Recent Posts

Pages: 1 2 [3] 4 5 ... 10
21
Ostalo / Re: ZLATNI GHOUL za HOROR u 2018.
« Last post by Ghoul on February 04, 2019, 10:36:20 AM »
gulovi horor oskari dodeljeni su najboljim hororima u raznim kategorijama:

ZLATNI GHOUL ZA HOROR 2018

http://cultofghoul.blogspot.com/2019/02/zlatni-ghoul-za-horor-2018.html

22
Vesti iz Fantastike / Basarin gotik, i PZAB
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 02, 2019, 07:06:50 PM »
Пре свега, хвала, zakk, на комплетним програмима Лазе К. за јануар и фебруар. Који су сада ту у једном суседном топику.

Е сад.

(1)  Светислав Басара је у петак 1. фебруара 2019. у својој колумни на задњој страници “Данаса” описао како је покушао да васкрсне Тита. То је прави мали хорор-фантази сценарио, у две-три реченице, у последњем пасусу тог чланка.

“Следи готик прича о оживљавању мртваца”, каже Басара. “Тамо негде, почетком деведесетих ( … ) у глуво доба ноћи (и у наћефлеисаном стању) одлучих да оживим Тита.”

Следи кратки опис како је он то покушао да постигне, уз помоћ тајне формуле – магичних речи, које цитира. Али, Тито није устао, само је (”градска легенда тврди”) мало намигнуо Басари, јер, за више од тога није имао снаге...

(2)  “Политикин забавник” бр. 3495, петак 01.02.2019,
стр. 4-6, како је у СССР до отприлике 1930. године било настојање да се из књижевности за децу избаци фантастика (бајке итд) а да се убаци пропаганда за социјалистички и комунистички друштвени систем. Чак видимо и један плакат да треба избацити “мистику и фантастику из дечјих књига”. Потписује Сања Лазић.

стр. 8-11, роботика, а нарочито теле-роботика, кад неког робота користимо на даљину, па и у свемиру, као ровере на Марсу итд. Идеја да астронаут буде у Марсовој орбити, да би путовање радио-сигнала трајало кратко. Припремио Срђан Николић. Ово је и насловни чланак, јер,

на стр. 1, насловној, види се један робот са многим металним механичким деловима, али донекле ишаран графитима (да ли је ту негде скривен и потпис аутора ове слике? у импресуму, на стр. 65, не примећујемо податак о томе), овај робот стоји и црта нешто ваљда кредом, али бледо, по неком као зиду. Ово је баш добра СФ слика, у мало комичном маниру.

стр. 12-13, Александар Гаталица о успеху тројице сликара у међуратном периоду (Брак, Модиљани, Пикасо)

стр. 55-58, опширна биографија великог песника енглеског романтизма Перси Биш Шелија, који је 1822. године вероватно убијен (наиме, по свему судећи, није се случајно удавио) , у оквиру тог чланка, опширно о његовој другој жени, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели (1797-1851), па (на стр. 57, у четвртом ступцу) кратко и о настанку Франкенштајна.

(3)  Жозе Сарамаго, роман Повест о опсади Лисабона, Београд, издавач “Лагуна”, 2018, има један елемент алтернативне историје, јер се разматра између осталог и могући друкчији ток једног рата који је био 1147. године на терену данашње Португалије, то би била дакле могућа историјска тачка прекретница,
али рекло би се да аутор није кренуо даље с тим, дакле није кренуо даље од те тачке прекретнице, па (колико смо чули) не стиже до измењене данашњице, и све-у-свему тај роман изгледа да и није стварно алтернативна историја,
а осим тога, стичемо утисак да тај роман и није СФ, него је (чини нам се; нисмо читали) вероватно у жанру фантазије, и то вероватно неки постмодерни текст измешаног свега и свачега.
Па ипак добро је да један тако познат роман садржи барем тај један елемент свести о историјским алтернативама.


