1
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 24, 2020, 03:25:31 PM »Уупс! да! тако је! Хвала на исправци.
Recent Posts
2
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by angel011 on November 24, 2020, 02:02:28 PM »Priređivač u broju 167. nije dr Mladen jakovljević nego dr Nenad Perić.
3
Vesti iz Fantastike / casopis Kultura 168, o tome u Politici
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 22, 2020, 06:45:19 PM »... ево и ово је допуна,
(7) данас, у недељу 2020 11 22, у „Политици“, на стр. 14, приказ најновијег броја часописа „Култура“, а то је број 168.
Да не буде забуне: у октобру 2020 смо вас обавестили да је изашао часопис
“Култура”, број 167, са тематом о СФ
а сад, ево, у новембру 2020,
“Култура”, број 168, са тематом претежно о Ф а не СФ.
Уредник оба та темата је др Младен М. Јаковљевић, наш шести доктор научне фантастике (одбранио дисертацију 2012. године).
Дакле то су два разна броја тог часописа, узастопна, па би неко могао помислити да је грешка, да је то само један број.
За број 167, о СФ, приказ је дао Ивков, у “Блицу”, а дао је и линк! веома битно!
Међутим, приказ броја 168, данас у “Политици”, не даје линк, а потписан је само иницијалима, М.Д.
Али ми знамо линк:
http://casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=178
А зашто на крају пише “178” кад је то број 168? Е то не знамо! дибидус не знамо! али то није битно, битно је да тај линк лепо ради.
Surprise – неки од радова у том темату су на енглеском! а само резиме (на крају рада) на српском.
Хмм, онај ранији темат, о СФ, није представљен у “Политици”, а овај сад темат претежно о фантазији, јесте “прошао” у том листу. Да ли је то преференција за Ф жанр, на уштрб СФ?
Значајан део данашњег чланка у “Политици” заузима цитат професора Јаковљевића где он каже да су светови фантастике “непосредни или посредни одраз стварног света” а то мишљење је блиско главно-токовцима, знате већ, блиско онима који мисле да је СФ само одраз, само алегорија на ово овде, криво огледало у коме гледамо ипак себе, итд.
У сваком случају добро је што је тај чланак данас изашао.
(7) данас, у недељу 2020 11 22, у „Политици“, на стр. 14, приказ најновијег броја часописа „Култура“, а то је број 168.
Да не буде забуне: у октобру 2020 смо вас обавестили да је изашао часопис
“Култура”, број 167, са тематом о СФ
а сад, ево, у новембру 2020,
“Култура”, број 168, са тематом претежно о Ф а не СФ.
Уредник оба та темата је др Младен М. Јаковљевић, наш шести доктор научне фантастике (одбранио дисертацију 2012. године).
Дакле то су два разна броја тог часописа, узастопна, па би неко могао помислити да је грешка, да је то само један број.
За број 167, о СФ, приказ је дао Ивков, у “Блицу”, а дао је и линк! веома битно!
Међутим, приказ броја 168, данас у “Политици”, не даје линк, а потписан је само иницијалима, М.Д.
Али ми знамо линк:
http://casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=178
А зашто на крају пише “178” кад је то број 168? Е то не знамо! дибидус не знамо! али то није битно, битно је да тај линк лепо ради.
Surprise – неки од радова у том темату су на енглеском! а само резиме (на крају рада) на српском.
Хмм, онај ранији темат, о СФ, није представљен у “Политици”, а овај сад темат претежно о фантазији, јесте “прошао” у том листу. Да ли је то преференција за Ф жанр, на уштрб СФ?
Значајан део данашњег чланка у “Политици” заузима цитат професора Јаковљевића где он каже да су светови фантастике “непосредни или посредни одраз стварног света” а то мишљење је блиско главно-токовцима, знате већ, блиско онима који мисле да је СФ само одраз, само алегорија на ово овде, криво огледало у коме гледамо ипак себе, итд.
У сваком случају добро је што је тај чланак данас изашао.
4
Vesti iz Fantastike / i dopuna, danas
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 21, 2020, 06:21:52 PM »... само неколико допуна данашњим вестима,
(3) код Невидљивог можете видети неколико фотомонтажа, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2020/11/20/zato-su-dinosauruse-u-parku-iz-doba-jure-zamenili-tvorovi/
неко је у кадрове из Јура парка убацио фотографије, не диносауруса, него гигантских ласица (то су она створења налик на хрчкове, али са лепшим крзном, склона да, у природи тј. у дивљини, нападају и прождиру друге, мање животиње; дакле нека фантастична, огромна ласица не би била нимало безазлена; на енглеском се зову ferrets; то нису творови, нити хрчкови, него су ласице).
