Recent Posts

Pages: [1] 2 3 ... 10
1
Domaća fantastika / Re: New weird u regionu?
« Last post by Ghoul on April 21, 2019, 09:56:52 PM »
3 horor nastupa ovih dana: 2 u Beogradu i 1 u Boru!

okrugli sto, autorsko veče, promocija...

detalji:
3 HOROR VEČERI U 4 DANA!

https://cultofghoul.blogspot.com/2019/04/3-horor-veceri-u-4-dana.html?

2
Vesti iz Fantastike / slika iz Univerzitetske, druga; itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 20, 2019, 02:28:19 PM »
Цењени    ,
(1)  У данашњем, викенд-броју „Данаса“, дакле 2019 04 20, па на стр. 22, имате чланак ЦПН – Центра за промоцију науке, потписује Анђела Мрђа,
са информацијом да је у пећини Пештурина, у Јелашничкој клисури, пронађен зуб (само један; кутњак) неандерталца, и да је несумњиво идентификован као људски и као неандерталски; чланак о томе је објављен у угледном научном часопису.
То је први научни доказ да су неандерталци живели у простору Србије.
Дакле, можда је било и генетског мешања са њима… Заправо, има неких мишљења (али, не знамо колико је то научно засновано) да већина данашњих Европљана има у себи барем неки мали део неандерталских гена.

(2)  А у данашњој “Политици” у културном прилогу па на стр. 10 тог прилога, имате чланак о недавној, првој фотографији црне рупе, инсистирају на томе да је жена, једна пост-дипломкиња, Кејти Боумен (Katherine – Katie Louise Bouman), рођена 1990, дала почетну идеју за начин како то снимити (удруженим деловањем неколико радио-телескопа), наиме смислила је алгоритам за то, који је после разрадила група од око 200 научника,

хм, зашто нас њено презиме подсећа на филм 2001: Одисеја у свемиру? Зашто? Bowman??

додуше, на Википедији сугеришу да би њено презиме требало читати “Бауман”,

а испод тога имате мањи чланак, о ситницама језикословним (српског), потписује Рада Стијовић, и исправно каже да ако се у саобраћају деси нешто са трагичним последицама, не треба рећи да је то “саобраћајна незгода”, не, него, исправно, да је то саобраћајна несрећа. Јер, незгода је нешто минорно.
Дакле она је у праву.
Добри писци, наши, треба да знају српски језик барем до те мере добро.

(3)  Слика из Универзитетске библиотеке у Београду (дакле то је она зграда на Булевару, десно од Правног факултета и одмах десно од хотела “Метропол”),
знате, јављали смо, то су ти књижевни сусрети средом,
па, 10. април 2019, овако смо изгледали, а сликала је, заиста одлично, госпођа Даница Продановић (ХВАЛА!),




дајемо и списак ко је на слици:

стоје, кад гледамо с лева на десно:
информатичар Милан Драгојловић,
госпођа са зеленом марамом око врата, Лесја Стеблина, из Украјине,
Иван Т. Срдановић, писац
Сандра Спасић (у црном џемперу), ради у Универзитетској, објавила рад о српској СФ, доступан на линку:


http://admin.unilib.rs/wp-content/uploads/2019/02/Razliciti-putevi-srpske-knjizevne-fantastike-1.pdf

Касандра Кнежевић, ради у „Знаку сагите“,
Бобан Кнежевић, њен отац, власник „Знака сагите“,
у браон одећи, Драгана Ј. Михаиловић, дипломирани филозоф, запослена у Универзитетској,
Тамара Лујак, списатељица (у црном џемперу),
госпођа са два реда металне дугмади, Љиљана Милићевић, песникиња
и, у белој хаљини са црвеним опасачем, Драгана Поповић, ради у Универзитетској, такође објавила рад о српској СФ, на том истом (горњем) линку;

седе:   
драматург Зоран М. Стефановић,
проф. др Зоран А. Живковић,
проф. др Александар Б. Недељковић,
проф. др Милета Б. Продановић, писац, вечерашњи гост
затим, Јасмина Врбавац, магистар,
и, проф. др Дејан В. Ајдачић.

