Recent Posts

Pages: 1 2 [3] 4 5 ... 10
21
Vesti iz Fantastike / mini vremeplov, 1986
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 06, 2021, 12:04:43 AM »
Ево овако је изгледала реклама за Радмилов роман у Експресу, пре отприлике 35 година... ух умало не написах, пре 53 године...   :)




22
Vesti iz Fantastike / pitanje, šta kad neko od nas premine
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 03, 2021, 12:06:53 AM »
Цењени    ,
молим реците нам – и надам се да ми неће бити замерено ако питам:   шта се дешава у бившим југословенским републикама кад неко од СФ фанова, и, нарочито, неко од аутора, умре? Ипак, ми смо стартовали пре око 40 година, и, сад, ако је неко преминуо, да ли се то негде објави? (Знам за Милену Бенини. И за Миру Фурлан. И за Борислава Пекића.) Биографија? Библиографија? Постоји ли уопште неки систем за то? Ако, у    ex-Yu,    ценимо овај жанр, морамо имати и историју наших СФ књижевности, дакле – податке, податке... сачуване, доступне... штавише и дела треба да буду доступна. То, ако мислимо да у историји књижевности буде угледно место и за нас.
Дакле молим (a нарочито бих замолио цењеног Изитпајна, ако прочита ово), кажите нам, ако имате нека сазнања о томе.

(2)    Било је десетак филмова у којима се један исти дан понавља, као у славном филму Дан мрмота (Groundhog Day, 1993); временска петља (time loop) те врсте. Има о томе на:


https://www.yahoo.com/entertainment/groundhog-day-10-other-movies-214539184.html

23
Vesti iz Fantastike / AI, itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 02, 2021, 12:03:29 AM »
Цењени   ,

(1)   у “Данасу“ за 23-24. јануар 2021, па на стр. XIII културног додатка, био је приказ о роману Стивена Кинга Упориште (The Stand), превео Горан Скробоња, издавач „Вулкан“, Београд, приказ потписује К.В.Д, наднаслов чланка гласи „хорор“ али у тексту је ипак више наглашен СФ елемент романа (та почетна епидемија која уништи главнину човечанства) у чему наслућујемо стратегију – привући читаоце и једног али и другог жанра, дакле и СФ али такође и хорора. Не помиње се колико има страница, вероватно да се не би обесхрабрили потенцијални купци (претпостављамо, страница би лако могло бити око хиљаду), али се помиње да је роман један од Кингових „најграндиознијих“ што би могло да се схвати као наговештај веома великог обима текста.

А на Википедији се каже да је тај роман мрачна фантазија, а то би значило – (некаква) фантазија, дакле фантази жанр, па ви видите. Некако нам изгледа највероватније да није СФ али има неке елементе СФ.

(2   Сазнали смо на Арт Аними, на:


http://www.art-anima.com/lab-teksta-knjiga-eseja-milosa-jocica/

да је млади асистент на српској књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, Милош Јоцић (средње слово не знамо) објавио књигу есеја Лаб текста, са дванаест есеја о експерименталном и фантастичном у српској књижевности; не баш о СФ, али, последња два поглавља тј. есеја су о Илији Љ. Бакићу а једно је о сигналисти Мирољубу С. Тодоровићу (знамо, сигнализам није СФ, али је близак СФ-у).

(3)   Многи су се досетили да једнога дана нећемо моћи да задржимо вештачку интелигенцију под нашом контролом:

Humans will not be able to keep superintelligent AIs under control:


https://www.yahoo.com/finance/news/calculations-show-humans-cant-contain-201000597.html

(4)   У “Политици“ је у петак 29. јануар 2021. био, на страници трећој пре краја (али, нема пагинације), чланак, наслов „Боравак у свемиру нарушава здравље“, потписује Александар Тодоровић, у чланку се једноставно и смирено саопштава да је досад обављено око тридесет научних студија о последицама дугог боравка у космосу, и да је поуздано доказано да је такав боравак штетан, на више разних начина, по људско здравље. – Наравно.