(4) Данас у “Блицу” па на стр. 53, десни стубац, изненађујући наслов који нас је препао – “Одлазак Зорана Живковића”. У поднаслову се каже да је преминуо од последица вируса ковид-19. Али, у том чланку видимо да то није наш СФ Зоран, нити је то бивши премијер Србије Зоран Живковић, него је један филмски и културни радник, организатор филмских фестивала и других културних активности у Црној Гори. Овај тренутак забуне нам показује колика је важност средњег слова.
Наш СФ Зоран има средње слово А: Зоран А. Живковић.
(5) У данашњем (и сутрашњем, викенд-број) “Данасу”, па на стр. XIII културног прилога, кратак приказ једног романа, наслов чланка је „Наставак вишедимензионалне партије шаха“, наднаслов „Фантастика“, потписује К. П. Д, аутор тог романа је Душан Паучковић, наслов романа је Раван: поднебесје, то је други део трилогије Раван, а у чланку се наводи, на крају, мишљење које је дао један други писац, Милош Петковић. У чланку се помињу астрална раван, народ Сармата, борба са богом, итд, па, стичемо утисак да је то вероватно роман у жанру фантазије, и то, епске фантастике.
(6) А такође у том прилогу “Данаса” али на стр. V, имате веома обиман чланак под насловом “Шта је Запад?”, потписује Алексеј Кишјухас, он аргументише да много коришћени политички и идеолошки појам “Запад” није географски прецизно одређен, јер се односи, у мањој или већој мери, на многе земље на разним континентима, него је више један скуп особина, принципа, погледа на свет, и друштвених и економских институција, различито реализован у разним земљама. А кад га критикују, виде га (барем неки) као скуп рђавих идеологија и карактерних мана, расизам, колонијализам, грамзивост итд.
(3) код Невидљивог можете видети неколико фотомонтажа, на:
https://sfpisb.wordpress.com/2020/11/20/zato-su-dinosauruse-u-parku-iz-doba-jure-zamenili-tvorovi/
неко је у кадрове из Јура парка убацио фотографије, не диносауруса, него гигантских ласица (то су она створења налик на хрчкове, али са лепшим крзном, склона да, у природи тј. у дивљини, нападају и прождиру друге, мање животиње; дакле нека фантастична, огромна ласица не би била нимало безазлена; на енглеском се зову ferrets; то нису творови, нити хрчкови, него су ласице).
(4) Данас у “Блицу” па на стр. 53, десни стубац, изненађујући наслов који нас је препао – “Одлазак Зорана Живковића”. У поднаслову се каже да је преминуо од последица вируса ковид-19. Али, у том чланку видимо да то није наш СФ Зоран, нити је то бивши премијер Србије Зоран Живковић, него је један филмски и културни радник, организатор филмских фестивала и других културних активности у Црној Гори. Овај тренутак забуне нам показује колика је важност средњег слова.
Наш СФ Зоран има средње слово А: Зоран А. Живковић.
(5) У данашњем (и сутрашњем, викенд-број) “Данасу”, па на стр. XIII културног прилога, кратак приказ једног романа, наслов чланка је „Наставак вишедимензионалне партије шаха“, наднаслов „Фантастика“, потписује К. П. Д, аутор тог романа је Душан Паучковић, наслов романа је Раван: поднебесје, то је други део трилогије Раван, а у чланку се наводи, на крају, мишљење које је дао један други писац, Милош Петковић. У чланку се помињу астрална раван, народ Сармата, борба са богом, итд, па, стичемо утисак да је то вероватно роман у жанру фантазије, и то, епске фантастике.
(6) А такође у том прилогу “Данаса” али на стр. V, имате веома обиман чланак под насловом “Шта је Запад?”, потписује Алексеј Кишјухас, он аргументише да много коришћени политички и идеолошки појам “Запад” није географски прецизно одређен, јер се односи, у мањој или већој мери, на многе земље на разним континентима, него је више један скуп особина, принципа, погледа на свет, и друштвених и економских институција, различито реализован у разним земљама. А кад га критикују, виде га (барем неки) као скуп рђавих идеологија и карактерних мана, расизам, колонијализам, грамзивост итд.
5
Vesti iz Fantastike / najtiražnija priča ikad, i, PZAB
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 21, 2020, 12:05:45 AM »Цењени ,
(1) Константин Тезеус, кратка прича „Туга“ (умире последњи пар интелигентних диносауруса), 3,2 шлајфне, објављено у „Вечерњим новостима“ у четвртак 20. децембра 1984. године, на стр. 16-17, у броју који је због календара, и постера са Лепом Бреном, имао 700.000 примерака. То је највећи тираж који је иједна српска СФ прича икада имала – дакле ова прича је најтиражнија, свих времена – седам стотина хиљада примерака!