23
Црни Бандерснеч
4. фебруар 2019, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
После божићног специјала из 2014, омиљена телевизијске дистопија добила је још једну крњу „сезону“: интерактивни специјал Bandersnatch.
Да ли је овај испунио очекивања фанова после нешто слабије примљене четврте сезоне, иначе прве у „Нетфликсовој“ производњи? Која су уопште била очекивања? Смемо ли да их имамо, и, ако да — када се очекује коначна забрана?
На ова и многа друга питања одговарају: Милош Петрик, Софија Вуковић Петрик (Мој филм је бољи од твог), и Милош Стојковић (подкаст Филмфикс).

Провиденс
11. фебруар 2019, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
Чаробна књига наставља са издавањем опуса Алана Мура, заокружујући његово неомодернистичко и бруталистичко читање Лавкрафта започето Неономиконом серијалом Провиденс, од којих су недавно изашла прва два тома, док је трећи у припреми.
Горан Скробоња, писац и преводилац стрипа ће говорити о Муровом (не)делу и његовом искуству са њим. Домаћин је Андреј Ћирић.

НЕШТО ДИШЕ У МОЈОЈ ТОРТИ 7
18. фебруар 2019, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
Представљамо седми том новогодишње збирке Нешто дише у мојој торти из кухиње Еснафа В а први пут у уредништву Реље Антонића:
„Седми том Торте је најобимнији до сада. Касни, јер смо толико закаснили на почетку да умало престане дисати. Али обећања су обећања, а оно што дугујемо зачетницима пројекта су дугови (па макар и касно били исплаћени). Зато овога пута сазвасмо госте из целог „Региона“, а од редовних чланова Еснафа В дариваху они који су постигли. Спаковано је много материјала и порађено је доста на илустрованом делу, који је пречесто одсуствовао из збирке. Писаца је тридесет и једно, што се поклапа са датумом када сте славили Нову годину. Илустратора је десетак (нисмо заокружили, још стижу прилози). И писци и илустратори су већ релативно афирмисани, зависно од тога колико сте пратили домаћу фантастику. Лекторка је најбоља могућа, иако је уредник помало шепртља (нико се није уредништву научен родио).
„Признајемо да овога пута, у најопширнијој Торти до сада, још и више но раније флертујемо са другим жанровима поред „чистог“ хорора - имамо тарантиновске беседе, разне упливе у друге врсте фантастике, крими драме и мистерије, а овога пута се и више но иначе чешемо о хорор свакодневног живота и мука које дочеци доносе. Торта је заиста шаренија него икада – и по књижевним мотивима а и по разнобојним филовима које су нам илустратори даривали. Нисмо Вас издали – али понека се рата дуга исплаћује са закашњењем, а некада чак и поклони намењени разним годишњим фестивалима могу да закасне.“

https://www.facebook.com/NestoDiseUMojojTorti/


Фантастична читаоница #65
Tomorrow Factory Рича Ларсона

25. фебруар 2019, 19.00, трибинска сала Дома омладине Београда
У двадесет три приче које чине Tomorrow Factory упознаћемо разне будућности, од штрокавог сајберпанка до разигране спејс опере, срешћемо постљудске хедонисте, ванземаљског офтамолога, брод духова који лута дубоким свемиром, андроида који жели да сања, предаторске гљивице и ко зна шта још.
Рич Ларсон важи за „младу наду“ жанра, посебно ако бисмо гледали по годинама и романима. Први роман Анекс изашао је тек 2018. Али зато кад су кратке приче у питању ту је права стара кајла са више од стотину објављених кратких прича од којих су најбоље сада сакупљене на једном месту.
Збирка је побрала похвале еминентних уредника попут Гарднера Дозое, Џонатана Страна и Рича Хортона. С обзиром да се кратке приче ноторно не преводе код нас ово нам је прилика да се упознамо са овим релативно непознатим писцем и сами проценимо да ли се оправдано за њим диже толика прашина, а најкраћи месец у години је право време да се мало посветимо краћој форми.
https://www.goodreads.com/book/show/36949914-tomorrow-factory
Модератор: Бојан Бутковић
24
Програм Друштва “Лазар Комарчић” за јануар 2019.

