Recent Posts

Pages: 1 [2] 3 4 ... 10
11
Ostalo / Re: SF Konovi...
« Last post by Lidija on October 09, 2018, 10:23:28 AM »
Misliš na ona trvenja oko suzbijanja profašističkih tendencija?

"Michelism" was the name given to the general anti-facist attitude adopted by the New York fans shortly after the 3d Convention, named thus in honor of John B. Michel, author of "Mutation or Death". The New Yorker Futurians, and those throughout the US, and England, who agreed with their pro-science; anti-facist stand were known as "Michelists".

(Moram ovo stvarno detaljnije da overim kad vreme dozvoli, hvala za link.)
12
Ostalo / Re: SF Konovi...
« Last post by Miodrag Milovanovic on October 09, 2018, 09:59:48 AM »
Pa ovo pseudoistorijski je više intuitivni termin. Pod njim sa podrazumevam pripovedanje u kome su istorijske činjenice (ako to uopšte postoji  :) ) iskrivljene, namerno ili slučajno. Sad sam malo guglao i vidim da Ajdačić ima neku sličnu definiciju.

http://www.rastko.rs/rastko/delo/14918

A što se tiče prvog worldcona, evo ti vrlo detaljan opis.

http://diyhistory.lib.uiowa.edu/items/show/4252

Mada, pobednici pišu istoriju, kao i svuda... Treba čitati i drugu stranu...

Fascinantno je zašto je uopšte došlo do svađe!

U stvari, čitava kolekcija je fantastična! Pazi da ti ne oduzme dosta vremena... ja sam morao da se suzdržavam...

http://diyhistory.lib.uiowa.edu/collections/show/18
13
Ostalo / Re: SF Konovi...
« Last post by Lidija on October 09, 2018, 09:28:45 AM »
Šta tačno podrazumevaš pod “pseudoistorijski”? jel to neka vrsta alternativne istorije?

Nego, što se tog prvog kona tiče: Allen Steele, oldskul ubergikovski fan, je za svoj roman Arkwright konsultovao dva očevica (Bob Madle i David Kyle), i stavio u zaplet  vernu rekonstrukciju tog prvog kona. I da, deluje jako verno - u suštini, čak do te mere da pri čitanju maltene možeš lako da prepoznaš neke poznatije članove stare garde, toliko je dokumentaran po svojoj prirodi.

Koliko shvatam iz uzgrednih opaski, taj kon se računa kao prvi zato što je bio prvi worldcon, a ne čisto zbog hronologije. Isto tako, bio je organizovan po pitanju glavnih događanja i gostiju, pa je to udarilo obrazac koji su kasniji worlconovi sledili.

Vrlo zanimljiv deo Steelovog romana, zaista, taj opis prvog kona i ljudi na njemu.
14
Ostalo / Re: SF Konovi...
« Last post by Miodrag Milovanovic on October 08, 2018, 03:26:21 PM »
Malo sam kopao...
Jack Williamson u tekstu u novinama The Sante Fe New Mexican od 26. juna 1940. kaže:
Even the youthful readers are uncommongly serious. They organise clubs, collect science ficion books and magazines, publish fan magazines of ther own, hold conventions. Last year’s convenction, in the New Yorks City, brought delegates from as far away as California and was reported in Time.
Očiglednom misli na konvenciju koju pominješ.
15
Ostalo / Re: SF Konovi...
« Last post by Miodrag Milovanovic on October 08, 2018, 02:45:50 PM »
Čedomilj Mijatović je jedan od pisaca koji su krajem XIX veka i početkom XX veka pisali pseudoistorijske romane. Najpoznatiji i najpopularniji predstavnici ove struje bili su Andra Gavrilović i Čedomilj Mijatović. U pojedinim romanima ima elemenata folklorne fantastike, pojave mitskih bića i sl. Njegovi najpoznatiji romani su Rajko od Rasine objavljen 1892. godine i Kraljičina Anđelija, koju je napisao u poznom dobu i objavio 1928. godine.
Inače, ovaj znameniti srpski političar, diplomata, ekonomista i istoričar živeo je od 1903, od majskog prevrata, u Londonu, sve do smrti 1932.
Nisam znao za aktivnosti njegove žene. Hvala na informacijama. Potražiću još detalja.
16
Ostalo / Re: Novi horor filmovi
« Last post by Ghoul on October 08, 2018, 12:04:08 PM »
sa rediteljem KALVARIJE I VINJANA

Fabrice du Welz intervju

http://cultofghoul.blogspot.com/2018/10/fabrice-du-welz-intervju.html

17
Ostalo / Re: SF Konovi...
« Last post by Lidija on October 08, 2018, 09:45:31 AM »
A pošto nema konova bez fanova, evo nešto malo i o najranijim fandomima…



So where did ‘fandom’ begin?

Sherlock Holmes fans are widely believed to be the ones who first created an organised subculture that grew arms and legs and started the ball rolling on modern day fandom. When Arthur Conan Doyle killed off the titular character in his literary series, there was a public demonstration held where people publically mourned the death of the main character.