(2) “Политикин забавник” бр. 3589, петак 20.11.2020, дакле јучерашњи, овонедељни, нема СФ причу, али има причу спиритистичке фантазије, на стр. 58-59, Емброуз Бирс, “Психолошка олупина” (“A Psychological Shipwreck”, 1879), тајанствено путовање 1874. године, паробродом преко Атлантика, Американац се враћа из Ливерпула у Њујорк али полази једним бродом а мистериозно се враћа другим, појављује се дух једне лепе младе даме по имену Џенет Харфорд, и тајанствена књига, итд.
стр. 7, као, ПЗАБ добио писмо од Шерлок Холмсовог секретара.
стр. 8-10, чланак “Има ли кога?” (у свемиру, сем нас). Врло добар текст, потписује Драган Кесић. Илустрацију, у колору, дао Растко Ћирић: ванземаљац чита текст који је изврнут наглавачке, а где се дискутује о тој истој теми, и каже се да у свемиру има тако много звезда, 1024, да за свако зрнце песка на Земљи, има барем по хиљаду звезда у свемиру. Ово је права СФ фановска, хумористичка, карикатурална илустрација, одлична, на нивоу најбољих таквих икада објављених у “Емитору” у клубу ЛК. Остатак те карикатуре обухвата и следећу страницу, наиме, полеђину странице 9, а то је, дабоме, страница 10; ви окренете, преврнете лист, кад, гле, ту су пипци.
Али промакла је једна велика грешка у том ванземаљчевом тексту! Бројеви, који настају степеновањем, “десет на двадесет други” и “десет на двадесет четврти” нису наштампани како треба, са експонентом у суперскрипту, овако: 1022 и 1024, него су написани без степеновања, као 1022 и 1024, а то би значило: хиљаду и двадесет два, и, хиљаду и двадесет четири, а то је трилионима пута мање него што треба. Дакле неко је прогешио у млатемлатици.
стр. 11, једна Хемингвејева прича од само 6 речи, а ипак дирљива. После је ову причу похвалио Артур Ч. Кларк.
стр. 22-24, чланак, потписује Немања Баћковић, Хитлерови авиони и авијатичари камиказе, постојали су, наводно.
стр. 44-45, забавни необични детаљи о животу у некадашњем СССР.
стр. 46-48, биографија Емброуза Бирса, са уметнутим цитатима из његовог Циниковог речника.
(1) Константин Тезеус, кратка прича „Туга“ (умире последњи пар интелигентних диносауруса), 3,2 шлајфне, објављено у „Вечерњим новостима“ у четвртак 20. децембра 1984. године, на стр. 16-17, у броју који је због календара, и постера са Лепом Бреном, имао 700.000 примерака. То је највећи тираж који је иједна српска СФ прича икада имала – дакле ова прича је најтиражнија, свих времена – седам стотина хиљада примерака!
(2) “Политикин забавник” бр. 3589, петак 20.11.2020, дакле јучерашњи, овонедељни, нема СФ причу, али има причу спиритистичке фантазије, на стр. 58-59, Емброуз Бирс, “Психолошка олупина” (“A Psychological Shipwreck”, 1879), тајанствено путовање 1874. године, паробродом преко Атлантика, Американац се враћа из Ливерпула у Њујорк али полази једним бродом а мистериозно се враћа другим, појављује се дух једне лепе младе даме по имену Џенет Харфорд, и тајанствена књига, итд.
стр. 7, као, ПЗАБ добио писмо од Шерлок Холмсовог секретара.
стр. 8-10, чланак “Има ли кога?” (у свемиру, сем нас). Врло добар текст, потписује Драган Кесић. Илустрацију, у колору, дао Растко Ћирић: ванземаљац чита текст који је изврнут наглавачке, а где се дискутује о тој истој теми, и каже се да у свемиру има тако много звезда, 1024, да за свако зрнце песка на Земљи, има барем по хиљаду звезда у свемиру. Ово је права СФ фановска, хумористичка, карикатурална илустрација, одлична, на нивоу најбољих таквих икада објављених у “Емитору” у клубу ЛК. Остатак те карикатуре обухвата и следећу страницу, наиме, полеђину странице 9, а то је, дабоме, страница 10; ви окренете, преврнете лист, кад, гле, ту су пипци.