Е, сад, ми слику заправо имамо у пуној величини, а то значи, у ширини од 4032 пиксела, али окачињемо, ево, верзију смањену на 1000 пиксела ширине, да би могла овде да стане;
па, ако на вашем екрану (монитору) не видите добро десни крај слике, тј. особу сасвим десно,
преузмите слику, па ћете је имати целу; то важи и за ону претходну, коју смо окачили овде пре десетак дана, где је на десној страни био Горан Скробоња.


3
Vesti iz Fantastike / to o najstarijim bajkama
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 19, 2019, 02:20:27 PM »
(1)  Хвала на информацији, ангел 011, дакле, стварно су постигли макси-брзину, наши издавачи, и преводилац. Вероватно су рукопис, на енглеском, добили тек после Нове године... Превести за два-три месеца, и већ објавити, то је подвиг (ако је тако било).

(2)   Хвала на линку, др Гул, одличан је тај њен чланак, супер-добар. Заиста се у много чему подудара са оним што ја мислим да је истина.
Али, она (ауторица чланка) остаје на томе да само констатује и описује појаву,
а ја предлажем и решење:  одбацивати те извлакоце (о “искорачењу из уобичајених граница жанра”… “надилажењу конвенционалних жанровских подела”… ) као лажне и смешне, и јасно констатовати шта је СФ, а шта је фантазија, па, ако се некима у чаршији то не свиђа – нек им се не свиђа, баш нас брига, немојмо се лажно представљати да бисмо се шлихтали код чаршије.

(3)  У “Данасу” је изашао други наставак, у четвртак 18. април, на стр. 29,
и затим и трећи наставак, у петак 19. април, опет на стр. 29,
текста о тврдњи да су бајке постојале још пре седам хиљада година.
Сад видимо методологију тих научних радника који то тврде. Они, на мапи света, прате развој једне породице језика (индо-европске, и то, нарочито западне гране) током много векова, и миграције разних индо-европских народа током тих миленијума; они и прате где су се које бајке појављивале кад, па онда, као да је то генетика, као да су у питању гени (и еволуција живих врста) покушавају да примене “статистичке методе еволуционе биологије” и да извуку закључке која бајка је постојала кад.

Ако смо добро схватили, идеја је, да ако су рецимо два народа настала разгранавањем односно расцепом, од само једног народа, пре рецимо пет векова, а оба та народа имају исту бајку, онда је, можда, вероватно да су још пре тих пет векова имали, као један народ, у једној заједничкој земљи, ту бајку, па су је однели у две нове постојбине, итд.

Па, истраживање је почело  са 275 бајки, свели су списак на тридесетак најстаријих, па затим на само четири које су, можда, најстарије, а као можда нај-нај-старију издвојили су бајку “Ковач и ђаво”, о ковачу који продаје душу ђаволу. Кажу да је вероватноћа, да су са тим у праву, негде око 50%.

(4)  У “Данасу” 19. априла 2019, дакле данас, на стр. 21 имате опширан интервју, изашла је код “Лагуне” нека нова биографија Леонарда Да Винчија, па, о тој књизи говори преводилац, Горан Скробоња. (Али, ту се ни најмање не помиње СФ, а нема ни разлога.)

(5)  “Политикин забавник” бр. 3506, петак 19.04.2019, нема СФ причу.

стр. 8-11, астрономија, хипотезе о (можда заједничком) постанку Земље и Месеца, са или без (једног, или више…) судара. Потписује С. Николић.


4
Domaća fantastika / Re: Prvi Festival fantastike u Nišu
« Last post by Ghoul on April 18, 2019, 04:09:58 PM »
GOTNIŠ - Festival fantastike

2. izdanje fešte započete prošle godine!

čuda, ludila, fantazije i HORORI - detalji ovde:
http://cultofghoul.blogspot.com/2019/04/gotnis-festival-fantastike.html

5
Vesti iz Fantastike / Re: SF roman Ian Makjuana, i, umro pisac Džin Volf, itd
« Last post by Ghoul on April 18, 2019, 01:08:58 PM »
Писац је изгледа дао неки интервју у коме покушава (као да је у Србији данас ! ! !  ) да се ушлихта код чаршије, у смислу “није ово типични СФ”, него, као, дело искорачује из класичних оквира жанра, итд.

upravo o tome govori se ovde:

'It drives writers mad': why are authors still sniffy about sci-fi?

