Recent Posts

Pages: [1] 2 3 ... 10

Vesti iz Fantastike / 3 linka za SF disertacije

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on Today at 12:13:40 AM »

Цењени ,

имамо у Србији десет дисертација о СФ, али засад само три линка, и један линк о фантазији (не СФ) али Урсулиној. И, само да напоменемо, мала исправка: Моња Б. Јовић је наш девети доктор СФ, а Мирјана М. Вучковић десети. Дакле: идемо:

(1) Зоран А. Живковић:

“Настанак научне фантастике као жанра уметничке прозе”, 1982

линк немамо.

(2) Александар Б. Недељковић:

“Британски и амерички научно-фантастични роман 1950-1980 са тематиком алтернативне историје (аксиолошки приступ)”, 1994

линк:

art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc

(напомена: ово је проширена и, ове 2020. године, допуњена верзија, а садржи и 24 одабране, најбоље дефиниције СФ, итд.)

(3) Милица Љ. Живковић:

“Тема двојника у енглеској прози 19. века”, 2000

линк немамо.

(4) Новица И. Петровић:

“Човек и космос у делу Артура Кларка и Станислава Лема”, 2005

линк немамо.

(5) Милан Д. Живковић:

“Промене у енглеском језику настале у окриљу англофоне дистопије двадесетог века”, 2011

линк немамо.

(6) Младен М. Јаковљевић:

“Паралелни светови: однос постмодерне прозе према фантастичној и научно-фантастичној књижевности”, 2012

линк немамо.

(7) Марко Ј. Тасић:

“Научно-фантастична надградња Уликса Џејмса Џојса у (анти)утопијској новели ‘Јахачи румене наднице’ Филипа Хозе Фармера”, 2015

линк немамо.

(8) Артеа Д. Панајотовић:

“Једноставност, природност, слобода и неизрецивост: даоизам у делима Урсуле Ле Гвин”, 2017

(напомена: тако треба писати то презиме, Ле Гвин, раздвојено)

линк:
https://www.academia.edu/35470217/Jednostavnost_prirodnost_sloboda_i_neizrecivost_elementi_daoizma_u_delu_Ursule_Le_Gvin

(9) Моња Б. Јовић:

“Утопија и дистопија у српској прози друге половине двадесетог века”, 2018

линк:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y

и, (10) Мирјана М. Вучковић:

“Сусрет са Другим у научно-фантастичним делима Урсуле Ле Гвин”, 2019

линк немамо, али требало би у будућности да се појави на сајту NaRDuS

Дисертација о хорору, само једна:
Дејан Б. Огњановић,

“Историјска поетика хорор жанра у англо-америчкој књижевности”, 2012

линк немамо.

Дисертација о фантазији (не СФ):
Сава В. Стаменковић,

“Земљоморје Урсуле Легвин у контексту поджанра високе (епске) фантастике”, 2018

линк:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10808/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Толико линкова имамо, на дан (ово је датум) 2020 05 27.

Vesti iz Fantastike / okačena ABN disertacija, i, imamo deset doktora SF

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on May 26, 2020, 12:09:39 AM »

Цењени, ево лепих вести,

(1) комплетна докторска дисертација АБН-а, проширена и допуњена, верзија 2020, налази се сада на Арт Аними, на линку:

art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-disertacija-o-SF.doc

па, изволите, можете је преузети. За ово смо захвални и кажемо једно огромно
Х В А Л А ! ! !
Арт Аними и њеном власнику Дражи Игрошанцу.

Само да не буде забуне: то је докторска дисертација, то није она Збирка, са 45 објављених научних радова АБН-а, спојених у један Ворд документ ради лакшег претраживања, она Збирка за коју смо вам недавно дали линк, такође на Арт Аними:

http://art-anima.com/d/pdf/a-b-nedeljkovic-zbirka-radova-2020.doc

Дакле главнина онога што је АБН досад у животу урадио (у области научног рада) сад је ето окачена на та два линка и доступна свакоме.

