MIŠOLOVKA-Još jedna od dužih Rašinih priča, složena i promišljena priča, jedna zanimljiva intelektualna igra u kojoj se prepliću realiteti, vremena i prostori, ljudsko i onostrano, inkarnacije i identiteti, duhovno i ono materijalno, ovaploćeno u ljudskom mesu, preispituju se pitanja smisla postojanja i nepostojanja, smrtnosti i večnosti/besmrtnosti, sve začinjeno i večitim ljudskim pitanjem o krivici i odgovornosti, i prožeto Rašinim specifičnim humorom, ironijom i kao i uvek doslednim i beskompromisnim zahvatanjem u najveće dubine čovekovih nagona, želja, misli. U ono njegovo ,,ja'' koje se krije iza društveno pokazanog i društveno prihvatljivog. Horor u ovoj priči nije u nikakvim krvavim scenama, strašno napetoj tenziji, iščekivanju, on je egzistencijalni, horor u srcu čovekovog bića i smisla njegovog postojanja i egzistencije u univerzumu i ovoj realnosti, te je time na tragu klasika i majstora ovog žanra.


Jedan odlomak :
,,Novinari su ga, nekoliko najluđih noći unazad, prozvali ,,Mraz'', a on je, iz godine u godinu, razvučenih usana preletao preko kolumni hronike, iako je-priznao bi povremeno bledim zidovima i odrazu u ogledalu-nakon toliko smrti, očekivao pompezniji nadimak. Raniji radovi bi mu bili nagrađivani zvučnim sintagmama, kolumnom više, čak i priznanjem, doživotnom robijom, ili senzacionalnim javnim smaknućem dostojnim jednog kvalitetnog ubice, a danas, čak i za razrađeniji plan, medijska pažnja bi iz nepoznatog razloga skliznula među noge svakojakih nikogovićki, ili se isprala pred ne naročito šokantnim snimcima nedeljom uveče i besmislenim političkim duelima. Odnos javnog mnenja ka nasilju i zločinu izgledao mu je nezrelo, nalik dečijem, i to ga nije naročito radovalo. Ukoliko bi ga slučajno uhvatili i otkrili mu identitet, pretpostavljao je, verovatno bi ga u skladu sa novim medijskim žargonom, prozvali ,,Deda Mraz'' , ili još bezazlenije. Možda čak i ,,Dekster'' , po aljkavom kasapinu sa TV-a, što se vazda premišljao.
,,Vremena su takva, jebeš ga'', odbrusio bi u odbrani od nasrtaja unutrašnjih glasova i pustio da se nelagoda spere, pa prihvatio skromno mesto na stranicama iza ekonomije, a ispred zabave i sporta.''

Auh...

Да, цењени др Гул, ту сте прилично у праву, то јесте палиндром, али, палиндром је једна специјална, ужа врста анаграма. Има о томе по лексиконима књижевних термина.

pa, dobro, i SF je jedna specijalna, uža vrsta fantastike, pa što onda padate u fras svaki put kad neko ne naglasi da je neko delo SF, nego kažu samo da je fantastika?

ajde, budite malo dosledni, ne može čas ovako, čas onako.

данашњи датум је и анаграм, исто иде и кад се гледа од краја према почетку, ако се гледа само редослед цифара тј. ако не пазимо на њихове размаке: 020 22 020   .

докторе Неделковицху:
Анаграм (или преметаљка) врста је загонетке у којој се преметањем слова неке речи или израза добија нова реч или израз. Као ефектан пример може да нам послужи анаграм ЛАЖНИ СТИД КУПАЧА (решење: нудистичка плажа)

ваљда сте хтели рећи
Палиндром (од грч. πάλιν (palin): натраг, опет, поново + грч. δρóμος (dromos): правац, пут, смер; трчање, утрка, тркалиште, тркачка стаза = грч. παλινδρομος (palindromos): који се враћа, повратан) су речи, изрази, реченице, бројеви или други низови знакова и симбола (и од њих сачињене веће целине) који имају одређено значење било да се читају унапред, било уназад...