Recent Posts

Pages: 1 [2] 3 4 ... 10
11
Ostalo / Re: VIŠE OD ISTINE: KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU
« Last post by Ghoul on June 21, 2018, 12:26:15 PM »
sramota!
ali sasvim logična u ovoj nenormalnoj zemlji:

Ministarstvo Nekulture protiv Djordja Kadijevića

https://cultofghoul.blogspot.com/2018/06/ministarstvo-nekulture-protiv-djordja.html

12
Vesti iz Fantastike / Zaratustra (muzika iz Odiseje 2001)
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 21, 2018, 11:19:52 AM »
Па, цењени Мићо, ја нисам рекао да су тих девет прича фантази, само сам рекао да их нисам читао и да их нећу прочитати јер немам времена ни енергије за то, дакле, није то дезинформација.
А ако је нешто друго у питању, кажите, јер како ћу икад знати и исправити.

Цењени Гул, ја нисам рекао “Бобанов правопис”, то је нека мало конфликтна ваша формулација која вуче на свађу; само сам рекао да има две словне грешке, јер, као небеско тело, Месец треба великим словом (зар не?), а и оно друго је очигледна словна грешка, и рекао сам да је у једном случају постојало можда спретније решење. Али сам такође рекао да та Бобанова прича јесте СФ, и то добар СФ.
И, опет: ако је нешто друго у питању, кажите.

Е сад, данас: у “Блицу”




на стр. 22-23 имате опширан интервју, шеф-диригент Београдске филхармоније Габријел Фелц говори о Одисеји 2001 у вези са концертом који ће они имати у Бгд, на Ушћу, код зграде СИВ-а (још увек је неки називају тако) у блоку 13, у недељу у 20.30 ч

(хмм, а ако буде киша?...)

па се ту онда помиње симфонијска поема Рихарда Штрауса Тако је говорио Заратустра итд.

Фелц говори о свом дивљењу према том филму и каже (стр. 22, око средине четвртог ступца): “Одисеја у свемиру јесте најбољи научнофантастични филм свих времена”.

Може мала анкета?

Знате ли бољи?

Ако не знамо бољи, онда 2001: A Space Odyssey (1968) јесте најбољи СФ филм свих времена.



13
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Ghoul on June 21, 2018, 03:04:07 AM »
Kad pisete vesti bar se potrudite da prelistate to o cemu pisete ako vec nemate strpljenja da procitate. Ovako ispadate krajnje neozbiljni i dajete netacne informacije.

zaista, dr abn, ovo je čak i ispod vašeg uobičajenog nivoa.

recimo, zamerke bobanovom pravopisu su skroz promašene i netačne.
14
Kad pisete vesti bar se potrudite da prelistate to o cemu pisete ako vec nemate strpljenja da procitate. Ovako ispadate krajnje neozbiljni i dajete netacne informacije.
15
Vesti iz Fantastike / Znak sagite 24, utisci
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 20, 2018, 07:03:25 PM »
Цењени    ,
ево АБН приказа о том броју тог часописа.
На импресуму (или је то ипак насловна страница?) стоји назнака “новембар 2017”, то је била Бобанова интенција, памтимо да је говорио о томе тада, а стварно је изашло ето тек сад у јуну 2018. Уредница Ангелина Мерингер.

На корици, добра илустрација, високо артистична, могла би да се схвати као СФ али и као хорор, или као фантази, неки ноар надреализам. (У сликарству често нема довољно елемената да се поуздано одреди жанр.) У доњем десном углу је написано ко је аутор: Астериан, а то је Бојан Милојевић из Краљева. На крају овог броја је неколико страница његовог фантазмагоричног тобоже-аутобиографског стрипа.

Али на задњој корици је хорор-фантази, слика костура са роговима, можда од Боб Живковића.

Уредничка реч Ангелине Мерингер.

стр. 5002-43, Фриц Лајбер, фантази новела, мач и мађија, “Несретни сусрет у Ланкмару”.

Онда, као, 11 прича нациљаних за “Политикин забавник” ако би их та редакција хтела прихватити.

Али гле већ прва није СФ, него хорор-фантази, и не чини нам се, нимало, да би била погодна за ПЗАБ: Лана Вукић, “Одабрана”, на ијекавици или хрватском, о фантастичним монструозним трудноћама неке жене.

