Recent Posts

Pages: 1 [2] 3 4 ... 10
11
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Miodrag Milovanovic on February 19, 2020, 08:00:52 PM »
Bojim se da ste me pogrešno shvatili pod onim "samouki". Nije to nipošto bilo u potcenjivačkom smislu. U početku, mi u Klubu smo duboko bili, kao što sami kažete, u SF okruženju. Potekli iz fandoma. Naše poimanje naučne fantastike je bilo čvrsto vezano za žanrovske obrasce. "Samoukost" se odražavala u trapavim pokušajima izlaska iz geta. Lutanju između nečega što je u tom trenutku donosila postmoderna i pokušaja prenošenja određenih obrazaca "novog talasa" koji je već davno prošao vrhunac. Koristili smo određene elemente kiberpankovske ikonografije. Pokušavali da nađemo neki specifični izraz vezan za kombinaciju modrnog senzibiliteta i srpske tradicije i polako klizili ka fanastici, hororu... Međutim, to naprosto nije bilo dovoljno artikulisano, čak i kod najpismenijih i najkreativnijih od nas. Tu i tamo pojedinci su se izdigli iznad proseka, ali treba biti realan i smestiti naše pokušaje tamo gde im je mesto u istoriji srpske kulture.
Sa druge strane, u isto vreme, ili i nešto pre, dešavali su se tada nama nepoznati pokušaji Želimira Koščevića, direktora zagrebačke Galerije studentskog centra da SF uvede na umetničku scenu na znatno šira vrata. Zoran je verovatno bio delimično u to uključen, ali nas je držao po strani... Slično se dešavalo u oblasti savremene muzike, multimedijalne scene...
Sve bi to trebalo detaljnije istražiti, povezati, smestiti u širi kontekst... Zahtevna je to priča za koju smatram da nisam dovoljno stručan, ali neke kockice se i nehotice slažu...
Još jednom kažem, bojim se da previše zvučim kao ZS. Vreme je da ućutim.
12
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 19, 2020, 04:57:14 PM »
Па, нисмо били баш самоуки, Зоран А. Живковић и ја смо у старту, у ЛК, одржали известан број предавања, са становишта науке о књижевности. Ја магистар од 1976, он магистар од 1979, имали смо неку теоријску основу.

А то што су постојали барем у пооо-неком елементу, барем малчице блиски и слични покрети у књижевности и уметности, пре Другог светског рата, рецимо футуризам (ако сте на то мислили), то ја поштујем, али, Мићо, то нису наши корени, наши корени су Мери Шели, Жил Верн, Х. Џ. Велс, Драгутин Ј. Илић (1889), Лазар Комарчић (1902), Јевгениј Замјатин, па онда Олдос Хаксли, па Џорџ Орвел, итд.

Узгред, ја имам негде линкове за снимљена та предавања и дискусије које су биле у Универзитетској, али, веома корисно би било ако можете да овде дате те линкове, да можемо сви да гледамо и видео-снимке, и оне заједничке фотографије – на једној од њих смо др Зоран А. Живковић и ја по први пут на истој слици – невероватно звучи, али, у претходних четрдесет година никад се нисмо он и ја појавили ни на једној заједничкој слици.

Узгред (2),  кад је било о сигнализму, ја сам пред крај рекао свој став о томе, и то се на снимку чује, прилично добро. То о мојим покушајима да га убедим, придобијем (Мирољуба С. Тодоровића, заступника сигнализма), да крене и у СФ, и како је одбио.

Узгред (3),   нисте рекли да ли су слике добре (ја се захваљујем свима који су их направили, и послали! ХВАЛА!) и да ли је овде окачени приказ те одржане промоције (у Народној) садржајан, информативан…?

