Recent Posts

Pages: [1] 2 3 ... 10

Vesti iz Fantastike / u Blic o Gatalic

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 24, 2019, 03:14:29 PM »

Цењени ,
у данашњем “Блицу” на стр. 22, Слободан В. Ивков у својој колумни “Фантастикологија” опширно приказује роман Александра Гаталице Последњи аргонаут (2018).

Ми смо вам овде јавили, 2017 12 31, да је тог дана у “Политици” изашао Гаталицин интервју, где је он рекао “Сад радим на једном научном роману, Последњи аргонаут …”,

онда смо вам, отприлике пола године касније, 2018 07 14, јавили: “изашао роман: Александар Гаталица, Последњи аргонаут. Тај наслов нас упућује на грчке античке митове, и на легенду о златном руну. Рекламу видимо (и можете је прочитати, два пасуса) на:

https://www.delfi.rs/knjige/126462_poslednji_argonaut_knjiga_delfi_knjizare.html

Ето… видите… ово је вероватно на самој граници СФ и Ф, негде у сивој зони, па ће бити тешко одлучити да ли је СФ или није; али, није декларисано као СФ, маркетинг не каже да је то научна фантастика, па онда, вероватно и није.”

Само неколико дана касније, 2018 07 21, обавестили смо вас о опширној критици (овог романа) у којој су поменута “заумна путовања кроз прошлост”, јер, на некој италијанској менталној клиници доктора Петинија, протагониста Константин Кон помоћу својих специјалних можданих ћелија плови у своје визије о прошлости која му се јесте догодила, али и по оној имагинарној, која му се није догодила, у многим, разним вековима.

Поменули смо Вам, такође у овим вестима овде, и то 28. јула 2018, приказ који је потписао проф. Петар Пијановић.

Ако смо добро пратили, Последњи аргонаут није ушао ни у шири избор (31 роман, од укупно пријављених око 200) за НИН-ову награду за најбољи роман објављен 2018. године.

Али јесте добио недавно једну угледну књижевну награду.

Сад ево и Ивковљевог приказа, где налазимо и речи, о једној сцени у роману: “после надреалног сусрета са аустријским часовничарем који уме да успорава време …” и зато смо још ближе уверењу да је Последњи аргонаут роман фантазије, не СФ. Дакле није, као што је Гаталица најавио у поменутом интервјуу последњег дана у 2017. години, “научни роман”, мада има елементе СФ. Наравно примећујемо неке сличности између Гаталице и Борислава Пекића.

Vesti iz Fantastike / u Danasu, 2 prikaza, tretman SF

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 22, 2019, 01:48:12 PM »

Цењени ,

(1) у данашњем (то значи: и сутрашњем) “Данасу”, па у уметнутом прилогу о култури итд, имате, на стр. X, приказ Књижевне фантастике 6, потписује, само иницијалима, К.Д, наслов је “У првом плану лик и дело Е. А. Поа”, помиње се десетак пута појам “фантастика” али ни један једини пут “научна фантастика”,
никако, никако,
а то нам показује суштинску стратегију “чаршијо-мимикрије” – не дати ни најмањи сигнал да смо СФ, да нас не би чаршија одбацила као књижевно безвредне, као кич и тривијалну, суб-литературу, али, ипак, и не одрећи се СФ жанра баш експлицитно, не, па и прошверцовати (да чаршија не примети) понеку трунчицу СФ, понекад; али гле, помиње се хорор, изричито, што значи да се хорор ипак нескривено пласира као респектабилна српска књижевност, тако да је заправо само научна фантастика бачена у ћутање као оно што не треба помињати јер је по доминантном мишљењу безвредно. То је директни наставак онога што је учињено кад је промењен статут клуба ЛК, да би се из самог назива клуба избацила реч “научне”. То је та политика. Она већ дуги низ година даје неке резултате… и има неке последице… одрекли смо се СФ, да бисмо се шлихтали чаршији.

