Recent Posts

Pages: [1] 2 3 ... 10
1
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 24, 2018, 08:24:04 PM »
Мићо, немам толико снаге ни времена.
Али могу да поновим нешто што сам својевремено, у овим вестима, док су биле на Арт Аними, написао, и то 8. јуна 2014. године:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

наслов:  ima li tu SF, molim
Ја бих искрено замолио, без свађе, без љутње, заиста из практичних и оправданих разлога, да ми неко каже (неко, ко се разуме у то):  да ли су неке од ових прича СФ, а то значи, баш права чиста научна фантастика, баш стварно, несумњиво, жанровски, тврди СФ.

Мени је веома потребна та информација. Али само ако је потпуно истинита, а не лажна, на пример мотивисана некаквом жељом да се замуте границе између жанрова, и, као, “ма све је исто, нема жанрова, књижевност се дели само на добру и лошу…” итд; то нек буду дискусије, замолио бих, негде другде. А ако у овој антологији нема ниједне СФ приче, то ће такође бити важна и мени драгоцена информација.

Молим уштедите ми многе сате времена, које ја немам.

Ако неко осећа потребу да ме због овога извређа и изгрди, у стилу “Ах, то је опет онај неподношљиви појединац који се распитује само за жанр који њега интересује!”, нећу се изненадити; ја јесам, заиста, појединац који се распитује само за жанр који њега интересује.

КРАЈ  ЦИТАТА.

2
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Miodrag Milovanovic on February 24, 2018, 06:07:14 PM »
A da pročitate nešto domaće, pa da nam kažete da li je to SF?
3
Цењени   ,

(1)  У “Политици” је у четвртак 22. фебруара 2018. на стр. негде-око-двадесете, рубрика “Култура”, изашао приказ књиге Изабрани списи, аутор је Лукијан из Самосате, превео са старогрчког и приредио Дејан Ацовић, издавач Српска књижевна задруга, то су оне књиге прилично тамне плаве боје. Чланак потписује М. В.
Изгледа да међу изабраним, није и дело “Истинита историја” које је прото-СФ; или, барем се у чланку не помиње. Такође се не помиње да је заправо постојао, касније, и други Лукијан из Самосате, који је онда прешао у Антиохију и сређивао поједине текстове за Библију, постао светац, а данас га називају Свети Лукијан од Антиохије. Али из чланка се види да се мисли на првог, “нашег”.

(2)  У “Данасу”, у петак 23. фебруар 2018, па на стр. 23, био је обиман чланак о музичкој групи “Крафтверк” која се прославила оном механичком СФ песмом “Ми смо роботи” (Kraftwerk, “We Are the Robots”, 1978) у којој се могу чути и речи на руском, “Јa твој слуга, ја твој работник”. Али, у чланку се помиње: остарили су… а јасно је, да су прави роботи, не би остарили. А ево данас и у “Политици” на страници отприлике 18-тој, чланак о њиховом гостовању у Београду, наслов је “Крафтверк вечерас у Арени”.

(3)  “Политикин забавник” бр. 3446, петак 23.02.2018, нема СФ причу. Али, на стр. 42-45, имате чланак, како Алехандро Ходоровски није успео да сними Дину 1974, али је ипак утицао на историју СФ филма, а снимили су Дину (Dune) други људи, 1984, и није много успешна. Потписује Никола Драгомировић. Чланак је врло обиман, добро написан, и добро илустрован: Мебијус, Крис Фос, Гигер... Помиње се и Салвадор Дали, а наслов чланка је “Немогући Дали на немогућој планети”.
А на стр. 52-53, глумац из Досијеа икс, Дејвид Духовни, такође је и музичар, па, о томе, о њему као музичару, чланак, потписује Давид Вартабедијан. Наслов је – “Духовна музика”! али само због његовог презимена. У првом ступцу помиње се и СФ, и како је у тој серији он Фокс Молдер.