Али промакла је једна велика грешка у том ванземаљчевом тексту! Бројеви, који настају степеновањем, “десет на двадесет други” и “десет на двадесет четврти” нису наштампани како треба, са експонентом у суперскрипту, овако: 1022 и 1024, него су написани без степеновања, као 1022 и 1024, а то би значило: хиљаду и двадесет два, и, хиљаду и двадесет четири, а то је трилионима пута мање него што треба. Дакле неко је прогешио у млатемлатици.
стр. 11, једна Хемингвејева прича од само 6 речи, а ипак дирљива. После је ову причу похвалио Артур Ч. Кларк.
стр. 22-24, чланак, потписује Немања Баћковић, Хитлерови авиони и авијатичари камиказе, постојали су, наводно.
стр. 44-45, забавни необични детаљи о животу у некадашњем СССР.
стр. 46-48, биографија Емброуза Бирса, са уметнутим цитатима из његовог Циниковог речника.
6
Vesti iz Fantastike / program LK za novembar, i Sentinel, i Rusi, itd
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 19, 2020, 12:17:09 AM »Цењени ,
(1) Заборависмо, у “Политици“ је у суботу 14. новембра 2020. у културном прилогу па на стр. 3 био и чланак „Компјутерска алхемија“, потписује Александар Мандић, о питању да ли ће компјутери моћи да компонују добру музику, и да ли то можда могу већ сад (читаоцима су понуђена и два линка...). И, наводно, у неком клубу „Театренеу“ у Барселони, за стенд-ап комедије, био је инсталиран компјутер који је, помоћу камера у наслонима седишта, снимао и мерио колико пута сте се насмејали, па је после свако морао да плати улазницу (заправо излазницу), одговарајућу суму, на основу тога. – Лепа идеја, ако се не морају носити маске против корона вируса...
(2) А заборависмо и ово, у “Блицу” је у понедељак 16. новембра 2020. на стр. 25 Ивков у колумни “Стрипологија” дао приказ поново о српској и регионалној фантазијској књизи стрипова Вековници али сад о новом, другачијем издању, тако да наслов сад гласи Вековници 1-2. Узгред Ивков дискутује шта заправо на Балкану, у контексту разних издања фантастике, значи реч “регионално”, да ли се мисли само на земље бивше Југославије, или на цео Балкан, и да ли у томе треба бити опрезан да се не повреде нечија осећања.
(3) Па, изгледа да заборависмо и ово, програм ЛК, програм који ето још увек постоји и поред ове страховите офанзиве вируса:
Програм Лазе К за новембар 2020:
2. novembar 2020 – Promocija strip-romana “Prokleto igralište” Aleksandra Petrikanovića
“Prokleto igralište” je strip roman-prvenac Aleksandra Petrikanovića, i najnovije izdanje u ediciji Džambas, u kojoj Besna kobila promoviše domaće autore. U njemu pratimo lik Čarobnjaka, koji traži svoje mesto u neobičnom i apsurdnom svetu. Čarobnjakove fantastične avanture obrađene su na fantastičan i parodičan način, uz humor svojstven autoru, inače poznatom čitaocima portala emitor.rs po mini-stripovima elegične i mračne tematike.
Ovo i druga izdanja Besne kobile predstaviće Aleksandar Petrikanović i Goran Lakićević, suosnivač izdavača i urednik. Moderira Miloš Petrik.
9. novembar 2020 – Nemamo tribinu iz tekućih razloga
16. novembar 2020 – Nekromanseri i mačevaoci u svemiru: “Gideon the Ninth” Tamsyn Muir
U probnoj epizodi potencijalnog web serijala “40+yo ya book club” društvance ocvalih čitalaca se okuplja da komentariše YA (young adult) hit serijal “Locked Tomb” autorke Tamsyn Muir. U pitanju je mlađa autorka, poprilično zapažena i uspešna već sa svojih nekoliko prvih priča koje su mahom uvrštavane u antologije najboljih priča godine, bilo to SF, horor, fantasy ili LGBT+ književnost (ima sveee).
Ono što je konkretno poteralo krv da kola zakrečenim venama je roman “Gideon the Ninth”, dramatično blurbovan kao “lezbo nekromanserke u svemiru”. To svakako nije netačno ali je i malo obmanjujuće/provokativno i daleko od najbitnijeg. “Gideon” jeste YA roman koji se oslanja na trope škole magije i glavne junakinje jesu to što blurb kaže, ali takođe je fenomenalno štivo koje povezuje na izgled nespojivo, što žanrovski (spejs operu, teen melodramu, junački ep), što tematski (Ilijadu, pop kulturu devedesetih, tinejdžerski goth angst, te stotine internet mema i trulih fora) na neočekivane i efektivne načine.