They called themselves The Baker Street Irregulars and created some of the first fan fiction as early as 1897 and 1902.

https://hexdimension.com/2015/05/for-the-fans-a-short-history-on-fandom/


i ovo:


Franz Liszt was a 19th-century Hungarian composer and pianist who inspired such a reaction from his fans that the writer Heinrich Heine created the term ‘Lisztomania’. Admires of  Liszt would fight over his handkerchiefs and gloves, wear his portrait on brooches try to get locks of his hair, or broken piano springs. Some fans even poured his left-over coffee into little glass phials! This quote is from a review of a recital in Paris.


”The ecstatic audience, breathing deeply in its rapt enthusiasm, can no longer hold back its shouts of acclaim: they stamp unceasingly with their feet, producing a dull and persistent sound that is punctuated by isolated, involuntary screams.”

 ;D
18
Ostalo / Re: SF Konovi...
« Last post by Lidija on October 08, 2018, 09:34:45 AM »
Stavljam ovo u novi topik jer je zapravo jako zanimljivo, naime, odavno postoji kontroverza oko najranijih konova, jer se zvanično uzima da je prvi worldcon održan 1939te u Njujorku:

Nycon I, the 1st World Science Fiction Convention
Genre   Science fiction
Venue   Caravan Hall
Location(s)   New York City
Country   United States
Inaugurated   July 2–4, 1939
Attendance   200


The First World Science Fiction Convention (Worldcon) was held in the Caravan Hall in New York from July 2 to July 4, 1939, in conjunction with the New York World's Fair, which was themed as "The World of Tomorrow". The convention was later named "Nycon I" by Forrest J Ackerman.The event had 200 participants.

Bilo bi zanimljivo videti po SF enciklopedijama ko je sve pominjao ove ranije…
19
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Lidija on October 08, 2018, 09:05:34 AM »


Суштина питања, да ли је Франкенштајн СФ:  не разумем баш. Да ли Ви то кажете да дело мора да буде оптимистично, дакле ведрог расположења, да има срећан крај (happy ending), и да хвали науку као позитивну друштвену појаву, да би било СФ?


Pa, to i jeste problematični deo, naše insistiranje da se prema proto-SFu izjašnjavamo binarno, ili jeste, ili nije…

Po logici stvari nije, ali to svakako nije pitanje ikakve njegove faličnosti, jer naprosto nije mogao biti, baš kao što ni neandertalac nije mogao da bude astronaut. Ali, to svakako ne znači da neandretalca moramo vrednovati kao bilo kakav neuspeh; recimo samo da je on bio savršen za okolnosti u kojima je postojao, i da su te okolnosti njega oblikovale baš koliko su i ove savremene oblikovale nas.

A ako preciznije sagledavamo okolnosti SFa, onda svakako nije dovoljno obraćati pažnju samo na one čisto tehnološke aspekte, jer oni su deo ‘neravnomerno raspoređene stvarnosti’, kako je to Gibson lepo rekao. Otud, bitniji je tu svetonazor per se, a svetonazor Frankenštajna je prilično očigledan; Viktor je čovek koji je uznemirio izvesni poredak, poredak ‘višeg reda’, da tako kažemo, u kom čovek ima svoje precizno mesto, a ono svakako nije na apeksu života. To mesto je rezervisano za Kreatora, a otud i svetonazorna pravila ondašnjeg vremena (a bogami i današnjeg, u velikom procentu) insistiraju da se čovek nekim domenima ne sme baviti, čak i kad mu tehnologija to omogući. Taj svetonazor uvelike dominira ovim delom, pa se otud i Viktorova sudbina percipira kao ‘zaslužena’ - uostalom, i on sam je  toga svestan u svojim poslednjim rečima.

E sad, daleko bilo da smatram kako je SF svetonazor optimističan per se, ali jeste suštinski protivan ovakvom konkretno pesimizmu: recimo rađe da je SF svetonazor prvenstveno kritički, u smislu u kom procenjuje da li nas naša visoka tehnologija čini boljima ili ne. U tom domenu, SF  stremi da bude neopredeljen, u smislu da je kritički svestan kako apsolutno sve može da se zloupotrebi ako ima volje da se to uradi, pa se otud i bavi misaonim eksperimentima koji te upotrebe/zloupotrebe pogodbeno analiziraju. Ali razlika je u tome što SF svetonazorno prihvata tehnološki napredan ne samo kao neizbežan, nego kao suštinski deo Čoveka, kao tamen temeljac njegovog postojanja. Ovo što danas jesmo, i sve ono što ćemo sutra biti, rezultat je primarno našeg samo-stvaranja, pa se otud tako i vrednuje; sve zasluge su naše, a konzekventno tome, i sva krivica je naša. Takav stav uslovljava svetonazor u kom nema niti Kreatora niti kosmičke pravde, a Čovek jeste na apeksu svih privilegija i obaveza planete na kojoj živi.