Спајдермен: нови свет
14. јануар 2019, трибинска сала Дома омладине Београда
Интересовање за Спајдермена је никад веће, а таман пред крај године добили смо - како многи критичари кажу - један од најбољих филмских изданака Марвеловог јунака, и то анимирани! Спајдермен: Нови Свет спаја све познате и непознате верзије Спајдермена у један филм, а богами нас је одувао и феноменалном анимацијом.
О филму, шта можемо да очекујемо даље, о нашој синхронизацији... говоре Владимир Марковић Looney, режисер синхронизације и глас Spider-Hama, Ђурђина Радић Đixx, глас Спајдер-Гвен и Марко Марковић, глас једног од двојице Питера Паркера (биће вам јасно ако сте гледали филм).
Модератор: Миљан Танић



Научна фантастика Урсуле Легвин
Уторак 22. јануар 2019, трибинска сала Дома омладине Београда
Обележићемо годишњицу смрти Урсуле Легвин, ауторке која је у склопу новог таласа научне фантастике увела цео низ нових тема — од описивања имагинарних, али сасвим реалистичних етнографија до испитивања политичког значаја рода и пола — јединственим гласом који је убраја међу светске књижевне великане XX века.

Ако се мора једном речју сумирати центар њених промишљања, та реч је слобода. “Могуће је одупрети се свакој људској власти, и свака се људска власт може променити делатношћу људских бића. Отпор и промена често почињу у уметности, а врло често у нашој уметности – уметности речи”, рекла је у чувеном говору при додели награде за животно дело америчке National book foundation.

Осврт на њено дело и значај за фантастику уопште даће вероватно најбољи познаваоци њеног опуса у Србији - астрофизичар и футуриста др Милан Ћирковић и др Зоран Живковић, издавач, аутор и професор Филолошког факултета


Фантастична читаоница #64
"Пето годишње доба" Н.К. Џемисин

28. јануар 2019. трибинска сала Дом омладине Београда
Нора Џемисин је ново и блиставо име фантастичне књижевности. Од 2010. године причама и романима без престанка је међу номинованима за најбитније жанровске награде. Трилогијом Сломљена земља постигла је невероватан успех - сва три дела освојила су по Хуга, а последњи део серијала и Хуга и Небулу и Локуса. Први део "Пето годишње доба" се 2018. појавио и у преводу на српски у издању Вулкана, па је и повод за празнично читање.
Земљотресе, вулкане, мини ледена доба и сурове промене природе ("Пета доба") бедни остаци некад напредне цивилизације преживљавају користећи пси-способност појединаца "орогена" да смирују потресе. Преживљавање у таквом свету диктира сурове културне и друштвене норме. Орогени су због своје дивље и смртоносне способности омражени и најстрожије их надзире каста Чувара. Серијал тако почиње пратећи три изабране жене - девојчицу Дамају која доспева у школу за "чаробњаке", девојку Сијенит - орогена у служби Царства, мајку Есун која тражи мужа који је убио њиховог сина и одвео ћерку, у тренутку кад се дешава најсмртоносније од свих Петих доба.
Ауторка започиње па напушта и надграђује познате нам жанровске и митолошке обрасце на иновативне и узбудљиве начине, да би на крају све зачинила обртима које нисмо ни слутили. Ликови су трагични, моћни и несавршени, дубоко повређени и обликовани суровошћу окружења. Један од битнијих аспеката дела је преиспитивање друштвених међуодноса и покушај да се изгради нешто боље.
Шта се деси кад се они што напусте Омелас врате да га спале?
Модератор: Бојан Бутковић

линк: https://www.vulkani.rs/6bae0d3b-439e-4d46-929e-1ffe362075de/PETO-GODISNJE-DOBA.aspx
25
Vesti iz Fantastike / PZAB, i preteška voda
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 30, 2019, 02:30:51 PM »
Хвала на информацији, цењена Славо.