Nastavak, “Harrow the Ninth”, izbija tlo pod nogama promenom naratora i tempa i drastično drugačijim prikazom poznatih likova i situacija, prelazak sa lakog tona i humora “Gideona” izaziva vrtoglavicu i mučninu a kompleksnost sveta se otkriva u grandioznom sukobu od koga naravno zavisi celo morbidno i bizarno nekro carstvo.
Autorki čestitke, sramite se, prelepo ali i ružno što još nemamo treći deo.
Fangirluju preko Zoom-a koji se streamuje na YouTube: Ivana Nešić, Tijana Tropin, Jelena Jokanović, Žarko Milićević
samo na yt nije u dob
23. novembar 2020 – Fantastična čitaonica 81: Frenk Herbert, “Dina”
Dina je jedno od ključnih dela naučne fantastike, začetnik nekoliko podžanrova i ep koji traje duže od 55 godina. Ovoga puta, ova knjiga je trebalo da bude uvod u još jednu ekranizaciju ovog remek-dela, ali je to, iz poznatih razloga, odloženo. Ipak, to nas ne sprečava da o Dini diskutujemo on-lajn, u našoj čitaonici na Goodreadsu. Priključite nam se.
https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica
30. novembar 2020 – Veseli četvrtak opet u Lazi!
Najveći strip izdavač u zemlji, Veseli četvrtak, ponovo će biti gost-domaćin u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”! Predstavnici Četvrtka pričaće o svojim najnovijim izdanjima, otkriće nam šta smo sve propustili bez sajma knjiga, pričaće nam u kakvom je stanju izdavaštvo zbog trenutne situacije, i drugim temama. Kapacitet dvorane je smanjen zbog situacije, ali tribina će, kao i uvek, biti postavljena na YouTube. Naši gosti-domaćini biće urednici Veselog četvrtka Marko Šelić i Dušan Mladenović. Moderator: Pavle Knežević
То је програм ЛК, новембарски.
Настављамо са неким другим темама:
(4) Причу Артура Ч. Кларка “Стражар” (Sentinel) можете да гледате и слушате, лепо се чита баш буквално цео текст, странице се излиставају на екрану и чује се тон, то траје око 22 минута, на:
(5) Интересантно је да су Руси још давно снимили, изгледа, неки СФ филм у коме се појављује свемирска станица чији стамбени део је о облику точка који ротира да би центрифугална сила служила уместо гравитације. Имате то на:
https://youtu.be/mXt30Ing3Kk?t=1290
Али изгледа да је то у свету прошло тотално незапажено, изгледа да ту није било ни славе, ни зараде. Непословност? недостатак промоције, пропаганде? Ко би то сад знао…
(1) Заборависмо, у “Политици“ је у суботу 14. новембра 2020. у културном прилогу па на стр. 3 био и чланак „Компјутерска алхемија“, потписује Александар Мандић, о питању да ли ће компјутери моћи да компонују добру музику, и да ли то можда могу већ сад (читаоцима су понуђена и два линка...). И, наводно, у неком клубу „Театренеу“ у Барселони, за стенд-ап комедије, био је инсталиран компјутер који је, помоћу камера у наслонима седишта, снимао и мерио колико пута сте се насмејали, па је после свако морао да плати улазницу (заправо излазницу), одговарајућу суму, на основу тога. – Лепа идеја, ако се не морају носити маске против корона вируса...
(2) А заборависмо и ово, у “Блицу” је у понедељак 16. новембра 2020. на стр. 25 Ивков у колумни “Стрипологија” дао приказ поново о српској и регионалној фантазијској књизи стрипова Вековници али сад о новом, другачијем издању, тако да наслов сад гласи Вековници 1-2. Узгред Ивков дискутује шта заправо на Балкану, у контексту разних издања фантастике, значи реч “регионално”, да ли се мисли само на земље бивше Југославије, или на цео Балкан, и да ли у томе треба бити опрезан да се не повреде нечија осећања.
(3) Па, изгледа да заборависмо и ово, програм ЛК, програм који ето још увек постоји и поред ове страховите офанзиве вируса:
Програм Лазе К за новембар 2020:
2. novembar 2020 – Promocija strip-romana “Prokleto igralište” Aleksandra Petrikanovića
“Prokleto igralište” je strip roman-prvenac Aleksandra Petrikanovića, i najnovije izdanje u ediciji Džambas, u kojoj Besna kobila promoviše domaće autore. U njemu pratimo lik Čarobnjaka, koji traži svoje mesto u neobičnom i apsurdnom svetu. Čarobnjakove fantastične avanture obrađene su na fantastičan i parodičan način, uz humor svojstven autoru, inače poznatom čitaocima portala emitor.rs po mini-stripovima elegične i mračne tematike.
