Možda je trebalo u novi topik, ali može valjda i ovdje.

Program prve (?) SF konvencije, sa sve kosplejom, iz 1891. godine, a na temu knjige "Vril, the Power of the Coming Race". 



U sadržaju se pominje i neka Madame Mijatovich, koja bi mogla biti naše gore list.


EDIT: Madame Mijatovich je zapravo Elodie Lawton Mijatović, supruga srpskog političara i diplomate Čedomilja Mijatovića. Zanimljivo je da je prevodila na engleski srpske bajke i srpske narodne pjesme iz kosovskog ciklusa. I sama je pisala poeziju, a s obzirom na to da joj se pjesma našla u ovoj knjižici, možda je to i SF poezija.

Živkovićevi "Ogledi o naučnoj fantastici - Poetika, Motivi, Film" su objavljeni 1995, u Beogradu, u biblioteci XX VEK, urednik je tu bio Ivan Čolović. Citati koje navodim mogu se naći na stranama 48 i 72 (ova ilustracija o putu na Mesec je na 48), no datum originalnog objavljivanja seže do 1976te, u izdanju Bigza. Te originale nemam ali Mića bi mogao da Vam pomogne po tom pitanju. Živkovićeve sistematizacije Suvina (i nekih žanrovskih proučavalaca) su nam svakako bile dragocene, jer smo ih nalazili više "user friendly", da tako kažem... 

Što se Vaših skenova tiče: značaj Frankenštajna nije sporan, kad se osvrćemo na poreklo i poetiku SFa. No, kao i sa svim proto delima, njegov značaj nije toliko u hronološki direktnom pedigreu, koliko u ilustraciji jedne značajne faze za SF. Naime, nije sporno da sve to što ste podvukli u okačenim skenovima ima funkciju worldbuildinga, no to se ipak ne bi trebalo posmatrati van narativnog konteksta. A unutar tog konteksta, mislim da bi lako došli do zaključka da navedeni opisi Viktora imaju inkriminirajuću funkciju, da služe više Viktorovom prokazivanju, negoli svrsi u koju ste ih Vi podvukli... Drugim rečima, upravo ti delovi koje ste podvukli grade "argument" protiv Viktora, argument koji u celini romana stoji kao neka vrst tehnofobičnog upozorenja, koje je tako često prisutno u proto SFu. Budući da se ovde radi o amanetu gotika u ovakvim delima, nema sumnje da bi Ghoul mogao pobliže da objasni taj mehanizam per se, ali u kontekstu poetike SFa, rekla bih da je taj sentiment zapravo sušta žanrovska negacija SF stremljenja, te da je njena podrobnost svrhovita samo toliko koliko je autoru neophodno da iskaže svoj stav na moralnom nivou. Ili, da još više pojednostavim - ti podvučeni delovi služe primarno u svrhu karakterizacije, da nam objasne koliki je (i kakav) to Viktor zapravo bio zabludeli grešnik, koji se pačao u Božji posao.

Ne znam da li je uopšte potrebno potencirati koliko je ta perspektiva u suprotnosti sa SF svetonazorom, no vredi napomenuti da je ovaj roman značajan i upravo zbog toga: recimo da služi kao nekakav marker za podrobnije sagledavanje čega je sve to SF morao da se ratosilja, u toj specifičnoj fazi svog nastanka. A ti balasti - koji su direktno poticali od svetonazora u sestrinskim žanrovima sa kojima je SF odrastao u simbiozi, da tako kažem - su uvelike poslužili kao elektrode kojima je žanr postepeno eliminisao primese uticaja sestrinskih žanrova, da bi eventualno došao do svog sopstvenog i unikatnog pristupa kreiranju pogodbenog sveta.

Naravno, ne tvrdim da je to bio nekakav kratkoročni proces koji se završio upravo sredinom 19tog veka; pre će biti da je u pitanju konstantan proces koji i dandanas traje, a trajaće verovatno dok je i samog SFa. U pitnaju je konstantna evolucija kojom žanr stalno pribavlja nove mutacije, usvaja one koje služe napretku (viđenom iz žanrovske perspektive, naravno), a ratosilja se onih drugih. Jer SF ima zaista unikatan mehanizam za veoma suptilno razgraničavanje između puke tehnofobije i kritičkog sagledavanja tehnološkog napretka; recimo da otvoreno favorizuje upravo ovo potonje.

"I između svetova koji se zamišljaju u sklopu fantastičke proze postoje, međutim, razlike – i upravo te posebnosti predstavljaju differentie specifice pojedinih “vrsta”, odnosno žanrova, unutar roda fantastike. Ne treba posebno dokazivati da se između, recimo, fantastike bajke, alegorijske fantastike, fantastike natprirodnog, oniričke fantastike i naučne fantastike – da nabrojimo samo neke vrste – nikako ne može staviti znak jednakosti:"

Dakle, iz istog izvora, vrlo lepa i lako primenjiva diferencijacija mnogih stvari o kojima danas izgleda niko nema pojma: da, cenjeni ZŽ je bio svestan oniričke fantastike, i njenog odnosa prema SFu, sve to decenijama pre no što je izvesna Tanja Popović objavila svoj "Rečnik"... 

I kaže ZŽ "ne treba posebno dokazivati..." ma ajde?! Ne treba? Pa, "onda" zaista i nije trebalo, a danas izgleda da nema svrhe.

znam, znam... nemaš pojma koliko sam toga svesna.
da ironija bude veća, ja ti tvrdim da recimo krajem 80tih stanje uopšte nije bilo takvo. Ali uopšte. Postojali su kojekakvi ekstremi, naravno, ali definitivno ne na razini ovog danas, ovod totalnog povratka u štajaznam, sredinu 19tog veka, kad je poimanje SFa u pitanju. Ti krajem 80tih jednostavno nisi mogao da nađeš čoveka koji ne zna da se SF ne može naći u oniričkom materijalu, pa kakav god da je, fantastički ili ne. To je jednostavno bila prosta stvar oko koje si mogao da navedeš 8 od 10 ljudi da se glatko slože, čak i kad ih teorija ni najmanje ne zanima, niti je čitaju.

ovo danas je fascinantno, zaista. 

I to je tačno, ali ipak, ne bi trebalo zaboraviti da je Šeli bila svega 20 kad je roman napisala, a i napisala ga je 60-70 godina pre no što su ova drga dva nastala... to je ogromna vremenska razlika, i ima zaista ogroman uticaj na opšte znanje kad su prirodnjačke nauke u pitanju.