(2) Да, дефинитивно имамо и десетог доктора СФ у Србији! и четврту жену која је доктор СФ у Србији.

То је Моња Б. Јовић (рођена 1977), а њену дисертацију можете преузети са сајта који се зове

NaRDuS – National Repository of Dissertations in Serbia

линк је овај:

http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10677/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Дисертацију је одбранила на Филолошком факултету у Београду, и то, изгледа, још 2018. или 2019. године, тако да је питање ко је девети а ко десети, али, сумње нема, имамо их десет (доктора СФ). Наслов гласи:

Утопија и дистопија у српској прози друге половине двадесетог века

У дисертацији се разматра неколико дела, међу којима се истичу: Ерих Кош, Снег и лед (1961); Иван Ивањи, На крају остаје реч (1980); и, сва три СФ романа Борислава Пекића. Иако се у наслову не помиње СФ, ипак, у тој дисертацији СФ убедљиво преовладава.

Утопија је једна важна тематска област у научној фантастици, а присутна је, итекако, и у оном другом жанру, фантазији.

Vesti iz Fantastike / deseti doktor SF?

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on May 23, 2020, 03:15:03 PM »

Цењени,
изузетно интересантан текст окачен је на Арт Аними: да ли смо добили десетог доктора СФ ? Била би то Моња Јовић:

http://www.art-anima.com/vesti/monja-jovic-zivimo-u-zanru-biotrilera

(2) У данашњем “Данасу” у културном прилогу па на стр. V, Алексеј Кишјухас има чланак “Ми, киборзи” у коме се (у првом ступцу) подсмева ономе што прича “заверашка екипа са алуфолијом на глави” (хаха), а после тврди да се висока технологија толико примакла нама и нашем свакодневном животу, да је то у суштини већ нека врста киборгизације.

Али, додајемо ми, још није инвазивна. Ваш моб није вам убоцкан директно, кроз кожу. Дакле ипак нисмо киборзи.

(3) У истом прилогу али на стр. XIII имате приказ, наднаслов гласи “епска фантастика”, наслов гласи “Наставак мајсторског приповедања”, дело је: Ентони Рајан, Господар куле, превео Мирослав Башић, чланак потписује К.Ч.Д.

(4) У данашњој “Политици” па негде око 20-те стране (рубрика “Међу нама” са писмима читалаца), налазимо тврдњу да је пре неки дан у Београду своју улицу добио (дакле, названа је по њему) професор Београдског универзитета др Јован Р. Деретић (1934-2002, пазите на средње слово, не изостављајте га), који је за нас важан јер је у својим књигама о историји српске књижевности говорио и о Лази Комарчићу и о Драгутину Ј. Илићу, иако их није сагледавао као СФ писце, осниваче СФ жанра код нас.

У тексту се каже да је та улица на Вождовцу, и да се раније звала “Митрово брдо нова 1” али да свечаног отварања није било, због ове корона епидемије. На нету, на једном од планова града, налазимо да је то, наводно, негде десетак улица десно од Војводе Степе, мало јужно (а југ је, хм, отприлике према Авали…) од насеља Браће Јерковић 2, али да је преименовано у “Владе Дивљана”. Ех, проверити, отићи тамо, снимити тај амбијент и на некој згради ту таблу са натписом…

Замишљамо улице (у будућности) са именима неких особа из нашег фандома…

Domaća fantastika / Re: Hrvatska fantastika

« Last post by angel011 on May 19, 2020, 08:21:29 PM »

Quote from: Anomander Rejk on April 12, 2020, 10:40:14 AM

S druge strane, zadnjih nedelju dana na fejsu imamo odličan podkast gde Relja ( pisac iz Torte ) i još par ljudi
čitaju kratke priče, do 10minuta, znači audio varijanta.
Nema više od sedam lajkova po priči, i vrlo sam sumnjičav koliko to ljudi uopšte sluša.

E, sad je to znatno duže od nedelju dana. Šta misliš da otvoriš poseban topik za Priče za laku noć, objasniš šta je to, kako je nastao projekat, postaviš neke linkove (naravno, ne za svaku priču pojedinačno)? Mislim da svakako zaslužuje svoj topik.

