4
TKIVNA
,,Plaćena je da je boli.''
Tkivna je takođe objavljena u časopisu UBIQ, jedna od, po meni, najboljih Rašinih priča.
Srbija budućnosti, Srbija naselja Spirala, u zagrljaju Unije ( EU ? ) robotizovana i premrežena novim tehnologijama, ali ispod te površine i dalje živi ona drevna, strasna, divlja, razuzdana, na momente zloćudna i surova Srbija. Dvojica sitnih krimosa, starih drugara iz detinjstva i mladosti, ponovo se sreću u izmenjenom Beogradu budućnosti. Jedan gonjen krivicom iz prošlosti i navikom na novo i bolje ( da li uistinu u bolje? ) dolazi iz Nemačke, drugi je ostao kući, u kriminalnom talogu i miljeu. Domaćin gostu za zabavu ponudi Tkivnu-devojku koja je plaćena da je boli, čije je telo izloženo na potpunu milost i nemilost onome ko je platio. ( zvuči poznato? proročki? npr. pelene radnicima u fabrikama? razni oblici nasilja u našem društvu, onih koji smatraju da su gospodari tuđih, posebno ženskih života, itd ). Tkivna ( uz bok joj stavljam jedino priče Trulež, meso i sitni kolači i Partiju ) nemilosrdno zaseca naše duboko obolelo društveno tkivo, pošast koja je krenula devedesetih i kojoj kao da nema kraja ( mada su joj uzroci mnogo dublji i sežu daleko u prošlost ), ali ( između redova ) ne propušta da načepi ni licemerni i profiterski tehno svet EU. Sve je u jednoj užasnoj simbiozi, u kojoj se izgubila svaka ljudskost, bliskost i empatija. Surova, mračna i snažna priča.
Neki odlomci :
,,Pa opet, zamirisao bi mi često tuđ parfem, te bih oko bacio pod suknjice uličnih mršavica koje su delile ružičaste vizitke. Ipak, sile prilika bi me za zadovoljstvo obavezno uskratile migom nedovoljno oteklog novčanika, plačnim glasom sa druge strane IP-a, ili produženim radnim vremenom, te bih se zadržao samo na pogledu.
Ali, na izletu u Srbiji, gde se pije prava rakija, maše pištoljima bez kazne i ponoć dočekuje uz ,,Tek je dvanest sati'', a sve što se zbiva ostaje zakopano u mračnim ćoškovima prostačkih jaruga, takva ponuda nije se mogla...ma, nije se smela odbiti.
,,Volim ženu i klinca'', planirao sam da zabalavim, ukoliko mi se odluka dovede u pitanje. ,,To svakodnevno dokazujem. Plaćam stan, potrepštine, malom školovanje, ovoj frizuru. Muško sam i za stolom, i za jorganom. Pa , valjda imam pravo da se malo opustim i zaboravim na dugove i pločice, bar na rodnom tlu!''
Najzad, tek što sam posegnuo za oružjem, na tren sam uhvatio i pospani pogled Tkivne, a iz njega je zaurlalo stotine krvavih noći-vrisak je bio dovoljno težak da zapečati odluku.
,,Ne mogu'', ustuknuo sam. ,,Boli je kume, zar ne vidiš?''
,,Plaćena je da je boli'', ovaj je zarežao. ,,Potpisala je ugovor, primila platu i zaslužila sve što je dobila!''
,,Niko tako nešto nije zaslužio...''
,,Kume, ovo je naša Srbija!'', glas suprotstavljenog je nenadano zadrhtao, a slomile su ga suze odbegle iz tamnih plavih očiju prožetih kapilarima, glaziranih šljivovicom. ,,Ehej, naša Srbija, bre!''
,,To je tvoja Srbija'', podigao sam ruke u vis, nalik razočaranom neprijatelju, a zapravo se ogradio od svega, kao što sam i ranije umeo,
gotovo maestralno.''
Recent Posts