Ја ценим Ваше примедбе, Мићо,

и, ја ћу се у писању Историје српске СФ књижевности деветнаестог и двадесетог века ослонити на Вашу књигу (цитираћу је, позиваћу се на њу) много пута, минимум сто пута,

али, у овом моменту неупоредиво важније би било ако сте прочитали Манифест крагујевачке школе СФ студија, тих 15 принципа, па ако можете барем неки од њих да подржите као оправдан и истинит, или, да оспорите као неоправдан и неистинит. Много би значило и ако би се о тих 15 принципа изјаснили Аномандер, Ghoul, и Кимура (ако би добила од мастера овог форума, zakk-a, одобрење да се укрца да буде учесник). А и Горан Скробоња, и још неки. Значило би! Ваљда барем неки од тих принципа има Вашу подршку? То је у Зборнику, на стр. 29-31, па молим преузмите Зборник, погледајте. Линк је, ево још једном:


https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view

па, молим погледајте стр. 29-31, дајте барем неку примедбу, оцену…?

13
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Miodrag Milovanovic on February 18, 2020, 10:48:26 PM »
Aco, preterujete. Niti je naučna fantastika (ili precizniije naša aktivnost) bila intelektualni i umetnički istraživački poduhvat, niti ona kod nas počinje sa Klubom Lazar Komarčić. Ovakve konstatacije ne doprinose realnom sagledavanju doprinosa naučne fantastike srpskoj intelektualnoj i umetničkoj sceni i samo iritiraju.
Verovatno se dobro sećate činjenice da je u toj istoj Narodnoj biblioteci sredinom osamdesetih održan veliki sajam naučne fanstastike u kome Klub Lazar Komarčić nije ni učestvovao, a već je bivstvovao nekih 3-4 godine.
Ozbiljno bavljenje naučnom fantastikom podrazumevalo bi i ozbiljno istraživanje prodora određenih ideja bliskih SF-u u srpske umetničke, intelektualne i druge krugove, ali mi smo u ovom trenutku daleko od bilo kakvog takvog istraživanja.
Posetili ste par tribina u UBSM gde je bilo reči o avangardi, ali niste bili na svima. Pošto ima snimaka, možda bi bilo dobro da preslušate neka od predavanja, pa će vam biti jasnije da su brojne ideje tematski bliske naučnoj fantastici već početkom šezdesetih bile prisutne na beogradskoj umetničkoj sceni: likovnoj, muzičkoj, multimedijalnoj...
Druga je stvar što smo mi, gomila mladoturaka, mladobosanaca, to u najvećoj meri promašili i bavili se često otkrivanjem tople vode. Samoukost može da kreira priličan kvalitet i određenu draž, ali bez dubokog sagledavanja korena bojim se da će sva vaša istraživanja biti samo puko učitavanje stranih obrazaca u nešto što ima duboke korene.
Znam, zvučim kao Zoran Stefanović...   :)
14
Domaća fantastika / Re: Izabrana dela Radoslava Slavnića Raše
« Last post by Anomander Rejk on February 17, 2020, 11:24:16 AM »
Sledi nekoliko kraćih priča :
ŽIVKO-simpatična ,,lokalna'' priča na tragu folklorne fantastike.
KOZADELAVITA-Ova priča je po mom mišljenju u top 5-6 Rašinih priča. Objavljena je u 7. broju sf časopisa Marsonic iz Slavonskog Broda. U ovoj priči pretežu SF elementi ( cenjeni ABN da obrati pažnju na ovu informaciju  8) ), gde se na jedan duhovit i vrcav način obrađuje tema robota i veštačke inteligencije. Ali Raša ne bi bio Raša kada u sve to ne bi dodao mnogo slojeva, zvukova,muzike, boja, mirisa,
istančanog psiho portretisanja likova...sjajna priča, uživanje za sva čula!
LOŠIM VINOM PROTIV PET MINUTA-Četiri jahača Apokalipse, rakija, Srbija-i luda zabava je zagarantovana  :mrgreen: .




ČUDESNI PLES EFROSINIJE BOSONOGE-Klasična Rašina priča, u kojoj se dobro vidi maštovitost, pravci u kojima razmišlja i kako osmišljava priče, a i teme koje su ga zanimale i kojima se iznova vraćao-večnost, smrtnost, različiti realiteti i nivoi postojanja,
postojanje u mesu i duhu, lokalna mitologija i ona kosmička, nadljudska...
VOKUHILA,PERFORACIJE I BRCI-Kratka, ali urnebesna sf/fantazi zabava.
BUENA-Kontrast prethodnoj, priča sa tamom, strašću, latino šmekom...
BAJKA O SMRADOVIMA-Kad pročitaš više puta, uvek nešto iznova i iznova otkriješ u ovoj priči, čas je šaljiva i vrcava, čas puna simbolike i metafora, bajkovita, fantastična, sve u jednom.


