Recent Posts

Pages: 1 [2] 3 4 ... 10
11
Vesti iz Fantastike / Re: Mašine kao ja, itd
« Last post by Ghoul on May 13, 2019, 10:39:46 PM »
о хорор филму чији наслов су превели као Предсказање а вероватно би било боље превести као Омен (The Omen, 1976),

a zbog čega to mislite?
zar u srpskom jeziku postoji reč omen?
možete li navesti u kojem rečniku ste je našli, a još bolje, ako možete okačiti sliku ili sken te odrednice...?


приказ зборника Некрономикон

nije to 'zbornik' nego antologija, iliti izbor priča.
zbornici su knjige koje sadrže izbor esejistike, odnosno pre svega - naučnih radova.

Ту је и тврдња да Лавкрафт није користио израз “научна фантастика”, него, “међупланетарна проза”. Али, ми знамо да СФ има и друге тематске области, осим путовања у свемир, па зато назив СФ жанра не може да се сведе само на “међупланетарне” приче.[/size][/color]

Лавкрафт није користио израз “научна фантастика” zato što je taj izraz skovan tek 10 godina pre njegove smrti, a u opštu upotrebu je ušao NAKON njegove smrti 1937. g.
12
Vesti iz Fantastike / Mašine kao ja, itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on May 13, 2019, 02:21:52 PM »
Цењени     ,
(1)  у суботњем (па, дакле, и недељном) “Данасу”, дакле то је био 11. мај 2019, па у културном прилогу “Недеља”, па на стр. (латинско) X, имали сте приказ СФ романа: Иан Мекјуан, Машине као ја. Издавач је “Чаробна књига”; превео је Владимир Д. Јанковић.
Чланак потписује, само иницијалима, К.Ч.Д. У чланку се инсистира на (заиста, врло похвалној) брзини изласка српског издања – “чак пет дана пре америчке премијере, појавио се 18. априла у Британији и Србији”, а такав је и наслов чланка – “Премијерно у Србији и Британији”. У чланку је јасно описано о чему је роман; то је добро. Али имамо замерку. Наднаслов гласи само “фантастика”. Не кажу да је научна фантастика. Гледају дакле да се мало измигоље од тог жанровског одређења, да не признају, баш, да јесте СФ. Него, као, некаква је то можда друга, као, квалитетнија, врста фантастике… Изврдавају, по питању жанровске припадности. То је уступак чаршији. Камуфлажа. Мимикрија.
Требало је часно и храбро да признају да тај роман јесте научна фантастика.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3509, петак 10.05.2019,

стр. 4-6, врањски речовник, како ги зборе у Врање. Набројане неке од најзабавнијих речи из тог дијалекта.

стр. 7-11, покушаји да се разуме или искористи Казимирова сила, и друге силе празног простора, па, и за “квантни” погон у вакууму, итд. Потписује Горан Војиновић. Чланак садржи неколико интересантних мисли, али и доста површности и конфузије.

стр. 47-49, о хорор филму чији наслов су превели као Предсказање а вероватно би било боље превести као Омен (The Omen, 1976), то је хорор са религијским мотивима.

(3)  И још нешто за хорористе. Данас у “Блицу” на стр. 25, у графички нешто измењеној колумни “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ зборника Некрономикон, треће издање код нас; ово издање је, каже он, опет допуњено и донекле измењено; ту имате 26 прича Лавкрафта, и допунске текстове.
Ивков посвећује један пасус и биографији нашег др Гула.

Ту је и тврдња да Лавкрафт није користио израз “научна фантастика”, него, “међупланетарна проза”. Али, ми знамо да СФ има и друге тематске области, осим путовања у свемир, па зато назив СФ жанра не може да се сведе само на “међупланетарне” приче.


13
Хвала, ангел 011! права ствар! одлично, сад имамо програм ЛК и за мај, и за јуни.

Даље:

(1)  у данашњем “Данасу”, на задњој страни, Басара и по четврти пут (за пет година) помиње филм Мањински извештај (Minority Report), опет за сврхе политичке сатире.