(2) Такође у “Данасу” али на стр. XII имате приказ, са наднасловом
НАУЧНА ФАНТАСТИКА
и насловом “Космичка сага”,
о новом издању романа: Френк Херберт, Дина, превео др Зоран А. Живковић.
Приказ потписује, само иницијалима, Д. С.
У овом приказу се итекако помиње, изричито, да је то научна фантастика. Дакле приступ жанру је тотално друкчији! Не скрива се, него се хвали, управо тиме што је научна фантастика.
(А тако и треба да буде! па у том смислу можемо казати: све похвале, овом чланку, и његовом аутору, Д.С-у!)
Издавач је новосадска “Чаробна књига”.

(3) “Политикин забавник” бр. 3515, петак 21.06.2019,

стр. 7, из Природњачког музеја у Београду, о нађеном нашем југословенском (и то, црногорском) парацератеријуму (Paraceratherium), а то је вероватно највећи копнени сисар икада. (Дакле не рептил, не диносаурус, него, сисар.) Изгледа да је изгледао отприлике као слон, али много већи, али без сурле (можда).

стр. 8-11, космологија, о Шварцшилду и његовом драматичном, историјски значајном писму (са фронта) Ајнштајну, и о црној рупи

стр. 20, фактори епигенетике: од начина како живимо, зависи како ће и који наши гени да се реализују. Дакле, ипак ламаркизам?

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by Miodrag Milovanovic on June 22, 2019, 09:54:32 AM »

Cetvtkom, naravno...

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 21, 2019, 07:21:38 PM »

Ми смо у НУБС-у неким годинама, или барем једне године, били четвртком, а не понедељком; имам ја то у записницима, које сам сачувао, али не бих сада претраживао (заиста ми није то најхитније) тачно којих година смо били четвртком.

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by Miodrag Milovanovic on June 21, 2019, 01:57:06 PM »

Aco, prelistavao sam skoro neke stare omladinske novine (NON). Pronašao sam sliku i tekst o susretu novinara NON-a i Mladine, sa sve sobom kao golmanom tima NON-a - iz tu negde te iste 1985-6.
Ja ne da se ne sećam tog meča, već sve više mislim da je taj broj stigao iz neke paralelne dimenzije.
Nestalo iz sećanja, nepovratno, kao da ga nikada nije bilo...
Ja nemam pojma da li sam bio na tom skupu o Pekiću. Pre će biti da jesam nego da nisam, jer sam u to vreme bio gotovo na svemu što se dešavalo, prisutan skoro svakog ponedeljka uveče. Ali se ničega ne sećam. Kao da se nikada nije dogodilo...

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 20, 2019, 08:49:54 PM »

Мићо, то ме подсећа на случај који је, пре икс година, био, кад су питали једну глумицу по имену Мишел Форбс (Michelle Forbes),

која је (у младости) понела (у Звезданим стазама, огранак Следећа генерација, то је оно где је капетан Жан-Лук Пикар) улогу Ро Ларен (Ro Laren),

https://en.wikipedia.org/wiki/Ro_Laren

младе, храбре и способне, али бунтовне па понекад и непослушне официрке

која је једва пристала да се запосли у Звезданој флоти, али само под условом да јој се дозволи да уз униформу носи и своје минђуше! и, капетан Пикар је то одобрио! –

– која је на крају у једној политички осетљивој ситуацији поступила како је праведно, а не како јој је било наређено (помогла је неким бунтовницима, иако је тај чин правде и хуманости могао лако довести до међународног сукоба…),

па, дакле, кад су фанови, пре неколико година, дакле много година после снимања те серије, питали Мишел Форбс за мишљење, да ли је било реалистично и уверљиво да се тако важна међу-звездана политичка мисија повери једној доказано својеглавој официрки свемирске флоте, она је одговорила отприлике овако: „Знате шта, ја не знам шта сам доручковала јуче, а камоли шта је било у некој епизоди пре двадесет година!“

Иначе, само да се вратим на ранију тему, по мени Пекићева та три романа нису сива зона, нису дела само “блиска и сродна” нашем жанру, не, него су јасно СФ, у жанру су, јер у њима СФ елементи јако преовлађују.

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by Miodrag Milovanovic on June 20, 2019, 01:50:43 PM »

Aco, ja ne znam sta sam jutros doruckovao, a kamoli sta se desavalo na skupu pre 34 godine...