Vesti iz Fantastike / i, u Danasu o 2 filma

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on May 19, 2020, 03:46:42 PM »

Само додатно, уз јучерашњу вест:
у данашњем “Данасу”, на стр. 21, обиман приказ два слична и чини се не особито добра овогодишња филма, чланак потписује Павле Симјановић (он се не изјашњава да ли су хорор или СФ, али наслов чланка гласи “Филмови страве и утехе”), то су филмови Под водом (Underwater, америчко-канадска копродукција, 2020) и Морска грозница (Sea Fever, копродукција ирско-америчка-британска-шведска-белгијска, 2020).

Чланак покушава да пође у неколико разних праваца истовремено, и да коментарише о разним темама, и о неким другим филмовима, па се то помало замрсило, неке реченице, чини нам се, помало збуњују читаоца.

У првом филму, путовање је на најдубље место у океану, Маријански ров (Mariana trench) а онда се догоди земљотрес и појављује се монструм, а у другом филму је приказано путовање једног рибарског брода, са посадом је и једна научница, а онда се појави, да, опет, чудовиште.

Интересантна је реченица у последњем, шестом ступцу, где Павле Симјановић као да описује читаву једну врсту филмова, наиме, он каже: “Морска грозница вришти свешћу да ће, пре бацања пред неман редовне биоскопске публике, обрнути по свету пар фестивалских кругова, тиме одмах оправдавши свој смисао постојања”.

То би значило да постоји та категорија, фестивалски филмови, који се и не надају да нешто много зараде, нити им је то raison d’être; помишљамо на нашу Едерлези.

Наравно ове, 2020. године је и епидемија овог супер-опаког као (у суштини; да га тако назовемо) плућног грипа, па тај “корона” вирус катастрофално омета долазак масовне публике у дворане… за филмску индустрију то је, претпостављамо, страшно лоше.

Vesti iz Fantastike / novo izdanje Le Gvin, Leva ruka tame

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on May 18, 2020, 03:42:59 PM »

Хвала на информацији, zakk.

Е сад:
у данашњем „Блицу“, на стр. 32, у колумни „Фантастикологија“, Слободан В. Ивков нас обавештава да је изашло, и то у новом преводу, ново издање романа Урсуле Ле Гвин Лева рука таме. То је наравно The Left Hand of Darkness (1969), код нас је изашло у едицији “Кентаур” 1978. године, издавач је био Издавачки завод “Југославија”, преводилац је био Зоран А. Живковић.

После је изашло исто у Зорановом преводу у једној посебној едицији Урсулиних књига, код “Народне књиге” и “Партизанске књиге”, 1987,

а сад, ево, код “Контраст издаваштва”, преводилац је сада Дарко Тушевљаковић.

Најважније! а и Ивков нам указује на ово! – у том издању, па и на корици, исправно је, као две засебне речи, написано презиме ауторице,
Ле Гвин

Уједно Ивков даје и један стручно написан преглед познатих СФ дела са темом да је нека веома давна, древна раса налик на људску “засејала” многе планете, дакле у многим звезданим системима, бићима односно расама налик на себе, па изумрла или се већ некако склонила са историјске позорнице, али је зато на некима од тих планета остала, и еволуцијом се мењала, понека раса налик на људску, с тим да смо можда и ми део тј. резултат тог процеса.

Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

« Last post by zakk on May 13, 2020, 01:13:30 PM »

Павле је О'Зелић

Vesti iz Fantastike / Pavle Zelić u Politici

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on May 11, 2020, 05:11:01 PM »

Цењени ,
у данашњој „Политици“, на стр. 13, имате чланак знатне дужине, говори Павле Зелић (средње слово не знамо), истакнута личност српске фантастике. Ту је и његова слика, она иста (портрет, анфас, са благим и поузданим смиреним осмехом) коју смо видели на последњој страници „Данаса“ још 21. јануара 2015, а то би (кад бисмо хтели бити буквални) значило да он и сада изгледа апсолутно исто као пре пет година.