Ovo i druga izdanja Besne kobile predstaviće Aleksandar Petrikanović i Goran Lakićević, suosnivač izdavača i urednik. Moderira Miloš Petrik.
9. novembar 2020 – Nemamo tribinu iz tekućih razloga
16. novembar 2020 – Nekromanseri i mačevaoci u svemiru: “Gideon the Ninth” Tamsyn Muir
U probnoj epizodi potencijalnog web serijala “40+yo ya book club” društvance ocvalih čitalaca se okuplja da komentariše YA (young adult) hit serijal “Locked Tomb” autorke Tamsyn Muir. U pitanju je mlađa autorka, poprilično zapažena i uspešna već sa svojih nekoliko prvih priča koje su mahom uvrštavane u antologije najboljih priča godine, bilo to SF, horor, fantasy ili LGBT+ književnost (ima sveee).
Ono što je konkretno poteralo krv da kola zakrečenim venama je roman “Gideon the Ninth”, dramatično blurbovan kao “lezbo nekromanserke u svemiru”. To svakako nije netačno ali je i malo obmanjujuće/provokativno i daleko od najbitnijeg. “Gideon” jeste YA roman koji se oslanja na trope škole magije i glavne junakinje jesu to što blurb kaže, ali takođe je fenomenalno štivo koje povezuje na izgled nespojivo, što žanrovski (spejs operu, teen melodramu, junački ep), što tematski (Ilijadu, pop kulturu devedesetih, tinejdžerski goth angst, te stotine internet mema i trulih fora) na neočekivane i efektivne načine.
Nastavak, “Harrow the Ninth”, izbija tlo pod nogama promenom naratora i tempa i drastično drugačijim prikazom poznatih likova i situacija, prelazak sa lakog tona i humora “Gideona” izaziva vrtoglavicu i mučninu a kompleksnost sveta se otkriva u grandioznom sukobu od koga naravno zavisi celo morbidno i bizarno nekro carstvo.
Autorki čestitke, sramite se, prelepo ali i ružno što još nemamo treći deo.
Fangirluju preko Zoom-a koji se streamuje na YouTube: Ivana Nešić, Tijana Tropin, Jelena Jokanović, Žarko Milićević
samo na yt nije u dob
23. novembar 2020 – Fantastična čitaonica 81: Frenk Herbert, “Dina”
Dina je jedno od ključnih dela naučne fantastike, začetnik nekoliko podžanrova i ep koji traje duže od 55 godina. Ovoga puta, ova knjiga je trebalo da bude uvod u još jednu ekranizaciju ovog remek-dela, ali je to, iz poznatih razloga, odloženo. Ipak, to nas ne sprečava da o Dini diskutujemo on-lajn, u našoj čitaonici na Goodreadsu. Priključite nam se.
https://www.goodreads.com/group/show/204845-fantasti-na-itaonica
30. novembar 2020 – Veseli četvrtak opet u Lazi!
Najveći strip izdavač u zemlji, Veseli četvrtak, ponovo će biti gost-domaćin u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”! Predstavnici Četvrtka pričaće o svojim najnovijim izdanjima, otkriće nam šta smo sve propustili bez sajma knjiga, pričaće nam u kakvom je stanju izdavaštvo zbog trenutne situacije, i drugim temama. Kapacitet dvorane je smanjen zbog situacije, ali tribina će, kao i uvek, biti postavljena na YouTube. Naši gosti-domaćini biće urednici Veselog četvrtka Marko Šelić i Dušan Mladenović. Moderator: Pavle Knežević
То је програм ЛК, новембарски.
Настављамо са неким другим темама:
(4) Причу Артура Ч. Кларка “Стражар” (Sentinel) можете да гледате и слушате, лепо се чита баш буквално цео текст, странице се излиставају на екрану и чује се тон, то траје око 22 минута, на:
(5) Интересантно је да су Руси још давно снимили, изгледа, неки СФ филм у коме се појављује свемирска станица чији стамбени део је о облику точка који ротира да би центрифугална сила служила уместо гравитације. Имате то на:
https://youtu.be/mXt30Ing3Kk?t=1290
Али изгледа да је то у свету прошло тотално незапажено, изгледа да ту није било ни славе, ни зараде. Непословност? недостатак промоције, пропаганде? Ко би то сад знао…
7
Vesti iz Fantastike / u Politici, Vern, Marvel
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 14, 2020, 04:49:28 PM »Цењени ,
(1) данас на стр. 5 “Политикиног“ културног прилога „Култура, уметност, наука“ имате други део фељтона о једној истакнутој личности по имену Михаило Петровић Алас. Потписује Момчило Ђорговић.