Бобанова кратка прича “Пробни рад” је СФ, о једној малој агенцији за истраживање НЛО (тј. UFO) појава, и добра је, и заиста би била одлична за ПЗАБ. – Та прича нас наводи на помисао да један уредник а уједно и СФ писац (али, нећемо га именовати) намерно води десетине талентованих писаца у погрешном правцу, у фантази жанр, дакле одвлачи их на погрешан пут, зато да би они пропали, као писци, и постали ирелевантни, док он, сам, остаје чврсто у СФ жанру, и блиста као истакнути СФ аутор!

Узгред, Бобанова прича има две словне грешке (стр. 5068, “мапа месеца”, са малим “м”, требало је “Месеца”;
 и, стр. 5070, “шта се одговорили”;
плус, после тога, и једна неспретност, “предримским”, то збуњује читаоца, могло би се схватити као “пре-дримски”, требало је написати са цртицом, “пред-римски”.)

Друге приче су вероватно хорор или фантази, не примећује се, у брзом прелиставању, да је иједна СФ, ко ће то све читати, да би се за тек понеку показало да је СФ? За тај мукотрпни задатак, АБН нема времена ни воље. Није назначено које су СФ, дакле, не вреди се трудити.

Ипак, последња, једанаеста: Реља Антонић, “Пулс”, јесте СФ прича (али, слаба) о доласку на (ваљда) Земљу ванземаљаца, али звучних, они су ваљда звучна бића, не физичка. Прича је монолог једног од њих, и како страдају у сусрету са нама и нашим звуцима.

Затим, Хоши Шиничи, фантази, “О анђелима”, о рају, богу, итд.

Приказ Шиничијеве колекције 30 прича, Дивно небеско тело, и опет, опет не знамо које од њих (ако иједна…) су СФ. Јер, он је имао и много фантази прича.

На стр. 5110, Мићин (Миодраг Б. Миловановић) рад о једном српском предратном авангардном (не СФ, него фантази) писцу, Палежанском; и онда одломак из једног романа тог Палежанског.

На стр. 5132-41:  поезија, десет песама Милана Драшковића – Мајк Драскова, дали смо вам већ, пре неки дан, опширан приказ о томе.

Затим, стр. 5142-59, обиман рад, Димитрије Војнов, “Историја југословенског научнофантастичног филма”. Признаје да ће доста слободно у “СФ” уврстити и много тога што је ипак више фантази, јер је то “модерна филмска пракса” (стр. 5145). Ево примера, колико се дубоко Војнов упустио у овај тужан компромис: помиње бајковити филм Воје Нановића из 1951. године, Чудотворни мач, филм “којим се врши припрема терена за потенцијалну експанзију (научне) фантастике на нашим екранима” (ibid).
Димитрије Војнов се труди да помене што више филмова, а избегава да каже децидно који јесте, а који није СФ. Као Мића Миловановић: да што више обухвати, а што мање искључи…
На крају помиње Процеп (The Rift, 2106) али га не критикује ни приближно онако оштро колико би требало; и помиње, и далеко претерано хвали, цртани Едит и ја.
Па видите ви да ли је, рецимо, филм Слатко од снова (1994) био СФ, или не… ту информацију нећете у овом Војновљевом чланку пронаћи… Што хоће, то Војнов и постиже, помиње многе филмове, јест, помиње их, али, то нису СФ филмови, то напросто није историја југословенског научнофантастичног филма. Дакле наслов његовог чланка је погрешан, нетачан.

То нам није од користи, терен за СФ утакмицу остаје необележен, то буде терен предељен мрежом преко средине, али са два фудбалска гола, и са кошевима за кошарку такође, а играчи носе тениске рекете али воде и кошаркашку лопту, и фудбалску и тениску, па ви видите. Тако му то дође, кад дозволимо мешање жанрова: не зна се тачно шта је успех. Последица је: неуспех.

Потом иде чланак др Младена М. Калпића “Холивудски филмови о Србији”, информативан, веома забаван, било је тих филмова, неколико њих има јаке елементе фантазије, па и СФ. (стр. 5160-75). Има доста словних грешака. Овај чланак је препун Србије, али и великих изненађења, Калпић свашта зна, што мало ко од нас зна, и брилијантно укршта и комбинује податке. Као, на пример, чије име је пародијски интерпретирано као Тикола Несла! Има ту и сувишног (дабоме) и веома разбарушеног става према граматици и правопису, али повремено вас запањи, стварно не верујете шта је пронашао. То вам је др ММК.