Ostale su još dve priče, o njima narednih dana.
Modify message
15
Vesti iz Fantastike / i, promocija naučnog Zbornika o SF
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 15, 2020, 12:26:57 AM »
Још нешто данас...
У Народној библиотеци Србије (то је у Београду, изнад Славије, надомак Храма Светог Саве), одржана је пре две недеље, у петак 31. јануара 2020. у 19 ч, промоција зборника научних радова После 200 година: два века научне фантастике. Издавач је Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, у саставу Универзитета Крагујевац.

Ову књигу можете прибавити углавном само на један начин: пронађите на нету сајт тог факултета, то је сасвим лако; па тамо кликните на „издаваштво – зборници“, па кад се отвори та страница, скролујте само мало надоле; ту је слика неких музичара, а одмах испод ње су зборници са научних скупова одржаних 2018. године; дакле погледајте мало ту где пише „2018“ (јер, тада је одржан тај научни Округли сто, а књига је изашла 2019, и ево промовисана у јануару 2020) и одмах ћете видети наслов овог зборника. Кликнете на њега, он се отвори, то је    pdf     документ, па, преузмите га!

Промоција је одржана у атријуму Народне библиотеке Србије; кад уђете на главни улаз библиотеке, па једно 50 метара право напред, онај округли велики стаклени простор у средини зграде. Водитељица (модераторка) је била др Милена В. Ђорђијевић (доктор књижевних наука) која, на овој слици, седи у средини, код јелке:




Учесника у овој трибини је било много више него што би се на први поглед могло помислити. Формално, само четворо говорника; они имају радове у Зборнику; они су ту на овој првој слици; гледано с лева на десно (кад се гледа из публике) то су били:

проф. др Милан Д. Живковић, енглеска књижевност, са Факултета „Др Лазар Вркатић“ у Новом Саду;

проф. др Никола М. Бубања, енглеска књижевност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу; професор Бубања је уредник Зборника;




др Тијана Тропин, Институт за књижевност и уметност, Београд;

и, сасвим десно, поред ТВ екрана, проф. (сада у пензији) др Александар Б. Недељковић, енглеска књижевност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу. На следећој слици видимо модераторку (лево) и свих четворо учесника:




Али, у сали су били још троје аутора, који имају радове у овом Зборнику! Они су, такође, равноправно, говорили о својим радовима, дакле представили су присутнима своје радове. То су:

проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић, енглеска књижевност, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду;

др Младен М. Калпић (докторирао из области медија), из Београда;

и, проф. др Часлав В. Николић, српска књижевност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу.

Дакле, говорило је седам аутора (од укупно 13, а то је мало више од половине).

Рад др Тијане Тропин је о роману Горана Скробоње Накот, а она је рад писала имајући у виду издање из 2011. године код издавачке куће “Паладин”. Присутан је био писац, Горан М. Скробоња, па је замољен да изнесе своје коментаре. Он је објаснио како је и зашто тај роман настао, и како је објављен прво у фанзину “Емитор” бр. 110 (који се цео састојао само од тог романа), у мају године 1992, па онда нешто касније (или такође 1992? не знамо сигурно), код “Фламариона”, и најзад 2011. године. Била је то једна евокација Скробоњиног књижевног рада, и његовог ангажмана у два жанра – хорору, и научној фантастици.