(5)   У многим часописима почео је обичај да се слике глумица, манекенки, итд, вештачки издужују, помоћу Фотошопа вероватно, тако да оне изгледају као да су високе и по два и по метра, па можда чак и три метра, а нереално узане, и са нереално малим стопалима.

(6)   Са овим смо закаснили… пардон…  Јуче, у понедељак 1. фебруар 2021, у “Блицу” је на стр. 30 Слободан В. Ивков дао обиман приказ стрип-књиге Вечити рат, која је настала по чувеном, истоименом роману Џоа Халдемана. Објављена је код “Чаробне књиге” 2020. у Београду. Преводилац није поменут. Сценарио за овај стрип написао је баш сам Халдеман. Очекује се наставак, Вечити мир.


24
Vesti iz Fantastike / umrla Mira Furlan
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 22, 2021, 05:08:51 PM »
Хвала на информацијама, цењени др Гул.

Данас је прва вест тужна.

(1)   Стижу вести да је, са 65 година старости, умрла хрватска и југословенска глумица Мира Фурлан (1955 - јануар 2021), која је играла у СФ серијама Вавилон 5 (Babylon 5) и Изгубљени (Lost).

На Википедији на српском језику налазимо, на


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%A4%D1%83%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BD

да је снимила и музички албум “Песме из филмова који никад нису снимљени” (Songs From Movies That Have Never Been Made).

(2)   Данас у “Данасу” на стр. 24-25 имате обиман чланак, илустрован са три слике у боји, поводом награде коју је добио пројекат “Гумена душа” (The Rubber Soul Project) који већ око 25 година воде уметник Растко Ћирић и писац Горан М. Скробоња. У чланку, који потписује Уна Милетић, каже се да су добили награду “Глобална музичка награда” (Global Music Awards). Чланак се састоји, знатним својим делом, од интервјуа са њима двојицом, о природи тог пројекта, који се састоји од песама које Битлси нису снимили.

(3)   “Политикин забавник” бр. 3598, петак 22.01.2021,

стр. 21, астрономија, беле рупе

стр. 64, у држави Туркменији (Туркменистану) постоји покрајина Балкан, која излази на Каспијско језеро. То је једна од пет покрајина те државе, најзападнија је, и има преко 130.000 квадратних километара, а становника око пола милиона.
Значи, кад год кажете “балкански…”, питање је на који Балкан мислите.

стр. 67, претпоследња, сентенције о градовима, и, слика, футурски град са много спратова.


25
Vesti iz Fantastike / Re: Ivkov o romanu Paganin, Bobana Knezhevica
« Last post by Ghoul on January 22, 2021, 01:13:40 AM »
pекао је да тај роман није СФ него је „мрачна фантазија, хорор на Лавкрафтов начин

rekao, pa porekao.  ::)

a kakav je zapravo taj roman, da li je i kakav horor i kakve veze s lavkraftom ima, detaljno i argumentovano piše ovde:
https://cultofghoul.blogspot.com/2020/12/paganin-boban-knezevic.html
26
Strana fantastika / Re: Upravo pročitah i...
« Last post by Miodrag Milovanovic on January 20, 2021, 10:29:41 AM »
O zlatu, ljudima i psima Josip Mlakić