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 19, 2019, 10:16:59 PM »

Дакле Ви се, Мићо, слажете да та три Пекићева романа јесу романи фантастике,

али сматрате да су у некој сивој зони, граничној, између жанрова, па се не може поуздано рећи да ли су хорор, или фантазија, или су СФ; не може се поуздано одмерити шта преовлађује. Да ли је то Ваша оцена о жанровској припадности та три романа?

Онда га треба избацити из историје српске научне фантастике – јер, није СФ – али га узгред поменути у неком додатном поглављу које би се звало рецимо “Блиска и сродна дела”. Имаћу и ја једно такво поглавље, у мојој књизи: поменућу неколико српских књижевних дела која нису СФ, али имају јаке елементе (али, не преовлађујуће) СФ.

Не питам ја у ком моду га треба читати, него, шта јесте. Или јесте СФ, или није СФ.

(2) Мићо, да ли сте Ви били присутни на оној дискусији у НУБС-у о Пекићевом роману, кад је говорила др Светлана Слапшак…

ако сте били на том састанку клуба, 20. јуна 1985,

ако сте били тада у НУБС-у, молим забележите сада своје утиске, можда се подсетите из Емитора 27, дајте своју верзију тих догађаја. Те контроверзе о Пекићу. Ваше сведочење било би веома драгоцено и било би историјски документ. А такође би било добро ако би се са својим успоменама о том састанку јавили (ако су били тамо) Радмило, Мајк Драсков, и још неки…

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by Miodrag Milovanovic on June 19, 2019, 03:26:24 PM »

Čitati Pekića isključivo u SF modu po meni je blago rečeno pogrešno.
Pekić koristi motive različitih žanrova, ali se ne opredeljuje ni za jedan od njih, već stvara neku svoju poetiku, koja se ljudima može sviđati ili ne sviđati, biti im intelektualno bliža ili dalja.

Vesti iz Fantastike / za i protiv Pekića, itd

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on June 19, 2019, 12:57:07 AM »

Цењени ,

прво, извињење и исправка, прогешили смо, алманах Књижевна фантастика 6 ипак има две СФ приче. Та друга је на стр. 36-39 (дакле врло је кратка): Паскал Малос, “Правац у маглу”, превела Ивана Павићевић (али, није назначено са ког језика, али се каже да је Малос “белгијско-пољског порекла”), ова прича је о суровости капиталистичке бирократије у будућности, отприлике је у стилу јапанског писца Шиничи Хошија. Јесте СФ.

(2) “Политикин забавник” бр. 3514, петак 14.06.2019, нема СФ причу, али има причу: Бранко Ћопић, “Чудесна справа“, хумор о нашем старом сељаку (можда отприлике са почетка 20. века), који мисли да је џепни сат (који куцка) живо биће. Књижевно предиван завршетак: унук је навио сат, сат куцка, све је дакле у реду, отишли су у млин, и: „До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с Мјесецом рониш кроз расперјане навиљке облака“.

стр. 4-5, да ли је било многоженства (бигамије и полигамије) у српском народу под аустријском и под турском влашћу, пре Првог српског устанка.

стр. 6-7, наводно је постојала, и радила од 1881. до 1902. године – само 21 годину?? – путничка прекоокеанска велика лађа “Сервија” (Србија). Потписује Коста Ђ. Кнежевић.

стр. 8-11, космологија, да ли се уместо Великог праска, догодило можда ипак нешто сасвим друго. Потписује Срђан Николић.

стр. 12-13, чланак о хорор филмовима: наслов “Срећни кад су несрећни”, поднаслов “Шта љубитеље хорора тера да се враћају у биоскопске сале како би се изнова застрашивали?”, потписује С. Лазић.

стр. 14-15, где на свету је пловидба опасна због гусара, и данас

стр. 18-20, потписује НБ, како у време распадања СССР, наводно у једном тренутку није било пара да се двојица руских космонаута врате из свемирске станице “Мир”.

стр. 21, десет теорија завере. Једна од њих је о не-спуштању на Месец.

стр. 46-48, српска хорор-фантази уметничка слика, са костуром који напада сликаре, ваљда старија од сто година, аутор Никола Милојевић.

стр. 49, потписује НБ (можда Немања Баћковић), једна уметничка слика Френк Фразете (“Египатска краљица”), продато за 5,4 милиона долара. Поента: он је сликар фантазије и СФ, а ипак дело је постигло тако велику цену.