Говорили су, осим Скробоње, и изнели своје коментаре (било је ту и полемике) још двојица доајена српске фантастике – Бобан Кнежевић (чији је роман Слободанида поменут) и Слободан В. Ивков, дакле људи који на овом интелектуалном и уметничком истраживачком подухвату (јер, научна фантастика је то) још од септембра 1981. године, кад је основано Друштво „Лазар Комарчић“, или од децембра 1981. кад је изашао „Емитор“ број 1. (Идуће године могло би се помислити на прославу четрдесет-годишњице, јер то Друштво је одржало континуитет, мада је из назива у међувремену, новим статутом, изостављена једна реч, реч „научне“.)
На овој слици видимо (с лева на десно) Скробоњу, Ивкова, Калпића и Кнежевића; а иза Калпића седи Тика:




Ова слика је скоро сасвим иста, али се на левој страни види др Зорица Ђерговић-Јоксимовић, а сасвим на десној страни др Часлав Николић; микрофон држи, и говори, Слободан В. Ивков:



У публици је запажено присуство једне жене која је такође један од доајена – казаћемо то у женском роду, тако је сад модерно: доајенка – српског СФ фандома, а то је Елена Лачок из Панчева. Она је седела у трећем реду. Њен долазак су одушевљено поздравили поменути ветерани наше СФ сцене. На овој слици видимо, у публици, Елену Лачок, она седи у задњем реду (наиме, задњем који се на овој слици види), лево, иза Тике:



Било је запажено присуство још двојице ветерана, којима, међутим, нисмо стигли да поставимо ниједно питање (јер је понестало времена…), а то су Тихомир У. Јовановић – Тика, и Светислав Филиповић Филип, главни носиоци једног другог клуба, који се зове “Удружење грађана фанови научне фантастике SCI & FI”, а била је присутна и Снежана Грозданић, такође из тог удружења.

Био је присутан и новинар Невидљиви, итекако, а од младих фанова, ту су били, на оном простору са стране (кад се гледа са трибине, то је десна страна): Жарко Милићевић zakk, од кога смо сазнали имена још неких; били су ту: потпредседница “Лазе Комарчића” Јелена Катић Живановић; Бојан Бутковић; Игор Станојевић; Јован Кнежевић; Бојан Милојевић Астериан; и, Југослав Горуновић. Била је ту и једна млада дама (не знамо име) која је у духу полемике поставила једно питање о начину рада на проучавању СФ.

Укупно је било присутно око 30 особа.

Пред крај промоције, АБН је понудио своје објашњење о смислу и сврси Манифеста крагујевачке школе научно-фантастичних студија. Пре свега, да је то чисто теоријски документ, једна књижевно-теоријска декларација са 15 принципа, настала да не бисмо почињали увек свако од нуле, од дефиниције и неког малог историјата жанра, него да би се имали неки најосновнији заједнички принципи, али, и база података, где би се могли лако и брзо пронаћи досадашњи научни радови (и докторске дисертације) о СФ. Та Крагујевачка школа СФ студија није удружење грађана, нема председника, ни секретара, а ни чланове – ни једног јединог члана; нити ће икад имати чланове; једини начин да будете члан је, да објављујете научне радове у складу са барем већином од тих 15 принципа.




Али, та књижевно-теоријска школа има својих тринаест оснивача, од којих осморо имају радове у овом Зборнику (по редоследу радова, како је наведен у садржају Зборника, то су Недељковић, Ајдачић, Живковић /Милица/, Тишма, Живковић /Милан/, Николић, Стојановић, и Ранковић).

На промоцији су били присутни, и говорили су о својим радовима у Зборнику, тројица оснивача Крагујевачке школе СФ студија (Милан Живковић, и, Недељковић, на трибини, и проф. др Часлав Николић који је седео у публици).

Да разјаснимо мало ову математику: двапут се појављује број 13, али то нису истих 13 особа. У Зборнику су радови 13 аутора, али од њих само 8 су потписници Манифеста, дакле, оснивачи Крагујевачке школе СФ студија. А колико има оснивача? Има их 13, али од тог броја, само 8 имају рад у Зборнику.

Може то да се каже и у негативном облику: петоро аутора Зборника нису потписници Манифеста, а петоро потписника Манифеста немају рад у Зборнику!