Датуми кад је то раније учинио, у својој колумни:
2015 11 18,
2016 07 04, и,
2017 07 19.

(2)  Јуче је било књижевно вече у Универзитетској библиотеци у Београду.

Први део књижевне вечери био је предавање проф. Ајдачића о Сергеју Лукјаненку, за кога, рецимо, нисмо знали да је својевремено био приличан мајстор компјутерских игрица, што се после одразило и у његовој СФ прози,

а затим је проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић представила једну књигу, то је зборник научних радова већ раније објављених (али, у иностранству, у Украјини и Пољској, тако да ће тек сад постати реално доступни читаоцима у Србији), уредник је проф. Ајдачић, издавач је фирма “Алма”, наслов књиге гласи О српској књижевној фантастици, ево овако изгледа књига као целина:




а ово је само средњи део корице:



ово би била прва страница садржаја:



а ово, друга страница садржаја:



Књига ће моћи да се купи, речено је: можда кроз десетак дана, и то, у Београду, на Студентском тргу, у књижари “Александар Белић”, Студентски трг 5, до Коларца.

Затим, други део књижевне вечери:
разговор са гостом је водио критичар Васа Павковић, а тај гост је био Ото Олтвањи, испоставило се да он пише и фантастику (сва три жанра: хорор, СФ, и фантазију) и не-фантастику; тако је, барем, он рекао, тако се изјаснио.

Снимало се то, и можда ће једног дана бити окачено на нет, па ћете, у том случају, моћи да слушате, као да сте били тамо.

Ото је опширно испричао своје успомене из детињства и младости – како су га привукли стрипови, па магазини (на киосцима) са прозом, и како се почео, из одушевљења и ентузијазма, бавити тиме; а на питање АБН (из публике) да ли се од тога може сад живети, децидно је одговорио “Не!” и објаснио да сваки пут ради професионално, дакле, он увек добије неки хонорар, али, укупно су то врло мали износи, од којих се не може живети. Запослен је и живи од те плате, а не од писања. Рекао је отприлике овако: “Ја радим по цео дан, да бих могао ноћу да се бавим писањем.” И додао је једну реч: “Хоби!”

Развило се то у дискусију – ону, знате, честу у фандому – како нешто учинити по том питању, како материјално подржати списатељску уметност.

АБН није стигао да каже, али, имао је у виду, у вези с тим питањем, једну могућност: постоји један механизам за колико-толико објективно и поштено оцењивање вредности филмова, који се зове “трули парадајзи” – енгл. Rotten Tomatoes. Јако велики број гледалаца се изјасни, а из тога се (компјутерски?) извуче просек, просечна оцена, и типичан став, можда у две-три кратке реченице; АБН се уверио, на примеру тридесетак филмова, да је овај механизам дао прилично трезвене, истините, поштене оцене. Па, кад бисмо на тај неки начин могли да оцењујемо шта је аутентично вредно… па, да држава онда помаже то вредно… али како се одбранити од ботова, од лажирања тога, од подваљивања… и сличних облика корупције?


14
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by angel011 on May 08, 2019, 08:23:37 AM »
A ima i program za jun:

3. јун

In memoriam: Џин Вулф

Велики мајстор научне фантастике Џин Вулф био је војник и учесник рата, индустријски инжењер и уредник, пре него што се коначно посветио писању, на срећу човечанства. Спада у једне од највећих писаца не само у научној фантастици, већ и у фентезију. Освојио је бројне награде у оба жанра, а вероватно је најпознатији по серијалу Књига новог сунца. Осим романа, објављивао је и бројне приче и важио је за једног од највећих савремених мајстора кратке приче. Ову димензију постојања напустио је средином априла, а овом приликом ће о његовим делима причати следећи вулфовци: за столом - Darko Tuševljaković, писац, преводилац и уредник, као и теоретичарка књижевности Тијана Тропин; у публици - ви. Модератор: Bojan Butković

10. јун

Промоција збирке „Млад си да се прославиш“ Милоша Петрика

Промоција збирке прича „Млад си да се прославиш“ Милоша Петрика, београдског писца, преводиоца, продуцента видео игара, правника, опште свезналице и љубитеља квизова, иако на клупском квизу није победио годинама. Ово му је друга збирка прича, коју је Somborski književni festival наградио у категорији друга књига аутора млађих од 35 година. Местимично фантастичку збирку „Млад си да се прославиш“ представиће аутор Miloš Petrik, као и уредник издања Драган Бабић. Модераторка: Тијана Тропин.