После опет нека фантази прича о вештицама из отприлике Салема, па кратки прикази разних мање важних фантази филмова, интервју са списатељицом Кери Вон (Carrie Vaughn) који је водила Тамара Лујак, као и интервју са једним ликовним уметником (водила исто Лујак), још два мања текста, и, ваљда на браон папиру, стриповски цртана та ноар-фантази тобоже-аутобиографија (ако смо добро схватили) поменутог ликовног уметника Астериана.

16
Ostalo / Horor na TV
« Last post by Ghoul on June 20, 2018, 11:57:51 AM »
Horor na niškoj televiziji Belami

2 nedavna zanimljiva priloga možete videti ovde:

https://cultofghoul.blogspot.com/2018/06/horor-na-niskoj-televiziji-belami.html

17
Vesti iz Fantastike / dopuna
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 18, 2018, 03:26:07 PM »
PS, та серија Килџојс, прва епизода, на Sci Fi каналу, изгледа (најављено је) да ће бити реприза у среду у 21 ч.
18
Цењени    ,

(1)  у данашњем “Блицу“ имате комплетно пренету ту значајну изјаву Виде Огњеновић (то је презиме Огњеновић! са “Е”! док се наш познати хорориста “Ghoul” зове др Дејан Б. Огњ
ановић! са “А”! не треба мешати та два презимена) о роботима. А реченица за коју смо ми мислили да је само наслов једног чланка, заправо је мото целог тог позоришног фестивала:




То је добра, корисна, важна изјава, јер показује свест о ономе што нас чека. О будућности…


(2)  Исто у “Блицу” данас али на стр. 23, Ивков приказује књигу фантази стрипа, изашлу код нас, Персеј, лов на Медузину главу.


(3)  “Политикин забавник” бр. 3462, петак 15.06.2018, нема СФ причу.

стр. 21, шта би се десило кад би на Србију пала сва киша од целе једне године, као једна гигантска кап, одлично објашњено које би биле размере те катастрофе.

стр. 64, зашто нам је врућина на 30 степени (Целзијуса) иако је нормална телесна температура у средишту нашег тела близу 37 степени. Како је могуће да нам смета спољашња температура која је мања од наше унутрашње? Сажето, али добро објашњено.

(4)  У “Политици” је у недељу 17. јуна 2018. на страници негде-око-двадесете, рубрика “Синоћ у Београду”, била је кратка вест да је Музеј оптичких илузија (о коме смо вам јавили) веома посећен, и да се чак чекало у реду испред улаза, ваљда зато што је унутра било препуно па није било места за улазак још публике. Ту је и слика која приказује то.

(5)  А на тој истој страници али дан касније, дакле, данас, имате најаву “Фантастичне читаонице” и да ће се разговарати о роману The Rift једне британске ауторке, у 19 ч, али, није било места да помену да је то у Дому омладине, тако да ће питање локације остати, вероватно, за многе читаоце, ребус. Осим ако су простудирали оно у суботу 16. јуна на страници “Идуће недеље у Београду”, тамо је било најављено (као и за јавни квиз, са личностима из ЛК, “Мој филм је бољи од твог!” у ваљда уторак, дакле сутра, у 19 ч, у клубу ДОБ (Дома омладине Београда).

(6)   Изгледа да је кренула (пропустили смо да вам јавимо на време…) нова ТВ СФ серија, канадска, на каналу Сај Фај (Sci Fi, SyFy),   зове се  Килџојс, а то би у преводу значило “они који покваре расположење, кваритељи весеља” (Killjoys),

о томе је био јуче у “Политици” на стр. 32 (последњој) информативно-промотивни чланак, са потписом “Л.К.”,




о авантурама једне мале групе свемирских агената, иде ваљда недељом у 21 ч?

Али, гле, па ту се појављује једна нова реч! Нови термин! он гласи, као што на слици видите:

научнофантастика

дакле то би била једна реч, именица, па, размишљамо, ово би чак могло и бити прихваћено; да ли ћемо у будућности тако називати наш жанр? Научнофантастика?


19
Vesti iz Fantastike / oluja prašine na Marsu, itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 17, 2018, 07:47:16 PM »
Цењени    ,

сазнали смо, са најпозванијег места, две чињенице.