Са обе стране стола било је фанова, и, такође са обе стране стола било је и професора; тај трибински сто, у Народној библиотеци Србије, није нас раздвајао, него је само послужио да се око њега окупимо, и да разговарамо. Ми смо се најзад, после 39 година рада, у Народној библиотеци представили српској културној јавности као жанр о коме се објављују зборници научних радова; и као сложна дружина (не без интерних полемика) на заједничком послу књижевног стваралаштва и књижевних студија. Тако исто је било прошле године, 2019, у пролеће, у Универзитетској библиотеци, на оној серији предавања и дискусија, где се повремено нашло места и за (достојанствено прихваћену) српску и другу словенску научну фантастику.

Дакле још једном, можете препоручити свакоме кога познајете, ако се интересује за поетику (теорију) научне фантастике, да потражи сајт Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, па на њему ону назнаку “издаваштво – зборници”, па под годином 2018; ту може да преузме овај Зборник (а у првом раду, дат је и тај Манифест тринаест професора) или, једноставно, директно, са линка:


https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view

Па, било би лепо, важно и корисно да чујемо да ли се слажете или не слажете са неким од тих 15 принципа који су изложени у Манифесту.


16
Vesti iz Fantastike / SF film Ja sam majka
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 15, 2020, 12:10:35 AM »
Хвала на информацији, ангел011.

Е сад:
на некој нашој телевизији пре неки дан је приказан аустралијски СФ филм Ја сам мајка (I Am Mother, 2019)    режија Грант Спитори (ваљда се тако изговара његово презиме... чули смо на нету, како он сам изговара своје презиме; изговара га овако:  НЕЈАСНО! за једну једину секунду га изговори цело, дакле врло убрзано, и веома нејасно! можда и „Спаторе“?), сценарио Мајкл Лојд Грин (Grant Sputore, Michael Lloyd Green).

Филм је о роботима који, након пропасти човечанства, ипак гаје, у неким бункерима, неколико људских бића. Та “Мајка” је један од тих робота. Филм је спор, депресиван, туробан, у камерном формату, и, што је најгоре, не видимо на Википедији


https://en.wikipedia.org/wiki/I_Am_Mother

никакву напомену да је ишта зарадио; нити, колико је коштало да се направи; него, само, направљен је, ишао на фестивале, окачен на Нетфликс. Радо бисмо чули мишљење Димитрија Војнова о овом филму! Али, у Ја сам Мајка смо видели, пред крај, једну веома паметну сцену, која вам може казати веома много о будућности. Зато га и помињемо. Наиме, у тој сцени једна жена (људско биће), која очајнички покушава да заштити једну бебу, у једном тренутку упери некакво оружје, рекло би се неку кратку пушку, на робота, а робот полако, смирено и равнодушно каже нешто отприлике овако (препричавамо приближно): “Ако убијеш овог робота, тиме нећеш постићи ништа. Ја нисам у њему. Ја сам једна вештачка интелигенција, далеко одавде, и ја контролишем још много таквих робота.”
Да, научно гледано, веома је лако могуће да ће нам се баш то десити… то је пут ка ситуацији у којој ћемо бити бескрајно слабији, препуштени на милост и немилост тим новим, роботским господарима. Robot lords…