Интервју водила Марина Вулићевић. (Зелић је у „Политици“ досад помињан, или говорио, двадесетак пута, још од октобра 2010. године, често о стрипу.) Новинарка помиње да је он магистар фармације.

Наслов чланка је „Памтићу суперхероје у потрази за квасцем“, Зелић се осврће, у једном смиреном и позитивном грађанском тону, на протекло ванредно стање због корона вируса. У кључном пасусу, он каже да нас је СФ одавно припремала, у књигама и филмовима, за нешто налик на ову огромну епидемију, али да нам је ипак било тешко да схватимо и прихватимо да се нешто тако стварно десило. И, да су нас ипак запањили неки призори, на пример опустеле улице неких градова, у свету, у стварности.

Овај интервју најављен је на насловној страни “Политике”, у оном ступцу сасвим лево, где се понекад најављује неколико чланака; прво је ово:

Туристи траже смештај, али још нема резервација
стр. 11

а онда, друго, та “наша” (која нас интересује) најава, она гласи:

ПОСЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ
ПАВЛЕ ЗЕЛИЋ, писац:
Памтићу суперхероје у потрази за квасцем
стр. 13

Дакле ето неко из СФ је на насловној страни.

Vesti iz Fantastike / Koprivica, i dva A Č Klarka

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on May 09, 2020, 11:50:53 AM »

Цењени ,

(1) у данашњем “Данасу” имате, на стр. 18 и 19 (две баш целе, пуне странице) интервју, говори Божа Копривица (у наднаслову је написано за нијансу друкчије, Божо Копривица), истакнути београдски културни радник, који је својевремено имао велику, веома корисну улогу у организовању и оснивању српског СФ фандома. Разговор водила Ивана Матијевић, али, теме су претежно политичке и друштвене, не СФ.

(2) Такође у “Данасу” али у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. XIII, приказ две књиге, наднаслов је “СФ”, наслов је “Два драгуља из Кларкове радионице“, чланак потписује Д. Стошић; то су романи, аутор је Артур Ч. Кларк, а наслови су Крај детињства (превела Миа Кефер; то је Кларково најбоље дело, класик светске научне фантастике) и Песме далеке Земље (превео Зоран А. Живковић), издавач „Чаробна књига“. Приказ је трезвено и реалистично интониран, и информативан. Средње слово у Кларковом имену, „Ч“, дато је и у чланку, али, и на корицама самих књига, што је за сваку похвалу! Најзад, најзад је на књизи потписан као Артур Ч. Кларк, као што и јесте; не памтимо да је то икад раније у српском издаваштву било!

(3) У данашњој “Политици” у уметнутом прилогу “Култура, уметност, наука”, на стр. 3, чланак, потписује Мухарем Баздуљ, наслов “Реке теку бродовима”, поводом 75-те годишњице првог издања Орвелове новеле (није роман; и није СФ, него је фантази) “Животињска фарма” (“Animal Farm”, 1945).

Гле… кажемо ми; па прошло је… три четвртине века без светског рата.

(4) Такође у том “Политикином” прилогу па на стр. 8, чланак “Вакцина против страха”, о актуелним светским темама, потписује Александра Павићевић, није о СФ, али помиње неколико СФ дела, покушава помало и да завири у будућност, има неки тон футурске усмерености.

Vesti iz Fantastike / i Jeretici Dine

« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on May 03, 2020, 12:23:06 PM »

Хвала на информацији, ангел011,

… а у “Данасу” који можда можете (ако можете) купити још током неколико сати данас, а носи датум 30. април 2020. (дакле, четвороброј, важи за четири дана), имате, на стр. XI културног прилога, приказ новог издања романа: Френк Херберт, Јеретици Дине (то је пети наставак у серији), превод Миа Кефер и Вук Перишић, издавач “Чаробна књига”, приказ потписује Д.С, наднаслов чланка је “СФ”, наслов чланка је “И девојке контролишу црве”.

Pages: [1] 2 3 ... 10