(3) Била је прекјуче у ЛК пуна сала, четрдесетак присутних, о роману Борислава Пекића Беснило. Водитељ (одличан у том послу) био је Бојан Бутковић. Нико није био издвојен да буде говорник о теми, него је учествовао свако ко је хтео, а хтели су многи; били смо као круг, кружок, више од десеторо је учествовало у дискусији, међу њима и др Тијана Тропин, и Милош Г. Петрик. Расправљало се да ли је то СФ, или је један лик, онај можда-полудели Габриел, приказан као натприродно биће, што би цео роман пренело у жанр фантазије, не СФ. Милош Цветковић је рекао да је Беснило “претежно хорор роман, у обланди романа катастрофе”. АБН је прочитао из Мићине књиге пасус на стр. 115, о Пекићу, и указао да ту Мића заправо можда чак и избацује Пекића из СФ жанра, јер каже да Пекићева дела само “имају елементе” СФ, и још понечега другог, а не каже децидно да јесу СФ.

Главни труд АБН-а био је да оживи и настави једну дискусију која је о Пекићу била пре 34 године, и то, у НУБС-у, на дан 20. јуна 1985. А заправо је АБН био, сад, у сали, једини преживели и присутни учесник те дискусије; додуше, присутан сад у Дому омладине је био (и седео на свом уобичајеном месту) и Мајк Драсков, припадник оне генерације, али нисмо сигурни да ли је Драсков био оног давног дана у НУБС-у; само педесетак метара даље седео је у својој књижари још један учесник те дискусије у НУБС-у, Бобан Кнежевић, али није дошао сада у ову салу у Дому омладине…
АБН је донео неке старе “Емиторе” па је прочитао пасус из “Емитора 27”… о чему?

Да се подсетимо.

Емитор 27, уредник је био Гаталица Александар Саша, датум: јули 1985, тираж 50 примерака,

на стр. 2, Гаталица Александар Саша, реч уредника. На поновљеној Годишњој скупштини изабрано је седмочлано председништво ЛК, и то: председник Радмило, секретар Шкрба, благајник дипломирани економиста Бранислав Трајковић, уредник “Емитора” Гаталица, чланови још и Владимир Костић из Панчева, проф. Ксенија Јовановић и А. Б. Недељковић, а у Програмском савету су Ксенија, Бобан, Гаталица и А. Б. Недељковић

… а на стр. 4, Нешковић Зоран Шкрба, “Без наслова, или, Зоран Нешковић се враћа на странице 'Емитора'“, критикује А. Б. Недељковића што је на састанку 20. јуна 1985, где су учествовали познати критичари Божа Копривица, Михаило Пантић, и др Светлана Слапшак и опширно хвалили роман Борислава Пекића 1999, иступао сасвим дисонантно, упуштао се у полемику са њима, и тврдио да тај роман не ваља као СФ, да то није добра СФ књижевност. – То је онај састанак на коме је Бобан Кнежевић резигнирано изјавио да је “Аца најусамљенији што уопште може бити, јер буквално нико други на овој планети нема такво мишљење о овом Пекићевом роману”.

Међутим, није остало на томе, него је девет година касније, у јубиларном “Емитору 150”, на стр. 8-10, Љуба Дамњановић изнео своје мишљење. Али прво је препричао шта је Пекић рекао у једном интервјуу, о тим битним питањима свог стваралаштва; АБН је то прочитао, тако да смо сви чули ето и Пекићеве речи, зазвониле су веома јасно. Тек тада је Љуба, у следећем свом пасусу, критиковао Пекића. АБН је гласно прочитао присутнима и то. Ево тих Љубиних пасуса, можете их прочитати сами:

АБН је, пред крај трибине прекјуче, покушао и да изведе свој закључак, онај тачно исти који је понудио и пре 34 године, а то је, да је Пекић свакако велики писац, и да су његова три СФ романа свакако за нас значајна дела (која чине својеврсну, у суштини, трилогију… мада то формално нису), али, дела претоварена културолошким, антрополошким и другим референцама, и интенцијама, и литерарним амбицијама; метафорама, алегоријама, итд; али да као СФ нису особито добри, нису стварно добра научна фантастика.

Pages: [1] 2 3 ... 10