17
Domaća fantastika / Re: Izabrana dela Radoslava Slavnića Raše
« Last post by Anomander Rejk on February 13, 2020, 11:13:44 PM »
AURORA I ČOVEK KOJI SE SMEJE-Jedna kratka priča od dve stranice, u kojoj imamo pogodbu sa Đavolom, koga opet kao da zabavljaju ljudske želje , ljudsko zlo, ljudske potrebe..
ONO U ZEMLJI GLAGOLA-Još kraća priča, od svega nekoliko rečenica, objavljena u zbirci ,,Najkraće priče''. I u ovoj priči se dobro videlo koliko je Rašo napredovao kao autor, i koliko je bio postao zreo pisac. Nijedne suvišne rečenice, hirurški precizno i jasno, a opet slojevito i duboko, u svega par rečenica ispričan čitav proces postojanja-rađanje, osećanja, potrebe, želje, trajanje, umiranje...
GARMONBOZIA-Sjajan omaž Tvin Piksu. Neverovatno koliko je ovo zrela priča, koliko je atmosferom i stilom verno opisan i prenesen duh serije, prosto imate utisak kao da ste zavaljeni u fotelju i da ne čitate, nego da je gledate i doživljavate. Mislim da ova priča zaslužuje najveću ocenu. Odlomci :
,,I dok je slom aktuelnog sveta bio ispraćen kakofonijom huka i naizgled besmislenih slogova, i režanjem susednih slojeva realiteta koji su se sudarali i varničili nalik suprotstavljenim metalima, agenta Kupera u Crnoj Kolibi iznenadi napetost tišine. Nalazio se u Čekaonici, posađen u crnu kožnu fotelju i obasjan prigušenim crvenilom razapetih zavesa kojima je bio oivičen u svom novom prebivalištu.''
,,U tom trenutku, tanak razmak između dva krila crvene zavese se raširi i propusti novog posetioca u Čekaonicu. Agent Kuper je dobro znao da se iza čekaonice nalazio splet beskonačnih koridora-isto kao i da je zvuk sitnih koraka najavljivao dobro poznato prisustvo.''
ĐAVO BEZ FILTERA-Psihodelični horor/fantazi o bolu, gubitku, ljubavi, identitetu, traženju smisla...Đavo je i u najboljim namerama, putevi dobra i zla čudesno su isprepleteni.
18
Ostalo / Re: Orfelin - Noć republike
« Last post by Anomander Rejk on February 11, 2020, 10:33:23 AM »
Podstaknut Ghoulovim prikazom na blogu o Po šumama i gorama i svom halabukom oko NIN-a, reših da se rešim dve črvene i podstaknem domaće izdavaštvo.
Pre svega, grafička oprema ove dve knjige je za svako poštovanje. Odavno nisam video domaće knjige čijoj je grafičkoj opremi pristupljeno sa toliko pažnje. Crvena na Psu i kontrabasu je mogla biti malo tamnija, ali to je sitničarenje. Po šumama i gorama skoro čista petica.
E sad.
Milenko Bodirogić je napisao prilično zahtevnu knjigu koja se kreće po stazama proznog izraza možda najbolje utemeljenog u Zebaldovoj prozi. U pitanju je složeni prozni iskaz koji meša facts i fiction, vrlo često prilično naporan za čitanje, povremeno i ne previše jezički precizan, što bi trebalo da bude must kod ovakvih ostvarenja. Ako me već maltretiraš, pišče, onda mi bar pokaži da me maltretiraš bar do onog nivoa do kog si maltretirao sebe prilikom pisanja. Da parafraziram Zorana Popovića sa tribine u UBSM, "da biste uživali u avangardnom ostvarenju ono mora da vas ugnjavi". OK. Ne bežim ja od toga, ne bežim ni od meni totalno nezanimljivih dugih pasaža o stvaranju partizanskih odreda, sa sve beskrajnim nabrajanjem imena boraca. Mogu sve to da preživim. Jak sam ja. Ali onda pisac mora da bude do kraja precizan. Ne sme da bude jezičkih pogrešaka. Ne sme da bude stilskih iskakanja i nepotrebnih upliva. Ako je Mandić tu da se da posveta Ruži lutanja, čemu onda krajnje neprilično bacanje govnima na Miku Antića. U ovoj vrsti proze pisac jednostavno mora biti ekstremno neutralni posmatrač - svaki ubod u oči preti da prekine tanku nit koja povezuje pisaca i čitaoca. Ipak, Bodirogić je uspeo da me ne izgubi, što mu je priličan plus.
S druge strane,  Pas i kontrabas i ja smo se zauvek razišli već posle 60-tak stranica.  Ovo naprosto nije dovoljno dobro da mi zadrži pažnju. Da ne elaboriram, nema previše svrhe.