This week, Ian McEwan said his new AI novel was not science fiction – and the world went mad. Sarah Ditum looks at why the genre retains its outsider status

https://www.theguardian.com/books/2019/apr/18/it-drives-writers-mad-why-are-authors-still-sniffy-about-sci-fi?
6
Vesti iz Fantastike / Re: SF roman Ian Makjuana, i, umro pisac Džin Volf, itd
« Last post by angel011 on April 17, 2019, 10:35:25 PM »


(2)  У данашњој “Политици”, на стр. 13, имате чланак, наслов је “Нови роман Ијана Макјуана”, чланак потписује, само иницијалима, М. В, а у чланку не видимо да је ту књигу ико превео или објавио код нас,


http://www.carobnaknjiga.rs/svetska-premijera-novog-romana-ijana-makjuana

http://www.carobnaknjiga.rs/masine-kao-ja
7
Цењени,

(1)   умро је, 14. априла 2019, СФ писац Џин Волф – или Вулф, то име изговарају нејасно, и, не сви исто (Gene Wolfe, 1931-2019), познат у Србији по серији романа “Урт новог Сунца”, итд.

(2)  У данашњој “Политици”, на стр. 13, имате чланак, наслов је “Нови роман Ијана Макјуана”, чланак потписује, само иницијалима, М. В, а у чланку не видимо да је ту књигу ико превео или објавио код нас, а, заиста, није било ни времена, јер изгледа да је то изашло у Лондону сад у априлу. Тај роман зове се Машине као ја (Ian McEwan, Machines Like Me, 2019), и, узгред речено, тај наслов је двосмислен јер могао би значити и “машине ме воле, машинама се ја свиђам”; дешава се у једном алтернативном Лондону око 1980. године, а главни јунак је робот Адам (јаој! како је то застарела идеја) који веома личи на човека, и, као, он је “синтетички човек”, па улази у емотивну везу са неком женом, па преиспитује шта значи бити човек, итд.

Писац је изгледа дао неки интервју у коме покушава (као да је у Србији данас ! ! !  ) да се ушлихта код чаршије, у смислу “није ово типични СФ”, него, као, дело искорачује из класичних оквира жанра, итд. Као, превазилази лимитације жанра. Знамо ту песмицу, чули смо је небројено пута, знамо да никад досад није била истинита, и знамо да се на тај начин обично производе врло слаба и лоша СФ дела, јер, кад неко покушава да пише научну фантастику, а у исти мах да је се јавно одрекне, са циљем да се додворава чаршији, па, као, и јесам, и нисам СФ писац… добардан, чаршијо, на обадве стране, и на жанровској и на главнотоковској… онда, наравно да то дело (највероватније) неће бити успешно. Таквом писцу треба казати: добро, друже… ниси СФ писац, ниси, па, нећемо те ни читати.
Толико о пратећој изјави. Али, можда дело, ипак, и није лоше; дело има и своју аутономију, и можда своју вредност, без обзира шта је писац изјавио. Знали бисмо сигурно, тек кад бисмо дело прочитали.

Први сигнали, овако из далека, били би, да је писац имао више културолошку и хуманистичку оријентацију, отприлике као што је имао Борислав Пекић (1930-1992), него научну и технолошку; а то није добро, јер, на пример, роботова свест ваљда је у његовом компјутеру, који мора имати толико-и-толико терабајта меморије, па неки јак процесор, итд, јер, ако смо из чланка добро закључили, то није људски мозак убачен (са још неколико других органа) у машину, као Робокоп, него је робот више као Сони у Пројасовом филму Ја, робот (2004) или као онај робот-дечак Дејвид у Спилберговом филму АИ, артифицијелна интелигенција (2001), или као поручник Дејта у Звезданим стазама. А кад тако размишљате, на СФ начин, онда многе дилеме типа “шта је људскост?” постају много јасније и једноставније, можда и непотребне.
Дакле не кажемо да је Макјуанов роман Машине као ја лош роман, јер, не знамо то; само кажемо да ауторова изјава, и први сигнали о роману, не наговештавају да је добар.

(3)  У данашњем “Данасу” па на стр. 30, текст Центра за промоцију науке, потписује Ивана Николић, о оној тврдњи неких научних радника да су бајке постојале још пре седам хиљада година.
Ван сваке сумње, жанр фантазије је неколико хиљада година старији од СФ жанра, али, да ли је настао баш пре 7000 година – требало би проверити на основу чега они то тврде, на основу чега мисле да су то доказали. Јер ако нема доказа, нема ни науке. No proof, no science.