Е сад,

“Политикин забавник” бр. 3494, петак 25.01.2019, на киосцима је још само данас,
стр. 46-48, нешто о настанку СФ новеле Роберт Луис Стивенсона “Др Џекил и мистер Хајд”, и то, опширно и детаљно о једном криминалном случају у Британији који је можда послужио Стивенсону као један од извора инспирације, наиме, један грађанин је јавно био познат као сасвим поштен, мајстор бравар, итд, али тајно је био лопов и злочинац, па је ухваћен, изведен на суд, и обешен; тај је познат као Дикон Броуди (Deacon Brodie), а то име је у Забавнику интерпретирано као Ђакон Броди.

Али, гле, жанр: на стр. 48, у антрфилеу, се карактерише та новела као хорор. Написано је: “Као и многе друге омиљене прича страве и ужаса” итд. У антрфилеу изнад тога, каже се да је то роман.

Али, није роман, јер нема дужину романа, и није хорор, јер поента није на ужасу (кога у тој новели има врло мало) него на замишљеном научном открићу о двојству људске природе и о могућности да се она друга страна ослободи и чак да та зла и распуштена страна преовлада.

О Џекилу и Хајду је и насловна илустрација овог броја ПЗАБ, на којој др Џекил види себе у огледалу као Хајда, необријаног, рашчупаног, итд.

стр. 52-53, забавне цртице из биографије Чарлса Дарвина, и једна српска мала песма о њему и о мајмунима. Песник је Драгомир Ђорђевић, песма је из збирке која је на такмичењу 1999. године добила Забавникову књижевну награду, а почиње овако:

                            Пита ли се ико
                            За месеца пуна
                             Јесмо ли постали
                            Збиља од мајмуна

стр. 67, интересантна слика, пејзаж са двоје људи који, са неким околним гранама дрвета, јесу контуре великог људског лика, портрета, који је много већи од њих.

(2)  Тог истог дана кад је изашао тај број ПЗАБ, дакле у петак 25. јануар 2019, у “Данасу” је Басарина колумна имала наслов који као да је инспирисан једним појмом из нуклеарне физике (“тешка вода”), a у Басариној ироничној интерпретацији гласи “Претешка вода”. Хм, то би могло бити нешто у духу Курт Вонегата… помишљамо на “лед девет” (ice nine)… па, кад би постојао неки водоник тежи од деутеријума, и тежи од трицијума… али, не, Басарин чланак је о политици, не СФ.

26
Ostalo / najočekivaniji horori ove godine
« Last post by Ghoul on January 29, 2019, 01:36:31 PM »
koji su najočekivaniji horori ove godine?
dr ghoul je odabrao 58 (!) naslova potencijalno vredna pažnje!

http://cultofghoul.blogspot.com/2019/01/2019-najocekivaniji-horori.html

27
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Slava on January 26, 2019, 10:55:20 AM »
Jedna ispravka u vezi rehabilitacije Milana Nedica. On ipak nije rehabilitovan, iako je u medijima kruzila prica o tome. Danas je na televiziji N1 gostovao pisac Filip David. U vezi problematicnog teksta o ljoticevcima u  'Zabavniku' on je spomenuo relaitvizaciju istorijskih cinjenica, a u vezi sa tim i rehabilitacije Mihajlovica i Kalabica. Ipak, rehabilitovan je samo Draza Mihajlovic dok je rehabilitacija Kalabica prvo prihvacena u sudu u Valjevu, pa zatim odbijena u sudu u Beogradu. Filip David je razocaran relativizacijom istorije, ali pravde, po mom mišljenju, nece i ne može da bude. To je jednostavno tako zbog cinjenice da ubijeni i mrtvi ne mogu da stvaraju potomstvo i budućnost, dok oni koji su zivi to mogu, bez obzira da li su ili nisu zlocinci i ubice.  Uostalom ukoliko je neko zlocinac, on ce uciniti sve da svojoj deci to sakrije, ili da opravda svoje postupke i sebe prikaze kao velikog oca pravednika i heroja.
28
Strana fantastika / Re: Edicija „Poetika strave“
« Last post by Ghoul on January 25, 2019, 08:11:55 PM »
izašla nam je nova, 13. knjiga u 'poetici strave'...