Ja sam pokušao čitati Pas i kontrabas, ali izgleda nemam tvoju strpljivost  8) Odustao sam posle petnestak stranica. Nije išlo, ali nikako. Onda sam probao malo na preskok, pa sam došao do Prijedora i Potočara, i tu sam definitivno prestao. Shvatam ja da je odavno u modi pisati o velikoserpskoj nemani i njenoj ulozi u devedesetim, ali je stvarno više toliko izraubovano, da odavno već nije ni zanimljivo , čak više ni šokantno. Ako je ovo roman godine-a žiri kaže da jeste, onda imam osnova da verujem da su mnoge kritike na račun žirija bile opravdane, i da je političko/ideološki narativ pretegao nad književnim.
S druge strane, Milenkova knjiga je daleko bolja, i stilski, i osmišljenošću i u svakom pogledu, ako su već ove dve knjige dospele u finale, Milenkova knjiga je po svim književnim merilima morala pobediti, ali jasno mi je i zašto nije-nije bila na predviđenoj liniji žirija dovoljno. Lutanje izgubljenih junaka, izgubljenim prostorima bivše izgubljene nam države odlično je i na momente briljantno kad autor daje upečatljive i uspešne opservacije njihove psihe i stanja društva i uopšte čovekovog mesta u njemu. Pasusi koje i Gul spominje, oni sa medvedicom i opisom čovekovog zla su briljantni, i oni su prava vrednost ovog romana.
Ono gde me roman gubi, je slično kao i kod Miće. Delim neke nazore autora, ljubav prema životinjama, prirodi, šumama, prezir prema NDH posebno, ali mi smeta način na koji se pojedini stavovi iznose. Tamo gde sam očekivao suptilnost, dobio sam skoro pamfletističke i na momente vrlo ostrašćene rečenice. Da, to kvari sveukupan stil i strukturu i iskače iz dela kako ne treba. Mislim da za tim nije bilo potrebe ; autor je dovoljno vešt da nam pokaže i prikaže šta misli i bez toga da nam to bukvalno ,,viče''.
Milenkova knjiga jeste dobra, ali mislim da je uz kvalitetnijeg urednika, mogla biti mnogo bolja.
19
Domaća fantastika / Re: Izabrana dela Radoslava Slavnića Raše
« Last post by Anomander Rejk on February 10, 2020, 09:51:07 PM »
PARTIJA-Jedna od prve tri Rašine priče koje sam pročitao. Napisao je Rašo i nekih boljih i tehnički kvalitetnijih priča, ali Partija mi je iz više razloga nekako ostala najdraža i najupečatljivija. Prvi put je objavljena 2012., u elektronskoj formi zbirke novogodišnjih horor priča ,,Nešto diše u mojoj torti '' ( kasnije i u štampanom izdanju 2016 . ) i ostala je ( i postala ) nekako simbol i kultna priča, prepoznatljiva, celog projekta Nešto diše u mojoj torti. Takođe je, na neki način, stožerna, centralna priča Rašinog opusa iz koje su i druge priče crpile pojedine koncepte, likove, svetove ili barem određene fragmente. Demonski Arbitar koji se pojavljuje u Partiji , tako će se, u nešto izmenjenom izdanju pojaviti i u priči T-Letač, pa možda i u Mijazmi u liku Apostata, neke vidove promišljanja o postojanju, besmrtnosti i realitetima iz Partije možemo prepoznati i u Mišolovci, i u nekim drugim pričama.




Za one koji nisu čitali Partiju, evo ukratko o čemu se radi :