(4)  У суботу 24. фебруара, дакле данас, у викенд-броју “Данаса”, у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. (римски број) X, имате чланак,
наднаслов (веома приметан, плавом бојом) гласи
НАУЧНА ФАНТАСТИКА,
наслов је “Високе сфере спекулативне фикције”,
а тема је колекција Голи гласови (2017), аутор Адријан Сарајлија, издавач “Еверест медиа”,
чланак потписује С. Шкеровић (то је, вероватно, Слободан Шкеровић, претпостављамо).
Али, и поред наднаслова, не добијамо јасну информацију да ли је ова збирка, жанровски, стварно баш СФ, или је мешавина разних жанрова фантастике.
Па, и кад је 4. децембра 2017. била у “Лази К” промоција, изгледа да није на то питање дат неки категоричан одговор, или барем нама није познато; имате приказ о тој промоцији, и слику са промоције, код Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/

Сам наслов збирке, Голи гласови, не упућује изричито и једнозначно на СФ, а слика на корици приказује ратника, можда Јапанца из Средњег века, са високо подигнутим мачем који је, чини нам се, од оне јапанске врсте, која се зове катана; е то нас нимало не упућује на СФ. Зашто таква илустрација? Слика која више наводи на мисао, рецимо, о роману Шогун (то је био војни управитељ у старом Јапану) Џејмс Клавела (James Clavell, Shogun, 1975, била је и телевизијска серија, и то веома добра).

Па, на основу тога свега што, ето, знамо, стиче се укупан утисак да Голи гласови јесу значајна збирка прича фантастике, са високом литерарном амбицијом, али, жанровски…  нисмо сигурни, напросто не знамо.

(5)  У истом “Данасовом” прилогу али на стр. III, налазимо чланак са насловом “Како је Дарвин убио душу?” у коме Алексеј Кишјухас наставља битку против анти-Дарвиниста.

(Ех подсећа нас то на једно давно предавање на пост-дипломским студијама на Филолошком факултету у Београду, “Превладавање анти-позитивистичке побуне”. Јер, знате, био је један као покрет, позитивизам, па, касније, отпор позитивизму, итд.)

Врло интересантно је Кишјухасово питање зашто нема тако жестоких и страствених полемика и протеста на пример против теорије релативитета, или неких заиста тешких (за схватање, и прихватање) ствари у квантној физици, а има против лако разумљиве и очигледно истините теорије о еволуцији путем природне селекције у борби живих врста за опстанак.

4
Хвала на информацији, ангел!

Цењена Славо, можда и није нико написао такав роман, нити лансирао ту нову реч, одличну.

Е сад, данашња тема ових вести:

др Артеа Д. Панајотовић (рођена 1985), асистент за англистику на Алфа БК универзитету на Новом Београду, је наш осми доктор научне фантастике. Али, тек друга жена са тим својством; дакле сада имамо шест мушкараца, и две жене, доктора СФ. Њен ментор био је један од тих претходних седам, и то, др Новица И. Петровић.

(Раније смо имали само један такав случај, АБН је био ментор кад је дисертацију припремао, и бранио, Марко Ј. Тасић, седми наш доктор СФ.)

Наслов Артеине дисертације гласи:

Једноставност, природност, слобода и неизрецивост: даоизам у делима Урсуле Ле Гвин

а одбрањена је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 2017. године.





У резимеу, на енглеском, па у наслову дисертације, појављује се у Урсулином пуном имену и оно слово К – Урсула К. Ле Гвин:

Simplicity, naturalness, freedom and inexpressibility: daoism in the work of Ursula K. Le Guin

Ово јесте дисертација о научној фантастици. Разматра са пуним поштовањем научну фантастику као жанр, анализира главна Урсулина СФ дела а не (или, врло мало) њена фантазијска дела, ослања се на теоријске поставке Дарка Сувина о СФ, дакле, Артеа Д. Панајотовић јесте наш осми доктор СФ. Она цитира и поједине теоријске поставке др Зорана А. Живковића.

