазијске (не СФ) стрип-књиге, вероватно намењене за децу, о чудовиштима, која се састоји од педесет “гегова” на по две странице, под насловом Исидор и нељудска бића, сценарио Зоран Пеневски, цртао Душан Павлић. Помињемо јер се појављују и роботи.

Један мали обичај, заправо и клише, из хорор сцена у небројеним филмовима где се појављује гробље, Ивков сажето помиње овако: у последњем, педесетом гегу су “само надгробни споменици, стећци и некрополе, наравно ноћу и уз пун Месец”. Наравно. То је традиција.

(4)   Памтите да смо вам пре десетак дана, 30. маја, јавили да је у “Данасу” изашао приказ бугарског романа из 2009. године (хвала, Мићо) Раптус , аутор Светослав Нахум, и да смо замерили да вероватно избегавају да означе овај роман жанровски, као СФ, то јест да је примењено лукавство са циљем да се дистанцирају од жанра, да би постигли већи литерарни углед? Е па ево данас је у “Политици”, на стр. 12, приказ тог романа, мало опширнији, и, гле, читави пасуси су практично идентични.

(5)   Цењени Мићо, интересантно је читати како је Зоран А. Живковић у својој Енциклопедији научне фантастике, на стр. 466, у чланку о Миланковићу, пажљиво одмерио како ће третирати Кроз васиону и векове, као наш “први СФ бестселер”, као “књигу”, као “дело”, и закључио да је Миланковић “први модерни СФ аутор на српскохрватском језику”.

За разлику од тога, ја тврдим да је то роман, али, није СФ роман, него је роман за популаризацију науке, са јаким СФ елементима.


25
Domaća fantastika / Priče za svaku noć
« Last post by Anomander Rejk on June 07, 2020, 10:43:58 PM »
Priče za svaku noć--audio proza domaće fantastike
uređuje : Relja Antonić
čita : Miloš Petrik ( uglavnom )
kratke priče, najduže do petnaestak minuta
uđite na ovu stranicu, slušajte i uživajte :
https://www.facebook.com/Pri%C4%8De-za-svaku-no%C4%87-111938023796578/
26
Domaća fantastika / Re: Boris Mišić - "Nebeska zvona" (Presing, 2020)
« Last post by Anomander Rejk on June 07, 2020, 10:37:29 PM »
Veronika Santo o Nebeskim zvonima :
Evo, ja sam pročitala, hvala što si mi poslao knjigu.
 Stigla mi je  na čitanje u jednom posebnom periodu: moja majka je otišla nakon duge bolesti,  našla sam se u Zadru s puno uspomena u vrijeme korona virusa i otkazanim letovima koji su mi onemogućili povratak u Rim.  Rim kojeg sam odmah ponovno našla u priči Šapat večnosti. Mislim da je atmosfera „nagomilane povjesti“, koja me uvijek pomalo onespokojava vrlo dobro ispričana, vjerojatno zato što je nekad bila proživljena.  Rim vruć i nesnosan, a opet neodoljiv, spreman da te uvuče u neku svoju dimenziju za koju nikad ne znaš je li stvarna ili zamišljena.
Da je sve na neki način proživljeno vidi se i drugim pričama. Ne samo zato što se  u poneke od njih osobno uključuješ kao narator(Nebeska zvona, Osamnaestica, Motel ispod Juhor planine), nego i radi emotivnog naboja priča, fine psihološke razrade likova, radnji koje se odvijaju na realnim  mjestima, mjestima koja su i sama protagonisti ispričanog.
Ovo se naročito vidi u priči „Bela tama“ koja je i okvir melankoliji, nekoj tihoj gorčini  i ranama koje nikad nisu zacijelile ni kad su naizgled zaboravljene.
Ima nečeg starinskog u tvom načinu pripovjedanja. Nema traženja iznenađenja po svaku cijenu. Strukura priča je klasična, ritam je odmjeren. U priči „Gospodar šakala“  ideš još i dalje dajući joj oblik pisma-pripovjetke, forme koja je bila naročito popularna u nekim drugim vremenima, kada se više čitalo i bilo manje zavisno od drugih medija.
Nisam neki ljubitelj horror žanra, ali užas  u tvojim pričama   služi za ispričati priču, ima funkciju, nije cilj sam po sebi. Naprotiv, dobro je odmjeren i vuče čitaoca prema kraju priče. Nisam se niti jednom dosađivala, niti jednu priču preskočila.
Jedina primjedba je da su priče „Šapat večnosti“ i „Nebeska zvona“ trebale biti jedna do druge, na samom početku knjige, jer zapravo tvore jednu cjelinu.
27
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Miodrag Milovanovic on June 05, 2020, 08:30:11 PM »
Aco, sve ja to znam. Mogu da vam navedem i druge teoretičare književnosti koji slično tvrde.
Dugo su istraživači naučne fantastike u nju smeštali različita ostvarenja da bi joj podigli kredibilitet, a Milanković je ličnost sa ogromnim kredibilitetom u srpskom društvu i nauci.
Ali pošteno pročitajte tu knjigu i ako u njoj vidite roman slobodno pišite o tome kao o naučnofantastičnom romanu, ali ja i dalje smatram da Milutin Milanković nije pisao tu knjigu kao roman - pisao ju je kao naučnopopularno ostvarenje, koristeći u nekim delovima određene elemente naučnofantastične ikonografije da zainteresuje svoje čitaoce za nauku, a posebno astronomiju. Izdavači ove knjige nisu je smatrali romanom - proučite njenu recepciju kod savremenika.