дакле:
књижевник Зоран Живковић, који је предложен за члана САНУ, јесте баш, управо, наш др Зоран А. Живковић! А не неки други! У то можете бити сасвим сигурни, гарантујемо да је тако!

чињеница друга:  њега је за чланство у САНУ предложио Филолошки факултет у Београду.

Ето. То су те две чињенице, до којих смо дошли. Прва, и друга.

Е сад, да се отиснемо у нека размишљања, да не кажемо: медитације.

Наше фановско размишљање:

велика је ствар, за нас, да је неко ко је био у нашем фандому, сада предложен за академика! То се никада раније у историји Србије није десило. Размишљамо даље: да ли је заслужио да постане академик? Да, свакако; због његовог укупног ранијег доприноса жанру, јесте заслужио.

(2)  Као што је познато, атмосфера на Марсу је веома слаба, разређена, само око 1 проценат густине наше земаљске атмосфере; не верујте у оно у неким филмовима (као што је Марсовац, са Мет Дејмоном, The Martian, 2015), не може ни најјача олуја на Марсу да обори добро паркирани свемирски брод; неки најјачи торнадо на Марсу евентуално би могао да подигне суви лист са површине и помери га мало даље – кад би на Марсу било сувог лишћа… али, тамо постоји прашина, врло ситна, као најфинији, најлакши црвенкасти пудер, а ту прашину тамошња атмосфера итекако може да подигне са тла и понесе, и носи месецима… хиљадама километара далеко… То су чувене Марсове прашинасте олује (dust storms). На сваких отприлике пет-шест година, или десетак година, буде по једна. Ево сад је баш у току једна, па је ваљда четвртина површине Марса прекривена тананим али мутним облацима тог финог праха који полагано лети. Имате о томе слику на једном врхунски квалитетном и озбиљном сајту, Astronomical picture of the day – APOD, који (већ годинама) даје по једну слику сваки дан, из астрономије, увек са научно валидним објашњењем професионалног астронома (и све те слике су на располагању у архиви, хиљаде њих, довољно је кликнути на неку и она ће се отворити), на:


https://apod.nasa.gov/apod/astropix.html

(3)    Један интересантан текст доктора М. М. Калпића (памтите, магистрирао на Ратовима звезда; а има ево сад и у Знаку сагите 24 обиман чланак… недавно је он био и у Бобановој књижари и сликао се тамо) дакле текст о овом сад филму Соло (из Star Wars серијала) имате на линку:

https://pulse.rs/__trashed-3/

то је у Калпићевом карактеристичном стилу, веома разбарушено писано, са немарно набацаним обиљем знања и тачних увида, на махове веома духовито, ево сам наслов већ говори за себе:

Orlovi rano lete hiljadugodišnjim sokolom ili avanture Han Soloa kao klinca i njegovog Jeti Šumadinca

па, пријатно читање (и гледање десетак слика, од којих је једна помало еротска са принцезом Лејом тамо)!

(4)  Заборависмо, на том поменутом астро сајту била је пре неколико дана, као, “мала планета Сојуз” у Бајконуру (!), а како то може бити, каква је то слика, можете видети на линку:


https://apod.nasa.gov/apod/ap180615.html


(5)  Постоји најава да ускоро креће комична, пародијска СФ серија о истраживачима паранормалног (да ли је то пародија на X Files?)




па, ето, ако смо добро схватили, требало би то да буде у следећих осам четвртака, сваки пут од десет сати увече, по две епизоде узастопно. Као најава, то не звучи особито добро.

(6)  Са овим смо закаснили, недеља је и киосци су сад већ затворени, пардон! закаснило се! Дакле, јуче (16. јун 2018), у викенд-броју “Данаса”, у уметнутом прилогу који буде углавном о политици и о култури, па на стр. римско X, имате чланак, потписује К.К.Д, о петом броју Арт Анима алманаха (то је званично часопис Књижевна фантастика број 5), коректно и сажето је наведено који су главни прилози унутра, избегнуто је питање жанра, а име Урсуле Ле
Гвин је опет, опет написано погрешно, неисправно, како не треба, састављено у једну реч. То је једна баш упорна грешка.