http://cultofghoul.blogspot.com/2019/01/rolan-topor-stanar.html


[/quote]

evo par fotki knjige naživo. pretplatnici su je već dobili, ili im je na putu.
vi ostali, šta čekate?
imam i ja nekoliko komada, ako neko želi to od mene...






29
Vesti iz Fantastike / Ederlezi još nije otkupljena, itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 25, 2019, 12:16:49 AM »
Цењени    ,

(1)  у „Политици“ је у уторак 22. фебруара на задњој страници, где су најаве шта има на телевизији тог дана, изашла кратка најава за неколико филмова, па и за један о Хобитима, што је део (наиме, приквел) серијала Господар прстенова. Поента је: жанровски су га тачно одредили. Нису написали да је научна фантастика, нити су учинили ма какву другу сличну грешку, него су лепо и јасно написали, ево видите:  фантазија.




А тај филм то и јесте.
Јесте тај жанр. Тако се тај жанр зове, и тако треба да се зове:
ФАНТАЗИЈА.
Дакле то је добро, то је за сваку похвалу, што су то написали.

(2)  За филм Ederlezi Rising, мислили смо да ће (пошто је прошао кроз многе фестивале) почетком ове године кренути у биоскопе у Србији. Али, није кренуо. О томе, Димитрије Војнов каже: “Нажалост, нисам сигуран када ће доћи у биоскопе код нас. Оно што је за сада једини заказан датум је 12. март за излазак DVD-а у Америци и почетак стриминга на неким тамошњим сервисима. Кад је реч о Европи, филм је откупљен за Француску, Бенелукс, Италију, али нажалост још не и за Србију”.

(3)   У “Лази Комарчићу” је био састанак о Урсули, говорили су др Милан М. Ћирковић и др Зоран А. Живковић, добар приказ имате код Невидљивог на:


https://sfpisb.wordpress.com/2019/01/22/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-naucna-fantastika-ursule-legvin/

Ту је од великог значаја чињеница да је др Живковић јасно и гласно потврдио најважнију, суштинску позицију, основну тезу, из своје докторске дисертације, а то је, да (гледано са становишта историје књижевности) СФ јесте учинила, у једном историјском интервалу, тај важни корак, из тривијалне у вредну књижевност.

(4)  У јучерашњем (четвртак, 24. јануар 2019) “Данасу”, на стр. 17, имате један чланак, потписује, само иницијалима, И.Ш.М, наслов је “ЕУ да нађе планету за себе”, а наиме, говорила је, у Бриселу, на конференцији о свемирској индустрији, једна представница Пољске, Елжбијета Бјенковска, која у Европској Унији има функцију комесарке за унутрашње тржиште, индустрију и предузетништво, и рекла је, отприлике, да пошто Кина има намеру да насели Месец, а Американци да населе Марс, онда ЕУ треба да нађе неко треће небеско тело за насељавање.




Али, колико нам је познато, нема трећег тако погодног небеског тела, за те сврхе.




30
Ostalo / KULT GULA - Knjiga povodom jubileja
« Last post by Ghoul on January 24, 2019, 02:06:22 PM »
Povodom DESET GODINA bloga The Cult of Ghoul - izdajem KNJIGU sa najboljim tekstovima sa bloga!
Detalji o njoj i PRETPLATI na nju nalaze se na blogu!

KULT GULA: PRVIH 10 GODINA

http://cultofghoul.blogspot.com/2019/01/kult-gula-prvih-10-godina.html


Pages: 1 2 [3] 4 5 ... 10