17. јун

Фантастична читаоница #69: Борислав Пекић: „Беснило“


Кажу да нема потребе представљати „Беснило“, али ипак. Борислав Пекић је један од највећих и најзначајнијих српских писаца, а популарни роман „Беснило“ му је чисти излет у жанр, иако ни у његовим другим делима не фали фантастике и хорора. У роману се говори о томе како се дизајнирани, мутирани вирус беснила шири једним од најпрометнијих аеродрома на свету. Проткан је темама као што су политика, шпијунажа, издаја, верност, људска природа, као и „евергрин“ - сукоб Палестине и Израела. Модератор: Bojan Butković.

24. јун

Велики квиз „Ко зна – знаће, ко не зна, незнаће!“


Сезона 2018/2019. завршава се, као и свака друга, великим, традиционалним квизом „Ко зна – знаће, ко не зна – незнаће!“ Квиз је врло специфичан, непријатан према учесницима, са претешким и опскурним питањима, посвећен немогућим детаљима, а сви који прођу у финале зарадиће трауме до краја живота. Ипак, последњи преживели ове Голготе зарадиће ласкаву и престижну титулу „Superuberultramega geek“ године, којом ће моћи да се хвали у наредних годину дана. Квиз се реално не препоручује никоме, али је увек забаван за гледање. Квиз праве Џејк&Лурд. Ко дође – доћи ће, ко не дође – недоћиће!
15
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by angel011 on May 07, 2019, 12:23:13 PM »
Sad u ponedeljak je bilo:

Констатована смрт и потоње ускрснуће (?) DCEU

Прича о филмовима Аквамен и Шазам, о актуелном тренутку франшизе и њеној будућности. Проширени универзум Ди-Сија никада није успео да буде оно што су његови творци хтели. Иако финансијски није био промашај, у креативном смислу је изневерио очекивања љубитеља стрипа, поготово у поређењу са далеко успешнијом и популарнијом конкуренцијом. Но, крајем прошле и почетком ове године добили смо нови правац у DCEU, пошто се неко сетио да суперхеројски филмови морају да буду забавни и авантуристички. Како ће успех Аквамена и топао пријем Шазама утицати на будућност франшизе? Шта можемо очекивати у будућности и где се тренутно налазе бројни најављени пројекти. Учествују: Igor Stanojević, редитељ, селектор фестивала Beldocs и један од водећих DC дијагностичара, као и Nikola Dragomirovic, новинар и стрип-критичар. Домаћин и модератор: Павле Кнежевић.

A dalje će biti:

13. мај

Осветници: Крај игре (Нееееееее!!!!)


Пуних 11 година смо чекали на крај свих досадашњих фаза Марвеловог филмског универзума (MCU). Осветници: Крај игре (тачније би било „завршница“) су 22. филм у овом универзуму, крај треће фазе универзума, после кога ништа неће бити исто. Након дугих годину дана чекања коначно смо добили један од најочекиванијих филмова свих времена. Сад  кад сте погледали филм неколико пута и када су се утисци мало слегли, дођите да попричамо о свему што се тиче MCU. Учествују: Jelena Jokanovic, преводитељка, активисткиња, гикуша и општа свезналица, као и Igor Stojanovic, који се крије на месту истраживача на Институту за филозофију и као сарадник у настави на Филозофском факултету, док је у реалности Супермен у црном костиму. Домаћин и модератор: Miljan David Tanić.