Smatram da SF stremi ka političkoj i estetskoj platformi suočavanja sa stvarnošću koja je, u svojoj suštini, logička, materijalistička i svakako transhumanistička. A to jeste direktan amanet spoznavanja sveta upravo kroz nauku, u kontekstu von Neumannove opaske ‘dužnost je naučnika da otkrije sve što se otkriti može’… Što, naravno ne znači da je takav svetonazor amoralan, daleko bilo, nego samo znači da se povinuje moralu kojim dominiraju norme znatno drugačije od onih koje su dominirale svetonazorom Meri Šeli.

Pa otud smatram da SF delo ne mora da ima srećan kraj, nego je samo nužno da nudi bar nekakvo kritičko preispitavanje šta je tačno do nesrećnog kraja dovelo, i da li je to ipak moglo nekako da se izbegne.

 
20
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Lidija on October 08, 2018, 08:17:55 AM »
Хвала за податак о књизи. Да, ја је имам. Али, коју то илустрацију о путу на Месец помињете, ја је не видим.





Ne, nema ilustracija, to je samo rezultat moje nepreciznosti u izražavanju, naime, referisala sam se na citat o letu na Mesec;


Quote
“… žanrovska pripadnost određuje se, naime, ne prema ishodu, već prema prirodi dejstva činioca “fantastičnog”. Primera radi, od Lukijana Samosaćanina do Žila Verna postojao je niz dela o putovanju na Mesec, koja su neki izučavaoci žanra olako proglasili za naučnu fantastiku, previdevši pri tom činjenicu da u ovom slučaju merilo utvrđivanja žanrovske pripadnosti nije sam čin prispeća na Mesec, (odnosno, ishod dejstva činioca “fantastičnog”), već način na koji je to ostvareno (odnosno, priroda dejstva činioca “fantastičnog”).” 

Dakle, samo uzimanje leta na Mesec ovde ilustruje koliko je ova zakonitost zapravo versatilna, odnosno, koliko to ima aspekata i situacija u SFu gde ona može da posluži kao veoma stabilan parametar.

Naravno, prva na listi je ova direktna primena, da se na Mesec mora stići (žanrovski) realističnim putovanjem, pa ZŽ tu prepoznaje Vernovu rudimentarnu raketu, kao prvi pokušaj koji uslovno ispunjava taj uslov. No ima tu i jako puno drugih aspekata u kojima je ova norma korisna; recimo, posredno nam definiše i onu sitnu ali često veoma značajnu razliku između samog novuma i njegovog instrumenta. U ovom slučaju, ta zamišljena raketa svakako jeste nekakav novum per se (pošto u to doba nije postojala, niti su postojale njene glavne naznake koje bi Vernu ‘pomogle’ pri ekstrapolaciji), ali, u suštini, njena funkcija bi trebalo da bude samo na nivou instrumenta novuma, odnosno elementa koji će novum da omogući i uspostavi: dakle, raketa je samo instrument koji će da protagonistu odnese do Meseca, a sve ono što on tamo zatekne i doživi je zapravo novum.

Taj naoko sitan, ali suptilan i suštinski parameter, omogućio je SFu da se ne samo iskobelja iz svoje tinejdžerske palp-magazinske verzije koja je na Mesecu ‘nalazila’ zelenokože devojke u bikinijima, nego je omogućila i distinkciju od stripovske super-herojske ‘esefičnosti’, a kasnije i filmskog vizuelnog ‘triksteraja’, kojim su dominirali vizuelno atraktivni, ali suštinski ne-zdravorazumski pogodbeni svetovi. SF delo je moralo biti esefično od svog naslova pa do poslednje interpunkcije, i tu više nije bio dovoljan samo jedan singularni i suštinski nekonzekventni element kao što je sama raketa.  Novum je žanrovska nadogradnja na svet kakvog empirijski znamo, pa je otud i razlog postojanja SF dela - dakle, cilj je ne samo da novum uspostavi u prvom poglavlju romana, nego se i podrobno ostvari kroz celo delo.

Naravno, Suvin se po tom pitanju silno uvijao, jer mu nije prijalo da kroz taj parametar izgubi neka književno vredna dela (metaforička u svojoj suštini i svrsi), no to nam je šta je; SF nema potrebnu da ugodi našem (često snobovskom) osećaju za kvalitetnu beletristiku, nego ugađa isključivo sebi i sopstvenim stremljenjima. Jedna od spoznaja koju sam stekla još u poznom detinjstvu je da SF, baš kao i svaki drugi pojedinačni žanr, nema za cilj vaskoliku dominaciju svih naših proznih prohteva, niti želju da nam bude samodovoljan u kulturnom pogledu, u smislu da teži zadovoljavanju svakog nam bogovetnog apetita. Otud, SF više stremi da udovolji ovaj jedan konkretan, a za ostale naše gladi ka vaskolikoj fantastici, pa, to su nam ostali žanrovi, njih tušta i tma. Raznovrsnost je tu imperativ, baš kao i pri svakoj drugoj konzumaciji.  ;D



Pages: 1 [2] 3 4 ... 10