Први део био је прошле суботе (7. новембар 2020, на стр. 4 и 5), под насловом „Мој отац, Жил Верн“, и тада је започет, а сада изразито развијен приказ духовних паралела у интересовањима (о истраживачким путовањима по свету) Аласа и Верна.
Наслов данашњег (14. новембар 2020, на стр. 5) чланка гласи: „У најдаљим даљинама“. Дакле није нагласак на Верновој фантастици, него на истраживачком духу. Запажамо реченицу (први стубац, други пасус): „Жил Верн је први књижевник који је своја дела стварао на плодовима индустријске револуције“.
(2) Такође данас, у том “Политикином” прилогу али на стр. 4, имате чланак “Марвел против Дизнија”, потписује Бранко Анђић. У чланку се развија теза да су Дизнијеви стрипови и цртаћи, Паја Патак итд, данас превазиђени, наива, да су данас у моди неки други стрипови и филмови, циничнији, огорченији, деструктивнији, јер је за данашњу децу “насиље природна средина” (то читамо у другој половини четвртог ступца). Наводно и модерни супер-хероји, али и њихови зли противници, подједнако млатарају разним супер-оружјима и уништавају све око себе. Испада да је оно раније доба било наивно, а ово садашње изопачено, дакле – испада да је лоше и једно, и друго. Претвара се то и у критику данашњег човечанства: “Идеал данашњег света – са и без вируса корона – јесте просто преживљавање.” Овде чланкописац улази у уобичајене токове критике Запада, само и једино Запада, јер, на пример, зашто не критикује руске стрипове?
(1) данас на стр. 5 “Политикиног“ културног прилога „Култура, уметност, наука“ имате други део фељтона о једној истакнутој личности по имену Михаило Петровић Алас. Потписује Момчило Ђорговић.
Први део био је прошле суботе (7. новембар 2020, на стр. 4 и 5), под насловом „Мој отац, Жил Верн“, и тада је започет, а сада изразито развијен приказ духовних паралела у интересовањима (о истраживачким путовањима по свету) Аласа и Верна.
Наслов данашњег (14. новембар 2020, на стр. 5) чланка гласи: „У најдаљим даљинама“. Дакле није нагласак на Верновој фантастици, него на истраживачком духу. Запажамо реченицу (први стубац, други пасус): „Жил Верн је први књижевник који је своја дела стварао на плодовима индустријске револуције“.
(2) Такође данас, у том “Политикином” прилогу али на стр. 4, имате чланак “Марвел против Дизнија”, потписује Бранко Анђић. У чланку се развија теза да су Дизнијеви стрипови и цртаћи, Паја Патак итд, данас превазиђени, наива, да су данас у моди неки други стрипови и филмови, циничнији, огорченији, деструктивнији, јер је за данашњу децу “насиље природна средина” (то читамо у другој половини четвртог ступца). Наводно и модерни супер-хероји, али и њихови зли противници, подједнако млатарају разним супер-оружјима и уништавају све око себе. Испада да је оно раније доба било наивно, а ово садашње изопачено, дакле – испада да је лоше и једно, и друго. Претвара се то и у критику данашњег човечанства: “Идеал данашњег света – са и без вируса корона – јесте просто преживљавање.” Овде чланкописац улази у уобичајене токове критике Запада, само и једино Запада, јер, на пример, зашто не критикује руске стрипове?
8
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 11, 2020, 12:09:02 AM »Извињавам се, нисам гледао, нисам пазио, само сам пренео информацију из новина. Нисам у току, с тим. Пардон!
Ево тек сад гледам, он тамо на почетку каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Напомена
Као основа за овај текст послужио је чланак Миодрага Миловановића “Кратак прилог за историју српске научне фантастике”, објављен у хрватском часопису UBIQ Књижевни часопис за знанствену фантастику, бр. 4, април 2009, који се у целости налази и на сајту
http://www.art-anima.com/v/1871-miodrag-milovanovic-kratak-prilog-za-istoriju-srpske-naucne-fantastike
КРАЈ ЦИТАТА.