Quote
Godina je 2084. Svijet je to bliske i nimalo lijepe budućnosti, poharan ratovima, apokaliptičan i beznadan, svijet koji je u svojoj novoj knjizi opisao ponajbolji suvremeni pisac naših prostora Josip Mlakić. Njegov svijet obuhvaća prostor današnje Bosne i Hercegovine u toj budućnosti, nakon niza ratova, čvrstim, opasanim granicama podijeljen na tri države, tri staništa za tri naroda. Svijet kojim lete dronovi, a ljudi najčešće putuju pješice.
O zlatu, ljudima i psima triptih je o beznađu i potrazi za nadom tamo gdje ona ne postoji. U svakom dijelu Mlakić precizno opisuje svijet u kojem čovjek nije čovjeku vuk, već podivljali pas. U njemu nema nade, no ipak je svaki od njegovih junaka traži, bez obzira na to je li riječ o starcu, hrvatskom ratnom veteranu, koji naivno misli kako će njegov vođa, mesija, izliječiti njegova retardirana sina, ili pak o dječaku Mirzi koji slučajno preživljava diverziju kod spomenika velikome muslimanskom vođi i uspijeva se dokopati odavno odbjegla oca koji uzaludno traži i ispire zlato, ili o regrutu Petru koji odbija izvršiti besmisleno ubojstvo, da bi upravo zbog toga bio primljen u vojnu elitnu jedinicu koju vodi Pukovnik.
Svaka slika u knjizi O zlatu, ljudima i psima savršeno ocrtava pesimističan i razoren svijet budućnosti, koji je pak samo alegorija i do krajnjih granica dovedena naša sadašnjost.
Ovaj roman nosi sve probleme proznih ostvarenja mainstream pisaca koji prikazujući budućnost pokušavaju da se nose sa demonima stvarnosti. Ni ne pomišljajte da ovaj roman čitate u SF ključu jer on to nije, iako pisac smešta radnju u 2084. godinu u jednom od pokušaja da čitaoca usmeri ka distopijskom ključu. Ali uverljivost i snaga distopija nije u neprestanom podsećanju da je sve loše i da nema ničega pozitivnog. Kao što snaga utopije leži u onom Ursulinom detetu zatočenom u lagunima Omelasa, tako i snaga distopije leži u zrncima ljudskosti posejanim u tekstu. Od tri priče smeštene u tri nacionalne države nastale nakon nebrojenih ratova, prva je možda najbolja i da je stajala sama za sebe, možda bi mogla da bude i bolje ocenjena. U njoj provejava suptilna nota čovečnosti koja predstavlja protivtežu zlu. Pored toga, neki detalji, kao ispravljanje nepravilno izgovorene reči, veoma su delikatni i pokazuju umeće pisca. Međutim, ostala dva dela ovog kratkog romana nisu na tom nivou i tekst, kako se bliži kraju, sve više se pretvara u karikaturu, svesno izobličenu konstrukciju koja mi je bila sve teža za čitanje, sve manje smislenija...
27
Strana fantastika / Re: Upravo pročitah i...
« Last post by Miodrag Milovanovic on January 20, 2021, 10:27:25 AM »
Šta je to što Led Jaceka Dukaja izdvaja iz mase obimnih romana žanrovske fantastične proze koje dobijamo u poslednje vreme, kako u fentaziju, tako i u naučnoj fanastici. U suštini, moglo bi se reći, tradicija iz koje potiče.
Iako, na prvi pogled, ovaj složeni miks žanrova (pretežno alternativna istorija, ruski roman reka, klasična naučna fanastika, pomalo steampunk, fentazi, fantastika natprirodnog, pa i naznake romanse) naizgled deluje prilično haotično, u suštini on dobro funkcioniše, slično onim romanima Džina Volfa ili Džorža Martina, gde se ispod fantazijske matrice naziru logičke strukture bliske naučnoj fantastici. Ta u teroriji do danas nedovoljno jasno određena pripadnost romana alternativne istorije ovde je dovedena do ekstrema. Kad god čitalac pomisli da ispod fantastičkog obrasca nasluti čvršće obrise SF-a, pisac ga demantuje uvođenjem dodatnih fantazijskih elemanta, ne dopuštajući mu laku kategorizaciju teksta. I dok me to uglavnom odbija od čitanja, ovde, začudo, to dosta dobro funkcioniše. Tako da se u razumevanju ovog romana moramo vratimo tradiciji iz koje ovaj roman nastaje; tako da se moramo neminovno vratiti do jednog i neponovljivog Stanislava Lema.