Додајмо – презиме Ле Гвин је свуда у њеној дисертацији написано како треба, раздвојено, дакле исправно: Ле Гвин. Ево једног одломка у коме то можете видети:




Колегиница Артеа анализира Урсулина дела из перспективе таоизма. Добро је што се неко од нас разуме у то. Оно што вас можда највише може зачудити је назив “даоизам” за ту филозофију. На Википедији се прецизира да је даоизам исто што и таоизам,

https://en.wikipedia.org/wiki/Taoism

али се ипак предност даје изразу таоизам, а не даоизам. Међутим др Артеа Панајотовић се определила за ово друго. Ви се не морате са њеним тезама сложити, али, њен рад је свакако вредан, користан и драгоцен за нашу науку о књижевности. Надамо се да ће што пре доћи дан да ово Артеино дело буде објављено и као књига, и на српском, а и на енглеском.

(Али, признати морамо, неким појединцима, ето на пример АБН-у, је за објављивање дисертације на српском био потребан дуги низ година… и, још увек није објавио на енглеском…)

Ево неколико цитата из Артеине дисертације.

На стр. 02, пре почетка пагинације:

Даоистичка мисао је, показује се, усађена дубоко у темеље њеног уметничког израза: сам избор научне фантастике своје исходиште има у начелима старокинеске теорије уметности,

на стр. 7:

Научна фантастика се, на први поглед неочекивано, открива као жанр близак старокинеским естетичким погледима и погодан за исказивање даоистичких идеја.

на стр. 9:

Научна фантастика, дакле, подразумева сасвим дословно, недвосмислено и отворено стварање нових светова. Урсула Ле Гвин је у многим приликама истицала значај који за њену уметност има креирањe потпуно нових светова, животних облика, друштвених уређења које научна фантастика омогућује: „Ако научна фантастика има нешто велико да дарује књижевности, верујем да је то управо способност за суочавање с једним отвореним универзумом. Физички отвореним, психички отвореним. Без затворених врата“ (Le Guin, 1979: 206).

на стр. 12 назначено је која Урсулина дела се у овој дисертацији анализирају:

Рад се првенствено заснива на анализи романа из Хаинског циклуса који имплицитно или експлицитно тематизују виталне даоистичке принципе једноставности, природности, слободе и неизрецивости: Човек празних шака (The Dispossessed),  Лева рука таме (The Left Hand of Darkness) и Причање (The Telling), као и одабраних приповедака из збирки Дванаест четврти ветра (The Wind’s Twelve Quarters) и Четири пута до опроштаја (Four Ways to Forgiveness), али се осврће и на друга дела из опуса Урсуле Ле Гвин у мери у којој су она релевантна за предмет истраживања.

(крај ових цитата)

Пожелимо дакле добродошлицу Артеи Д. Панајотовић у тај мали клуб – са само осам чланова – клуб доктора научне фантастике, у Србији.

5
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Slava on February 20, 2018, 11:45:19 PM »
Poštovani ABN,
sf roman o Governetu je verovatno već neko napisao. A možda je opšta veštačka inteligencija već krenula da osniva decentralizovanu globalnu internetsku vladu? Recimo da je u to uključen i mozak naučnika Minskog. Mi znamo da je on mrtav, ali šta je urađeno sa njegovim mozgom?  Pa još kad ta AI vlada ostvari kontakt sa vanzemaljcima, e to će biti pravi cirkus! Ima onih koji se boje razvoja veštačke intelligencije, misle da je ona opasna. Upozoravaju da bi ona mogla da započne rat. Ali realno, ljudi su ti koji su krivi  za ratove i užasna zverstva i patnje. Možda bi  veštačka inteligencija mogla da ima upliva na tragične istorijske događaje? Na primer, da predupredi nastanak krvoprolića na područjima bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.
6
Vesti iz Fantastike / Re: u Blicu, o hororu u srpskom pozorištu; rat dronova, itd
« Last post by angel011 on February 20, 2018, 03:21:36 PM »
поента је да вероватно никада у историји српског позоришта није, ни у једној представи, вампир приказан као буквално, баш стварно вампир, за озбиљно, него је увек приказано да је то само обичан човек који се другима у драми лажно представља као вампир.