20. мај

Нема кашике: Две деценије од филма који је променио све (Matrix)


Пред сам крај 20. века појавио се филм који је савршено ухватио дух времена и заувек променио израз у филмовима, играма и серијама. Матрикс је акциони филм у обланди дистопијске научне фантастике, који је јако брзо прерастао себе и постао глобални покрет, који су прихватили сви: од љубитеља добре акције до академских кругова. Шта је Матрикс заиста, о чему говори и како је постао огледало друштва у 21. веку говоре: Ivana Damnjanović, фах-идиот, Milos Cvetkovic, филмски критичар, као и новинарка и уредница BBC на српском Aleksandra Niksic, много познатија као поп-културни гуру Никша.

27. мај

Фантастична читаоница #68: Madeline Miller — Circe

Медлин Милер је врло популарна америчка списатељица, чији је последњи роман, Кирка, односно Circe, побрао салве панегирика у стручним ревијама и популарним медијским публикацијама. Милерова се у Кирки поиграва старогрчком митологијом. Насловна јунакиња је ћерка бога сунца Хелија, коју прогнају на пусто острво због њених вештичјих моћи. Ипак, она усавршава своје моћи и кроз роман среће добро познате ликове из митологије: Минотаура, Дедала, Икара, Медеју и, наравно, Одисеја. Кирка својим деловањем без намере навлачи на себе гнев и људи и богова и сада мора да одбрани оно што воли и да се коначно определи да ли припада свету богова, где је рођена, или међу смртницима, међу којима је пронашла своје место.
Модератор: Bojan Butković
16
САОПШТЕЊЕ 2019/1
Поново фестивал Гашин сабор у Београду од 9. до 11. маја 2019.
Три дана смеха, радости и дружења са Диканом, бароном Минхаузеном, Елицом и Малим Немом
Међународни фестивал хумористичко-карикатуралног и породичног стрипа Гашин сабор — тематски јединствен у Југоисточној Европи — своје друго редовно издање поново има у Дечјем културном центру Београда, од четвртка 9. маја, са свечаним отварањем у 12 часова.

Програми ће трајати до суботе 11. маја и биће крунисани завршном церемонијом у 15 часова, са доделом признања Витез и Дама од духа и хумора, као и Великом повељом Гашиног сабора за „изузетан допринос светској уметности хумора, карикатуре, шепртљења и сањарења“.

Током „три дана смеха“, како каже званични слоган фестивала, публици се на опуштен начин нуде изложбе са вођеним турама, бесплатни часови цртања и писања за све генерације, уметничке радионице, промоције, предавања, пројекције, стручни скуп, тржница књига и свакодневно дружење са ствараоцима и стручњацима, уводећи лаике у поље хумористичког и карикатуралног стрипа.

Заинтересоване образовне установе могу да закажу термине групних посета изложбама, мастер класама и радионицама пријавом Лидији Сеничар, уредници ликовног програма фестивала „Радост Европе“ (lidija.senicar (ат) dkcb.rs)
Главне теме „Гашиног сабора 2019“
Главни гост сабора је доајен наше културе, ликовни уметник Лазо Средановић, а главна домаћа тема је обележавање 50 година његовог стрипа „Дикан и Стари Словени“ којег је цртач са сценаристом Николом Лекићем створио 1969. на страницама „Политикиног Забавника“. Средановић ће се три дана дружити са својим бројним читаоцима, представљајући изложбу као и серију књига „Дикан“, која доноси сабране стрипове о најсмешнијем словенском претку у издању „Еверест медије“.

Главна међународна тема је дело једног од очева европског стрипа, великог српско-руског уметника Ђорђа Лобачева (1909–2002), поводом 110 година од рођења, обележена ексклузивном изложбом и промоцијама сабраних дела овог великана у издању куће „Макондо“, те најавом капиталне монографије Здравка Зупана „Лобачев: Чардак и на небу и на земљи“ у издању лондонско-београдске куће „Модести стрипови“. Ове године ће наше стрипске везе са руском културом биће истакнуте и преко представљања доприноса који су дали и дају Василије Афанасијев, Ирина Антанасијевић и други.