Ovo je veoma složen roman, koji, kao što sam rekao, odbija da se klasifikuje. Ali ovaj roman je definitivno roman koji na najbolji način nastavlja Lemovu tradiciju da žanrovsku literaturu koristi da pokrene duboka filozofska pitanja (ovde predstavljena kroz dijalog sa ostvarenjima poljskog filozofa-matematičara Tadeuša Kotrabinjskog - inače bivšeg dopisnog člana SANU). Odnos Istine i Laži, pre svega u svetlu postojanja ili poricanja ličnog identiteta, jedan je od ključnih pokretača romana; toliko upleten u tekst da se u većem delu romana sveznajući (da... da... znam, ovde tako neprikladan termin) pripovedač koristi bezličnu kontrukciju srednje roda (na pr. "saznalo se") umesto trećeg lica jednine (saznao je) kad opisuje šta se događa glavnom junaku.
Svaki pokušaj opisivanja šta se događa u ovom 1000+ stranica romanu, odveo bi me do preširokog prikaza, tako nepotrebnog . Naoružajte se strpljenjem, budite spremni na duge opise sibirske prirode kroz koje naš glavni junak putuje, budite spremni na preduge filozofske rasprave u kojima pisac ne drži nikome stranu, a kamoli zemljacima, budite otvorenog uma da prihvatite da naporedo mogu biti jednako efikasne naučne, teozofske, teološke, šamanske i druge metode - i naprosto uživajte u jednoj jedinstvenoj knjizi...
28
Strana fantastika / Re: Upravo pročitah i...
« Last post by Miodrag Milovanovic on January 20, 2021, 10:15:14 AM »
Beše kuvno, a slupki trepi
čige, burge širom šisve;
klimjani behu svi bagrepi;
duće pravi tiho žviksve.
Kakve veze ima ovaj sjajni prevod Luke Semenovića sa romanom This Is How You Lose the Time War kanadske spisateljice Amal el-Mohtar i američkog pisca Maksa Gledstona. Pa, veza se nalazi u trećem stihu. Negde na početku romana, zatrpana između klasičnih citata Bajrona i Kitsa, nalaze se dva poznata stiha iz Alise u zemlji iza ogledala: „’Twas brillig, and the slithy toves / Did gyre and gimble in the wabe.“  Treći stih, ovi „klimjani behu svi bagrepi“, u originalu „All mimsy were the borogoves“, mi matoriji ljubitelji naučne fantastike prepoznajemo kao jednu od najzanimljivijih priča „svekolike naučne fantastike“: „Mimsy were the Borogoves“ (1943). Ova priča, koja je prevedena u jednom od starih Sirusa kao „Kukušne su bile šaradajke“ (hrvatskoj prevoditeljici Ingid Jurela-Jarak se očigledno više svideo prevod njoj vremenski bližeg srpskog pisca Ivana V. Lalića), ima za premisu da iz daleke, postljudske budućnosti (poznato?) u prošlost stižu dve kutije sa dečjim igračkama, jedna u SAD 1940-tih, a druga „u drugom dijelu devetnaestog stoleća naše ere“ (kod jedne devojčice i njenog „ujka Čarlsa“, danas poznatijeg pod svojim književnim pseudonimom). I tako dalje, i tako dalje... Još je zanimljivije da ovu klasičnu SF priču potpisuju pseudonimom Luis Padžet jedan spisatelj - Henri Kutner i jedna spisateljica - Ketrin L. Mur. Koincidencija? Ovaj roman Amar el-Mohtar i Maks Gledston suviše je nabijen sličnim asocijacijama da bi to bilo slučajno.
Kod kolaboracija uvek je zanimljivo tragati za doprinosom pojedinih pisaca. Epistolarna forma ovog romana, gde se smenjuju pisma dve glavne junakinje (junaka?) naprosto je nudila rešenje da svako od njih piše pisma jednog junaka. Ovde je gotovo očigledno da to nije nije bio slučaj. Meni je prilikom čitanja dosta smetala činjenica da obe junakinje (entiteta, šta god) pišu sličnim stilom. Bez obzira na to što se ovaj roman veoma teško može čitati u SF ključu na način na koji bi se to očekivalo od romana koji za premisu ima postavku veoma sličnu klasičnoj SF premisi o sukobu dve zaraćene strane u „vremenskom ratu“, logika nalaže da junaci, entiteti, šta god, odrasli, formirani, napravljeni, šta god, u potpuno različitim postljudskim okolnostima ne mogu pisati istim stilom (ma kako se ta vrsta komunikacije odvijala). Ali kao što Žena vremenskog putnika pokazuje, roman sa SF premisom se može pisati i bez SF logike, pa ko voli...
Šalu na stranu, ovo je ipak ozbiljniji roman. U jednom trenutku, čitalac ove knjige je prinuđen da zaboravi da treba da razmišlja o logici pojedinih epizoda, da pokuša zakopa SF ključ u dublji deo mozga (nije lako, znam... pogotovu kad je mozak zakrečio) i (pokuša) da uživa u tekstu koji često nalikuje pesmi u prozi. Kad si prinuđen da to radiš sa tezaurusom otvorenim na drugom ekranu, to nije baš uvek lako. Ali često se i isplati. Pogotovu ako si, kako to Boban uvek ističe, sklon da padaš na romantične priče... I intertekstualne zagonetke...
29
Vesti iz Fantastike / Ivkov o romanu Paganin, Bobana Knezhevica
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 18, 2021, 05:43:22 PM »
(3)   ... само допуна, данас (понедељак 18. јануар 2021) у „Блицу“ на стр. 30, Ивков даје приказ романа Паганин (Београд, издавач „Еверест медиа“, 2020), аутор је Бобан Кнежевић. Роман је у жанру фантазије, не СФ (то је и сам Бобан изричито рекао, на дан 20. мај 2020, па у 17 часова и 46 минута, на свом форуму „Знак сагите“, на:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16949.msg743919;topicseen#msg743919