Na jednu od zabava u novosadskom gej klubu ,,Ridler'' upadaju naoružani huligani i počinju da seju smrt. Tada ubijaju i momka glavnog junaka, odnosno naratora ove priče. Ipak, svoj naum da pobiju sve prisutne, neće uspeti da sprovedu do kraja, jer iz tame kluba izranja smrtonosni Arbitar, koji će huligane oduzeti od života, i spasiti preostale prisutne.
Ali taj spas će imati svoju cenu, jer ,,tako je zabavnije'' , reći će čudovišni Arbitar.
Svake Nove godine, preostali preživeli biće prinuđeni da dolaze u Novi Sad i igraju partiju sa Arbitrom.
Mogu izvući diskove koji znače neku sitniju sumu, a u svakom slučaju produžavanje života bar još godinu dana, mogu izvući nagradu koja znači godinu dana uživanja u bogatstvu, a onaj ko izvuče crni disk, postaće žrtva Arbitra i biće razvejan u ništavilo.
Homoseksualci su u ovoj priči prikazani vro realistično, ni navijački, ni patetično, već kao i svi drugi ljudi, sa svim vrlinama i manama. Nekad su hrabri, pravedni, odlučni, dobri prijatelji, nekad su kukavice, gramzivi, licemeri,izdaju svog prijatelja. Ali daleko od toga da je ovo priča koja se, uz alate horora i fantastike, bavi samo tematikom položaja homoseksualaca u srpskom društvu. Kao i većina Rašinih priča, ona otvara mnoga druga pitanja-smisla postojanja, (be)smrtnosti, realnosti, straha, morala, krivice.
Ima li uistinu smisla, igrati tu igru, i šta zapravo donosi čak i bogati dobitak? Uživanje u godini dana bezbednosti i raskošnog života, ali istovremeno samo odlaganje neumitnog i osećaj krivice zbog toga što je tvoj prijatelj, možda upravo zbog tebe, izvukao disk koji donosi smrt.
Narator priče, iako je izvukao život, odlučuje da se požrtvovano ponudi umesto prijatelja koji je izvukao smrt. Paradoksalno, činjenje tog dobrog dela odvešće ga prvo u zločin, a zatim i u poslednji čin drame-da sam postane zlo, novi Arbitar. Ovaj savršeni obrt otvara i nova pitanja i dileme u priči : vredi li uopšte dobrota, ne samo u ovoj igri, Partiji, već u jednoj široj, većoj Partiji, koja se igra u Univerzumu, koji je potpuno nezainteresovan za naše i dobre namere, i nimalo ne mari za nama priželjkivan ishod. Na kraju-može li se uopšte pobediti zlo, je li jedini način suprotstavljanja da se preuzme njegov oblik, i da li je uopšte Arbitar zlo? Možda samo u našim, ljudskim merilima, a u širem kontekstu, u Vasioni, mi nismo merila ničega.
Sjajna priča.




Neki odlomci :
,,Iako sam upoznao đavola lično, ili bar jednog od njegovih najbližih saradnika, nisam verovao u boga. No opet, nalazio sam se na kolenima, šaka sklopljenih ispred lica, ponizan. Klečao sam ispred WC-šolje u koju sam se tren pre olakšao, zagledan u žućkastu tečnost iznutra, smrdljivu baricu pri keramičkom dnu, pomirljivu sa sudbom, spremnu da klizne niz cevi, u kloaku. Povukao sam vodu, pa ispratio čitavo zbivanje, naprosto se trudeći da uočim nekakvu simboliku ili višeslojnost u svemu tome. Međutim, slojeva nije bilo, zapravo. Nikada. Nigde. Vodeni vir je liznuo žuto, razmazao ga do bezbojnog, pa povukao za sobom u tminu. To je bila tačna interpretacija jednačine naših života. Mog života, i života svih ostalih u susednoj prostoriji, zajedno sa prežaljenim životima bivših učesnika partije. Dobiješ u žuto, nastane vir, ispere te, pa skončaš u tami-jedinoj slojevitoj dovoljno da obesmisli Pakao i sve strašne priče.''
,,uspeo sam da se nadovežem bespravnim poređenjem svojih poznanica i njihovog obezbeđenja sa kokoškama i petlićima, te upitavši se da li bi potrčale ukoliko bi ih ubo komarac, i šta bi bilo sa nesrećnim stvorenjem kada bi se nasisalo ljutog ; i ko je tu bio lisica, te koja se od zaluđene peradi plašila kljova, koja je tražila da je zver gricne, a koja je mrzela jaja ; i da li je Bog planina sa više slojeva kože od insekata i kojekakvih živuljki, ili samo lokva mokraće što kaplje u kloaku i cedi se pred ambisom čekajući da je sapere nešto jači vir; i da li je , možda, Arbitar bog, a ja se pomolio pogrešnom, onom u WC-šolji.''
20
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by angel011 on February 10, 2020, 09:23:17 PM »
Knjiga je iz 2015.

https://www.knjizara.com/Heroji-i-antiheroji-u-popularnoj-kulturi-Aleksandar-Gajic-153212

Autor je dr Aleksandar Gajić, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije.
Pages: 1 [2] 3 4 ... 10