Нисам у могућности данас да кренем у то разматрање… али нећу заборавити да размотрим…
Ево тек сад гледам, он тамо на почетку каже:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА:
Напомена
Као основа за овај текст послужио је чланак Миодрага Миловановића “Кратак прилог за историју српске научне фантастике”, објављен у хрватском часопису UBIQ Књижевни часопис за знанствену фантастику, бр. 4, април 2009, који се у целости налази и на сајту
http://www.art-anima.com/v/1871-miodrag-milovanovic-kratak-prilog-za-istoriju-srpske-naucne-fantastike
КРАЈ ЦИТАТА.
Нисам у могућности данас да кренем у то разматрање… али нећу заборавити да размотрим…
9
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Miodrag Milovanovic on November 10, 2020, 09:25:01 PM »Pa valjda možete bolje od ovoga?
Jeste li videli tu Đukićevu istoriju?
Ako niste evo je:
http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/52.pdf
Porediti ovo prepisivanje mog članka iz UBIQ-a objavljenog na sajtu Art Anime sa vašim i mojim radom je, najblaže rečeno, neumesno...
I od onoga ko je to uradio i od vas koji to prenosite bez komentara u neutralnom tonu.
Kao Šapić koji gleda u zemlju...
Jeste li videli tu Đukićevu istoriju?
Ako niste evo je:
http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/52.pdf
Porediti ovo prepisivanje mog članka iz UBIQ-a objavljenog na sajtu Art Anime sa vašim i mojim radom je, najblaže rečeno, neumesno...
I od onoga ko je to uradio i od vas koji to prenosite bez komentara u neutralnom tonu.
Kao Šapić koji gleda u zemlju...
10
Vesti iz Fantastike / i danas u Blicu o nama
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 10, 2020, 02:40:46 PM »... и ево допуне још једне:
(5) у данашњем (уторак, 10. новембар 2020) „Блицу“, па у уметнутом прилогу „Поп & култура“ (тај знак у средини зове се амперсанд, енгл. ampersand), па на последњој страници тог прилога, а то је стр. 8, Слободан В. Ивков даје велики чланак – цела та страница! – са насловом „Слаба предсказања“ (то се мисли на начин како је научна фантастика предвиђала разне огромне епидемије, а како је испало у стварности са овим ковид-19 вирусом...), наднаслов је „Несвакидашња издања“, а поднаслов „Успутне белешке о српском (научно) фантастичном фандому“.
У чланку се говори о Тикином и Филиповом удружењу SCI&FI, али и о удружењима „Лазар Комарчић“, „Српско друштво за научну фантастику“, није заборављен ни некадашњи „Метеор“ из Суботице, помиње се и „Лира“ у Нишу, али, не помиње се новосадска „Фотонска плима“ (Photon Tide);
око средине другог ступца помиње се да су постојали планови „да ЛК истрчи на светску сцену са ‘Емитором’ па на неком годишњем Ворлдкону ( … ) буде првак света” – одакле је то дошло? АБН не памти да је било таквих планова!!! – а помињу се, око средине првог ступца, и све три досадашње историје српске научне фантастике: Мићина, АБН-ова, и Срђана Ђукића (код Тике и Филипа у фанзину “Тера”).
Чланак има и неколико реченица које донекле понављају материјал из оног чланка прекјуче о Тикиној књизи Палисаде и чадори.
(5) у данашњем (уторак, 10. новембар 2020) „Блицу“, па у уметнутом прилогу „Поп & култура“ (тај знак у средини зове се амперсанд, енгл. ampersand), па на последњој страници тог прилога, а то је стр. 8, Слободан В. Ивков даје велики чланак – цела та страница! – са насловом „Слаба предсказања“ (то се мисли на начин како је научна фантастика предвиђала разне огромне епидемије, а како је испало у стварности са овим ковид-19 вирусом...), наднаслов је „Несвакидашња издања“, а поднаслов „Успутне белешке о српском (научно) фантастичном фандому“.
У чланку се говори о Тикином и Филиповом удружењу SCI&FI, али и о удружењима „Лазар Комарчић“, „Српско друштво за научну фантастику“, није заборављен ни некадашњи „Метеор“ из Суботице, помиње се и „Лира“ у Нишу, али, не помиње се новосадска „Фотонска плима“ (Photon Tide);
око средине другог ступца помиње се да су постојали планови „да ЛК истрчи на светску сцену са ‘Емитором’ па на неком годишњем Ворлдкону ( … ) буде првак света” – одакле је то дошло? АБН не памти да је било таквих планова!!! – а помињу се, око средине првог ступца, и све три досадашње историје српске научне фантастике: Мићина, АБН-ова, и Срђана Ђукића (код Тике и Филипа у фанзину “Тера”).
Чланак има и неколико реченица које донекле понављају материјал из оног чланка прекјуче о Тикиној књизи Палисаде и чадори.