Такође, угледна имена европског стрипа Славиша Ћировић и Бојан М. Ђукић представиће ексклузивно своје опусе за децу и младе ауторским изложбама и личним присуством на мастер класама.

Биће одржане и промоције, трибине и предавања о опусима тридесетак аутора, а током трајања фестивала моћи ће да се купе стрипови и друга издања по повлашћеним ценама.

Радионице са децом, омладином и свим другим нараштајима координираће проф. Владимир Весовић из Школе и радионице „Ђорђе Лобачев“, а учествоваће и други великани карикатуралног, хумористичког и породичног стрипа.
Резултати 2018.
Зачет са скромнијим очекивањима, Сабор се већ прве године показао једним од већих и значајнијих стрипских фестивала Балкана. У педесетак програма 2018. учествовало је осамдесетак уметника, научника, педагога и других стручњака, као и преко 500 ученика из седам београдских образовних установа. По званичној евиденцији изложбе је тада за две недеље, као пратећи програм, видело уцело или делом преко 6.000 посетилаца Дечјег културног центра Београда, претежно деце и омладине.

Назив фестивала овековечује митског јунака српске културе — Лењог Гашу из пера песника и стрипара Јована Јовановића Змаја, а по којем је век касније крштен и Гаша Шепртља као српска верзија „Гастона Лагафа“ из пера Андреа Франкена (André Franquin, 1924-1997). Сваке године је фестивал посвећен другом великом светском аутору, а најлогичније је било да прве године то буде Франкен, аутор који је са Жаном Жироом Мебијусом отелотворење и главни симбол франко-белгијског стрипа у српској и југословенским културама.

Гашин сабор је у априлу 2018. ушао у заједницу франкофоних фестивала стрипа и имао је видљиву рекламну кампању на референтним сајтовима за европски стрип.
Они стварају Гашин сабор
Гашин сабор организују Центар за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије, Школа и радионица „Ђорђе Лобачев“, Дечји културни центар Београда, Удружење „Свет стрипа“ из Крагујевца и њихови бројни партнери. Званични језици фестивала су српски као главни, а француски и руски као помоћни језици. Манифестација се оглашава и у земљама Западне и Источне Европе.

Председник Гашиног сабора је српско–француски аутор Драган Лазаревић (Dragan de Lazare), а у стручном одбору су и Владимир Весовић (Школа „Ђорђе Лобачев“), Бојан М. Ђукић (оснивач „Београдског круга 2“), Лидија Сеничар (уредница ликовних програма ДКЦБ и фестивала „Радост Европе“), Раде Товладијац (председник УСУС) и Зоран Стефановић (управник Центра за уметност стрипа).

Ликовно обликовање плаката и других материјала урадио је уметнички директор фестивала, студент Факултета примењених уметности у Београду Марко Шерер, а калиграфи на признањима су два студента ФПУ Лазар Ракоњац и Петар Стошић. Сама признања носе цртеже Божидара Милојковића БАМ-а, Драгана Лазаревића и Синише Бановића. •
18
Vesti iz Fantastike / o pravima robota, itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on May 04, 2019, 06:51:26 PM »
Цењени   ,

(1)  ево маја, а још немамо програм ЛК за мај. Има нешто на:


https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/

па, може ли неко, ко се добро сналази на фејсбуку, то да прибави одатле?

(2)  У „Данасу“ сте имали, пре десетак дана, у четвртак 2019 04 25, на стр. 25, чланак, наслов „Ко ће сад пре стићи на Месец?“, потписује Роман Гончаренко, објашњава тренутне амбиције ЕСА (Европске свемирске агенције), НАСА, али и Русије, и Кине, итд, с тим у вези. То је једна својеврсна трка, која се полако загрева. Треба се и населити тамо... а не само прошетати се...