наиме рекао је да тај роман није СФ него је „мрачна фантазија, хорор на Лавкрафтов начин, наравно различито а оригинално“).

30
Vesti iz Fantastike / marka sa likom Ursule K Le Gvin
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 17, 2021, 12:08:49 AM »
Цењени   ,

(1)   Сазнајемо на Арт Аними, на:


http://www.art-anima.com/vesti/postanska-markica-sa-likom-ursule-legvin

да се у Америци припрема поштанска марка са ликом Урсуле К. Ле Гвин. Тако ће она бити, на том поштанском терену и аспекту њихове културе, стварно врхунски призната, међу класицима њихове књижевности.

Ликовно решење, са људима који вуку санке кроз пејзаж зиме, изгледа да је дао Донато Ђанкола (Donato Giancola), велики сликар СФ и фантазије.

Напомена, презиме Ле Гвин се пише раздвојено, то су две речи, Ле

Гвин

као што се и на самој марки види. То треба тако и на српском.

(2)   У викенд-броју „Данаса“, за 16. и 17. јануар 2021, у културном додатку „Недеља“, па на стр. XIII, имате кратак приказ (потписује К.Л.Д) СФ романа, који је “недавно” (вероватно 2020) изашао код нас: кинески писац Лију Цисин, Мрачна шума, то је други део трилогије, која је започела романом Проблем три тела. (Liu Cixin, The Dark Forest, 2008) Превео Бојан Тарабић, издавач „Лагуна“. У роману, ратна флота ванземаљаца „незадрживо граби ка Сунчевом систему“.


Pages: 1 2 [3] 4 5 ... 10