Slično je, mada ne i potpuno, i sa Komarčićem. Proučite recepciju njegovog romana u vreme kada je nastao. Proučite literaturu koju navodi na početku knjige. Proučite njegova interesovanja i ezoterijske časopise koje je izdavao u vreme štampanja Jedne ugašene zvezde. Proučite način na koji njegovi junaci putuju svemirom. Pogledajte šta biva sa glavnim junakom na kraju knjige. Pa ako vam sve to ukazuje da mu je namera da racionalizuje putovanje kroz svemir naučnim ili paranaučnim metodama, onda slobodno uvrstite u istoriju naučne fantastike i sva žitija svetaca i slične religijske tekstove, jer nema mnogo velike razlike u metodi. Mada ovde ne bih bio toliko isključiv kao kod Milankovića, jer bi se njegova naučnofantastičnost mogla donekle braniti ne tako jasnom granicom između spiritizma i nauke prisutnom u vreme njenog nastajanja. Mada ja izbegavam da Jednu ugašenu zvezdu zovem naučnofantastičnim romanom.
28
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 04, 2020, 05:49:58 PM »
Али, Мићо, гле, у “Галаксијином” алманаху Андромеда 3, па у рубрици “домаћа прича”, има петоро домаћих аутора (једна је жена, Дуња Грбић, са причом „Бити човјек“), али пета прича није прича, него је одломак из књиге Милутина Миланковића Кроз васиону и векове (на стр. 341-346).

У том алманаху постоје и три блока слика, уоквирених црном позадином. У садржају нису уопште најављени. Па, трећи такав блок је убачен између странице 352 и 353. Наслов тог блока је, за прве четири његове странице, „СФ портрет“, ту видимо двадесетак портрета СФ личности, међу којима је последњи др Дарко Сувин, а за других четири странице, наслов је „СФ у Југославији“, то су углавном насловне странице књига објављених у Југославији. Друга од њих је Жил Верн, Пут на Месец, једно послератно српско издање. Али, гле, прва од њих је Кроз васиону и векове Милутина Миланковића.

То би значило да је та редакција сматрала да Кроз васиону и векове јесте научна фантастика.

Само да се подсетимо: главни и одговорни уредник сва три ова алманаха био је Гаврило Вучковић, познат и популаран у српском фандому под надимком „Гаја галаксија“. Истакнуту улогу у редакцијском колегијуму имао је Танасије Гаврановић, познат и популаран под надимком „господин Таса“. Чланови редакцијског колегијума били су још и Есад Јакуповић, Душан Мијатовић, Александар Милинковић, и Јова Регасек, и једна жена, Зорка Симовић, а у импресуму броја 3 видимо и речи: „Избор текстова: Гаврило Вучковић и Зоран Живковић. Избор илустрација Есад Јакуповић“.

Дакле они су сматрали да је Кроз васиону и векове ипак и нешто више, а не само низање астрономских информација?
29
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Miodrag Milovanovic on June 02, 2020, 12:12:02 AM »
Aco, Kroz vasionu i vekove je naučno-popularno delo.
Udžbenik astronomije napisan u formi pisama prijateljici da bi se lakše čitao.
Broj strana ga ne može napraviti romanom, a pogotovu ne SF romanom.
Jedna ugašena zvezda jeste roman, ali i taj roman obiluje naučnopopularnim sadržajima, a pogotovu ezoterijskim sadržajima. Naučnofantastičan je koliko su i Flamarionovi romani naučnofantastični... pre svega tematski, po malo čemu drugom.
Pročitajte ovaj rad, ako već niste:
https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0039368107000428
Istraživanje ezoterijskih korena SF-a moglo bi biti vrlo zanimljivo, pogotovu na ovim prostorima, gde pored Komarčića imamo i Šufflay-a, a našlo bi se još primera, mada ne ovako očiglednih...


30
Vesti iz Fantastike / i, u Blicu
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 01, 2020, 03:35:52 PM »
...   и само да допунимо, данас је у “Блицу” на стр. 33 Слободан В. Ивков представио књигу: Милован Глишић, Приповетке, издавач “Порталибрис”, Београд, 2019, са 12 прича,  а Ивков напомиње, у шали, да их “ваљда због урока” нема 13. И, сасвим оправдано, Ивков прецизира да то нису приче научне фантастике, него сеоске фантазије и хорора. Али, пред крај овог чланка, Ивков успева да помене и велику тројку – Драгутин Ј. Илић, драма Кроз милион година (објављена 1889); Лазар Комарчић, роман Једна угашена звезда (1902); и, проф. др Милутин Миланковић, роман Кроз васиону и векове (прво издање 1928).

Две, од те три књиге, изашле су код “Порталибриса”, Илић и Комарчић.

Чекајте, роман Кроз васиону и векове? да ли је то роман? Неки стручњаци уздржано кажу да је то “прозно дело” (што свакако јесте…) или нешто тако; Ивков уздржано каже да је то проза, али не прецизира, баш, да је роман. Ако је проза, свакако мора бити у неком жанру, али, у ком?

После великих дилема и преиспитивања, ваш АБН је закључио да Кроз васиону и векове јесте роман, епистоларни, у једном специфичном жанру, а то би био: роман за популаризацију науке. Дакле не СФ, не фантази, и не хорор. Проза јесте, има довољну дужину (преко 240.000 знакова-са-размацима), има ликове, има препричане наговештаје дијалога између тих ликова (у стилу, отприлике, “госпођице, Ви кажете да…”), има три јединства (времена, места и радње), па… онда је роман.

АБН се сада интензивно, из дана у дан, бави писањем историје српске СФ XIX и XX века, а ту је Кроз васиону и векове један од носећих стубова.

Pages: 1 2 [3] 4 5 ... 10