(3)   У “Политици” сте имали у уторак 30. априла, на стр. 9, чланак “Новинари и роботи”, потписује Александар Апостоловски, пита се да ли ће роботи преузети новинарски посао, па да онда људи-новинари остану незапослени. Па, каже, у другом ступцу: “Није проблем убацити у његов софтвер све моје текстове које ће он меморисати како би провалио мој стил, потом и ставове, а затим алуминијумским шапама, почети да типка по тастатури”.

Да. Иначе. Алуминијумским шапама. Али новинар види сламку спаса: неће роботи хтети да се баве новинарским послом, јер, њихова супериорна интелигенција ће брзо провалити да је то незахвалан посао, тежак, слабо плаћен, итд, дакле, стварно паметни роботи ће да избегну ту професију.

(4)  Постоји ТВ СФ серија “Орвил”
(знате, проналазачи авиона, они из 1903, браћа Рајт, звали су се Орвил и Вилбур),
која је, отприлике, у формату “Звезданих стаза”, али технички далеко модерније и компјутерскије снимана, и јако посвећена политичкој коректности, што је чини непривлачном, јер су многи ликови, епизоде, принципи итд. постављени као лекције (врло наметљиве лекције) из данашње политичке коректности,
нациљана претежно за децу, али тако да буде мање-више прихватљива ипак и за одрасле гледаоце,
а која (серија) иде четвртком у десет увече на “Фоксу”,
имала је прекјуче епизоду у којој су роботи, на некој планети, стекли јаку вештачку интелигенцију, али су и даље третирани као присилна радна снага, без икаквих права – дакле, отприлике као по законима роботике Исака Асимова; али су се зато побунили, па су поубијали све своје власнике – целу ту расу; све, до последњег; био је то, дакле, тотални геноцид; затим су закључили да су они, роботи, интелигентнији, а да смо ми (људи са Земље) и сви други биолошки створови (the biologicals) инфериорни, и да је зато оправдано и логично да сви биолошки створови у целој васиони буду уништени (terminated), а сви ресурси онда да буду искоришћени за потребе њих, робота, тако супериорних. Капетан брода „Орвил“ им каже да су имали право на побуну (the right of rebellion) али не и да почине геноцид. Али не успева да их убеди ни у шта. Далеко надмоћна роботска флота креће у напад на Земљу, а како се то завршило, препустићемо вама да претпоставите.

Интересантно је, дакле, да су закони роботике Исака Асимова толико „проваљени“ да се данас одбацују ето чак и у једној таквој серији као што је „Орвил“.

Узгред, у оној дискусији у Народној библиотеци Србије, пре неки дан, један од учесника, проф. др Војин Ракић, изнео је тезу, да ако вештачка интелигенција постане заиста јасно и убедљиво супериорна, ми тада (можда) нећемо имати морално право да је искључимо, или држимо под нашом контролом, него ћемо имати моралну, етичку обавезу да јој препустимо власт над овом цивилизацијом, па и над нама...


19
Strana fantastika / Re: Edicija „Poetika strave“
« Last post by Ghoul on April 28, 2019, 12:59:13 PM »
20
Vesti iz Fantastike / grob Laze K, i, o Nik Bostromu, itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 25, 2019, 12:09:01 AM »
Цењени    ,
(1)  У Блицу је у понедељак 22. април 2019, на стр. 26, Ивков дао приказ, у колумни “Фантастикологија” (он каже да је то његова јубиларна, стота колумна) колекције прича Реј Бредберија Калеидоскоп, која је објављена у Београду 2017. године. Тачно сугерише да је Бредбери имао, у каријери, много фантази, и хорор прича, а и понеку СФ. За насловну страну (црвени човек-костур гледа ка нама) каже да је “кичероза, јефтина мамипара”.