Bilo nekad... Sada postoji mjuzikl/crna komedija Sava Savanović - muzička simfonija gde je vampir stvarno vampir. Dobio je i nagradu "Korak u hrabrost" u Banjaluci.

http://pozoristekikinda.rs/sava-savanovic-vampirska-simfonija-subota-4-februar-u-20-sati/
7
Хвала на информацијама!
Славо, не нано-минут, јер, рачуна се као основна јединица за мерење времена секунд (по светском систему, метар – килограм – секунд), па је мања јединица наносекунд.
За “умбот”, можда је добра идеја, али, гавернет – governet – компјутерска, интернетска светска влада, па, то је свакако одлична реч, мајсторски погођена, заслужује да буде наслов једног СФ романа! (Само, треба га написати...)

(1)  У данашњем “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на стр. 4 и 5, имамо чланак Слободана В. Ивкова, у рубрици “Несвакидашња издања”, наслов је “Каобајаги вампири”, ту је гигантска илустрација (не знамо да је иједан чланак Ивкова икад добио толику илустрацију! усправно 22,5 цм, ширина 18 цм; у боји), тема је: хорор у српском позоришту; поента је да вероватно никада у историји српског позоришта није, ни у једној представи, вампир приказан као буквално, баш стварно вампир, за озбиљно, него је увек приказано да је то само обичан човек који се другима у драми лажно представља као вампир. Дакле само кобајаги, никад права ствар. Пред крај чланка, Ивков врло духовито помиње недоступност тј. веома тешку доступност научног рада Александре Белић о томе:




али на другом месту помиње оне књиге у серији “Драмска баштина” о томе, издавач Музеј позоришне уметности Србије.

(2)  Амерички министар војни, Џим Матис, рекао је да би вештачка интелигенција могла битно да измени природу ратовања, нарочито кад дронови добију већу самосталност и слободу воље, да сами процењују да ли да пуцају, и на кога; али се оградио, да он не зна како ће се ствари онда даље развијати. Линк:


https://www.yahoo.com/news/artificial-intelligence-poses-questions-nature-war-mattis-192356463.html

Хммм… кад министри војни почну тако да најављују долазак робота… онда… то можда треба схватити озбиљно…

(3)  Опет нешто за хорористе: у најновијем ПЗАБ (бр. 3445, петак 16.02.2018, нема СФ причу), укратко је објашњено, на стр. 20, зашто су кловнови страшни: кловн је маскиран, не види се ни ко је, ни која су му права осећања или намере, итд.

(4)  Британски министар за Брегзит (излазак Британије из Европске Уније) каже да Брегзит неће бити дистопија као у Лудом Максу (Mad Max-style dystopian world):


https://www.yahoo.com/finance/news/uk-will-not-thrown-mad-max-dystopia-brexit-promises-david-davis-094159607.html

Добро... ваљда неће, али ако ипак буде... па ако у Брисел, на некој моторчуги, дође Луди Макс Рокатански... онда министарка нек буде Тина Тарнер! (Tina Turner) и то она из 1985. године.

(5)  Да ли ико од учесника на овом форуму чита НИН? Било би лепо да нас неко обавести кад год нешто значајно о СФ изађе у НИН-у, али, то можда бива само веома ретко…

(6)  X Files? – па кад је на програму? Зна ли ико?


8
Ostalo / Re: Fantastika na TV
« Last post by Lidija on February 20, 2018, 01:25:12 PM »
Da, serija je, i to savršen primer paralelne istorije SF provicijencije, to bar do kraja ove pete epizode… :)

Ne bih da spojlujem ovako rano u početku, ali zaista vredi da se pogleda.
9
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Slava on February 20, 2018, 11:33:25 AM »
Ispravka greške: Živadinov predlaže da se reč robot zameni za umbot.
10
Vesti iz Fantastike / Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Last post by Slava on February 20, 2018, 08:39:51 AM »
U budućnosti možda neće postojati vladini službenici- government officials, već vladini artificijalci - governet artificials.
Pages: [1] 2 3 ... 10