(7)  Поменимо, у “Блицу” је у уторак 12. јун 2018. Ивков дао, на стр. 3 у блоку “Поп и култура”, обиман чланак о нашем стриписти са псеудонимом Александар Зограф; последње речи чланка гласе: “Аутентични надреализам, само без манифеста!”



20
Цењени    ,

прво нешто за Славу, и друге који воле музику! У јучерашњем “Данасу” па на стр. 17 био је чланак, ево овај, да ће у Београду, на Коларцу, данас (ако смо добро разумели) филхармонија свирати СФ музику:





(2)  А сад нешто о роботском позоришту. У данашњем “Данасу”, па на стр. 15, имате чланак, из Новог Сада, потписује Г. Нонин, наслов је “Пре но што роботи преузму свет”, а читав први стубац изгледа да је (опет, ако смо добро разумели) цитат из говора Виде Огњеновић на конференцији за штампу;




ту она развија тезу да позориште електронски снимљено није права ствар, и неће никад бити, јер у снимку недостаје психолошки контакт правих, живих глумаца са правим гледаоцима; исто тако, да ни роботи глумци неће моћи да буду права ствар, јер робот, ма колико био “сигуран, беспрекоран, хладан и тачан”, никад неће имати тај интерактивни, сваки пут мало друкчији, контакт човека-глумца са публиком. Интересантно је, и за сваку похвалу, ако је тако истакнута личност наше културе, Вида Огњеновић, тако говорила.

(3)  У центру Београда је, у улици Нушићевој 11, отворен Музеј оптичких илузија, то је врло близу Дома омладине а и Бобанове књижаре. Наиме то је она омања модерна зграда од браонкасто-белог мермера,




која се својим леђима уздиже непосредно баш изнад самог излаза из Теразијског тунела. Кроз задње прозоре те зграде, ви видите тај бескрајни ток аутомобила



и отвор тунела. А кад гледате с преда у улаз зграде, десно је степениште којим се силази у подземни пролаз, и кад ту сиђете, гле за неких 80 секунди сте код Бобанове “Знак сагите” књижаре.

Узгред, ако бисмо гледали урбанистички, са становишта старих Београђана, та зграда није требало ту да буде направљена, јер, она је препрека слободном струјању ваздуха; она отежава кретање ваздуха, баш ту, где се сустичу загушљиви тунел и прилично клаустрофобична, загушљива Нушићева (тај део) са само ниским пролазом на Теразије. Па, уме ту ваздух понекад баш да “стане”, и зими, и лети… Није требало ту зидати, али, неко некад (давно) је подигао ту зграду ето баш на том елитном месту. Прошле су многе године, а ево ове године је неко основао овај шармантни музеј и изнајмио за те сврхе баш ту зграду. Па, сад, шта је, ту је.

Музеј има приземље (где можете да купите карту, и/или неке слагалице-збуњивалице изрезане од дрвета, неке коштају отприлике од 500 до 1500 динара, како која) и први и други спрат, е тамо су експонати, оптичке илузије. И мноштво деце. Имате калеидоскоп кроз који се види Ајнштајн (али, не баш…), имате само две слике у фазону 3D  (на једној су зрна кафе, али нећемо вам рећи шта је стварно, у три димензије, у њој! и на коју страну је окренуто!), али, има и десетак холограма, од којих неки дају више ликова; има и парадоксалних цртежа, углавном доста једноставних (очекивали смо да доминира сликар Мауриц Корнелис Есхер, али, није тако). Можете да уђете у једну собу и да се претворите у мноштво, одједном вас има много, на све стране, и близу и у даљинама; можете да уђете и на један мост у мраку, и гле, преврћете се преко главе, кроз звездана небеса, тумбате се латерално (али, не баш…). Сви сликају све, мобилни телефони-фотоапарати само шкљоц-шкљоцају свуда, а срећа је да то није музеј аудио ефеката, јер од силне дечје граје и трчкања не би се чуло ништа.
Неко може, мало издалека, под тачно одређеним углом, да вас слика на столици која заправо не постоји, али на њој сте патуљак. Ту су и собе које кад пређете, постанете врло велики, или, врло мали. Итд. Улаз је 600 динара за одрасле појединачно, али, постоји велики попуст за породичну посету.




Људи који воле СФ, воле (многи, не сви) и разне визуелне и друге парадоксе и загонетке.


Pages: 1 [2] 3 4 ... 10