(2)   Ишли смо пре десетак дана да обиђемо гроб Лазара Комарчића Комарице (1839-1909). То је у Београду, улица Рузвелтова, Ново гробље; са супротне стране улице је Гробље ослободилаца Београда. Лазин гроб је сасвим близу главног улаза. Наиме, кад ви уђете, из улице Рузвелтове, на главни улаз, ту је, одмах, баш на самом улазу, са леве стране, административна зграда, у којој су (кад пођете само двадесетак корака тамо), капеле, из којих кад је сахрана крене поворка. Е па, кренете лево, дакле дуж зграде, и прођете поред прве капеле... друге... треће... четврте... то је свеукупно једно педесет корака... и, сад пођете десно и зађете стазицом међу гробове. Отприлике пети гроб је Лазин! стигли сте! ту се налази. Кад се окренете, савршено лепо видите, баш близу, један угао те зграде! а кад би зграда била провидна, ви бисте кроз њу видели, наравно, улицу Рузвелтову, и видели бисте, прекопута улице, улаз у Гробље ослободилаца Београда. Ево, ова прва слика показује поглед на ту страну. Актен-ташна стоји тачно поред Лазиног гроба. Видите једну од капела? (Али тренутно из ње не полази ниједна сахрана.) Одавде се дакле можете врло лако вратити до те зграде, са десетак-петнаест корака.




Гроб лево, и гроб десно, имају гвоздену ограду; Лазин гроб нема. Него, има своје жбуње, и један накривљени крст, на коме је име Рудолф Михел (Рудолф је био део родбине, део те фамилије), и ту је, напред, надгробна плоча, са Лазиним именом и још неколико имена. На следећој слици види се тај шири призор, уоквирен зеленилом и високим дрвећем.



А ово је, изблиза снимљена, та надгробна плоча. Пише: “Књижевник и публициста Лазар Комарчић 1909” а онда су имена још неколико особа из те породице. И, ето. То је то.



(3)   Ево неких линкова. Прво, овај

http://www.openculture.com/2017/07/a-huge-archive-of-amazing-stories-the-worlds-oldest-longest-running-science-fiction-magazine-since-1926.html

нисмо проверавали, али, то би ваљда био архив наводно свих бројева СФ часописа Амејзинг.

Овде је један прилично лоше и аматерски написан чланак, али, ипак, погледали смо, јер је великим делом о словенској СФ. Аутор је Тод Браун (Todd Brown). У наслову се каже да је то “кратка историја совјетске научне фантастике”,


https://www.tiff.net/the-review/a-brief-history-of-soviet-sci-fi

али,
уствари само даје приказ десетак филмова, неки су не из СССР него из Источне Немачке или из Чехословачке док је била у саставу Варшавског пакта. Тод Браун као да покушава да докаже да су били једнаког квалитета и једнако модерни (тада) као СФ филмови на Западу. Али... ваш скромни известилац из прошлости, АБН, то не памти тако... у Југославији, перцепција тих источних филмова је била, да су (већина њих) били маргинални, неважни, и већ у самом старту застарели.

И најзад,




ово је линк за Ју-тјуб   где може да се гледа руски филм Планета олуја (тј. Планета бура) из 1962, са титлованим преводом на енглески. Траје 1 сат и 22 минута. Тамо видимо и натпис:

Watch “Planet Of Storms (1962) - ENG subtitles” on YouTube

(4)   Јуче, у уторак 23. април 2019, у Народној библиотеци Србије, од 19 часова, у атријуму, представљена је књига, са импозантних 523 странице:  Ник Бостром, Суперинтелигенција: путеви, опасности и стратегије. Цена у књижарама могла би бити отприлике 1.980 динара, а овом приликом, на промоцији, могла се купити за “само” 1400. На промоцији су учествовали ови џентлмени, њих петорица – проф. др Дамир Смиљанић, проф. др. Слободан Перовић, проф. др. Милан М. Ћирковић, проф. др Војин Ракић, и преводилац, Горан Рујевић, за кога је речено да ће ускоро бранити докторску дисертацију.




Водитељица је била др Милена В. Ђорђијевић, а говорила је и представница издавача (Академска књига), главна уредница, Бора Бабић.



Pages: 1 [2] 3 4 ... 10