8
Strana fantastika / Re: Edicija „Poetika strave“
« Last post by Ghoul on April 15, 2019, 04:14:36 PM »
tražili ste - čitajte!

DNEVNIK NOĆI - Tomas Ligoti

http://cultofghoul.blogspot.com/2019/04/dnevnik-noci-tomas-ligoti.html

9
Vesti iz Fantastike / PS - - post scriptum
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 13, 2019, 09:09:41 PM »
ПС, заборависмо, на првој страници данашњег културног прилога „Политике“ је чланак, потписује Бранко Димитријевић, наслов „Врзмамо се и чекамо крај“, аутор као помало ламентира над (наводно) трагично лошим генералним моралним стањем наше цивилизације, због „нашег лудила, беснила и глупости“, тако да сад, као, чекамо пропаст света; ово је неубедљиво, а таквих чланака је било већ на хиљаде. Аутор уз то покушава да похвали СФ роман Борислава Пекића Беснило (1983, никада није филмован), и помиње неколико филмова, један о беснилу, а то је Стивен Кингов Куџо (или „Кјуџо“) о бесном псу, и, филмови о вирусу, Outbreak са Дастин Хофманом и велики класик научне фантастике 12 мајмуна са Брус Вилисом.

ПС 2, заборависмо и ово: у чланку о серији предавања у Универзитетској, помиње се неколико наших СФ имена – др Зоран Живковић, Бобан, Скробоња, Илија Бакић, и други. То је веома добро и позитивно, наравно.

10
Vesti iz Fantastike / o Univerzitetskoj, i, PZAB, itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on April 13, 2019, 09:51:24 AM »
Цењени,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3505, петак 12.04.2019, нема СФ причу, али има фантази причу, на стр. 57-59: Хектор Хју Манро Саки, “Музика на брду”, у једној енглеској шуми крије се бог Пан, као момак са свиралом, једна грађанка га није поштовала па је неки прогоњени јелен дојурио баш ту, и …

стр. 7, једна справа за 3-Д принтање, помоћу ласера, који делује на једну мекану као смолу, која тад отврдне, а то су назвали „репликатор“ по узору на Звездане стазе.

стр. 29-39, завршетак епизоде стрипа, са јаким СФ елементима, “Роко Варгас”, наставак епизоде “Балада о сувом мартинију”. Роботи страдају а универзум приче се гаси ако се писац угаси.

стр. 40-41, чланак о лутки која се зове Барбика; кад је први пут направљен план за производњу Барбика, то је власницима фирме изгледало као “могуће неисплатива научна фантастика”. (то је на стр. 40)

стр. 46-48, биографија, сер Артур Конан Дојл, опширна, али не помињу СФ роман Изгубљени свет. Евидентно у писању овог чланка, тај роман се изгубио.

(2)   Данас у “Политици” на стр. 7 културног прилога, имате информативни чланак, прилично опширан (отприлике једна трећина те странице), о овим сусретима у Универзитетској библиотеци средом. Потписује Драгана Михаиловић, наслов је “Путеви српске књижевне фантастике”, поднаслов “Жанрови”.

Узгред, добићемо једну одличну слику са сусрета тј. књижевне вечери од пре три дана, па, окачићемо је, вероватно ускоро.

(3)   А на стр. 8 (истог прилога), преглед “Идуће недеље у Београду”, најављано је да ће у понедељак у Дому омладине у 19 ч  бити ЛК програм: “Корење неба – нове бајке Тамаре Лујак”.

(4)  А на стр. 9 истог прилога, скептични чланак о науци, потписује Радмило Рончевић, наслов “Без доказа”, аутор тврди да нама ниједног стварног доказа за Биг бенг, нити за димензије универзума, а ни за настанак живота природним путем; он пита научнике, биологе, ако већ толико знају, што не направе барем једну живу ћелију способну за размножавање.

(5)   У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, у културном прилогу па на стр. VII, чланак о првој фотографији (али, путем радио-таласа) црне рупе. Потписује др Марко Војиновић.
Pages: [1] 2 3 ... 10